Predlog IZMENA ZAKONA O OBAVEZNOJ VAKCINACIJI podnesen SKUPŠTINI RS
Predlog izmena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (pročitajte OVDE), podnesen je predsedniku Skupštine RS, Odboru za zdravlje i porodicu i šefovima 16 poslaničkih grupa, u ponedeljak 11. septembra.
Predlagač izmena je udruženje roditelja „Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“ koje je uz pomoć pravnih eksperata sačinilo tekst Predloga, uz temeljno i opsežno OBRAZLOŽENJE (OVDE).
U istom su, osim predočavanja Ustavnog osnova i razloga za izmenu spornih članova, pojašnjeni pravni instituti i pojedinačna rešenja:
(Str.6, cit: „Izmene i dopune koje se ovde predlažu polaze od opštih normi vezanih za medicinske mere i slučajeve njihovih odbijanja. Odluka o odbijanju zasniva se na propisima Republike Srbije i međunarodnim dokumentima koji su ratifikovani. Njome se iskazuje autonomni stav pojedinca da propisanu meru ne prihvati. Kod preduzimanja bilo koje invazivne medicinske mere na čoveku, pa bila ona i preventivna, reč je o dopuštenoj povredi tela, pri čemu telesni integritet uživa punu zaštitu: fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka (član 25 Ustava Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 98/2006). Telesni integritet se čuva takođe propisima iz građanskopravne materije: svako je dužan da se uzdrži od postupka kojim se može drugom prouzrokovati šteta i onda kada je ona u vidu povrede tela ili zdravlja (član 16 u vezi sa članom 163 Zakona o obligacionim odnosima, „Sl. list SFRJ“, br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ“, br. 31/93 i „Sl. list SCG“, br. 1/2003 – Ustavna povelja).
Odbijanje je deo prava na pristanak koje se isto na taj način štiti i koje se po zakonu može ograničiti samo ukoliko direktno vređa pravo drugog (član 15 stav 1 i stav 3, i član 17 stav 1Zakona o pravima pacijenata, „Sl. glasnik RS“, br. 45/2013), a takvi uslovi kod vakcinacije nisu ispunjeni, niti su unapred vidljivi već su hipotetički. Zato ne mogu imati isti pravni značaj niti zaštitu kao kod obolelog od zarazne bolesti.
Važećim članom zakona se kao razlog odbijanja imunizacije navodi postojanje kontraindikacije, što pravno gledano ne predstavlja odbijanje nego razlog za nepreduzimanje imunizacije. Obaveza je doktora medicine da o tome vodi računa, a građanin se kao pacijent svakako i na to može pozvati saglasno važećim propisima (član 9 i član 10 Pravilnika o imunizaciji i načinu zaštite lekovima („Sl. glasnik RS“, br. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013, 65/2014 i 32/2015)
U prilog dopuštanja izuzimanja od obaveze imunizacije govori i odredba Ustava o ograničenju ljudskih i manjinskih prava: pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava (član 25 Ustava Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 98/2006). Saglasno staleškom kodeksu lekar je dužan da poštuje prava, slobode, autonomiju i ljudsko dostojanstvo svakog pacijenta (član 6 Kodeksa medicinske etike Lekarske komore Srbije,“Sl. glasnik RS“, br. 104/2016).
Zakonski zastupnik deteta prema zakonu je njegov roditelj, odnosno staratelj, i on vrši sva prava koja detetu pripadaju, pa prema tome i pravo na pristanak i odbijanje (član 68 i član 72 Porodičnog zakona „Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015). Polazi se od pretpostavke da jedino tako može da se ispoštuje i sačuva načelo najboljeg interesa deteta. Saglasno ustavnoj odredbi sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom (član 65 stav 2 Ustava Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 98/2006). U slučaju spora između interesa roditelja i deteta nadležnost preuzimaju starateljski, a ne zdravstveni organi (član 80 Porodičnog zakona „Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015). To je opšta odredba Evropske konvencije koja predviđa da onda kada, po zakonu, maloletno lice ne poseduje sposobnost za davanje pristanka za intervenciju, ona se može preduzeti jedino uz odobrenje njegovog zastupnika ili zakonom određenog organa ili lica (član 6 Konvenciije o ljudskim pravima i biomedicini, „Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori“, br. 12/2010), što je preuzeto u nacionalne zakonea (član 19 stav 3 Zakona o pravima pacijenata, „Sl. glasnik RS“, br. 45/2013). Važenje međunarodnih etičkih načela afirmiše se time što se predviđa da su lekari dužni da se pridržavaju i Međunarodnog kodeksa lekarske etike, etičkih načela, deklaracija i preporuka Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Svetske zdravstvene organizacije, kao i drugih odredaba međunarodnog humanitarnog prava (član 81 Kodeksa medicinske etike Lekarske komore Srbije,“Sl. glasnik RS“, br. 104/2016).„
S obzirom da ni nakon tri godine nismo dobili odgovor Ustavnog suda na podnete Inicijative za ocenu ustavnosti spornih odredbi Zakona o ZSOZB (I UZ 48/2016), odlučili smo da kao Udruženje učinimo i ovaj korak u cilju ostvarivanja naših Ustavom i zakonom garntovanih građanskih i roditeljskih prava koja su precizno obrazložena u tekstu Predloga izmena (OVDE) .
Uvereni da će članovi Odbora za zdravlje i porodicu RS, uvideti opravdanost naših zahteva i naći vremena (volje) za dijalogom o našim predlozima, spremno očekujemo poziv za učešće u prvoj otvorenoj skupštinskoj debati na ovu temu.
Uzdajući se u zvaničnu podršku većeg dela javnosti, narednih dana uputićemo posebne apele na adrese udruženja, organizacija i istaknutih pojedinca koji godinama podupiru naše aktivnosti u vezi sa ukidanjem prislne vakcinacije dece u Srbiji.
ZA SLOBODNO ODLUČIVANJE I INFORMISAN PRISTANAK
Dragana Baša,
UG „Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“
UG „Građanska inicijativa za neobavezu vakcinaciju“
