Piše: dr Jovana Stojković
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti donet u neviđenom saglasju vlasti i „opozicije“ u svom članu 32. lišava svakog građanina prava da odlučuje da li će biti vakcinisan ili ne.
Obaveznom vakcinacijom protivno svojoj volji obuhvaćena su prvenstveno deca, ali i zdravstveni radnici, koji nekim čudom, odolevaju vakcinaciji bez posledica, dok se roditelji i deca proganjaju sudski, institucionalno i medijski.
Ipak, prema novom Pravilniku o imunizaciji od 1. januara 2020. godine zaposleni u zdravstvenim ustanovama biće dužni da budu vakcinisani protiv sledećih zaraznih bolesti: Hepatitis B, grip, male boginje, rubeola, zauške, difterija, veliki kašalj, meningokokna bolest, varičela, ali i druge zarazne bolesti prema epidemiološkim indikacijama, te će moći da osete ispod sopstvene kože blagodeti obavezne vakcinacije, a onda i da sopstvenim iskustvom posvedoče o najvećem civilizacijskom dostignuću, što je prilika da se povrati poverenje u praksu vakcinacije i podigne obuhvat.
Do tada će na podizanju obuhvata raditi već uigrane ekipe sa blagoslovom Udruženja pedijatara Srbije koje je nakon nadahnutih predavanja pod sponzorstvom GlaxoSmitKlaine-a, proizvođača MMR vakcine, pozvalo na borbu protiv svojih pacijenata koji postavljaju pitanja i koji se ne slažu sa kršenjem ljudskih prava, ali i insistiralo na „objektivnom izveštavanju medija“, tačnije konkretnih osoba čija se objektivnost, prema pisanju nekih pravih novinara, meri sa 50.000 dinara mesečno, a koji imaju zadatak da spinuju i huškaju javno mnjenje na pobornike neobavezne vakcinacije nesuvislim tvrdnjama da se epidemije dešavaju zbog nevakcinisanih i da su smrtonosne.
Naravno, ovo se sve dešava samo u Srbiji, zemlji primitivnih ksenofoba i glupih paranoika, dok u Jevropi vakcinisana deca veselo trčkaraju po livadi, a sunce im šara po kosi.
No, ne lezi vraže, ksenofobni, paranoidni Srbin, pa još kad ima internet, voćka je čudnovata.
Tako dotični može da ode na sajt Batuta i pronađe Tabelu 3 „Rezultati sprovedenih imunizacija u Republici Srbiji u periodu od 2001.-2013. „koja jasno pokazuje da je obuhvat MMR vakcinom počeo da opada nakon 2011. godine, dok je GI za neobaveznu vakcinaciju osnovana tek 2015. godine kao odgovor na represivni zakon, te je pitanje elementarne logike – kako je delovanje Udruženja osnovanog 2015. godine prouzrokovalo pad obuhvata nakon 2011.godine?
Ako ode, ne daj Bože, na sajt Svetske Zdravstvene Organizacije i pogleda obuhvat za istu vakcinu, videće donekle različite podatke (da se čovek zapita čiji su tačni?) koji govore da je Srbija imala obuhvat od 95% samo tokom ČETIRI godine u periodu od 1984. do 2016.
Nagradno pitanje – ko je kriv za „neodgovarajući obuhvat“ 1984., 1985., 1986., 1987., 1988., 1989., 1990., 1991., 1992., 1993., 1994., 1995., 1996., 1997., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2006., 2008.?
(htpp:/apps.who.int/immunization_monitoring/globalsummary/coverages?c=SRB)
Na istom sajtu, u tabeli koja pokazuje broj slučajeva malih boginja u Srbiji, može se uvideti da se nakon 1984. godine kada je uvedena vakcinacija sa drugom dozom vakcine, koliko se prima i danas, registrovalo 104.620 slučajeva malih boginja, zaključno sa 2016.
Nagradno pitanje- da li ste čuli i za jedan od ovih 104.620 slučajeva, kao što svakodnevno slušamo o slučajevima iz 2017. i šta može biti razlog tome? Možda „objektivno izveštavanje“?
Kada nam dežurni auto šovinisti objasne, a revnosni papagaji ponavljaju do imbecilnosti da je svet planirao da se do 2015.oslobodi malih boginja, ali zbog mračnih anti vakcinaških sila nije, oni izostavljaju, a vrlo verovatno i ne znaju, da ugledni naučnici u svetu govore o neuspehu aktuelnog programa vakcinacije, kao i o pitanju da li nešto tako uopšte moguće.
Tako Gregori Poland (Vaccine 2012 Jan 5 ; 30 (2) : 103-104.) govori o tome da se „epidemije boginja pojavljuju tamo gde se najmanje očekuju“ kao i da su se epidemije javljale i u SAD od 2005. sa iznenađujućim brojem slučajeva među prethodno vakcinisanim osobama. On navodi da su se u periodu od 1989.-1991. u epidemijama javili procenti od 20-40% vakcinisanih, a u Kanadi 2011. bilo je preko 50% vakcinisanih među obolelima u epidemiji malih boginja kao i da se epidemije malih boginja javljaju i u visoko vakcinisanim populacijama zbog primarnog i sekundarnog neuspeha imunizacije. On se dalje pita da li je sadašnja vakcina dovoljno imunogena i efikasna da dovede do eradikacije i zaključuje da zbog velikog broja dobro obrazovanih roditelja (u prevodu nekih srpskih epidemiologa – glup, neobrazovan, zao) koji odbijaju ovu vakcinu iz bezbednosnih razloga, ali i praktičnih i imunoloških ograničenja, potrebna je pojava nove vakcine.
Hefernan (PMID: 19324753) predviđa matematičkim modelom da će se nakon dugog perioda bez bolesti dogoditi veće epidemije nego što se mogu predvideti standardnim modelima, a sve iz razloga što vakcinacija ne ostavlja doživotni imunitet. Ne morate biti matematički genije kao ovaj autor da biste shvatili da nevakcinisana deca nisu smrtno opasna.
Ako uzmemo podatke Batuta za 2015.godinu o broju stanovnika u Srbiji i podeli po godinama života, kao i tvrdnju američkog lekara (Hedrich A.W. 1930, American Journal of Epidemiology) koji je prvi pojmio kolektivni imunitet svom prirodnom značenju i ukazao da 95% dece u gradovima preboli male boginje do 15. rođendana, dobićemo sledeće podatke:
- Da se do 2015.godine u Srbiji niko nikad nije vakcinisao protiv malih boginja, siguran imunitet (ljudi koji sigurno ne mogu oboleti od malih boginja) bi iznosio 85,59% i štitio bi sve starije od 15 godina. U aktuelnoj situaciji, kada imamo vakcinaciju protiv malih boginja od 1971. godine, procenat „sigurno imunih“ je baziran na ljudima starijim od 46 godina i iznosi oko 47,4%.
- Ukoliko uzmemo u obzir podatke Polanda da se primarni neuspeh vakcinacije dešava u do 10% slučajeva, a da, prema La Baronu 20 godina nakon vakcinacije 33% vakcinisanih nema titar antitela koji bi ga zaštitio, u 2015. godini, u slučaju da su apsolutno sva deca vakcinisana, teoretski kolektivni imunitet u zemlji Srbiji iznosio bi 85,67%, uz mogućnost da obole i odrasli kod kojih vakcina nije delovala, a koji bi imali veću mogućnost za komplikacije i smrt, kao i odojčad koju slabije štite antitela vakcinisanih majki, dve grupe koje su izuzetno retko obolevale pre vakcinacijske ere.
Pre ere jahačica apokalipse iz BLIC-a, znanja o bolesti i lečenju bila su u delokrugu lekara i istraživača, te još 1967. Senceru Public Health Reports opisuje „smrtonosnu epidemiju“ malih boginja: “Komplikacije su retke, uz adekvatnu medicinsku negu smrtnost je retka… u velikim gradovima epidemije se pojavljuju na 2-3 godine i traju od rane zime, sa pikom u proleće, do zatvaranja škola.“ On objašnjava da je epidemija malih boginja samo ograničavajuća i da se dešava kada 45-50% dece ispod 15 godina bude osetljivo na virus, odnosno ne preleži male boginje. Epidemija traje dok procenat osetljive dece ne opadne do 30-35% i tada se epidemija sama završava.
Dakle u svakoj epidemiji u eri pre vakcinacije, obolevalo je 10-15% dece ispod 15 godina, koja nisu bila preležala male boginje i niko više!
Ovo je ujedno bio i period kada su deca najlakše prebolevala ovu bolest, koja se širom sveta, pa i u našoj zemlji vakcinacijom pomerila na starije godine, kada su komplikacije i smrtni ishodi češći.
Kada pogledamo šta je govorio čovek koji je i uvodio vakcinaciju protiv malih boginja u Ameriku i uporedimo to sa izjavama dobro poznatih vesnika smrti još iz doba životinjskih gripova, moramo da se zapitamo ko je ovde lud, kupljen ili ucenjen.
Langmuir još 1962. U „American Journal of Public Health“ opisuje male boginje kao „samo ograničavajuću infekciju, umereno ozbiljnu, kratkog trajanja i niske smrtnosti“. U odnosu na sve ostale bolesti protiv kojih se tada vakcinisalo ocenjuje da se značaj malih boginja „ne može porediti ni sa jednom od ovih bolesti“, i opravdava uvođenje vakcinacije u najmanju ruku neubedljivim razlozima te navodi da se to čini iz „humanih razloga“, jer „svaki roditelj koji vidi svoje malo dete da se muči sa visokom temperaturom, poželi da to bude prevenirano, ukoliko se to može uraditi bezbedno“, ali i zbog toga što su nam „dostupni alati efikasne kontrole i eradikacije“.
Prema procenama ovih oca vakcine protiv malih boginja iznesenim u radu „Epidemiologic basis for eradication of measles in 1967“, „efikasna upotreba ovih vakcina tokom ove zime i proleća, dovešće do eradikacije (!) malih boginja u SAD 1967. godine“.
Očigledno je da ni nakon 50 godina ovaj cilj nije postignut i verovatno nikada neće, ali ne zbog nevakcinisanih koji nakon obolevanja jedini imaju pravi imunitet, već upravo zbog sumnjive efikasnosti vakcine i osetljivosti vakcinisanih, kao i umiranja populacije koja je prirodno preležala bolest, što i predskazuje Hefernan u gornjem radu.
(Ne)znajući to , uigrana ekipa raznih sonji todorović i lud-kupljen-ucenjen proroka shvata da im je igranje na emocije jedina karta kojom mogu da nahuškaju neinformisanu javnost na borce za slobodu izbora i očuvanje zadnje mrve dostojanstva i integriteta stanovnika konc-logora Srbija. Zato poslednjih dana kao vrani gavrani obleću oko nesrećne dece koja se bore za život zbog svojih urođenih stanja, a kojima svaka infekcija može odneti život, očekujuću pozitivan bris na male boginje, ne bi li satanski likovali i opravdali svoj sramni angažman u zastrašivanju i lišavanju ljudi elementarnih ljudskih prava.
NAGRADNA PITANJA BI BILA
- Na koji će način zdrava nevakcinisana deca, koja su glavna meta njihovog progona, ugroziti dete koje je u bolnici na posebnom režimu zbog svog stanja, kada deci nije dozvoljen pristup bolnicama?
- Da li će eventualni prenosioci biti upravo odrasli koji su „zaštićeni“ vakcinom?
- Zbog čega se ne pominje 6 opštih i čak 11 posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti pored vakcinacije, koje epidemiološke službe imaju na raspolaganju za kontrolu epidemija i kojim uspešno savladavaju preko 200 različitih epidemija godišnje, već se akcenat uporno stavlja na vakcinu kao „jedini spas“?
- Zbog čega je bolnica Džon Hopkins u svom priručniku za imuno kompromitovane pacijente naglasila da se pacijenti ne posećuju od strane akutno bolesnih od zaraznih bolesti, ali i skorije vakcinisanih protiv bolesti kao što su male boginje, rubeola, ovčije boginje, dečja paraliza uz preporuku da se izbegava kontakt sa skoro vakcinisanom decom i kakva će „pravedna“ kazna biti tražena ako sveže vakcinisano dete prenese morbile imuno kompromitovanom?
- Zašto nije bilo isfabrikovane panike za imuno kompromitovane u epidemijama 2007. I 2011. kada je bilo slučajeva morbila i na odeljenju hematoonkologije (upravo gde leže imuno kompromitovana deca) i da li je „odgovarajući obuhvat“ bio razlog za izostanak iste?
Prema informacijama Batuta, zaključno sa 22.12.2017. u Srbiji je prijavljeno 603 slučaja malih boginja, od čega je 201 laboratorijski potvrđen. U prevodu, prema najnovijim dijagnostičkim kriterijumima, ispravno bi bilo reći da postoji 201 slučaj malih boginja, obzirom da udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220. kaže : „Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu. “Od ovog broja prijavljenih slučajeva kojih je uvek više kada je pojačan nadzor, jer se svaka temperatura sa ospom prijavljuje kao sumnja na male boginje, 254 slučajeva su sa teritorije Kosova i Metohije i stalno su prisutni u „objektivnim“ izveštajima medija, iako je godinama unazad u izveštajima Batuta epidemiološka slika sa teritorije južne srpske pokrajine predstavljana odvojeno od Centralne Srbije i Vojvodine, te osnovano sumnjamo da je ovaj nagli patriotizam posledica „intenzivirane borbe protiv antivakcinalnog lobija“.
Interesantno je i da se sa pričom o epidemiji na KiM krenulo nakon famoznog skupa pedijatara u Nišu u oktobru mesecu, iako je, prema rečima Hamdi Ramadanija, direktora Infektivne klinike u Prištini za Birn, početak epidemije bio u junu mesecu.
Još interesantnija je i izjava Eve Pireve sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje koja je navela da je obuhvat MMR vakcinom visokih 93-94%, ali i da je tokom Nedelje imunizacije u aprilu mesecu, tzv. “Kosovo“ sa 95% obuhvata vakcinacijom, prema tamošnjem ministru zdravlja, jedna od najuspešnijih „zemalja“ u svetu po vakcinaciji dece.
Srpski lekar Zoran Vukadinović, za „Vesti“ govori da je početkom oktobra zabeleženo 5 slučajeva morbila, od koga su četiri epidemiološki povezana sa osobama iz južnog dela Kosovske Mitrovice, kao i da je od petoro obolelih dvoje primilo obe doze MMR vakcine, dvoje po jednu, a za jednu osobu nema podataka o vakcinaciji!
Dakle, epidemija je počela iz „zemlje“ sa visokim obuhvatom, prenela se na četvoro vakcinisanih i jednog moguće vakcinisanog i širila dalje.
NAGRADNA PITANJA
- Ko je kriv što se, uprkos, visokom obuhvatu na tzv. “Kosovu“ javila epidemija?
- Ko je kriv što su u srpskom delu oboleli prvo vakcinisani, koji su trebali da budu „zaštićeni“?
Svakako nije proizvođač koji se u uputstvu za vakcinu i sam ograđuje da “kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.
”Svakako nije ni država koja propisuje obaveznu vakcinaciju, ali nije ni proizvođač koji treba da bude odgovoran za kvalitet svog proizvoda. Nisu ni oni što obećavaju da je „spas u vakcinaciji“, jer oni samo sprovode preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije, iste one koja je osuđena Rezolucijom br. 1749 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 24. juna 2010. godine („1) …alarmirana načinom na koji se bavilo pandemijom influence, ne samo od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nego i odgovarajućih zdravstvenih vlasti EU i država. Naročito su problematične odluke koje su donete a koje su vodile krivljenju prioriteta službi javnog zdravlja širom Evrope, bacanju ogromnih suma javnog novca i neopravdanim strahovima o zdravstvenim rizicima sa kojima se Evropa suočavala. 2) Parlamentarna skupština podvlači da su otkriveni veliki nedostaci u vezi sa transparentnošću procesa donošenja odluka o pandemiji koji su stvorili sumnju oko mogućeg uticaja farmaceutske industrije na neke od glavnih odluka koje se tiču pandemije.“)
No, nema brige za ovu veselu družinu. Dok je njima jahačica apokalipse koje za 50.000 din. mesečno mogu od svakog da naprave ubicu dece, a od obespravljenih građana „antivakcinalnu mafiju“, mirno spavaju uz blagoslov ministra zdravlja. Dok god ima pravnika koji ćute na povredu Ustava, boraca za ljudska prava koji ne vide ništa loše u prisilnom vakcinisanju dece, lekara kojima je bitnije šta im šef naredi od onoga što piše u medicinskoj etici, lopova i psihijatrijskih pacijenata koji predvode grupe za linč na internetu, slobode biti neće, jer je ne zaslužujemo.
Ukoliko li se desi suprotno, odgovaraće.
„Al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!“ – Petar Petrović Njegoš
Dr Jovana Stojković
