VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – Piše: Dr Jovana Stojković

  • 0

VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – Piše: Dr Jovana Stojković

Category : Članci

cyr.

Piše: Dr Jovana Stojković

Većina medija sa nacionalnom frekvencijom (koji nisu nikada preneli nijednu tribinu koju je organizovala Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju) krenuli su u orkestriranu, jednovremenu hajku protiv nevakcinisane dece i njihovih roditelja. Na prvi zvuk Pavlovljevog zvonceta, medijski kerberi krenuli su u ubeđivanje da je pad obuhvata vakcinacije doveo do epidemije malih boginja u Rumuniji. Od najavljivača, preko voditeljke, do zabrinute mame koja glumi javnost, kamermana i spremačice, govorom tela i mimikom odašiljana je zabrinutost u etar, ali i prekor „antivakcinalnom pokretu“ koji se, kakve drskosti, bori za ustavno i prirodnopravo na nepovredivost fizičkog integriteta (o psihičkom je teško govoriti sa takvim medijima). Većina ovih ljudi koje okupacioni mediji sramno predstavljaju kao primitivnu sektu, već je prinela po jedno dete na oltar raznim „obuhvatima“ i „kolektivnim imunitetima“, no bolećivog sažaljenja i odgovornosti za njihovu decu nema niotkuda.

Iako je neverbalna komunikacija pomoćnog osoblja bila ključna, prokomentarisaćemo selektivne i sugestivne izjave stručnog osoblja. Doktorka epidemiolog je insistirala na mogućim smrtnim slučajevima i upali pluća kao mogućoj opasnoj komplikaciji, prećutkujući da su morbili bolest sa dobrom prognozom (pre uvođenja vakcinacije 1955., u Americi je smrtnost bila 0,03 na 100 000 slučajeva) i da se eventualne upale pluća efikasno leče antibioticima, kao i da se teži oblici javljaju kod populacije sa oštećenim celularnim imunitetom, dok čak i bolesnici sa deficitom humoralnog imuniteta (antitela) preboljevaju morbile bez većih problema. Interesantno je da se uspešnost vakcinacije od morbila meri upravo antitelima, koja, kao što se vidi iz prethodnog, nisu ključna za uspešno prebolevanje ove bolesti. Takođe, doktorka se osvrnula na nekrunisanog kralja „antivakcinalnog pokreta“ Endrju Vejkfilda kome je „oduzeta licenca, jer je lažirao podatke u studiji“, opet prećutkujući da je njegovom saradniku u radu prof.dr Džon Voker Smitu vraćena licenca još 2012. godine, dok je Vekfild aktuelno u sudskom procesu za klevetu protiv British Medical Journal.

Niko nije pomenuo da je viši naučnik američkog Centra za kontrolu bolesti Vilijam Tompson 2014.godine objavio na sajtu advokatske firme Morgan Verkamp LLC izjavu u kojoj priznaje da su on i njegovi saradnici izostavili statistički značajne informacije u naučnom radu koji je objavljen 2004.godine u časopisu Pediatrics, a koji govore da su afro-američki muškarci koji prime MMR vakcinu pre 36 meseci starosti bili pod rizikom za dobijanje autizma.

Nije pomenut ni glavni istraživač koji je za CDC radio 21 od 24 studije o bezbednosti MMR vakcine, Pol Torsen, ni Interpolova poternica raspisana za njim zbog prevara, što bi sve, istine radi, doktorka morala da zna, ali i da iznese u javnost koju želi da informiše i edukuje. Ovako možemo zaključiti da je pominjanje Vejkfilda samo način da se “antivakcinaši“, a zapravo ljudi koji zahtevaju slobodu izbora pri invazivnoj medicinskoj intervenciji , predstave kao neracionalni sledbenici harizmatičnog prevaranta koji više vole njega nego sopstvenu decu.

Čuli smo i milion puta eksploatisanu frazu da je „dokazano da vakcine ne izazivaju autizam“, iako, i to samo uslovno, nije dokazano da izazivaju autizam, te se u ovoj igri reči (ne)svesno gubi veliki deo istine. Mučno je i pominjati priču o živi i tunjevini i diletantski zaključak da je isto progutati nešto i ubrizgti ga u telo ( inače je opštepoznato da se bebe od nekoliko meseci svakodnevno najedaju tunjevine iz konzerve).

Drugi stručni član RTS-ove predstave bio je stava da je ispod svakog naučnog nivoa osvrtati se na „antivakcinaške“ argumente, dokazujući da je svaki zdravorazumski i ljudski nivo njemu stran. On je čovek doktor i tačka.

Izbačeno je i nekoliko probranih statističkih podataka za ljubitelje matematike koji bi trebalo da nedvosmisleno ukažu da se epidemija pojavljuje tamo gde „obuhvatvakcinacije“ padne. No, da li je baš sve tako prosto i nedvosmisleno?

„Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969., utvrđeno je da su vakcinisani ljudi bili izloženi 14 puta većoj verovatnoći za dobijanje bolesti od nevakcinisanih-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Prenošenje malih boginja jasno je dokumentovano među vakcinisanim osobama. Pri velikim epidemijama , 95% slučajeva bilo je vakcinisano“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Zbog nekog razloga , od kada je 1963.otpočela vakcinacija protiv malih boginja , adolescenti i mlade odrasle osobe češće dobijaju male boginje“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Infektivne bolesti, str.218.

Još jedna od omiljenih teza protivnika slobode izbora po pitanju vakcinacije je ta da morbila više nema zahvaljujući vakcinaciji, te da lekari nisu godinama videli male boginje ( što bi trebalo da sugeriše da ih i nema). Međutim, ono što vakcinacija zapravo čini je izmena kliničke slike koja postaje netipična (obzirom da virus ulazi na arteficijalan način u organizam, „varajući“ imune ćelije na koži i sluzokožama), te bolest koja se nekada jasno klinički prepoznavala, sada prolazi neprimentno ili se pogrešno dijagnostikuje kao neka druga, što svedoči i udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220.: „Pre vakcinalne ere, dijagnoza morbila je bila klinička dijagnoza. Pojavom ospe, uz nalaz Koplikovog enanema, dijagnoza se lako postavljala. Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu.“

I za kraj, jedna zabrinuta mama koja glumi javnost i zalaže se za sankcije neodgovornim roditeljima, jerbo njen intenzivan rad na osvešćivanju narodnih masa nije brz kao galopirajuća epidemija koja nam se pribižava, a koja je, kako čusmo iz njihovih usta, zahvatila i Mađarsku koja ima obaveznu vakcinaciju i visok obuhvat vakcinacije ( što bi valjda trebalo da je štiti upravo od epidemije koja joj se dešava?).

Naravno da se na javnom medijskom servisu evropske Srbije nije moglo čuti da su umrli ljudi u Rumuniji imali prateće hronične bolesti, da je umrla jedna HIV pozitivna žena, beba sa tuberkulozom i jednogodišnje neuhranjeno dete koje je imalo telesnu težinu dvomesečne bebe. Zabrinuti doktori nisu pomenuli da je obuhvat vakcinacije Roma u Srbiji oko 13 procenata. Pomoćno osoblje nije kolutalo očima na hiljade migranata nepoznatog „vakcinalnog statusa“.

Javna (medijska) kuća Srbije (ne) uspešno je obavila još jedan naručeni poslić uterivanja neposlušnih Srba u tor.

Sledi vakcinisanje.

Dr Jovana Stojković

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

PROGRESIVNI PRIMITIVCI – Piše dr Jovana Stojković

Category : Članci

PROGRESIVNI PRIMITIVCI

 

Piše: dr Jovana Stojković

Motivi za promociju prisilne vakcinacije od strane (pojedinih) lekara i gotovo svih (živ bio Aleksandar Radojević) političara među lekarima su sasvim razumljivi, iako moralno, etički i ustavno-pravno apsolutno neprihvatljivi. Motivi ljudi čije aktivnosti ovog tipa otvoreno i javno i po sopstvenom priznanju finansiraju farmaceutske kuće, samorazumljive su.

Međutim, ono što bi sigurno bilo intrigantno i Molderu i Skali jesu fejsbukovske aktivnosti zabrinutih građanki i građana koji „spontano” zapljuvavaju najavu svake aktivnosti koja dovodi u pitanje (ne)opravdanost prisilne vakcinacije.

 

Očekivati da se u Srbiji za par sati narod spontano okupi zarad „javnog dobra“, makar i na društvenim mrežama, jednaka je mogućnosti da mrtav konj prdne. Ova alegorija na granici nepristojnosti namerno nije izbegnuta, a cilj joj je da pruži povod za ventilaciju populaciji koja visoko ceni verbalnu čistoću i smatra da nije pristojno da vrištiš kada te siluju i da je sasvim pristojno nečijem detetu nasilno ubrizgati vakcinu i oteti ga od roditelja.

Ipak, i o njihovom mentalnom zdravlju treba voditi računa, obzirom da će naredni redovi biti povod za visok nivo frustriranosti.

 

Ovi dobri ljudi imaju dve glavne teze:

 

1. Brinu se zato što neko ne vakciniše sopstveno dete i stava su da tim „primitivcima i sektašima“ treba oduzeti jadnu dečicu. Pretpostavljam da su ovi dobri ljudi i redovni finansijeri narodnih kuhinja, skupljači novca za lečenje jadne dečice i pomagači gladnih i nevoljnih mnogodetnih porodica ili je možda njihov istančani osećaj za dobrobit tuđe dece selektivan samo po pitanju vakcinacije (što bi onda bilo čudno i logički neodrživo)?

Dalje, pretpostavljam da se zalažu za oduzimanje dece i pripadnicima Jehovinih svedoka, subotara i ostalih dvadeset i kusur verskih zajednica u Srbiji, obzirom da bi i to bilo logično?

Što se primitivizma tiče, sa stanovišta sociologije, on se tretira kao društveni odnos primeren prastarim (ranim, drevnim, prvobitnim) društvenim zajednicama, a čije pogubne relikte ovi grozni antivakcinaški roditelji unose u naše progresivno i prosvetljeno društvo.

Međutim, u udžbeniku iz Epidemiologije Medicinskog fakulteta u Beogradu, inače omiljenom i redovnom štivu savesnih i prosvetljenih građana piše da “primena vakcine ima dugu istoriju.

Budisti su pili zmijski otrov da bi postali imuni na njegov ujed, u Kini se primenjivala zaštita od velikih boginja udisanjem i utrljavanjem u kožu sasušenih krusta, a u Indiji utrljavanjem proceđenog gnoja pustula.“

Znači, bilo je, dobri ljudi, vakcinacije među „primitivcima“, ali primetićete da se sve odigravalo preko sluzokoža, baš kao što je i prirodni put bolesti i to se zove drevna mudrost, a ne primitivizam, no svako vidi ono što je njemu prokleta projekcija..

 

2. Drugi lajt motiv za fejsbučenje savesnih građana je briga za vakcinisanu decu, kad već ova briga za nevakcinisanu ne upali.

I tu dolazimo do nepremostive logičke zamke koja kaže da oni veruju da ih vakcine štite od bolesti, ali ujedno i strahuju da će ih nevakcinisani zaraziti, što bi značilo da je lažna ili prva tvrdnja ili druga (a možda i obe?), da ne ulazimo sada u filozofsko-teološke rasprave da li je moguće istovremeno verovati i strahovati. No, zašto bi u vreme naučnog i tehnološkog progresa „verovali“ da nas vakcine štite od bolesti?

Ovi dobri ljudi verovatno znaju za mnogobrojne duplo slepe randomizovane studije koje čitaju uz jutarnju kafu, a koje ukazuju da se vakcinisana grupa nakon izlaganja uzročniku nije razbolela, a nevakcinisana jeste. Molim da ih daju ovim primitivcima na uvid ukoliko nisu oštećene od okretanja šolje, dok nam njihova nevakcinisana deca ne ugroze kolektivni imunitet i dok nas ne zaraze.

Pretpostavljam da su ovi dobri ljudi (koji su verovatno stariji od nekoliko meseci ili godina) sveže vakcinisani od difterije, tetanusa, polija, morbila i zauški obzirom da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“ (18 str. Pedijatrija, Medicinski fakultet u Beogradu) i da im savest ne bi dala da ugroze zajednicu.

Oni takođe znaju, obzirom da redovno listaju medicinske udžbenike pre popodnevne dremke, da čovek može biti rezervoar infekcije u dva slučaja: kada je bolestan od određene bolesti ili kada je kliconoša, što sve nevakcinisan zdrav čovek nije. U slučaju pojave određene bolesti spontano (nespontana dešavanja zahtevaju poseban osvrt), nevakcinisan čovek bi najčešće imao tipičnu sliku bolesti, dok bi vakcinisan imao najčešće atipičnu sliku.

Da vidimo koji je sa epidemiološke strane značajniji: „bolesnici sa tipičnom kliničkom slikom su bez velikog epidemiološkog značaja, jer se dijagnoza oboljenja obično postavlja na vreme što omogućava izolaciju i adekvatno lečenja obolelih“, Epidemiologija, 135 str. Kliconoša je, sa druge strane, „osoba koja u odsustvu vidljive kliničke bolesti nosi specifični agens i služi kao mogući izvor infekcije“.

Nevakcinisan čovek, dakle, u slučaju da ima određenu bolest, biva prepoznat i izolovan još na početku boleti, a po završetku bolesti nije infektivan, jer po pravilu, ne postoji hronično kliconoštvo za bolesti protiv kojih se vakcinišemo, o čemu svedoči i gore pomenuti udžbenik – „kod nekih oboljenja, kao što su morbili, varičela, rubela, grip, nema ni asimptomatskog kliconoštva, ni kliconoštva nakon preležane bolesti,“ – 136.str., Epidemiologija.

Takođe, na istoj strani istog udžbenika saznajemo da su „najbrojnija oboljenja kod kojih bolesnik u inkubaciji (vreme od nekoliko dana pre oboljevanja) nije zarazan – variola, varičela, morbili, pertutis, grip, trbušni tifus, paratifus)“. Ali, ko je onda problematičan, da li onaj koji se razboli i koji je zarazan samo u toku svoje jasno vidljive bolesti kada može biti izolovan ili inficirani koji nema simptome – asimptomatski kliconoša?

Stručnjaci kažu, a svi studenti medicine uče da se“ovaj tip kliconoštva javlja kod osoba čija je infekcija inaparentna (protiče bez vidljivih simptoma i znakova)… a koja dovodi do serokonverzije, kao objektivnog i sigurnog znaka zaražavanja… zdrave kliconoše retko otkrivamo, pa se ove osobe slobodno kreću i šire infekciju na osetljive osobe“. Da li vam ovo liči na vakcinisanog čoveka? Nema jasne znake infekcije, ali ima objektivan i siguran znak zaražavanja – antitela koja su posledica gore pomenute serokonverzije, a koja apsolutno ne moraju da ga štite od oboljevanja, što je bilo poznato još 1950. godine nakon istraživanja Aleka Burtona objavljenoj u studiji Britanskog medicinskog saveta iste godine, a koja je rađena u vreme izbijanja epidemije difterije.

Zaključak studije je bio da nije bilo nikakve veze između nivoa antitela i učestalosti i težine bolesti. On je utvrdio da su čak i deca sa urođenom gamaglobulinemijom (nemogućnost proizvodnje antitela) razvila otpornost prema boginjama i ostalim zaraznim bolestima.

Zašto se onda ovi savesni građani plaše nevakcinisane dece?

Da nisu videli možda nešto u šolji?

Istina je negde tamo …

dr Jovana Stojković

 

Ko su zapravo internet trolovi i kako se od njih odbraniti možete pročitati – OVDE

 

Inicijativa NoVa

Vežite se polećemo – Probijamo zvučni zid 😀

Vakcine INFO Website stats – 13.02.2017 – ALEXA rank

Vakcine INFO Website stats – 13.02.2017 – ALEXA rank

Vakcine INFO Facebook Page stats 13-2-2017

Vakcine INFO Facebook Page stats 13-2-2017

 

NAJAVA DOGAĐAJA

“ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!!”
Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u 12.00 časova, priključe spontanom OKUPLJANJU ispred Ustavnog suda Srbije!
ZAJEDNO ćemo predati inicijativu za ocenu ustavnosti zakona o obaveznoj tj.prisilnoj vakcinaciji!
Povedite decu, ponesite transparente i pištaljke!
Neka nas vide!
Neka nas čuju!

Pročitajte više i podelite dalje:

"ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!! "Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u…

Posted by Vakcine INFO on четвртак 9. фебруар 2017.

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 1

KERBERI – ONO ŠTO NEMAJU BABE, IMAJU MAJKE … – Dr Jovana Stojković

Category : Članci

KERBERI – ONO ŠTO NEMAJU BABE, IMAJU MAJKE … – Dr Jovana Stojković

cyr.lat.

   Izuzetno mi je drago što se na stranicama našeg sajta povela i javna rasprava na temu vakcina, makar bila podstaknuta i od dežurnih kerbera vakcinalnog lobija. Dok se prvi, rodno nedefinisani, stereotipno pita na mnogim portalima koji prenose naše tekstove, zašto baba nema nešto da bi bila deda (tj. zašto nismo imunolozi, epidemiolozi, infektolozi), drugi (i čini mi se glavni) sa punim (umetničkim?) imenom i prezimenom prosipa informacije koje mu je šapnuo njihov zajednički guru. Tako on, oslovljavajući me nadimkom (što mi je ipak drago, jer neke simpatije ipak postoje) ceni da je jedino istina da sam paranoik, a ostalo su „antivakcinalna lupetanja“. Obzirom da znam da su moja pisanija pod budnim okom Velikog Vlajka, svaka informacija je izvučena iz knjiga koje pišu stručnjaci koje on fetišistički obožava (valja malo i čitati, a ne samo slušati gurua). Između ostalog, to je vrlo pronicljiv momak kada je jedino on, pored mog muža psihijatra, svekrve psihijatra, kume psihijatra i još trideset psihijatara sa kojima svakodnevno radim, primetio „da je tačno da sam paranoik“.

   Tako Vlajko veli da „lepre i tifusa ima samo u Indiji“ i da se zato ne vakcinišemo protiv tih bolesti, naravno ne objasnivši kako to da ih nema svuda, uprkos tome što niko od nas nije vakcinisan protiv tih bolesti, pa nemamo „kolektivni imunitet“. Sa druge strane, nema ni difterije ni poliomiјelitisa u našim krajevima, ali to ne smeta čika Biliju (zvaničnom finansijeru vakcinalnih kampanja) i njegovim saradnicima da nas od toga „štite“.

   Guruov trbuhozborac Vlajko dalje tvrdi da vakcina protiv tuberkuloze delimično štiti od lepre, što zaista stoji u knjigama, ali kako onda ne postadoše leprozni svi Ameri kada nisu nikad imali pelcovanje protiv iste? I ne brini, dobri čoveče, nećemo mi da ukidamo ništa, naprotiv, želimo da te vakcine dugo, dugo štite.

   Tako reče da za kugu postoje vakcine, ali se ne zna koliko su efikasne i da se daju ljudima koji su izloženi riziku, i tako priznade posredno da je kuga prošla sama, kako je i došla.

   Kod antraksa se raspisao ljudski, navodeći niz mera koje nisu vakcinacija, a koje se sprovode u sprečavanju bolesti (zamisli, ima i toga). Samo ostade zagonetka, kako Vlajko i njegov guru znaju da je zemlja puna baš tetanusnih spora (protiv kojih nas vakcinišu), ali ne i antraksnih i spora gasne gangrene (protiv kojih nas ne vakcinišu).

   Za kraj, konstatuje on, da bi o ovome mogao da piše naširoko i nadugačko, međutim ne može se od panja napraviti violina, mudro zaključuje…

   Valjda će posle ovoga dobiti neku mrvicu sa stola gospodara … AV, AV …

Dr Jovana Stojković

 

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Preporučeno: 

ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE – Dr Jovana Stojković

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Dr Jovana Stojković: Lekarska “etika” dezinformisanog pritiska umesto informisanog pristanka

Category : Članci

DEZINFORMISANI PRITISAK | 

lat. | cyr.

Dr Jovana Stojković

„Ako se ,naime, zna da će pet do deset odsto vakcinisanih rizikovati da im vakcina naruši zdravlje (kod nekih vakcina posledice mogu biti i smrtonosne), a toj vrsti preventive je podvrgnuto 10000 ljudi, kako moralno opravdati zlo koje je naneto 500 ili čak 1000 osoba?

Ne samo u ovoj „medicinskoetičkoj aritmetici“, nego i u naizgled mnogo ubedljivijoj, držimo da je danas moralno i etički problematično to prikazivati kao uspeh, jer za tog jednog koji je stradao, kao i za njegove bližnje ne postoji pozitivna razmera, za njega ili nju i one kojima je bio drag postoji samo odnos 1:1.“
Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet u Beogradu, strana 69.

U prepunoj kongresnoj sali hotela Slavija tražilo se mesto više – Beograd, 07.12.2016

Informisani pristanak

Informisani pristanak (ili nepristajanje) jedan je od ključnih aspekata relacije lekar-pacijent. Monstruozni medicinski eksperimenti na zatvorenicima u nacističkim logorima bili su povod za prva ozbiljnija razmišljanja na ovu temu, a desetak godina kasnije ova praksa se uvodi kao okosnica medicinske etike. Na prijemu u bolnicu tražiće vam da potpišete desetine papira, više iz straha od tužbe nego zbog istinskog poštovanja autonomije i dostojanstva ličnosti. Ova tvrdnja biva jasna kao dan u slučajevima kada straha od tužbe nema, a to se u praksi dešava u jednom jedinstvenom slučaju-vakcinaciji! Po neustavnom zakonu koji je protivan svim konvencijama o izlizanim „ljudskim pravima“ i svim kodeksima medicinske etike od Hipokrata naovamo, tuženi možete biti vi.

Zaista, dugo me je mučilo pitanje šta je to što brižne i dobronamerne lekare, poštovaoce Zakona o pravima pacijenata pretvara u zapenele ucenjivače koji prete oduzimanjem dece? Možda identifikacija sa agresorom koji im preti oduzimanjem licence i logika bolje ja tebi dete nego oni meni licencu (da ne govorimo o gubitku profesionalnog dostojanstva i autonomije i narušavanju delikatnog i lekovitog poverenja pacijenta u svog lekara)?
Većina roditelja koja su prošla trnovit put odbijanja invazivne medicinske procedure za svoje dete dele vrlo slična iskustva. „Argumenti“ koje je davala „suprostavljena“ strana bili su gotovo identični, a reakcije dresirane sa kvalitetom pravog psihološkog rata. U arsenalu oružja najčešće su se potezale sledeće ubojite tvrdnje:

Hrabra i harizmatična Dr Jovana Stojković

 

1. Stav je struke da je vakcinacija obavezna i morate vakcinisati dete.

Ova tvrdnja, kada joj oduzmemo imperativnu notu mogla, bi se smatrati tačnom. Zaista stav Svetske zdravstvene organizacije je da svaki čovek na planeti treba biti vakcinisan! .Međutim, istorija medicine nas uči da su stavovi struke promenljivi u vremenu.Stav struke je bio da treba davati talidomid u trudnoći protiv povraćanja što je rezultiralo desetinama hiljada oštećene dece. Nakon drugog svetskog rata u Srbiji je nad decom koja su imala gljivično oboljenje glave PRISILNO sprovođena zračna terapija pod pokroviteljstvom Batuta i UN, jer to je bio stav struke za koji bi danas završili u ludnici ili zatvoru. Smernice iz devedesetih za hormonsku supstitucionu terapiju kod žena u menopauzi kao glavnu indikaciju imale su kardiovaskularne bolesti koje su 2002.postale upravo kontraindikacija za ordiniranje ove terapije! Dakle, sve se može korigovati i menjati osim najveće medicinske dogme.

Egzaktno – neželjena dejstva vakcina

 

2. Vi ne znate šta je dobro za vaše dete, a ja znam, jer sam doktor.

Većina roditelja nema formalno medicinsko obrazovanje koje inače donosi minimalno, propagandno, dogmatsko „znanje“ o vakcinaciji. Ono što svaki današnji roditelj ima neuporedivo više nego što je imao njegov roditelj kada ga je vakcinisao je višedecenijsko iskustvo vakcinisanja ljudi i njegove posledice, kao i pristup istom preko savremenih tehnologija (to je ono kad vam kažu da ste internet-roditelj). Pad poverenja u praksu vakcinisanja nije iznenadna glupost i neukost koja se poput epidemije širi, već veća informisanost i nažalost brojna loša iskustva koja su mnogi osetili na svojoj koži.

Brojni učesnici iz zemlje i inostranstva ispratili su ovaj događaj

 

3. Pritisak zastrašivanjem – Ako ne vakcinišete dete, umreće od tetanusa kada padne, dobiće poliomijelitis i ostaće invalid, dobiće encefalitis od boginja…

Kada normalan čovek vizualizuje ove „tvrdnje“ preplavi ga jak osećaj krivice koji se jedino da izlečiti vakcinom.Ko god da je režirao ovakav pristup roditeljima (a ja sam ga lično doživela) , u najmanju ruku obučavan je u Tavistoku. Da se za cilj ima informisanje roditelja i poštovanje njihove zdrave pameti i volje, bilo bi rečeno da 95% zaraženih poliovirusom nema nikakve simptome, da oni koji imaju simptome samo u 3 % imaju simptome vezane za centralni nervni sistem, da 0,1-0,5% ispolji paralize i da se od tog broja polovina potpuno oporavi, da je za infekciju npr. tetanusom , osim pada, potrebno da rana bude uprljana zemljom , da ta zemlja sadrži spore, da rana bude takve vrste da se njoj mogu razviti anaerobni uslovi koji bi pogodovali infekciji… Na kraju krajeva, kako je iko od ranjenika pretekao u Prvom i Drugom svetskom ratu pre nego što je farmaceutska industrija i SZO spasla čovečanstvo?

 

4. Vi zanemarujete dete i mi dobronamernici ćemo vam ga oduzeti!

Bože mili, koliko trebaš biti glup i zao da ovako nešto izgovoriš! Naročito je fascinantan pojam tog selektivnog zanemarivanja dece: hraniš ga, pojiš, oblačiš,kupaš, učiš, maziš, paziš, pratiš, ispraćaš, grcaš da mu platiš ekskurziju i odvedeš na more, lečiš kad je bolesno, a onda volšebno odlučiš da ga samo od zaraznih bolesti ne „zaštitiš“. Međutim , ako ste zamenik zamenika u Ministarstvu zdravlja ili famozni zaštitnik nesrećnih građana ,može vam se da ovakve nebuloze izjavljujete bez posledica (osim po sopstveno mentalno zdravlje).

 

5. Etiketiranje i davanje psihijatrijskih dijagnoza

Teoretičar zavere, omiljena poštapalica koju vam neznalice poture kada nemaju odgovor na vaša pitanja, ulazi u širu upotrebu nakon memoranduma CIA-e

„Suprotstavljanje kritici izveštaja Vorenove komisije“, a bila je upućena svim istraživačima pozadine Kenedijevog ubistva koji nisu verovali u zvaničnu verziju. Danas su se indikacije proširile, pa svako ko izrazi sumnju u to da kolonijalna uprava radi u korist gazdi, a ne naroda, dobije ovaj „genijalan“ argument po nosu. Ako i ovo ne upali, onda vam slavodobitno rebnu dijagnozu paranoje, o kojoj ne znaju ništa isto kao i o vakcinama (ne mogu da se ne setim doktorke koja je ubeđivala javnost na RTS-u da je neophodno da vakcinišemo decu, a na pitanje da li zna šta je u vakcinama, odgovorila „ne, to nije moj posao“).

 

Elem, da li su ljudi koji odbijaju vakcinaciju paranoičari?

1. Nadripsihijatri cene da jesu zato što njihova ideja o neefikasnosti i štetnosti vakcina nije tačna. Ako čak i uzmemo da njihova ideja nije tačna i da su vakcine neophodne kao vazduh, to i dalje ne govori o njihovoj sumanutosti. Naime, nije istinitost ili neistinitost ideje koju pacijent iznosi kriterijum za utvrđivanje njegovog ludila ( jer kako može lekar znati da li nekog stvarno jure zelenaši, ili da li nekom zaova zaista pretura po stvarima).Kvalitet odnosa koji pacijent ima prema ideji je ključan za određivanje njegove sumanutosti tj.paranoje.

2. Obično su ideje mentalno bolesnih ljudi nerazumljive za širi kulturni kontekst. U prevodu, ukoliko muž, žena i šira familija nisu zvali hitnu pomoć da vas prebaci u „Lazu Lazarević“ zbog vašeg stava o vakcinaciji velika je verovatnoća da ste normalni.

3. Bolesan čovek svoju sumanutu ideju čuva za sebe, nema potrebu za njenim širenjem, on je u svom autističnom svetu indiferentan prema stavu drugih ljudi prema njegovoj ideji ( nikad, ali nikad se nije desilo da je sumanut čovek gostovao na televiziji ili držao tribinu o tome da ga npr. žena truje).

4. I najzad, istorija psiijatrije ne poznaje spontana udruživanja paranoika u građanska udruženja.

Na Tribini su predočeni brojni neoborivi dokazi

Posebnu pažnju bih obratila na navodnu racionalnost lekara i neracionalnost roditelja koji odbijaju vakcinaciju. Vajna racionalnost ogledala bi se u logičkim odgovorima i misaonim operacijama koje povezuju uzrok i posledicu, što bi prosečno pametnom roditelju koji nije aktuelno psihotičan i intoksiciran psihoaktivnim supstancama bilo dovoljno da proces vakcinacije razume i da je prihvati. Iskustvo mnogih od nas govori da je nedopustivo mnogo logičkih grešaka u ovim situacijama prisutno. Na primer:

1. Skretanje sa teme- roditelj izjavljuje da u uputstvu za vakcine postoje neželjana dejstva koja ga plaše, a lekar kaže da ih ima svaki lek i da će mu dete kada padne , a nije vakcinisano, dobiti tetanus (pozivanje na strah), ili da će ugroziti popilaciju hroničnih bolesnika koji ne mogu da prime vakcinu (pozivanje na sažaljenje).Usput, interesantno je da vakcine „poboljšavaju imunitet“ i da ih zato dajemo zdravoj deci, ali zato hronični bolesnici koji vape za poboljšanjem imuniteta ne smeju da ih prime…

2. Izvrtanje argumenata- kada neko kaže da ne želi da vakciniše SVOJE dete (na šta ima pravo) prozovu ga antivakcinalnim lobistom koji ugrožava „javno zdravlje“ (na šta nema pravo).

3. Pozivanje na ismevanje – kada iznesete stav da ne želite vakcinaciju svog deteta, prozovu vas pijačem urina i varikine, a ukoliko ste lekar, dežurni botovi (često među njima i doktori) vas časte sa titulom nadri ,a ako vam se ime rimuje sa nekim organom iz genito-urinarne oblasti , popasete i novi nadimak.

4. Pogrešan uzrok (non causa pro causa)
Vi morate verovati da su zarazne bolesti nestale zvog vakcinacije (iako grafikoni koji se brižno kriju govore u padu učestalosti zaraznih bolesti i pre vakcina zbog boljih sanitarnih uslova života –verujte , nije isto da li pijete vodu uz česme ili iz vece šolje, ko ne veruje neka proba- ali zato ste ludi ako i pomislite da je vakcina uzrok toga što je vaše dete prestalo da govori i uvenulo 24 sata nakon iste. Pitajte blistave racije kako to da nas nije šarlah sve pomlatio kada mu je smrtnost na početku dvadesetog veka bila 20% , a nikad nije bilo vakcine.Hajde da potražimo odgovor u udžbeniku iz infektologije:“Tokom dvadesetog veka streptokok je počeo da gubi patogenost , a smrtnost je opala na ispod 5%, da bi sa antibiotskom erom postao lako dečje oboljenje“ .Evo dokaza da je moguće da se spontanim procesom virulentnost i patogenost nekog izazivača redukuje.

5. Upotreba komplikovanih i nepoznatih reči (argumentum verbosiom)
Kada čovek pita :“Je li, bre, šta se ti sekiraš što sam ja nevakcinisan, kad ti jesi valjda baš iz razloga da se ne bi sekirao?“, obično racionalni sagovornik prevrne očima i krene da telali priču o kolektivnom imunitetu i kako 95% populacije treba da bude imuno da bi se izbegla epidemija. Postoji samo mali problem sa ovom naukom: imun nije isto što i vakcinisan, 95% vakcinisane dece nije isto što i 95% populacije, vakcinalni „imunitet“ traje par meseci do par godina, što znači da niko od nas matorih nije prošao pored imuniteta za bolesti za koje smo vakcinisani u detinjstvu, te se nikad u našim životima nije desilo da je 95% populacije u jednom trenutku „imuno“ kao posledica vakcinacije.

6. Ponavljanje jedne iste tvrdnje (do besvesti) – vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina, vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina….e ,čik sad, junače ,reci da nije tako , a da ne ispadneš necivilizovani uništitelj čovečanstva!

6. Argument iz neznanja (argumentum ad ignorantiam)- nema dokaza da vakcine izazivaju autizam, znači vakcine ne izazivaju autizam, iliti nešto je netačno samo zato što nije dokazano da je tačno , a da li će biti dokazano i prikazano odlučiće farmaceutska industrija koja u slobodno vreme zabranjuje filmove i oduzime licence ( o životima ne bih ovom prilikom).

7.Argument pretnjom- argumentum ad baculum- ako ne vakcinišeš dete, oduzeću ti ga zbog zanemarivanja.

8. Pozivanje na verovatnoću ili nešto će se desiti samo zato što bi moglo da se desi- Mogućnost encefalitisa kod crvenke je 1 na 6-8000, ali će neposlušnom roditelju racionalista reći da će mu zbog nemara „dete ostati invalid“ ,a neće imati odgovor koliko se često encefalitis javlja kao posledica vakcine.

9. Argumentum ad hominem- vi ste internet roditelj, paranoik, lažni doktor, šarlatan, mafijaš alternativne medicine (koja je, uzgredbudirečeno, regularna sekcija Srpskog lekarskog društva-Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“ br. 107/2025,72/2009-dr. zakon, 88/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014), po prvi put u Srbiji uvodi se termin tradicionalna medicina, čime su obuhvaćene sve metode i postupci tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine.)

10. Argumentum ad auctoritate- to je stav Svetske zdravstvene organizacije ! Za neupućene, to su one fine čike što brinu o našem zdravlju, ali ponekad im se omakne i ovako nešto: 2014.godine Unicef i SZO organizuje kampanju vakcinisanja Kenijki protiv tetanusa. Udruženje katoličkih lekara i Biskupska konferencija analizirali su šest uzoraka vakcina u kojima je nađen beta HCG hormon , što je govorilo o nameri da se izazovu pobačaji i sterilitet Keniji. Vlada Kenije obustavlja vakcinaciju.

Da li je ovo sloboda, dobronamernost i racionalnost?
Zaključak prepuštam čitaocima.

Dr Jovana Stojković, psihijatar

 

 

Inicijativa NoVa

Inicijativa NoVa – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 1

Dr Jovana Stojković: VAKCINE – PITANJA BEZ ODGOVORA! – prvi deo (PHOTOS)

Dr Jovana Stojković: VAKCINE – PITANJA BEZ ODGOVORA! – prvi deo (PHOTOS)

Na nedavno održanoj konferenciji koja je govorila o (ne)opravdanosti prisilne vakcinacije nije bilo nikoga ko je ovu meru predložio, inicirao i izglasao. Epidemiolozi su poslali svog predstavnika koji nam se nije obraćao, ali je svoje kolege izvestio o učesnicima konferencije i njihovim stavovima , koje je ocenio kao nekompetentne, nenaučne i u najmanju ruku sumnjivog mentalnog zdravlja  što je stari način da se diskusija o vakcinama ne otvori. Sa svog vrlo zaštićenog položaja posvećenika kojima se jedinima naučna istina o vakcinama ukazuje, odbijaju da svoje stavove koji su u suprotnosti sa Ustavom i koji vrlo zadiru u živote naše dece razložno obrazlože služeći se tehnikom diskvalifikacije neistomišljenika koje (o paradoksa) pozivaju na odgovornost za neke buduće epidemije, dok su sebe, ostale lekare u lancu i proizvođače vakcina zakonski  oslobodili svake odgovornosti ukoliko nekom naškode sprovodeći svoje prisilne metode.

U međuvremenu, svesni svoga slabog znanja i neelitnosti, postavićemo u etar osnovna pitanja koja muče svakog roditelja kojima, zaboga, nije dovoljan njihov autoritet da bi podvrgli dete vakcinaciji.

Pitanja ćemo formulisati na osnovu citata iz udžbenika Medicinskog fakulteta u Beogradu, nekih drugih knjiga, jedne doktorske teze i članaka sa Vikipedije. Nadam se da nam priznajete pravo da umemo da čitamo i da smo prosečno pametni da razumemo kontekst. Uzgred, koristili smo se i nekom lakšim računskim operacijama, iako nismo matematičari po struci, ali nam nemojte uzeti za zlo.

Srećom, teksta o vakcinama za čitanje nije bilo previše:

Pedijatrija – 6,5 strana,

Epidemiologija – 9 strana,

Infektivne bolesti – 2 strane,

Imunologija – 2 strane.

Možda ova brojka od 19,5 stranica koje su posvećene vakcinama ne znači ništa, ali ako uzmemo u obzir da je broj strana koje svaki student medicine pročita u toku svog školovanja hiljadu puta veći, shvatamo da je prostor koji se daje metodi koja je spasla čovečanstvo neshvatljivo mali.

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-2---2016

S leva na desno: dr Đula Rušinović Sunara, dr Olivera Savić, dr Jovana Stojković, dr Lidija Gajski.

 

1. KAKO VAKCINE DELUJU?

Udžbenik iz pedijatrije nam to objašnjava u cele 4 rečenice na 18. strani. Obzirom da udžbenik iz  Imunologije ima 309 strana na kojima se objašnjava način funkcionisanja imunog sistema, da li se čini mogućim da proces čiji je glavni cilj upravo delovanje na imuni sistem bude opisan sa četiri rečenice i da to bude dovoljno i validno? Udžbenik iz Epidemiologije ovo pitanje malo detaljnije razmatra, ali nam i otkriva koliko je način na koji vakcine deluju na organizam pitanje vere, a ne nauke:

„Mnoge vakcine, koje se već decenijama uspešno koriste, pripremane su BEZ VEĆEG ili čak BEZ IKAKVOG poznavanja funkcionisanja imunog sistema i načina na koji na taj sistem treba delovati da bi se dobio željeni imunološki odgovor. Devedesetih godina prošlog veka imunolozi su se uključili u RAZVOJ vakcina.“ – 153. str. Epidemiologija.

Pretpostavimo onda da se devedesetih (nakon decenija primene vakcina) konačno saznalo na koji način rade. Autor udžbenika Epidemiologije nudi objašnjenje da „nakon aplikacije vakcina dolazi do produkcije specifičnih antitela… na ovaj način, tj. indukcijom humoralnog imuniteta deluju i vakcine protiv tetanusa i difterije -one indukuju nastanak dovoljnog titra antitela koji može da neutrališe sekretovani toksin“. U redu, jasno ko dan, ali u nastavku se kaže da „način delovanja vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke je takav da indukuju antitela, ali je od značaja i celularni imunitet T ćelijskog odgovora tipa 1“.

Da li je moguće da antitela i celularni imunitet T ćelijskog odgovora tipa 1 deluju zajedno? Prema „Imunološkom bukvaru“ koji se može naći na sajtu Medicinskog fakulteta u Beogradu, diferenciranje T ćelijske loze u pravcu T1 limfocita (koja deluje protiv virusa), upravo sprečava proliferaciju T2 loze koja bi dovela do stimulacije B limfocita da stvaraju antitela:    

“Jednom započeta, polarizacija TH0 limfocita se obnavlja i održava pošto citokini koje stvara jedna subpopulacija stimulišu njeno razviće, a inhibišu razviće druge subpopulacije. Tako IFNg koji stvaraju TH1 limfociti ima dvojno dejstvo. On istovremeno stimuliše razviće TH1 limfocita, a inhibiše razviće TH2 limfocita. Obrnuto deluje IL10 koji stvaraju TH2 limfociti. „Imunološki bukvar“, prof.dr Mirko Simić.

Ako pokušamo da shvatimo gore navedeno objašnjenje autora Epidemiologije i da pretpostavimo da su se antitela odnosila na eventualne trenutke kada je virionu u ekstracelularnom prostoru dolazimo do još jedne zbunjujuće konstatacije : “Za primarni odgovor na antigen vakcine je potreban period od nekoliko dana, a cirkulišuća antitela se pojavljuju posle nedelju dana“ (18. str. Pedijatrija), što bi onda obavezivalo virus da sačeka jedno nedelju dana pre negu uđe u ćeliju, ne bi li ga antitela neutralisala, zašta ne znamo da li se dešava u praksi.

Interesantan je zaljučak na 170 str. Imunologije: ”Većina vakcina koje su trenutno u upotrebi deluju tako što stimulišu produkciju neutrališućih antitela. Mnogi drugi pristupi su u fazi ispitivanja sa ciljem da se stvore vakcine koje mogu da stimulišu protektivni celularni imnuski odgovor“. Ako znamo da je upravo ovaj tip odgovora potreban za borbu protiv virusa, kako uopšte deluju antivirusne vakcine koje već godinama primamo (morbili, rubela, pilopmijeliris, zauške)?

Delovanju vakcina se pripisuje stvaranje memorijskih ćelija  koje će pri ponovnom susretu sa mikrobom dovesti do jačeg i bržeg odgovora. Objašnjenje kako vakcine dovode do ovoga udžbenici  ne nude, ali nađosmo interesantnu konstataciju: „Ne zna se kako se T ćelije pretvaraju u efektivne ili memorijske „114. str Imunologija“.

Prost čovek bi se zapitao kako možemo znati da nešto radi određenu stvar kada ne znamo kako radi.

Inicijativa NoVa

2. ZAŠTO SE VAKCINE NA NEPRIRODAN NAČIN UNOSE U ORGANIZAM?

Nije da smo neki neviđeni ljubitelji prirode, ni zakleti vegani i hodači po rosi, ali smo čuli da telo ima nešto što se zove urođeni imunitet i velikim delom počiva na sluznicama i koži, kao i da to ima svoju funkciju, npr: „Reakcije urođene imunosti obezbeđuju i druge signale ..koji osiguravaju da stečenu imunost pokreću samo mikroorganizmi, a ne i neinfektivne supstance.“ – 48. str. Imunologija.

Pitanje je da li se onda zaobilaženjem ove urođene imunosti pri vakcinaciji naš imunološki sistem lišava „drugih signala“ i da li tada naša stečena imunost može biti pokrenuta i neinfektivnim supstancama (dodaci u vakcini) i kakve to posledice ima?

„Osim što omogućavaju ranu odbranu od infekcija, reakcije urođene imunosti obezbeđuju i druge signale koji sadejstvuju sa antigenima u aktivaciji B i T limfocita“ – 47. str., Imunologija.

Da li se zaobilaženjem urođene imunosti B i T limfociti lišavaju ovih signala i kakve to posledice ima po njihovu aktivaciju?

Inicijativa NoVa

3. ZAŠTO TEK ROĐENO DETE PRIMA VAKCINE?

Ah, mi majke, umemo da budemo tako osetljive, pa da dramimo što će naše tek rođeno dete biti podvrgnuto invazivnoj, a po novom zakonu preventivnoj proceduri, pa pedijatri ne znaju šta će sa nama. Sigurno oni koji prave kalendar imunizacije znaju koje je najbolje vreme za „prevenciju“ i znaju da objasne npr. sledeću situaciju:

„Pasivno primljeni majčini imunoglobulini nestaju iz organizma deteta od 3. do 5.meseca, a postupno ih zamenjuju detetovi. U dobi između 3.-5. meseca je koncentracija ukupnih imunoglobulina u plazmi deteta najniža – fiziološka hipogamaglobulinemija“ – 352 str. Pedijatrija prof Duška Mardešića – Školska knjiga Zagreb.

Koliko shvatamo, najmanje imunoglobulina koji su neophodni za odbranu organizma dete ima u ovom periodu. Zašto onda u periodu od 3.-5. meseca deca dobijaju 2h Di-Te-Per, 2h polio i hepatitis B vakcinu, 5 vakcina? Nije li logičnije da se one daju onda kada je imuni sistem sposobniji da odreaguje na njih. Mora da postoji neko naučno objašnjenje…

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-4--2016

Dr Jovana Stojković

4. DA LI SU VAKCINE EFIKASNE?

„Nema idealne vakcine. Poželjno je da vakcina ima što više od sledećih karakteristika: …stvara zaštitu od klinički ispoljene bolesti… da daje dugotrajan, po mogućnosti doživotan imunitet“ – 155 str. Epidemiologija.

Ako je samo poželjno da vakcina stvara zaštitu i to po mogućnosti dugotrajno, zašto i vakcinisanje nije poželjno i po mogućnosti?

„Korist od vakcinacije podrazumeva delimičnu ili potpunu zaštitu od infekcije imunizovane osobe“ – 155 str. Epidemiologija.

„Prema našim zakonskim propisima, kontrola neuspeha imunizacije vrši se samo za jednu vakcinu, protiv tuberkuloze“. – str., 160 str. Epidemiologija.

 „Otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“ – 18. str. Pedijatrija.

„Kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.” – MMR uputstvo str. 4.

„Kao i prilikom primene drugih vakcina, primena vakcine Engerix B možda neće dovesti do potpune zaštite Vašeg organizma ili organizma Vašeg deteta od hepatitis B infekcije.” – 5. str. uputstvo za vakcinu protiv hepatitisa.

Čemu onda sva hajka na nevakcinisane kada gornji navodi ukazuju da vakcina ne mora da bude efikasna, kao i da je njen efekat ograničen (meseci ili godine), što bi značilo da su ljudi kod kojih vakcina nije delovala, kao i oni kod kojih je dejstvo prošlo u istom imunološkom statusu u odnosu na konkretnu bolest kao i nevakcinisani? Kako gornji navodi tvrde ne možemo znati ko je imun, a ko nije, jer se kontrola neuspeha imunizacije ne sprovodi. Pitamo se na osnovu čega su samo nevakcinisani označeni kao neimuna populacija koja se može razboleti, a ne i gore pomenute dve grupe?

Inicijativa NoVa

5. DA LI NEVAKCINISANI UGROŽAVA KOLEKTIVNI IMUNITET?

Na pola stranice  u Epidemiologiji (i nigde više) ova misteriozna pojava je objašnjena na sledeći način:

„Kolektivni imunitet predstavlja otpornost neke populacije prema pojedinim bolestima i izražava se kao proporcija imunih u kolektivu. Kada u populaciji veliki broj pojedinaca postane imun, malo je verovatno da  inficirana osoba dođe u kontakt sa osetljivom osobom.“ – 151. str. Epidemiologija.

Ova matematička verovatnoća je ono za šta tvrde da ugrožavaju nevakcinsani, ali ako bolje sagledamo gornju definiciju, i uočimo pojam IMUN, shvatamo da imun  može biti samo čovek koji je prirodno preležao bolest. Pozivajući se na prethodne citate, pitamo se da li je moguće izjednačavati obuhvat vakcinacije (koliko je odsto dece vakcinisano) sa imunošću, obzirom da smo gore pročitali da vakcinisani  mogu biti neimuni.

„Otpornost kolektiva prema širenju infektivnog agensa odražava verovatnoću da će oni koji su osetljivi doći u kontakt sa inficiranom osobom. Stepen kolektivnog imuniteta koji je potreban da bi se sprečila pojava bolesti zavisi od:

  1. sposobnosti pojedinca da prenosi zarazu,
  2. dužine njegove zaraznosti,
  3. vrste agensa,
  4. veličine i vrste kolektiva.“

Vidimo da stepen kolektivnog imuniteta zavisi od više stavki. Većina ljudi misli da nevakcinisano dete ceo svoj život danonoćno izlučuje klice i bljuje ih ostalima u lice. Međutim, dete koje oboli npr. od morbila zarazno je 1-4 dana pre razboljevanja (Infektivne bolesti 218. str.). Ostalo vreme bolesti provodi u kući izolovano (nikada nisam videla dete bolesno od zaušaka i boginja u obdaništu i igraonici). A da li vakcinisano dete može biti zarazno?

“Kod većine osetljivih osoba, 7 do 28 dana posle vakcinacije zabeleženo je izlučivanje malih količina živog atenuisanog virusa rubele iz nosa ili grla. Ne postoje potvrđeni dokazi koji bi ukazali da se virus na taj način preneo na osetljive osobe koje su bile u kontaktu sa vakcinisanom osobom. Isto tako, prenošenje virusa putem bliskog ličnog kontakta, iako postoji kao teorijska mogućnost, ne smatra se značajnim rizikom.“  – MMR uputstvo, strana 11.

Kada smo kod veličine i vrste kolektiva, pitamo se, nije li to vrlo promenljiva kategorija, sad si u obdaništu, pa si u parku, pa u igraonici, pa kod babe i dede, šta je onda tada i koliki je kolektivni imunitet?

Zašto se teza o 95% vakcinisanih kao uslov za sprečavanja epidemije ne odnosi onda na sve nas, a ne samo na decu?

Hajdemo svi da primamo vakcine na par meseci ili godina, zar to ne bi bilo logično?

Da li virusi gledaju u krštenicu i ne ulaze u one preko 18 godina ili ne prelaze državne granice pa npr. u Nemačkoj nema opasnosti od smrtonosnih epidemija, a u Srbiji ima?

Koliko je žrtava imala smrtonosna epidemija variole u Jugoslaviji, nekoliko desetina?

Koliko je žrtava oštećenih  prisilnom vakcinacijom koja je sprovedena tada, nekoliko stotina?

Da li je čovek koji je ovu zarazu doneo u Jugoslaviju bio propisno vakcinisan?

Inicijativa NoVa

6. DA LI SU VAKCINE BEZBEDNE?

„Iako je u modernoj proizvodnji vakcina sve manje neželjenih efekata, ipak se  može reći da nijedna vakcina nije potpuno bezbedna“ – 160. str. Epidemiologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

“Iako su moderne vakcine bezbedne, kod malog broja vakcinisanih osoba se mogu javiti neželjene reakcije ili infektivna bolest protiv koje je vakcina data“. – 20 str. Pedijatrija.

– Navedene neželjene reakcije sa 20. str. Pedijatrija i 158. str. Epidemiologija: alergijska reakcija,  lokalne tipa zapaljenskog procesa,  vakcinalna bolest, „simptomi poremećaja centralnog nervnog sistema“… najteža komplikacija je postvakcinalni meningoencefalitis nakon vakcinacije protiv velikih i malih boginja, besnila“ – 20. str. Pedijatrija.

Prema podacima Evropskog foruma za vigilanciju vakcina od 1990.-2011. god. bilo je 4.115 smrti kao posledica vakcinacije, što bi značilo da je u tih dvadeset godina jedna osoba dnevno umirala od vakcina. Zašto ovo nije epidemiološki problem koji se uz zvuke horor filma pušta na televiziji, ali jeste kada nekoliko desetina dece dobije morbile od kojih im ništa ne bude?

Sledeća rečenica prikazuje sve što budući lekar može da pročita u svojim udžbenicima o dodacima u vakcini:

“Osim aktivne komponente u sastav agenasa za imunizaciju ulaze stabilizatori, konzervansi, antibiotici, ađuvansi i suspenziona tečnost. Kao ađuvans se koriste soli aluminijuma. Do alergijske reakcije može doći na bilo koju komponentu vakcine“ – 18. str. Pedijatrija.

Da li je samo problem alergijska reakcija za koju se nikad ne može znati ko će je imati, a koja u svom najtežem obliku može biti anafilaktički šok i smrt i da li je moguće čoveka prisiliti da se protiv svoje volje eventualno izloži ovakvom scenariju? Pogledajmo (iz uputstva proizvođača o vakcinama) čega još ima u njima.

MMR vakcina – sastojci:  Natrijum fosfat; dinatrijum fosfat; kalijum  fosfat; dikalijum-fosfat; hidrolizovani želatin svinjski; medijum199 sa Henksovim solima; Eagle-ov minimalni esencijalni medijum; mononatrijum-L-glutamat; neomicin; soda bikarbona.

Skoncentrišimo se na fosfate. Na Vikipediji možemo naći da su: “.. prezervativi mesa. Oni služe kao alternativa natrijum nitritu. Oni su često prisutni u konzerviranom mesu. Oralni fosfatni pripremni lekovi (korišćeni  za pripremu za  kolonoskopiju) su povučeni sa tržišta u Sjedinjenim Državama, mada je evidencija o uzročnosti nepozdana.[2] Pošto su bezbedne i efektivne zamene za fosfate dostupne, nekoliko medicinskih regulacionih agencija je preporučilo opšti prestanak upotrebe oralnih fosfata.[3]

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu?

Mononatrijum L glutamat:

Vikipedija.“Može biti povezan s migrenom,[2] alergije na hranu u djece,[3] pretilost,[4] hiperaktivnost djece,[5] pogoršanje simptoma astme.“

„U poslednje vreme ponovo doživljava preporod teorija o toma da je hiperaktivno ponašanje dece  reakcija preosetljivosti na nutritivne alergene i to pre svega rafinisani šećer i aditive“. – 219 str. Pedijatrija

„Kada se glutamat primeni u toksičnim dozama na eksperimentalnim životinjama i on i analogna jedinjenja se ponašaju kao neurotoksini… toksične doze ubijaju neurone koji imaju receptore za to jedinjenje“ – Biološke osnove psihijatrije 153. str.

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu

Pentaksim vakcina, sastojci: „ glutaraldehid, neomicin, streptomcin i polimiksin B, aluminijum hidroksid, trometamol i saharoza, hidridrani Medijum 199 (10 x C bez fenol crvenog), Formaldehid, Fenoksietanol, Etanol“.

Formaldehid – Vikipedija na engleskom jeziku govori da se na kancerogeno dejstvo sumnjalo još 1978. god. 1987. god. američka EPA klasifikovala ga je kao verovatni kancerogen za čoveka, a nakon više studija SZO 1995. takođe je ovako klasifikovan, da bi kasnije, pod uticajem novih studija, reklasifikovan u „poznati ljudski karcinogen“ povezan sa nazofaringealnim karcinomom, a kasnije i leukemijom.

The formaldehyde theory of carcinogenesis was proposed in 1978.[43] In 1987 the U.S. EPA classified it as a probable human carcinogen, and after more studies the WHO International Agency for Research on Cancer (IARC) in 1995 also classified it as a probable human carcinogen. Further information and evaluation of all known data led the IARC to reclassify formaldehyde as a known human carcinogen[44] associated with nasal sinus cancer and nasopharyngeal cancer.[45] Recent studies have also shown a positive correlation between exposure to formaldehyde and the development of leukemia, particularly myeloid leukemia.[46][47])

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu.

Aliminijum hidroksid – Nedavno odbranjeni doktorat na Medicinskom fakultetu u Beogradu pod nazivom „Uticaj aluminijuma na strukturne i biohemijske karakteristike mozga pustinjskih miševa“, bio nam je izvor za naredne citate.

„Više studija je pokazalo da sa unosom Al u organizam raste individualni rizik od nastanka neurodegenerativnih oboljenja uključujući i Alchajmerovu bolest (AB), a da je sam etiopatogeneteski mehanizam i dalje predmet izučavanja i pretpostavki .“

„Al prolazi kroz krvno-moždanu barijeru (KMB) (Yokel 2002) i akumulira se u glijalnim i neuralnim ćelijama centralnog nervnog sistema (CNS) (Levesque i sar., 2000; Aremu and Meshitsuka 2005).“

„Takodje, u eksperimentalnoj studiji nakon injekcione administracije Al soli novozelandskim belim zečevima opisana je pojava neurofibrilarne degeneracije morfološki nalik neurofilamentoznim agregatima u bolesnika sa AB .“

Pitamo se, postoji li kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu.

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA3---2016

Prva Velika Regionalna Konferencija – Beograd

7. DA LI SU VAKCINE POVEZANE SA POJAVOM AUTIZMA?

„Neophodno je pomenuti i pitanje eventualne uloge vakcinacije (žive atenuirane vakcine-morbili, rubela, pertuzis, difterija, parotitis) u KOMPROMITOVANjU imunog statusa dece i sledstvenog učešća u zbivanjima oko pojave autizma. Naime, brojni izveštaji u poslednje vreme, govore o koincidenciji vakcinacije i pojave autizma.“ – 214.str., Psihijatrija, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Da li su onda lekari koji sa velikih medija odmahuju glavom na ovu povezanost neinformisani i zašto, ili ne govore istinu i zašto?

„Infantilni autizam je psihoza nepoznatog uzroka od koje prosečno oboli troje od 10000 dece“ 48. str. Pedijatrija .

„Podaci govore o 4-5 slučajeva dečjeg autizma na 10000 dece“ – 212. str. Psihijatrija.

Na sajtu Beogradskog udruženja dece obolele od autizma stoji podatak da u Srbiji ima najmanje 1.200 (pretpostavlja se mnogo više dece obolele od autizma). Prema podacima o broju stanovništva RS iz 2014., a koji se mogu naći na internetu, ima 1.239.950 dece do 17 god. Kada podelimo ova dva broja, dobijemo da 1 na 1033 mlađih od 18 godina u Srbiji ima autizam, što se značajno razlikuje od podataka u udžbenicima. Pitamo se da li su se epidemiološke službe bavile ovim povećanim obolevanjem i sa čime ga dovode u vezu?

Inicijativa NoVa

8. DA LI JE NEVAKCINISANO DETE IZLOŽENO NEPRIHVATLJIVOM RIZIKU?

Sve napred pobrojane knjige slažu se da je najteža komplikacija dečjih bolesti encefalitis i slažu se u podacima da je šansa da oboleli dobije ovu komplikaciju za varičele i morbile 1:1000, za rubelu 1:6-8.000. Težina encefalitisa i njegove posledice mogu vrlo da variraju, tako da na 456 str. Pedijatrije možemo da pročitamo da „meningoencefalitis (kod zauški) nastaje u polovine bolesnika sa parotitisom i da se ne ispoljava uvek klinički“ što bi značilo da je negde redovni pratilac oboljevanja i da ne ostavlja posledice, što potvrđuje i 216. str. Infektivnih bolesti, gde se kaže za varičelozni encefalitis da „prolazi spontano, bez posledica“. Naše pitanje je, na koje se oblike encefalitisa misli kada govorimo o gornjim brojkama i u kojoj se učestalosti takve vrste javljaju nakon vakcinacije obzirom da „najteža komplikacija je postvakcinalni meningoencefalitis nakon vakcinacije protiv velikih i malih boginja, besnila“ – 20 str. Pedijatrija. Taj podatak nigde nismo mogli naći (proizvođači navode da „nema podataka“ i to baš, gle čuda, uvek za najozbiljnije komplikacije: Gilijen Bareov sindrom, razmaci između udisaja, alergijske ozbiljne reakcije, epileptični napadi i encefaliti), a ključan je da bi se procenio odnos rizik/korist i to samo za ovaj aspekt obolevanja.

Kada prevedemo u procente, opasnost od encefalitisa pri npr. morbilima je 0,1%. To se percipira kao neprihvatljiv rizik zbog koga se mora vakcinisati (a da pri tom ne znamo rizik za postvakcinacijski meningoencefalitis). Međutim, iako je smrtnost kod npr. operacije slepog creva 0,5% ona važi za rutinsku operaciju pri kojoj niko ne misli da će umreti ukoliko joj se podvrgne. Takođe, prihvatljiv maternalni mortalitet (smrtnost majki) pri carskom rezu je  1-2/1000, odnosno 0,1-0,2%. Kako znamo da je ova intervencija danas sve više stvar izbora, da li ćemo proglasiti neodgovornom majku koja mu se podvrgava i npr. optužiti je za zanemarivanje deteta, jer se upustila u 0,1% rizika da ga ostavi bez majke, što samo govori o subjektivnom i promenljivom shvatanju prihvatljivosti nekog postupka u medicini. Da li je npr. prihvatljivo da jedna osoba dnevno umre od posledica vakcinacije (Evropski forum za vigilanciju vakcina)?

Inicijativa NoVa

9. DA LI JE PRISILNO VAKCINISANJE U SKLADU SA MEDICINSKOM ETIKOM?

“U medicinskoj praksi, princip autonomije podrazumeva ne samo spremnost, nego MORALNU, a u mnogim zemljama i ZAKONSKU obavezu medicinskih profesionalaca da poštuju mišljenja, procene i odluke, dakle VOLJU pacijenta u vezi sa njihovim tretmanom, i to u svim segmentima medicinskog postupanja (PREVENCIJA, dijagnoza, terapija, rehabilitacije, istraživački proces) – 70. str., Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Informacija pacijentu mora biti POTPUNA i iskazana na način da je pacijentu sasvim RAZUMLJIVA. U suprotnom, eventualni pristanak je dobijen na način koji se ni na koji način ne može etički opravdati, a za takvo je činjenje u razvijenim pravnim državama, uglavnom predviđena ZAKONSKA SANKCIJA – 72. str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Pokazuje sa da prodiranje prava, to jest pravne regulacije u područje medicinskog morala i etike, ne znači uvek i ojačavanje morala i etike, pravo ih katkad i anulira“ – 77. str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Ženevska deklaracija: „Ni pod pretnjom neću koristiti medicinska znanja tako da kršim ljudska prava ili ugrožavam građanske slobode“.

Nirnberški kongres: „Osoba treba da bude u situaciji da slobodno može da vrši izbor, bez ikakvog uticaja SILE, PREVARE, LUKAVSTVA, PRINUDE, POGREŠNOG PROCENJIVANJA ili drugih prikrivenih oblika primoravanja.

Internacionalni kodeks lekarske etike: “Lekar mora poštovati pravo kompetentnog pacijenta da prihvati ili odbije lečenje.“

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-1

Preko 5 sati SNAGE argumenata i neoborivih činjenica nikoga u prepunoj velikoj konferencijskog sali nije ostavilo ravnodušnim

ZAKLJUČAK

Doktori medicine, koji po zakonu imaju pravo da vakcinišu stanovništvo, tokom svojih studija usvajaju vrlo malo znanja o vakcinaciji, ali su pod prinudom od strane medicinskog establišmenta da istu promovišu, pa i nasilno primenjuju. Način na koji vakcine deluju nije naučno razjašnjen i svodi se na veru da rade pravu stvar i spisak lepih želja. Kalendar imunizacije koji je najgušći u periodu kada je dete fiziološki najmanje sposobno da proizvodi antitela je, u najmanju ruku, zbunjujući. Efikasnost vakcina je delimična i ograničenog roka, što priznaju, kako autori udžbenika, tako i proizvođači u uputstvima za lek. Kontrola uspeha vakcinacije se ne sprovodi. Koncept kolektivnog imuniteta je složen, zavisi od brojnih faktora i usko se tumači. Neželjena dejstva su neistražena, bez podataka o učestalosti najtežih neželjenih dejstava od kojih su neka ista kao i komplikacije prirodne bolesti zbog kojih vakcine i dobijamo. Nema studija o ađuvansima i aditivima  koje bi dokazale nemoguće, a to je da neurotoksin nije neurotoksin i da karcinogen nije karcinogen. Eventualna veza vakcina sa epidemijom autizma se prećutkuje. Prisilnom vakcinacijom krše se elementarne etičke postavke u medicini i Ustav RS (član 25).

Neprimeren, elitistički stav prema roditeljima i kolegama koji drugačije misle ukazuje na sektaški duh moderne medicinske inkvizicije koja se sa jedne strane zalaže za kažnjavanje roditelja kojima se pripisuju etikete indukovanog ludila, a sa druge lekarima kojima se osporava akademski stav po ovom pitanju i stalno spočitava nekompetentnost. Zašto onda epidemiolozi ne vakcinišu decu, a ne doktori medicine, kako stoji u zakonu? I da li onda možemo očekivati da se zakonski odredi ko ima pravo na rađanje dece? Na primer, osobe koje su članovi Mense sa završenim Medicinskim i Pedagoškim fakultetom?

IZVORNIK:

  1. Infektivne bolesti, udžbenik za studente medicine, izdanje 2004.
  2. Psihijatrija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2007.
  3. Pedijatrija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2001.
  4. Epidemiologija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2006.
  5. Medicina i društvo-Uvod u medicinsku etiku, 2015.
  6. Osnovna imunologija, četvrto izdanje , 2013.
  7. Biloške osnove psihijatrije, Slobodan Jakulić-Vladimir Desimirović

Priredila: Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Sledi drugi deo koji tek nikako ne smete propustiti!

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa


Odaberite vaš jezik

EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj