Prekinuta tribina o prisilnoj vakcinaciji dece u Srbiji!

Lat.

ETIKA CENTRA ZA BIOETIKU 

U Centru za bioetičke studije  u Beogradu, juče je održana tribina pod nazivom „Obavezna ili preporučena vakcinacija dece – pravni aspekti“ . Govornice su bile dve dame, doktori pravnih nauka sa fakulteta Union. U publici su, pored malobrojnih ostalih, bili i predstavnici udruženja „Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“, zatim roditelji koji se zalažu za slobodu izbora po pitanju vakcinacije – jedan diplomirani informatičar i master ekonomije, jedan građevinski inženjer, jedan arhitekta, jedna majka i jedan lekar specijalista. Skup je najavio i njegovim tokom rukovodio (i pored živog moderatora), organizator i predstavnik Centra za bioetiku.

Izlaganja govornica smo ispratili sa posebnom pažnjom. Iako su se još na početku ogradile o izjašnjavanja o vakcinaciji u medicinskom smislu, iznele su nekoliko  pseudonaučnih tvrdnji koje su poslužile kao obrazloženje zbog čega se u Srbiju uveo ovakav represivan Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kao i kod svakog zakona, potreba za njegovim donošenjem izvire iz životnih, a ne pravnih razloga, te su medicinska obrazloženja osnov na koji se nadograđuju pravne forme. Tako je ovaj represivni zakon koji se meša u osnovne ljudske slobode i roditeljska prava  obrazložen sledećim  tezama:

1. Da će se padom obuhvata vakcinacije pojaviti opasne zarazne bolesti
2. Da će detetov život biti ugrožen ukoliko ne bude vakcinisano
3. Da je odnos korist-rizik prevagnuo na stranu vakcina, jer se teža neželjena dejstva javljaju u jedan na milion vakcinisanih. 
4. Da će vakcinacija najvažniji metod prevencije zaraznih bolesti koji godišnje spasi dva miliona ljudi u svetu.

Ukoliko je tako, onda je „opravdano“:

1. Vakcinisati dete bez volje roditelja
2. Kazniti roditelja
3. Eventualno pokrenuti postupak o zanemarivanju deteta ako je roditelj baš „uporan“ u odbijanju vakcinacije

U delu tribine koji je predviđen za komentare i diskusiju, roditelji koji se bore za slobodu izbora su probali da komentarišu i diskutuju. Tako su navođenjem statističkih i svima proverljivih podataka pokušali da opovrgnu iznete pseudonaučne teze na osnovu kojih bezlična država najličnije atakuje na fizički i psihički inegritet njihove rođene dece sa otvorenom mogućnošću da im razori i porodicu. Tako se moglo čuti sledeće:

1. Ukoliko je obuhvat vakcinacije preko 95% uslov da epidemije ne izbiju, zbog čega je 2007. i 2011. godine došlo do epidemije morbila i pored obuhvata vakcinacije od 97% tih istih godina , ali i celu deceniju pre , kada je bio iznad 95% svih godina , osim 2002. kada je iznosio 93%?  izvor – Batut
2. Zašto se smrtonosnim nazivaju bolesti čija je smrtnost u periodu neposredno pre uvođenja vakcinacije bila :

difterija: 1,8 na 100 000 izvor –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

pertuzis: 0,338 na 100 000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

tetanus:  0,056 na 100 000  izvor-Office for National Statistics, 2000.

paraliza: 0,57 na 100 000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

male boginje: 0,208 na 100 000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

rubeola : 0,0 na 100 000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

zauške: 0,008 na 100 000  izvor-Office for National Statistics, 2000.

hepatitis B: 0,007 na 100 000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

Poređenja radi, u Srbiji je smrtnost od raka u 2015 god. bila 301,2 na 100.000 stanovnika, što je 167,3 puta više nego smrtnost od difterije, 891.1 puta više od smrtnosti  pertuzisa, 5.378, 6 puta više od smrtnosti tetanusa, 528,4 od smrtnosti paralize, 1075,7 puta više od smrtnosti malih boginja 37.650 puta više od smrtnosti zauški, 43.028,6 puta više od smrtnosti hepatitisa B, pre uvođenja vakcina za date bolesti.

1. Zbog čega se iznosi  podatak  da je javljanje težih neželjenih dejstava 1 na 1000000, što je „statistički prihvatljiv“ broj neželjenih reakcija, kada sam proizvođači navode:

–   da se pri primeni određenih vakcina ozbiljne nuspojave poput konvulzija, anafilaktičkih reakcija i šoka javlja u 0,01%, što je stotinu puta češće nego gore navedeno (Pentaxim)

da se perzistentan plač (znak neurološkog oštećenja) javlja  sa učestalošću od 1 na 1000 do 1 na 100 (Aldipete T), što je 1000 do 10000 puta češće nego gore navedeno

-da se alergijska reakcija sa gubitkom svesti, paraliza, Žilijan Bareov sindrom, encefalitis, meningitis i encefalopatija kod 1 na 10000 (Engerix B) što je stotinu puta češće?

1. Zbog čega je vakcinacija najbolji vid prevencije bolesti i spasitelj čovečanstva kada je smrtnost i pre uvođenja vakcina opala značajno (izvori podataka:U .S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency , U.S. Department of Health, Office for National Statistics, 2000)

       difterija – u SAD za 92-98%

       pertuzis – u Velikoj Britaniji za 98,87%

       tetanus – u SAD za 72,56%

       paraliza – u SAD za 88,57%

       male boginje – u Velikoj Britaniji za 99,36%

       zauške – u Velikoj Britaniji za 97%

Mogosmo mi tako do sutra, ali je organizator skupa skočio kao oparen i pokazao fenomenološki neobjašnjivu afektivnu reakciju na iznošenje emocionalno i vrednosno neutralnih statističkih podataka, projektujući na roditelje (verbalnu ) agresivnost na koju valjda nemaju pravo u situaciji  fabulativno-patetičnog palamuđenja o dobrobiti  čovečanstva i javnog zdravlja  koje će postići ubrizgavajući u svoju  decu neurotoksine, kancerogene , životinjske  DNK i abortirane fetuse, a pod pretnjom novčanih kazni i oduzimanja dece.

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta, uz banalno-idiotsku opasku da su se nekada primitivci protivili vozovima, a koja je trebala da napravi analogiju između njih („primitivaca“) i diplomiranog informatičara i mastera ekonomije, građevinskog inžinjera, arhitekte, majke i lekara specijaliste  koji iznose lako proverive argumente .

Mentalitet vakcinalnih svedoka još jednom je raspršio iluziju o njihovoj naučnosti, čovekoljublju i etici. O toj sekti, drugi put…

Dr Jovana Stojković