PROGRESIVNI PRIMITIVCI – Piše dr Jovana Stojković

PROGRESIVNI PRIMITIVCI

 

Piše: dr Jovana Stojković

Motivi za promociju prisilne vakcinacije od strane (pojedinih) lekara i gotovo svih (živ bio Aleksandar Radojević) političara među lekarima su sasvim razumljivi, iako moralno, etički i ustavno-pravno apsolutno neprihvatljivi. Motivi ljudi čije aktivnosti ovog tipa otvoreno i javno i po sopstvenom priznanju finansiraju farmaceutske kuće, samorazumljive su.

Međutim, ono što bi sigurno bilo intrigantno i Molderu i Skali jesu fejsbukovske aktivnosti zabrinutih građanki i građana koji „spontano“ zapljuvavaju najavu svake aktivnosti koja dovodi u pitanje (ne)opravdanost prisilne vakcinacije.

 

Očekivati da se u Srbiji za par sati narod spontano okupi zarad „javnog dobra“, makar i na društvenim mrežama, jednaka je mogućnosti da mrtav konj prdne. Ova alegorija na granici nepristojnosti namerno nije izbegnuta, a cilj joj je da pruži povod za ventilaciju populaciji koja visoko ceni verbalnu čistoću i smatra da nije pristojno da vrištiš kada te siluju i da je sasvim pristojno nečijem detetu nasilno ubrizgati vakcinu i oteti ga od roditelja.

Ipak, i o njihovom mentalnom zdravlju treba voditi računa, obzirom da će naredni redovi biti povod za visok nivo frustriranosti.

 

Ovi dobri ljudi imaju dve glavne teze:

 

1. Brinu se zato što neko ne vakciniše sopstveno dete i stava su da tim „primitivcima i sektašima“ treba oduzeti jadnu dečicu. Pretpostavljam da su ovi dobri ljudi i redovni finansijeri narodnih kuhinja, skupljači novca za lečenje jadne dečice i pomagači gladnih i nevoljnih mnogodetnih porodica ili je možda njihov istančani osećaj za dobrobit tuđe dece selektivan samo po pitanju vakcinacije (što bi onda bilo čudno i logički neodrživo)?

Dalje, pretpostavljam da se zalažu za oduzimanje dece i pripadnicima Jehovinih svedoka, subotara i ostalih dvadeset i kusur verskih zajednica u Srbiji, obzirom da bi i to bilo logično?

Što se primitivizma tiče, sa stanovišta sociologije, on se tretira kao društveni odnos primeren prastarim (ranim, drevnim, prvobitnim) društvenim zajednicama, a čije pogubne relikte ovi grozni antivakcinaški roditelji unose u naše progresivno i prosvetljeno društvo.

Međutim, u udžbeniku iz Epidemiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu, inače omiljenom i redovnom štivu savesnih i prosvetljenih građana piše da “primena vakcine ima dugu istoriju.

Budisti su pili zmijski otrov da bi postali imuni na njegov ujed, u Kini se primenjivala zaštita od velikih boginja udisanjem i utrljavanjem u kožu sasušenih krusta, a u Indiji utrljavanjem proceđenog gnoja pustula.“

Znači, bilo je, dobri ljudi, vakcinacije među „primitivcima“, ali primetićete da se sve odigravalo preko sluzokoža, baš kao što je i prirodni put bolesti i to se zove drevna mudrost, a ne primitivizam, no svako vidi ono što je njemu prokleta projekcija..

 

2. Drugi lajt motiv za fejsbučenje savesnih građana je briga za vakcinisanu decu, kad već ova briga za nevakcinisanu ne upali.

I tu dolazimo do nepremostive logičke zamke koja kaže da oni veruju da ih vakcine štite od bolesti, ali ujedno i strahuju da će ih nevakcinisani zaraziti, što bi značilo da je lažna ili prva tvrdnja ili druga (a možda i obe?), da ne ulazimo sada u filozofsko-teološke rasprave da li je moguće istovremeno verovati i strahovati. No, zašto bi u vreme naučnog i tehnološkog progresa „verovali“ da nas vakcine štite od bolesti?

Ovi dobri ljudi verovatno znaju za mnogobrojne duplo slepe randomizovane studije koje čitaju uz jutarnju kafu, a koje ukazuju da se vakcinisana grupa nakon izlaganja uzročniku nije razbolela, a nevakcinisana jeste. Molim da ih daju ovim primitivcima na uvid ukoliko nisu oštećene od okretanja šolje, dok nam njihova nevakcinisana deca ne ugroze kolektivni imunitet i dok nas ne zaraze.

Pretpostavljam da su ovi dobri ljudi (koji su verovatno stariji od nekoliko meseci ili godina) sveže vakcinisani od difterije, tetanusa, polija, morbila i zauški obzirom da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“ (18 str. Pedijatrija, Medicinski fakultet u Beogradu) i da im savest ne bi dala da ugroze zajednicu.

Oni takođe znaju, obzirom da redovno listaju medicinske udžbenike pre popodnevne dremke, da čovek može biti rezervoar infekcije u dva slučaja: kada je bolestan od određene bolesti ili kada je kliconoša, što sve nevakcinisan zdrav čovek nije. U slučaju pojave određene bolesti spontano (nespontana dešavanja zahtevaju poseban osvrt), nevakcinisan čovek bi najčešće imao tipičnu sliku bolesti, dok bi vakcinisan imao najčešće atipičnu sliku.

Da vidimo koji je sa epidemiološke strane značajniji: „bolesnici sa tipičnom kliničkom slikom su bez velikog epidemiološkog značaja, jer se dijagnoza oboljenja obično postavlja na vreme što omogućava izolaciju i adekvatno lečenja obolelih“, Epidemiologija, 135 str. Kliconoša je, sa druge strane, „osoba koja u odsustvu vidljive kliničke bolesti nosi specifični agens i služi kao mogući izvor infekcije“.

Nevakcinisan čovek, dakle, u slučaju da ima određenu bolest, biva prepoznat i izolovan još na početku boleti, a po završetku bolesti nije infektivan, jer po pravilu, ne postoji hronično kliconoštvo za bolesti protiv kojih se vakcinišemo, o čemu svedoči i gore pomenuti udžbenik – „kod nekih oboljenja, kao što su morbili, varičela, rubela, grip, nema ni asimptomatskog kliconoštva, ni kliconoštva nakon preležane bolesti,“ – 136.str., Epidemiologija.

Takođe, na istoj strani istog udžbenika saznajemo da su „najbrojnija oboljenja kod kojih bolesnik u inkubaciji (vreme od nekoliko dana pre oboljevanja) nije zarazan – variola, varičela, morbili, pertutis, grip, trbušni tifus, paratifus)“. Ali, ko je onda problematičan, da li onaj koji se razboli i koji je zarazan samo u toku svoje jasno vidljive bolesti kada može biti izolovan ili inficirani koji nema simptome – asimptomatski kliconoša?

Stručnjaci kažu, a svi studenti medicine uče da se“ovaj tip kliconoštva javlja kod osoba čija je infekcija inaparentna (protiče bez vidljivih simptoma i znakova)… a koja dovodi do serokonverzije, kao objektivnog i sigurnog znaka zaražavanja… zdrave kliconoše retko otkrivamo, pa se ove osobe slobodno kreću i šire infekciju na osetljive osobe“. Da li vam ovo liči na vakcinisanog čoveka? Nema jasne znake infekcije, ali ima objektivan i siguran znak zaražavanja – antitela koja su posledica gore pomenute serokonverzije, a koja apsolutno ne moraju da ga štite od oboljevanja, što je bilo poznato još 1950. godine nakon istraživanja Aleka Burtona objavljenoj u studiji Britanskog medicinskog saveta iste godine, a koja je rađena u vreme izbijanja epidemije difterije.

Zaključak studije je bio da nije bilo nikakve veze između nivoa antitela i učestalosti i težine bolesti. On je utvrdio da su čak i deca sa urođenom gamaglobulinemijom (nemogućnost proizvodnje antitela) razvila otpornost prema boginjama i ostalim zaraznim bolestima.

Zašto se onda ovi savesni građani plaše nevakcinisane dece?

Da nisu videli možda nešto u šolji?

Istina je negde tamo …

dr Jovana Stojković

 

Ko su zapravo internet trolovi i kako se od njih odbraniti možete pročitati – OVDE

 

[avatar user=“Nova“ size=“150″ align=“center“ /]

Vežite se polećemo – Probijamo zvučni zid 😀

 

NAJAVA DOGAĐAJA

„ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!!“
Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u 12.00 časova, priključe spontanom OKUPLJANJU ispred Ustavnog suda Srbije!
ZAJEDNO ćemo predati inicijativu za ocenu ustavnosti zakona o obaveznoj tj.prisilnoj vakcinaciji!
Povedite decu, ponesite transparente i pištaljke!
Neka nas vide!
Neka nas čuju!

Pročitajte više i podelite dalje:

https://www.facebook.com/VakcineINFO/posts/1122299471212932