Građani Srbije Zaštitniku građana Saši Jankoviću upućuju ZAHTEV za preispitivanje odredbi Zakona o ZSOZB o mandatornoj vakcinaciji dece

Građani Republike Srbije Zaštitniku građana Saši Jankoviću upućuju ZAHTEV za preispitivanje odredbi Zakona o ZSOZB o mandatornoj vakcinaciji dece

Građani Republike Srbije 

Zaštitniku građana Saši Jankoviću 

upućuju: 

Z  A  H  T  E  V 

za preispitivanje odredbi Zakona o ZSOZB o mandatornoj vakcinaciji dece koji inkriminiše roditelje i diskriminiše prava zdrave, nevakcinisane dece neupisivanjem u kolektiv. 

Zabrinuti zbog sve agresivnije propagandne kampanje Ministarstva zdravlja za uvođenje obavezne vakcinacije neograničenim brojem vakcina, čiju bezbednost niko ne garantuje, roditelji Srbije su se udružili kako bi organizovano izborili pravo na informacije i učešće u procesu odlučivanja vezanog za vakcinaciju. 

S obzirom da država stoji iza ovih odluka, tražimo odgovor na sledeća pitanja:

1. Ko garantuje bezbednost dece izložene neograničenom broju vakcina, 
2. Ko odgovara u slučaju tragičnog ishoda,
3. Kakvi su mehanizmi predviđeni za zbrinjavanje žrtava vakcinacije,
4. Koliki je broj registrovanih pacijenata oštećenih vakcinama, i 
5. Da li je iko ikada zbog toga odgovarao? 

Tražimo stručnu analizu kojom se garantuje da:

1. Ađuvansi u vakcinama ne mogu da oštete dečiji organizam,
2. Da svako novorođenče može da podnese istu dozu aluminijuma, žive, neurotoksine i patogene, kao i
3. Da li svako dete sme biti izloženo obaveznoj vakcinaciji pre utvrđenih ispitivanja da li je alergično na neki od sastojaka.

Postavljamo pitanje ko je i zbog čega uveo trovalentne, petovalentne, šestovalnetne a u najavi su i sedmovalentne vakcine pa čak i 13-to valentne vakcine i da li je to u interesu deteta ili proizvođača vakcina?

Ukoliko neko garantuje bezbednost morao bi da se pozove na konkretne naučne studije, kako bismo mogli da iznesemo kontra argumente i otvorimo javnu raspravu u koju bi bili uključeni svi zainteresovani lekari, uključujući pravnike i one koji se bave medicinskim pravom i bioetikom.

Naš zahtev za uspostavljanjem ravnopravnog javnog dijaloga sa donosicima ovog zakona (majke i očevi kao jedini prirodni „eksperti“ za odgajanje dece) nisu prihvaćeni, pa se nadamo da naša prava možemo ostvariti uz pomoć Zaštitnika građana koji bi morao da prepozna naše pravo da budemo prihvaćeni kao ravnopravni partneri u procesu donošenja odluka o obaveznoj vakcinaciji, koju smatramo neetičkom, protivustavnom i nelegalnom.

Ovom prilikom podsećamo da je princip obavezne vakcinacije bio predmet rasprave pred UN, i da je u zaštitu prava roditelja na slobodno odlučivanje stala Meri Oland, profesor pravnih nauka na Univerzitetu Njujork. Ona se obratila UN na 25. konferenciji posvećenoj Međunarodnom zdravlju i zaštiti prirodne okoline, protestujući zbog kršenja ljudskih prava nametanjem politike obavezne vakcinacije. Tom prilikom se pozvala na amandman za kojim se ukazala potreba nakon sudskog procesa u Nirnbergu, kako bi se čovečanstvo zaštitilo od budućih medicinskih eksperimenata i „preventivnih“ mera nad ljudima bez njihove saglasnosti.

Princip informisanog i dobrovoljnog pristanka na medicinski tretman, kao osnovni princip iz korpusa ljudskih prava, potvrđen je i Međunarodnim sporazumom o civilnim i političkim pravima 1966. godine upozorenjem da „Niko bez sopstvene volje ne sme biti izložen medicinskim ili naučnim eksperimentima.“

Oni koji otvaraju vrata farmaceutskim kompanijama za neograničen uvoz nebezbednih vakcina, koje smatramo eksperimentalnim (s obzirom da, prema izjavama samih proizvođača, neke nisu ni testirane na ljudima), ne daju odgovor ni na jedno pitanje koje roditelji postavljaju, manifestujući neodgovornost, bahatost i nepoštovanje roditelja i porodice kao stubova društva. 

Pitanja na koja tražimo odgovor odnose se na štetnost ađuvansa korišćenih u vakcinama koje uvozimo, na način kontrole i proceduru oko izbora dobavljača, na odgovornost za neželjene efekte i na nepostojanje sistema za preuzimanje brige o oštećenim pacijentima, s obzirom da u većini zemalja postoji fond za ove kompenzacije.

Evidentan je i problem broja novih vakcina koje se uvode bez konsultacije s roditeljima u čiju decu treba da se aplikuju i bez konačnog odgovora koliko još novih OBAVEZNIH vakcina nameravaju da uvedu i koji je konačan broj bolesti od kojih žele da nas “zaštite”?

Sem zdravstvenih i etičkih pitanja postavlja se i pitanje pravnog aspekta prinudnih medicinskih tretmana, što je tema o kojoj je raspravljao i UNESCO, objavivši 2005. godine Univerzalnu deklaraciju o bioetici i ljudskim pravima, (Universal Declaration on Bioethics and Human Rights), uz konsenzus 193 zemlje, što je trebalo da postane set vodećih principa. U vezi sa saglasnošću Deklaracija govori da „bilo koje preventivne… medicinske intervencije mogu biti preduzete samo uz prethodnu slobodnu i informisanu saglasnost osobe koje se tiče, bazirano na adekvatnoj informaciji“. U nastavku se naglašava da „interesi nauke ili društva“ ne mogu biti prioritetni i da je interes pojedinca iznad interesa kolektiva – takozvanog „herd imunity“ interesa na koji se pozivaju i naši „eksperti“.

Univerzalnu deklaraciju o bioetici i ljudskim pravima, (Universal Declaration on Bioethics and Human Rights) možete preuzeti u PDF formatu ovde na sledećim jezicima: 

UNESDOC – (PDF) English

• French  
• Spanish  
• Russian  
• Chinese  
• Arabic
  

Ovakvo ponašanje bi moralo da zabrine čitavu zajednicu, s obzirom da se proces odlučivanja odvija ka ekspertskoj diktaturi, na šta je upozoravao i dr Leo Aleksander, šef američkog konsultantskog tima u Nirnbergu, 1949. rekavši da „od malih početaka samovolje – vrednosti društva mogu biti u potpunosti izvitoperene“. 

Ovom prilikom podsećamo na praksu pojedinih zemalja, koje su imale snagu da se suprotstave diktatu „struke“, među kojima je i Japan: Vrhovni sud u Tokiju je 1992. vodio proces za zaštitu 159 ljudi kod kojih je došlo do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija nakon vakcinacije, uključujući smrt. Sud je utvrdio da Ministarstvo zdravlja nije sprovelo detaljan skrining proces kako bi isključio one kod kojih postoje kontraindikacije. Sud je procenio da je ministarstvo vodilo više računa o što većem broju vakcinisanih nego o bezbednosti onih s kontraindikacijama. Kompenzaciju je platila država. 

U Ukrajini je 2004, Sud presudio da pravo na obrazovanje ne može biti uskraćeno nevakcinisanoj deci. Turski sud je presudio da je roditeljska saglasnost neophodna za davanje vakcine, iako je Ministarstvo zdravlja tvrdilo da se vakcinacija sprovodi u interesu deteta. 

Trenutno se 270 vakcina nalazi u eksperimentalnoj proceduri i niko nam ne garantuje broj koji će u budućnosti biti nametnut kao obavezan. Verujemo da je Zaštitnik Građana prava adresa za podršku zabrinutim roditeljima, a međunarodni skup posvećen ovoj temi mogao bi biti polazna tačka za javnu raspravu i povlačenje Zakona o obaveznoj vakcinaciji.

*Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti možete preuzeti u PDF formatu OVDE (cyr)

*Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti možete preuzeti u PDF formatu OVDE (lat)

Našu zabrinutost povećava činjenica da se u ovoj oblasti ubrzano donose novi propisi i međusobno usklađuju kako bi se uvela apsolutna obaveza vakcinisanja dece, a imamo i prve primere gde predškolske ustanove (npr. “Pčelica” u Nišu) obaveštavaju roditelje da u novoj školskoj godini neće upisivati decu koja nisu vakcinisana. 

(U prilogu dostavljamo njihovo “obaveštenje” kojim se nevakcinisana deca diskriminišu neupisivanjem u vrtić) 

Konkretan član Zakona o ZSOB koji treba da ocenite je: Član 32 „Imunizacija se vrši imunološkim lekovima. Obavezna imunizacija je imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, odnosno staratelj ne može da odbije, osim u slučaju postojanja medicinske privremene ili trajne kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije. (Akcenat je na „ne može da odbije“ što je u suprotnosti sa Zakonom o pravima pacijenta).

Takođe, isti član zakona: „Za boravak dece u predškolskim i školskim ustanova, kao i u ustanovama za smeštaj dece bez roditeljskog staranja, neophodno je da su ispunjeni uslovi iz stava 3. tačke 1) ovog člana, osim u slučaju postojanja medicinske kontraindikacije koju utvrđuje doktor medicine odgovarajuće specijalnosti ili stručni tim za kontraindikacije.“ Što je takođe u suprotnosti sa Ustavom RS i Zakonom o osnovama obrazovanja i vaspitanja“

S tim u vezi podsećamo da je članom 71 Ustava Republike Srbije definisano pravo na obrazovanje i da taj član glasi da svako ima pravo na obrazovanje. Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje besplatno. Dakle, nama Ustav bukvalno naređuje da moramo proći kroz sistem osnovnog obrazovanja i kako je onda moguće da ga neko uskraćuje. 

Takođe, veoma je bitno da Vam ukažemo na još jedan apsurd – naime, Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja i to članom 161 stav 1 tačka 8 definisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj ustanova koja odbije da upiše dete u predškolsku ustanovu ili osnovnu školu. Što znači da svi roditelji kojima se bude pretilo da neće moći da upišu decu u vrtiće i škole treba da se pozovu na član 71 Ustava i da se obrate prosvetnoj inspekciji kako bi ista pokrenula postupak protiv obrazovne ustanove koja nije dozvolila upis. 

Smatramo da je takvo ponašanje vaspitno-obrazovnih ustanova više nego jasan primer uskraćivanja osnovnih prava ZDRAVE dece i diskriminacije u odnosu na drugu decu zbog njegovog zdravstvenog stanja koje se pri tom bez ikakvog povoda smatra kompromitovanim. 

Nevakcinisana deca, ma koliko da ih ima, time su stigmatizirana i izopštena i to svakako nije dobro rešenje jer se bazira na direktnim merama prema deci, a ne prema roditeljima, ukoliko se i uzme u obzir da se nevakcinisanjem krši zakon. 

Vama smo se obratili kako bi još jednom upozorili na ovaj oblik diskriminacije koji uzima sve više maha i koji ce verovatno kulminirati tokom ovog leta. Istovremeno na analizi svih donetih propisa u ovoj oblasti radi pravni tim udruženja koji je oformljen sa ciljem da se zaštite prava navakcinisane dece i  uskoro ćemo Vas obavestiti o nasim predlozima. 

Ujedno, ovom prilikom Vas pozivamo da prisustvujete Prvoj regionalnoj konferenciji “(NE)opravdanost prisilne vakcinacije, medicinsko-etički, pravno-politički aspekti” koju organizuje naše roditeljsko udruženje “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju” 27. Maja 2016. u hotelu “Slavija” (sala za konferencije) u 17č.

U nadi da ćete ovaj zahtev protumačiti pozitivno, kao konstruktivan predlog za otvaranje dijaloga o mogućim rešenjima za izmenu regulative o prisilnom vakcinisanju, u prilogu Vam dostavljamo zvaničan poziv za konferenciju sa programom i listom učesnika. 

S poštovanjem, 

Dragana Baša, 

UG ”Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju” 

Beograd, 24. Maj 2016. godine

PRVA VELIKA REGIONALNA KONFERENCIJA U BEOGRADU 27. maj 2016 – “(NE)OPRAVDANOST PRISILNE VAKCINACIJE, MEDICINSKO-ETIČKI, PRAVNO-POLITIČKI ASPEKTI”