ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ – Др Јована Стојковић

  • 0

ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ – Др Јована Стојковић

ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ | lat.cyr.

Поједини људи, експерти и део јавности верује да је корист од обавезне имунизације прецењена и да постојећи етички проблеми нису довољно размотрени. Не чини се изразита разлика у обухватима који се приказују у земљама где је имунизација обавезна у односу на обухват у земљама где се имунизација само препоручује. У току 2008. године у региону Венето – Италија са популацијом од 5 милиона становника све обавезне имунизације су укинуте и пажљиво је праћен тренд обухвата имунизацијом. У пресеку 2010. године приказ обухвата за децу рођену 2008. (прва генерација када имунизација није обавезна) дошло је до врло благог пада обухвата свих вакцинација које су биле обавезне.

Предраг Кон, РЕЗУЛТАТИ СПРОВОЂЕЊА ИМУНИЗАЦИЈА У БЕОГРАДУ

(са освртом на период 2010-2014)

Досадашња борба за необавезну вакцинацију ми говори да неће требати дуго провакцинашким ботовима  да се сјате на последње текстове о присилној вакцинацији као муве на одређену органску супстанцу. Искористићу ово време инкубације (док се проконсултују са својим стручним налогодавцима одакле да запљуну) пре него се вирус мржње и позивања на линч рашири по интернету, да размотримо (размонтирамо)  још једну тезу по којој је „заједница угрожена“ уколико се испоштује Устав, конвенције о људским правима и медицинска етика.

Заиста, греота би било да такви интелектални и морални ексклузивисти загину од богиња, заушки или дифтерије. Због тога морају свој праведни гнев исказивати према необразованим, глупим и ружним „антивакцинашима“ који траже тамо нека своја права. Каква, бре, права када они знају да је вакцинација искоренила многе опасне болести које ће да се врате ако се ми лудаци не вакцинишемо?! Каква права када у свим књигама из медицине пише да је вакцинација највеће достигнуће човечанства ( које се мора силом спроводити, јер је човечанство глупо да би то увидело)? И заиста то мисле и заиста то пише…

Али, параноик не би био параноик када не би читао између редова победоносних хвалоспева и графикона, када не би постављао тако несувисла питања, као на пример, које су се све то страшне болести искорениле вакцинацијом?

Све те страшне болести су – вариола вера. Последњи случај забележен је у Сомалији 1977.године, а 1980. СЗО је објавила ерадикацију ове болести. И тачка. Следеће питање би било, а које су уопште те страшне болести са високом смртношћу које су биле/ би могле бити  претња по здравље и живот човечанства? Одговор је: куга, колера, тифус, вариола, антракс, лепра. На вариолу ћемо се вратити касније, а сада да размотримо колику су улогу имале вакцине на искорењивање осталих болести.

Куга

Куга једна од најсмртоноснијих болести у историји човечанства. Епидемије 543. године и 1346. године убиле су трећину становништва Европе и Блиског истока, а 1885. у Кини и Индији умрло је 12 милиона људи. Нема  ефикасне вакцине, инактивисана вакцина избачена је из употребе и никада није масовно коришћена.

Колера

Колера, тешка смртоносна болест за 50% оболелих. Пандемија се догодила у 19.веку и захватила све континенте. У Балканским ратовима и Првом светском рату 150 000 српских војника је умрло од колере. Последња епидемија у Русији 1922. Никада није било масовног вакцинисања. Постоји комерцијална вакцина од које вакцинални имунитет траје 2-5 месеци уз ограничени ефекат, неефикасна је у епидемијама, јер се до тренутка откривања болести болест већ рашири.

Антракс

Антракс је тешко обољење које у нелеченој кожној форми има смртност од 20 %, цревној форми 50%, а антраксни менингитис ретко ко преживи. Епидемије 1491.год. п.н.е. и у Европи у 17.веку. Бацил антракса распрострањен је широм света. Антраксну вакцину  примају евентуално само војници и индустријски радници. Никада није било масовне вакцинације.

Тифус

Тифус, у Русији у периоду од 1918. до 1922. усмртио 3 милиона људи, док је 2 милиона Индијанаца умрло од њега. У Првом светском рату 150 000 српских војника је умрло од тифуса. Генерално, његова смртност износила је 20%. Рикеције, изазивачи тифуса, распрострањени су по целом свету, а нове врсте се перманентно идентификују. Епидемија више нема, иако вакцина никада није ушла у широку примену.

Лепра

Лепра, хронична инфективна болест од које је оболело 12 милиона људи у свету. Никада није било вакцине.

 

Да ли су ово те страшне болести на које се дежурни нозофоби позивају? Наравно да не. Пажљивијом анализом, у стању прибране свести ако успете да избегнете  егзистенцијалне страхове којима вас засипају стручњаци, ботови и масовни  медији, уочићете да су те страшне болести управо оне  против којих се (про)дају вакцине. Тако вам, оживаљавајући архетипске успомене на кугу, колеру, тифус и лепру, (про)дају вакцине против малих богиња, заушака, дифтерије, магарећег кашља, црвенке и тетануса.

Да се не би правили паметни, погледајмо шта о овим болестима кажу најпозванији стручњаци – инфектолози у уџбенику из инфективних болести из којих уче будући лекари, који ће вам у блиској будућности одузимати децу (ако је веровати порукама службеника министарства здравља, заштитника грађана и појединих цењених стручњака).

Да се не би правили глупи, прокоментарисаћемо неке од тих навода.

Дифтерија

Описи дифтерије иду од “благе ангине до малигне дифтерије”, што значи да може бити асимптоматска, али и смртоносна, у зависности од многих фактора. Обзиром да је бактеријска болест, у антибиотској ери доступна је  лечењу антибиотицима. Наводи се да се смањено обољевање јавља након Другог светског рата и тај успех се званично  приписује вакцинацији. Међутим, након рата променили су се и многи „други фактори“. На пример, људи су имали храну, чисту воду, грејање, боље хигијенске услове и доступну здравствену заштиту, што је могло довести до смањеног обољевања и до лакшег облика болести која у том случају може бити  и без симптома, али и у виду благе ангине која може личити на остале облике ангина због којих добијете антибиотике и болест прође, а да се не верификује микробиолошки који је узрочник (да ли вам лекар код грлобоље сваки пут узима брис и узгаја га на Лефлеровој подлози или вам одмах препише антибиотике?). Оно што се јесте догодило је смањен број тежих облика који су се могли клинички препознати, а да ли је то последица вакцинације или других фактора није научно доказано, што не смета већини стручњака да тврде ово прво.

Пертузис (магарећи кашаљ)

За пертузис (магарећи кашаљ) се тврди да „се увођењем обавезне вакцинације морбидитет (обољевање)  деце од 1. до 5. године смањио, али је запажен пораст инциденце код деце млађе од једне године и код одраслих код којих је ишчезао вакцинални имунитет“. Међутим, наилазимо даље на тврдњу да се најтеже форме јављају управо код одојчади (деца до годину дана), када се услед апноичне кризе може јавити и смрт (на које се сузно позивају када вам објашњавају да сте монструм , јер одбијате вакцинацију, али им зато истом повећавају инциденцију обољевања и шансу за смрт). Успут, обратите пажњу на ишчезавање вакциналног имунитета, за који вам, када га поменете, скачу за врат.

Мале богиње

Мале богиње, најчешће решето којим се плаше мечке, и чије је појављивање главни доказ да су невакцинсани криви за “страшне болести које нам се враћају”. Међутим, професори инфектологије нам дају и другачије објашњење: „Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Значи “заштићен” си од једног, али има и трећи и пети… Ипак, за пораст оболелих су криви невакцинисани од тог једног. Интересантно је да, како видимо, вакцинисани могу да имају и “поновно обољевање” које се није дешавало када се болест природно пребољевала. Да ли су мале богиње нешто чега се треба плашити као куге? “Некомпликоване мале богиње имају добру прогнозу. Прогноза је лоша код неухрањене деце у првој години живота, код старијих људи и код свих за које се зна да имају недовољан ћелијски имунитет.” Видимо да драматичне бројке о „стотинама хиљада деце која умиру од малих богиња“, јесу управо деца „трећег света“ која немају шта да једу и пију, те самим тим улазе у ову категорију неухрањених и хиповитаминозних, али којима белосветски филантропи радо дарују вакцине, ћутке прелазећи преко чињенице да је „проналаском антибиотика у великој мери смањена смртност деце најмлађег узраста која су често имала бактеријске пнеумоније“. Да управо  вакцина може довести до инфекције можемо видети у следећем цитату: „Посебан облик морбила су атипични морбили, болест која се јављала код особа које су инфициране дивљим вирусом морбила након вакцинације мртвом вакцином, што припада историји, јер је мртва вакцина избачена из употребе“. Штета само што је та „историја“ некоме била и садашњост и будућност.

Рубела или Црвенка

Рубела или црвенка је болест која „чешће протиче асимптоматски, него испољеном клиничком сликом… опоравак је брз и потпун, не јављају се секундарне бактеријске суперинфекције.“, „компликације су ретке, посебно код мале деце … терапија није потребна“. Али превенција је потребна! И то због превенције конгениталне рубеле, како трудница која није прележала болест не би дошла у контакт са вирусом рубеле који може да оштети плод.

Елементарна логика говори да када будућу трудницу не би спречавали вакцинацијом да прележи овај бенигни вирус у детињству, не би ни дошла у ситуацију да у трудноћи буде  заражена, а то јој директно прети уколико има свеже вакцинисано старије дете, што признају и произвођачи вакцине (код већине осетљивих особа, 7 до 28 дана после вакцинације забележено је излучивање малих количина живог атенуисаног вируса рубеле из носа или грла), уз наравно отрцану фразу да „није доказано“ да је тај вирус изазвао инфекцију код других особа, јер да је „доказано“ морали би да повуку вакцину и изгубе грдне паре.

Заушке

Заушке, опака болест код које се „после седам дана повлаче сви знаци болести“, а терaпија су топле облоге и мировање. Од компликација се јавља серозни менингитис код кога се „после седам до десет дана знаци и симптоми менингитиса повлаче, док су компликације од овог менингитиса ретке“, док је ,,енцефалитис ретка, али тешка компликација” код које је „опоравак обично комплетан“. Вакцинација се обично намеће под видом бриге од компликација типа орхитиса који може довести до стерилитета мушкараца. Погледајмо код кога се и у коликој мери ова компликaција дешава: „Орхитис се јавља код болесника после пубертета у 20-40% случајева… као последица ове инфекције може се јавити стерилитет код мушкараца, мада се то ретко дешава чак и код билатералних орхитиса“. Ајмо опет здрава памет – ми спречавамо стерилитет који се ретко дешава и то код мушкараца после пубертета тако што вакцинишемо цело човечaнство и спречавамо и те дотичне мушкарце да природно преболе болест у детињству  која траје седам дана, тиме их излажући ризику да јој буду изложени управо у годинама када постоји  већа могућност компликација и стерилитета.

Тетанус

Тетанус је тешка болест која код генерализованог облика има смртност 50%, а код гениталног и неонаталног 80-90% (овај последњи се иначе појављивао у времену када је пупчана врпца пресецана српом и другим баштенским оруђем). Приморавање на вакцинацију против тетануса (а видимо да су позиви и претње кренули и у Србији) је апсолутно бесмислено обзиром да се ова болест не преноси са човека на човека. Интересантно је да и после природно прележане болести нема трајног имунитета (можете оболети опет), али је вештачки вакцинални имунитет наводно оно што је смањило обољевање (шта зна природа шта је имунитет). ‘Ајд и да поверујемо да не могу да спавају од секирације да ли ћемо ми умрети од тетануса, али како се не секирају за ботулизам чија смртност иде и до 45% и гасну гангрену чија је смртност 40-80%, а споре им се исто налазе у земљишту и активирају се у рани под анаеробним условима баш као и тетанус, а против којих се не вакцинишемо? Колики је морбидитет и морталитет ових болести без вакцинисања?

Хемофилус инфлуенце Б

Хемофилус инфлуенце Б је један од изазивача менингитиса код деце и његова смртност је 5 %. Ипак „савремена терапија (антибиотска), мере реанимације и надзора у јединицама интензивне неге довеле су до значајног пада смртности и секвела менингитиса.“, али ако одбијете вакцину оптужиће вас да ће вам дете због небриге добити менингитис. Оно што вам неће рећи је да су менингококни и пнеумококни менингитис такође међу најчешћим изазивачима, да је смртност од пнеумококног менингитиса 40%, али да нема обавезних вакцина против истих, као ни против менингитиса које изазива ешерихија коли, а који у  две трећине најмлађих изазива сепсу. Видимо да катастрофизирање недостаје за болести које нису у редовном календару имунизације.

Хепатитис Б

Хепатитис Б иначе позната дечја болест која се добија сексуалним контактом и путем заражене игле „превенира“ се чим дете изађе из мајчине утробе (ваљда из страха да се касније не поквари и ухвати лаких жена и дроге). Логика је да треба вакцинисати сву децу на свету,  јер се може вирус пренети са мајке на дете (под условом да га мајка има). Вредне сељанке са пијаце би, да се баве овом проблематиком, се запитале зашто не тестирају мајке на присуство вируса пре порођаја. То питање остаје без икаквог коментара иако се на хепатитис Б тестира сваки добровољни давалац крви. Ако је дете здраво, вакцина му не треба, а ако је инфицирано питање је колико ће му вакцина помоћи, јер у упутству за ову вакцину произвођач каже: “Услед дугог периода инкубације хепатитис Б вируса, постоји могућност, да у време имунизације, буде присутна још непрепозната инфекција. У наведеним случајевима може се десити да примена вакцине не доведе до спречавања хепатитис Б инфекције.“ За чије баба здравље се ово онда даје сваком новорођенчету?

И за крај, понос и дика свих поборника присилне вакцинације – вариола вера!

Старији се сећају масовне вакцинације у некадашњој Југославији када је за десетак дана пелцовано цело становништво, што је између осталог, имало за циљ навикавање на присилу и одвикавање од слободне воље. Обзиром да се болест не преноси за време инкубације и да су болесници инфективни по избијању везикула и прскању истих, довољно је било да се оболели задржи у карантину док промене на кожи не прођу. Да ли је ова болест спонтано избила, а спасиоци спонтано имали одговарајућу вакцину? Манипулације вариолом вером као биолошким оружјем трају вековима. Тако у књизи „Биотероризам“ докторке Елизабете Ристановић са ВМА можемо прочитати да је још у првом веку п.н.е. Jулије Цезар у нападу на Галију намерно изазвао епидемију вариоле, као и о уношењу вариоле на простор Северне Америке са циљем уништења домородаца (док на пример друга докторка која је писала о овој болести у уџбенику медицинског факултета наводи да је „вариола у непрокуженим срединама направила помор, као например међу Индијанцима Новог света“). 1947. године је направљено постројење поред Загарска које је производило вирусно биолошко оружје, између осталог и вариолу. Овамо се производи, а онамо ерадицира, интересантно…

Да ли постоји опасност да нам се ова опака болест врати? Да видимо шта кажу стручњаци, Инфективне болести, страна 228. (моја маленкост-заграде): “ … Није поштован договор да се лабораторијски сојеви вируса вариоле униште. Сумња се да вирус није сачуван само у две лабораторије које је одредила СЗО (добре чике), тј. да се налази у рукама које би га могле искористити као биолошко оружје (лоше чике које су отеле вирус добрим чикама). У циљу превенције катастрофе која би могла настати, ЦДЦ  (добре чике) је направио детаљан план који редовно дорађује (шта мислите да ли је вакцинација део плана)… Са тим циљем одмрзнута је вакцина која је чувана на -20 степени од седамдесетих година и утврђено је да није изгубила ништа од своје имуногености. Американци тврде да имају довољно за своје становништво а да би за припрему нове вакцине требало да прођу година до две.“

Толико о „враћању“ и о „угрожавању“, а и о „страшним болестима“. А кад смо код (не)поштовања људских права, ево предлажемо да се забрани предбрачни , а нарочито хомосексуални секс, јер доприносе епидемији полнопреносивих болести. Предлажемо и забрану абортуса, јер је становништво пред изумирањем. Ко је изустио да каже да је то нацизам и фашизам, нека се распита да ли су у нацистичким логорима чували предбрачну невиност и подстицали рађање или људе подвргавали медицинским третманима против своје воље. Не заборавимо да је и тамо било све по закону.

Др Јована Стојковић

 

Др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


Odaberite vaš jezik

EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj