ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE – Dr Jovana Stojković

  • 0

ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE – Dr Jovana Stojković

ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE | cyr.lat.

Pojedini ljudi, eksperti i deo javnosti veruje da je korist od obavezne imunizacije precenjena i da postojeći etički problemi nisu dovoljno razmotreni. Ne čini se izrazita razlika u obuhvatima koji se prikazuju u zemljama gde je imunizacija obavezna u odnosu na obuhvat u zemljama gde se imunizacija samo preporučuje. U toku 2008. godine u regionu Veneto – Italija sa populacijom od 5 miliona stanovnika sve obavezne imunizacije su ukinute i pažljivo je praćen trend obuhvata imunizacijom. U preseku 2010. godine prikaz obuhvata za decu rođenu 2008. (prva generacija kada imunizacija nije obavezna) došlo je do vrlo blagog pada obuhvata svih vakcinacija koje su bile obavezne.

Predrag Kon, REZULTATI SPROVOĐENjA IMUNIZACIJA U BEOGRADU

(sa osvrtom na period 2010-2014)

Dosadašnja borba za neobaveznu vakcinaciju mi govori da neće trebati dugo provakcinaškim botovima da se sjate na poslednje tekstove o prisilnoj vakcinaciji kao muve na određenu organsku supstancu. Iskoristiću ovo vreme inkubacije (dok se prokonsultuju sa svojim stručnim nalogodavcima odakle da zapljunu) pre nego se virus mržnje i pozivanja na linč raširi po internetu, da razmotrimo (razmontiramo) još jednu tezu po kojoj je „zajednica ugrožena“ ukoliko se ispoštuje Ustav, konvencije o ljudskim pravima i medicinska etika.

Zaista, greota bi bilo da takvi intelektalni i moralni ekskluzivisti zaginu od boginja, zauški ili difterije. Zbog toga moraju svoj pravedni gnev iskazivati prema neobrazovanim, glupim i ružnim „antivakcinašima“ koji traže tamo neka svoja prava. Kakva, bre, prava kada oni znaju da je vakcinacija iskorenila mnoge opasne bolesti koje će da se vrate ako se mi ludaci ne vakcinišemo?! Kakva prava kada u svim knjigama iz medicine piše da je vakcinacija najveće dostignuće čovečanstva (koje se mora silom sprovoditi, jer je čovečanstvo glupo da bi to uvidelo)? I zaista to misle i zaista to piše…

Ali, paranoik ne bi bio paranoik kada ne bi čitao između redova pobedonosnih hvalospeva i grafikona, kada ne bi postavljao tako nesuvisla pitanja, kao na primer, koje su se sve to strašne bolesti iskorenile vakcinacijom?

Sve te strašne bolesti su – variola vera. Poslednji slučaj zabeležen je u Somaliji 1977.godine, a 1980. SZO je objavila eradikaciju ove bolesti. I tačka. Sledeće pitanje bi bilo, a koje su uopšte te strašne bolesti sa visokom smrtnošću koje su bile/ bi mogle biti pretnja po zdravlje i život čovečanstva? Odgovor je: kuga, kolera, tifus, variola, antraks, lepra. Na variolu ćemo se vratiti kasnije, a sada da razmotrimo koliku su ulogu imale vakcine na iskorenjivanje ostalih bolesti.

Kuga

Kuga jedna od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva. Epidemije 543. godine i 1346. godine ubile su trećinu stanovništva Evrope i Bliskog istoka, a 1885. u Kini i Indiji umrlo je 12 miliona ljudi. Nema efikasne vakcine, inaktivisana vakcina izbačena je iz upotrebe i nikada nije masovno korišćena.

Kolera

Kolera, teška smrtonosna bolest za 50% obolelih. Pandemija se dogodila u 19.veku i zahvatila sve kontinente. U Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu 150 000 srpskih vojnika je umrlo od kolere. Poslednja epidemija u Rusiji 1922. Nikada nije bilo masovnog vakcinisanja. Postoji komercijalna vakcina od koje vakcinalni imunitet traje 2-5 meseci uz ograničeni efekat, neefikasna je u epidemijama, jer se do trenutka otkrivanja bolesti bolest već raširi.

Antraks

Antraks je teško oboljenje koje u nelečenoj kožnoj formi ima smrtnost od 20 %, crevnoj formi 50%, a antraksni meningitis retko ko preživi. Epidemije 1491.god. p.n.e. i u Evropi u 17.veku. Bacil antraksa rasprostranjen je širom sveta. Antraksnu vakcinu primaju eventualno samo vojnici i industrijski radnici. Nikada nije bilo masovne vakcinacije.

Tifus

Tifus, u Rusiji u periodu od 1918. do 1922. usmrtio 3 miliona ljudi, dok je 2 miliona Indijanaca umrlo od njega. U Prvom svetskom ratu 150 000 srpskih vojnika je umrlo od tifusa. Generalno, njegova smrtnost iznosila je 20%. Rikecije, izazivači tifusa, rasprostranjeni su po celom svetu, a nove vrste se permanentno identifikuju. Epidemija više nema, iako vakcina nikada nije ušla u široku primenu.

Lepra

Lepra, hronična infektivna bolest od koje je obolelo 12 miliona ljudi u svetu. Nikada nije bilo vakcine.

Da li su ovo te strašne bolesti na koje se dežurni nozofobi pozivaju? Naravno da ne. Pažljivijom analizom, u stanju pribrane svesti ako uspete da izbegnete egzistencijalne strahove kojima vas zasipaju stručnjaci, botovi i masovni mediji, uočićete da su te strašne bolesti upravo one protiv kojih se (pro)daju vakcine. Tako vam, oživaljavajući arhetipske uspomene na kugu, koleru, tifus i lepru, (pro)daju vakcine protiv malih boginja, zaušaka, difterije, magarećeg kašlja, crvenke i tetanusa.

Da se ne bi pravili pametni, pogledajmo šta o ovim bolestima kažu najpozvaniji stručnjaci – infektolozi u udžbeniku iz infektivnih bolesti iz kojih uče budući lekari, koji će vam u bliskoj budućnosti oduzimati decu (ako je verovati porukama službenika ministarstva zdravlja, zaštitnika građana i pojedinih cenjenih stručnjaka).

Da se ne bi pravili glupi, prokomentarisaćemo neke od tih navoda.

Difterija

Opisi difterije idu od “blage angine do maligne difterije”, što znači da može biti asimptomatska, ali i smrtonosna, u zavisnosti od mnogih faktora. Obzirom da je bakterijska bolest, u antibiotskoj eri dostupna je lečenju antibioticima. Navodi se da se smanjeno oboljevanje javlja nakon Drugog svetskog rata i taj uspeh se zvanično pripisuje vakcinaciji. Međutim, nakon rata promenili su se i mnogi „drugi faktori“. Na primer, ljudi su imali hranu, čistu vodu, grejanje, bolje higijenske uslove i dostupnu zdravstvenu zaštitu, što je moglo dovesti do smanjenog oboljevanja i do lakšeg oblika bolesti koja u tom slučaju može biti i bez simptoma, ali i u vidu blage angine koja može ličiti na ostale oblike angina zbog kojih dobijete antibiotike i bolest prođe, a da se ne verifikuje mikrobiološki koji je uzročnik (da li vam lekar kod grlobolje svaki put uzima bris i uzgaja ga na Leflerovoj podlozi ili vam odmah prepiše antibiotike?). Ono što se jeste dogodilo je smanjen broj težih oblika koji su se mogli klinički prepoznati, a da li je to posledica vakcinacije ili drugih faktora nije naučno dokazano, što ne smeta većini stručnjaka da tvrde ovo prvo.

Pertuzis (magareći kašalj)

Za pertuzis (magareći kašalj) se tvrdi da „se uvođenjem obavezne vakcinacije morbiditet (oboljevanje) dece od 1. do 5. godine smanjio, ali je zapažen porast incidence kod dece mlađe od jedne godine i kod odraslih kod kojih je iščezao vakcinalni imunitet“. Međutim, nailazimo dalje na tvrdnju da se najteže forme javljaju upravo kod odojčadi (deca do godinu dana), kada se usled apnoične krize može javiti i smrt (na koje se suzno pozivaju kada vam objašnjavaju da ste monstrum , jer odbijate vakcinaciju, ali im zato istom povećavaju incidenciju oboljevanja i šansu za smrt). Usput, obratite pažnju na iščezavanje vakcinalnog imuniteta, za koji vam, kada ga pomenete, skaču za vrat.

Male boginje

Male boginje, najčešće rešeto kojim se plaše mečke, i čije je pojavljivanje glavni dokaz da su nevakcinsani krivi za “strašne bolesti koje nam se vraćaju”. Međutim, profesori infektologije nam daju i drugačije objašnjenje: „Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Znači “zaštićen” si od jednog, ali ima i treći i peti… Ipak, za porast obolelih su krivi nevakcinisani od tog jednog. Interesantno je da, kako vidimo, vakcinisani mogu da imaju i “ponovno oboljevanje” koje se nije dešavalo kada se bolest prirodno preboljevala. Da li su male boginje nešto čega se treba plašiti kao kuge? “Nekomplikovane male boginje imaju dobru prognozu. Prognoza je loša kod neuhranjene dece u prvoj godini života, kod starijih ljudi i kod svih za koje se zna da imaju nedovoljan ćelijski imunitet.” Vidimo da dramatične brojke o „stotinama hiljada dece koja umiru od malih boginja“, jesu upravo deca „trećeg sveta“ koja nemaju šta da jedu i piju, te samim tim ulaze u ovu kategoriju neuhranjenih i hipovitaminoznih, ali kojima belosvetski filantropi rado daruju vakcine, ćutke prelazeći preko činjenice da je „pronalaskom antibiotika u velikoj meri smanjena smrtnost dece najmlađeg uzrasta koja su često imala bakterijske pneumonije“. Da upravo vakcina može dovesti do infekcije možemo videti u sledećem citatu: „Poseban oblik morbila su atipični morbili, bolest koja se javljala kod osoba koje su inficirane divljim virusom morbila nakon vakcinacije mrtvom vakcinom, što pripada istoriji, jer je mrtva vakcina izbačena iz upotrebe“. Šteta samo što je ta „istorija“ nekome bila i sadašnjost i budućnost.

Rubela ili Crvenka

Rubela ili crvenka je bolest koja „češće protiče asimptomatski, nego ispoljenom kliničkom slikom… oporavak je brz i potpun, ne javljaju se sekundarne bakterijske superinfekcije.“, „komplikacije su retke, posebno kod male dece … terapija nije potrebna“. Ali prevencija je potrebna! I to zbog prevencije kongenitalne rubele, kako trudnica koja nije preležala bolest ne bi došla u kontakt sa virusom rubele koji može da ošteti plod.

Elementarna logika govori da kada buduću trudnicu ne bi sprečavali vakcinacijom da preleži ovaj benigni virus u detinjstvu, ne bi ni došla u situaciju da u trudnoći bude zaražena, a to joj direktno preti ukoliko ima sveže vakcinisano starije dete, što priznaju i proizvođači vakcine (kod većine osetljivih osoba, 7 do 28 dana posle vakcinacije zabeleženo je izlučivanje malih količina živog atenuisanog virusa rubele iz nosa ili grla), uz naravno otrcanu frazu da „nije dokazano“ da je taj virus izazvao infekciju kod drugih osoba, jer da je „dokazano“ morali bi da povuku vakcinu i izgube grdne pare.

Zauške

Zauške, opaka bolest kod koje se „posle sedam dana povlače svi znaci bolesti“, a terapija su tople obloge i mirovanje. Od komplikacija se javlja serozni meningitis kod koga se „posle sedam do deset dana znaci i simptomi meningitisa povlače, dok su komplikacije od ovog meningitisa retke“, dok je ,,encefalitis retka, ali teška komplikacija” kod koje je „oporavak obično kompletan“. Vakcinacija se obično nameće pod vidom brige od komplikacija tipa orhitisa koji može dovesti do steriliteta muškaraca. Pogledajmo kod koga se i u kolikoj meri ova komplikacija dešava: „Orhitis se javlja kod bolesnika posle puberteta u 20-40% slučajeva… kao posledica ove infekcije može se javiti sterilitet kod muškaraca, mada se to retko dešava čak i kod bilateralnih orhitisa“. Ajmo opet zdrava pamet – mi sprečavamo sterilitet koji se retko dešava i to kod muškaraca posle puberteta tako što vakcinišemo celo čovečanstvo i sprečavamo i te dotične muškarce da prirodno prebole bolest u detinjstvu koja traje sedam dana, time ih izlažući riziku da joj budu izloženi upravo u godinama kada postoji veća mogućnost komplikacija i steriliteta.

Tetanus

Tetanus je teška bolest koja kod generalizovanog oblika ima smrtnost 50%, a kod genitalnog i neonatalnog 80-90% (ovaj poslednji se inače pojavljivao u vremenu kada je pupčana vrpca presecana srpom i drugim baštenskim oruđem). Primoravanje na vakcinaciju protiv tetanusa (a vidimo da su pozivi i pretnje krenuli i u Srbiji) je apsolutno besmisleno obzirom da se ova bolest ne prenosi sa čoveka na čoveka. Interesantno je da i posle prirodno preležane bolesti nema trajnog imuniteta (možete oboleti opet), ali je veštački vakcinalni imunitet navodno ono što je smanjilo oboljevanje (šta zna priroda šta je imunitet). ‘Ajd i da poverujemo da ne mogu da spavaju od sekiracije da li ćemo mi umreti od tetanusa, ali kako se ne sekiraju za botulizam čija smrtnost ide i do 45% i gasnu gangrenu čija je smrtnost 40-80%, a spore im se isto nalaze u zemljištu i aktiviraju se u rani pod anaerobnim uslovima baš kao i tetanus, a protiv kojih se ne vakcinišemo? Koliki je morbiditet i mortalitet ovih bolesti bez vakcinisanja?

Hemofilus influence B

Hemofilus influence B je jedan od izazivača meningitisa kod dece i njegova smrtnost je 5 %. Ipak „savremena terapija (antibiotska), mere reanimacije i nadzora u jedinicama intenzivne nege dovele su do značajnog pada smrtnosti i sekvela meningitisa.“, ali ako odbijete vakcinu optužiće vas da će vam dete zbog nebrige dobiti meningitis. Ono što vam neće reći je da su meningokokni i pneumokokni meningitis takođe među najčešćim izazivačima, da je smrtnost od pneumokoknog meningitisa 40%, ali da nema obaveznih vakcina protiv istih, kao ni protiv meningitisa koje izaziva ešerihija koli, a koji u dve trećine najmlađih izaziva sepsu. Vidimo da katastrofiziranje nedostaje za bolesti koje nisu u redovnom kalendaru imunizacije.

Hepatitis B

Hepatitis B inače poznata dečja bolest koja se dobija seksualnim kontaktom i putem zaražene igle „prevenira“ se čim dete izađe iz majčine utrobe (valjda iz straha da se kasnije ne pokvari i uhvati lakih žena i droge). Logika je da treba vakcinisati svu decu na svetu, jer se može virus preneti sa majke na dete (pod uslovom da ga majka ima). Vredne seljanke sa pijace bi, da se bave ovom problematikom, se zapitale zašto ne testiraju majke na prisustvo virusa pre porođaja. To pitanje ostaje bez ikakvog komentara iako se na hepatitis B testira svaki dobrovoljni davalac krvi. Ako je dete zdravo, vakcina mu ne treba, a ako je inficirano pitanje je koliko će mu vakcina pomoći, jer u uputstvu za ovu vakcinu proizvođač kaže: “Usled dugog perioda inkubacije hepatitis B virusa, postoji mogućnost, da u vreme imunizacije, bude prisutna još neprepoznata infekcija. U navedenim slučajevima može se desiti da primena vakcine ne dovede do sprečavanja hepatitis B infekcije.“ Za čije baba zdravlje se ovo onda daje svakom novorođenčetu?

I za kraj, ponos i dika svih pobornika prisilne vakcinacije – variola vera!

Stariji se sećaju masovne vakcinacije u nekadašnjoj Jugoslaviji kada je za desetak dana pelcovano celo stanovništvo, što je između ostalog, imalo za cilj navikavanje na prisilu i odvikavanje od slobodne volje. Obzirom da se bolest ne prenosi za vreme inkubacije i da su bolesnici infektivni po izbijanju vezikula i prskanju istih, dovoljno je bilo da se oboleli zadrži u karantinu dok promene na koži ne prođu. Da li je ova bolest spontano izbila, a spasioci spontano imali odgovarajuću vakcinu? Manipulacije variolom verom kao biološkim oružjem traju vekovima. Tako u knjizi „Bioterorizam“ doktorke Elizabete Ristanović sa VMA možemo pročitati da je još u prvom veku p.n.e. Julije Cezar u napadu na Galiju namerno izazvao epidemiju variole, kao i o unošenju variole na prostor Severne Amerike sa ciljem uništenja domorodaca (dok na primer druga doktorka koja je pisala o ovoj bolesti u udžbeniku medicinskog fakulteta navodi da je „variola u neprokuženim sredinama napravila pomor, kao naprimer među Indijancima Novog sveta“). 1947. godine je napravljeno postrojenje pored Zagarska koje je proizvodilo virusno biološko oružje, između ostalog i variolu. Ovamo se proizvodi, a onamo eradicira, interesantno…

Da li postoji opasnost da nam se ova opaka bolest vrati? Da vidimo šta kažu stručnjaci, Infektivne bolesti, strana 228. (moja malenkost-zagrade): “ … Nije poštovan dogovor da se laboratorijski sojevi virusa variole unište. Sumnja se da virus nije sačuvan samo u dve laboratorije koje je odredila SZO (dobre čike), tj. da se nalazi u rukama koje bi ga mogle iskoristiti kao biološko oružje (loše čike koje su otele virus dobrim čikama). U cilju prevencije katastrofe koja bi mogla nastati, CDC (dobre čike) je napravio detaljan plan koji redovno dorađuje (šta mislite da li je vakcinacija deo plana)… Sa tim ciljem odmrznuta je vakcina koja je čuvana na -20 stepeni od sedamdesetih godina i utvrđeno je da nije izgubila ništa od svoje imunogenosti. Amerikanci tvrde da imaju dovoljno za svoje stanovništvo a da bi za pripremu nove vakcine trebalo da prođu godina do dve.“

Toliko o „vraćanju“ i o „ugrožavanju“, a i o „strašnim bolestima“. A kad smo kod (ne)poštovanja ljudskih prava, evo predlažemo da se zabrani predbračni , a naročito homoseksualni seks, jer doprinose epidemiji polnoprenosivih bolesti. Predlažemo i zabranu abortusa, jer je stanovništvo pred izumiranjem. Ko je izustio da kaže da je to nacizam i fašizam, neka se raspita da li su u nacističkim logorima čuvali predbračnu nevinost i podsticali rađanje ili ljude podvrgavali medicinskim tretmanima protiv svoje volje. Ne zaboravimo da je i tamo bilo sve po zakonu.

Dr Jovana Stojković

 

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


Odaberite vaš jezik

EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj