ВАШЕ ПРАВО ДА НЕ ПИТАТЕ НИШТA – Пише: Др Јована Стојковић

  • 0

ВАШЕ ПРАВО ДА НЕ ПИТАТЕ НИШТA – Пише: Др Јована Стојковић

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

 

Већина медија са националном фреквенцијом (који нису никада пренели ниједну трибину коју је организовала Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију) кренули су у оркестрирану, једновремену хајку против невакцинисане деце и њихових родитеља. На први звук Павловљевог звонцета, медијски кербери кренули су у убеђивање да је пад обухвата вакцинације довео до епидемије малих богиња у Румунији. Од најављивача, преко водитељке, до забринуте маме која глуми јавност,  камермана и спремачице, говором тела и мимиком одашиљана је забринутост у етар, али и прекор „антивакциналном покрету“ који се, какве дрскости, бори за уставно и природноправо на неповредивост физичког интегритета (о психичком је тешко говорити са таквим медијима). Већина ових људи које окупациони медији срамно представљају као примитивну секту, већ је принела по једно дете на олтар  разним „обухватима“ и „колективним имунитетима“, но болећивог сажаљења и одговорности за њихову децу нема ниоткуда.

Иако је невербална комуникација помоћног особља била кључна, прокоментарисаћемо селективне и сугестивне изјаве стручног особља. Докторка епидемиолог је инсистирала на могућим смртним случајевима и упали плућа као могућој опасној компликацији, прећуткујући да су морбили болест са добром прогнозом (пре увођења вакцинације 1955., у Америци је смртност била 0,03 на 100 000 случајева)  и да се евентуалне упале плућа ефикасно лече антибиотицима, као и да се тежи облици јављају код популације са оштећеним целуларним имунитетом, док чак и болесници са дефицитом хуморалног имунитета (антитела) пребољевају морбиле без већих проблема. Интересантно је да се успешност вакцинације од морбила мери управо антителима, која, као што се види из претходног, нису кључна за успешно преболевање ове болести. Такође, докторка се осврнула на некрунисаног краља „антивакциналног покрета“ Ендрју Вејкфилда коме је „одузета лиценца, јер је лажирао податке у студији“, опет прећуткујући да је његовом сараднику у раду проф.др  Џон Вокер Смиту враћена лиценца  још 2012. године, док је Векфилд актуелно у судском процесу за клевету против British Medical Journal.

Нико није поменуо да је виши научник америчког Центра за контролу болести Вилијам Томпсон 2014.године објавио на сајту адвокатске фирме Morgan Verkamp LLC  изјаву у којој признаје да су он и његови сарадници изоставили статистички значајне информације у научном раду који је објављен 2004.године у часопису Pediatrics, a који говоре да су афро-амерички мушкарци који приме ММР вакцину пре 36 месеци старости били под ризиком за добијање аутизма.

Није поменут ни главни истраживач који је за ЦДЦ радио 21 од 24 студије о безбедности ММР вакцине, Пол Торсен, ни Интерполова потерница расписана за њим због  превара, што би све, истине ради, докторка морала да зна, али и да изнесе у јавност коју жели да информише и едукује. Овако можемо закључити да је помињање Вејкфилда  само начин да се “антивакцинаши“, а заправо људи који захтевају слободу избора при инвазивној медицинској интервенцији , представе као нерационални следбеници харизматичног преваранта који више воле њега него сопствену децу.

Чули смо и милион пута експлоатисану фразу да је „доказано да вакцине не изазивају аутизам“, иако, и то само условно, није доказано да изазивају аутизам, те се у овој игри речи  (не)свесно губи велики део истине.  Мучно је и помињати причу о живи и туњевини и дилетантски закључак да је исто прогутати нешто и убризгти га у тело ( иначе је општепознато да се бебе од неколико месеци свакодневно наједају туњевине из конзерве).

Други стручни члан РТС-ове представе био је става да је испод сваког научног нивоа освртати се на „антивакцинашке“ аргументе, доказујући да је сваки здраворазумски и људски ниво њему стран. Он је човек доктор и тачка.

Избачено је и неколико пробраних статистичких података за љубитеље математике који би требало да недвосмислено укажу да се епидемија појављује тамо где „обухватвакцинације“ падне. Но, да ли је баш све тако просто и недвосмислено?

„Према извештају Националне здравствене федерације из 1969., утврђено је да су вакцинисани људи били изложени 14 пута већој вероватноћи за добијање болести од невакцинисаних-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Преношење малих богиња јасно је документовано међу вакцинисаним особама. При великим епидемијама , 95% случајева било је вакцинисано“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Због неког разлога , од када је 1963.отпочела вакцинација против малих богиња , адолесценти и младе одрасле особе чешће добијају мале богиње“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава  поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Инфективне болести, стр.218.

Још једна од омиљених теза противника слободе избора по питању вакцинације је та да морбила више нема захваљујући вакцинацији, те да лекари нису годинама видели  мале богиње ( што би требало да сугерише да их и нема).  Међутим, оно што вакцинација заправо чини је измена клиничке слике која постаје нетипична (обзиром да вирус улази на артефицијалан начин у организам, „варајући“ имуне ћелије на кожи и слузокожама), те болест која се некада јасно клинички препознавала, сада пролази неприментно или се погрешно дијагностикује као нека друга, што сведочи и уџбеник из Инфективних болести на страни 220.: „Пре вакциналне ере, дијагноза морбила је била клиничка дијагноза. Појавом оспе, уз налаз Копликовог енанема, дијагноза се лако постављала. Данас, у вакцинисаној средини, дијагноза се сме поставити једино на основу специфичног серолошког налаза. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу.“

 

И за крај, једна забринута мама која глуми јавност и залаже се  за санкције неодговорним родитељима, јербо њен интензиван рад на освешћивању народних маса није брз као галопирајућа епидемија која нам се прибижава, а која је, како чусмо из њихових уста, захватила и Мађарску која има обавезну вакцинацију и висок обухват вакцинације ( што би ваљда требало да је штити управо од епидемије која јој се дешава?).

Наравно да се на јавном медијском сервису европске Србије није могло  чути да су умрли људи у Румунији имали пратеће хроничне болести, да је умрла једна ХИВ позитивна жена, беба са туберкулозом и једногодишње неухрањено дете које је имало телесну тежину двомесечне бебе. Забринути доктори нису  поменули да је обухват вакцинације Рома у Србији око 13 процената. Помоћно особље није колутало очима на хиљаде миграната непознатог „вакциналног статуса“.

Јавна (медијска) кућа Србије (не) успешно је обавила још један наручени послић утеривања непослушних Срба у тор.

Следи вакцинисање.

 

Др Јована Стојковић

 

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

ПРОГРЕСИВНИ ПРИМИТИВЦИ – пише др Јована Стојковић

ПРОГРЕСИВНИ ПРИМИТИВЦИ

Пише: др Јована Стојковић

Мотиви за промоцију присилне вакцинације од стране (појединих) лекара и (готово свих, жив био Александар Радојевић) политичара међу лекарима су сасвим разумљиви, иако морално, етички и уставно-правно апсолутно неприхватљиви. Мотиви људи чије активности овог типа  отворено и јавно и по сопственом признању финансирају фармацеутске куће, саморазумљиве су. 

Међутим, оно што би сигурно било интригантно и Молдеру и Скали јесу фејсбуковске активности забринутих грађанки и грађана који „спонтано„ запљувавају  најаву сваке активности која доводи у питање (не)оправданост присилне вакцинације.

 

Очекивати да се у Србији за пар сати народ спонтано окупи зарад „јавног добра“, макар и на друштвеним мрежама, једнака је могућности да мртав коњ прдне. Ова алегорија на граници непристојности намерно није избегнута, а циљ јој је да пружи повод за вентилацију популацији која високо цени вербалну чистоћу и сматра да није пристојно да вриштиш када те силују и да је сасвим пристојно нечијем детету насилно убризгати вакцину и отети га од родитеља.

Ипак, и о њиховном менталном здрављу треба водити рачуна обзиром да ће наредни редови бити повод за висок ниво фрустрираности.

 

Ови добри људи имају две главне тезе:

 

1. Брину се зато што неко не вакцинише сопствено дете и става су да тим „примитивцима и секташима“ треба одузети јадну дечицу. Претпостављам да су ови добри људи и редовни финансијери народних кухиња, скупљачи новца за лечење јадне дечице и помагачи гладних и невољних многодетних породица или је можда њихов истанчани осећај за добробит туђе деце селективан само по питању вакцинације (што би онда било чудно и логички неодрживо)?

Даље, претпостављам да се залажу за одузимање деце и припадницима Јеховиних сведока, суботара и осталих двадесет и кусур верских заједница у Србији, обзиром да би и то било логично?

Што се примитивизма тиче, са становишта социологије, он се третира као друштвени однос примерен прастарим (раним, древним, првобитним) друштвеним заједницама, а чије погубне реликте ови грозни антивакцинашки родитељи уносе у наше прогресивно и просветљено друштво.

Међутим, у уџбенику из Епидемиологије Медицинског факултета у Београду, иначе омиљеном и редовном штиву савесних и просветљених грађана пише да “примена вакцине има дугу историју. Будисти су пили змијски отров да би постали имуни на његов ујед, у Кини се примењивала заштита од великих богиња удисањем и утрљавањем у кожу сасушених круста, а у Индији утрљавањем процеђеног гноја пустула.“  Значи, било је, добри људи, вакцинације међу „примитивцима“, али приметићете да се све одигравало преко слузокожа, баш као што је и природни пут болести  и то се зове древна мудрост, а не примитивизам, но свако види оно што је њему, проклета пројекција..

 

2. Други лајт мотив за фејсбучење савесних грађана је брига за вакцинисану децу, кад већ ова брига за невакцинисану не упали. И ту долазимо до непремостиве логичке замке  која каже да они верују да их вакцине штите од болести, али уједно и страхују да ће их невакцинисани заразити, што би значило да је лажна или прва тврдња или друга (а можда и обе?), да не улазимо сада у филозофско-теолошке расправе да ли је могуће истовремено веровати и страховати. Но, зашто би у време научног и технолошког прогреса „веровали“ да нас вакцине штите од болести?

Ови добри људи вероватно знају за многобројне  дупло слепe рандомизованe студијe које читаjу уз јутарњу кафу, а које указују да се вакцинисана група након излагања узрочнику није разболела, а невакцинисана јесте. Молим да их дају овим примитивцима на увид уколико нису оштећене од окретања шоље, док нам њихова невакцинисана деца не угрозе колективни имунитет и док нас не заразе.

Претпостављам да су ови добри људи (који су вероватно старији од неколико месеци или година) свеже вакцинисани од дифтерије, тетануса, полија, морбила и заушки обзиром да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“ (18 стр. Педијатрија, Медицински факултет у Београду) и да им савест не  би дала да  угрозе заједницу. Они такође знају, обзиром да редовно листају медицинске уџбенике пре поподневне дремке, да човек може бити резервоар инфекције у два случаја: када је болестан од одређене болести или када је клицоноша, што све невакцинисан здрав човек није. У случају појаве одређене болести спонтано (неспонтана дешавања захтевају посебан осврт), невакцинисан човек би најчешће имао типичну слику болести, док би вакцинисан имао најчешће атипичну слику.

Да видимо који је са епидемиолошке стране значајнији: „болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време  што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“, Епидемиологија, 135 стр. Клицоноша је , са друге стране, „особа која у одсуству видљиве клиничке болести носи специфични агенс и служи као могући извор инфекције.“

Невакцинисан човек, дакле, у случају да има одређену болест, бива препознат и изолован још на почетку болети, а по завршетку болести није инфективан, јер по правилу, не постоји хронично клицоноштво за болести против којих се вакцинишемо, о чему сведочи и горе поменути уџбеник – „код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести,“ 136.стр., Епидемиологија.

Такође , на истој страни истог уџбеника сазнајемо да су „најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан-вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифус)“. Али, ко је онда проблематичан, да ли онај који се разболи и који је заразан само у току своје јасно видљиве болести када може бити изолован или инфицирани који нема симптоме – асимптоматски клицоноша?

Стручњаци кажу, а сви студенти медицине уче да се“овај тип клицоноштва јавља код особа чија је инфекција инапарентна (протиче без видљивих симптома и знакова)… а која доводи до сероконверзије, као објективног и сигурног знака заражавања… здраве клицоноше ретко откривамо, па се ове особе слободно крећу и шире инфекцију на осетљиве особе“.

Да ли вам ово личи на вакцинисаног човека? Нема јасне знаке инфекције, али има објективан и сигуран знак заражавања – антитела која су последица горе поменуте сероконверзије, а која апсолутно не морају да га штите од обољевања, што је било познато још 1950. године након истраживања Алека Буртона објављеној у студији Британског медицинског савета исте године, а која је рађена у време избијања епидемије дифтерије.

Закључак студије је био да није било никакве везе између нивоа антитела и учесталости и тежине болести. Он је утврдио да су чак и деца са урођеном гамаглобулинемијом (немогућност производње антитела) развила отпорност према богињама и осталим заразним болестима.

Зашто се онда ови савесни грађани плаше невакцинисане деце?

Да нису видели можда нешто у шољи?

Истина је негде тамо …

др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

Вежите се полећемо – Пробијамо звучни зид 😀

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

“ЗАТО ШТО СУ ДЕЦА НАША, А НЕ ДРЖАВНА!!!”
Позивамо све родитеље и остале грађане да се у четвртак 23.02.2017.год. у 12.00 часова, прикључе спонтаном ОКУПЉАЊУ испред Уставног суда Србије!
ЗАЈЕДНО ћемо предати иницијативу за оцену уставности закона о обавезној тј.присилној вакцинацији!
Поведите децу, понесите транспаренте и пиштаљке!
Нека нас виде!
Нека нас чују!

Прочитајте више и поделите даље:

"ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!! "Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u…

Posted by Vakcine INFO on четвртак 9. фебруар 2017.

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

КЕРБЕРИ – ОНО ШТО НЕМАЈУ БАБЕ, ИМАЈУ МАЈКЕ … – Др Јована Стојковић

КЕРБЕРИ – ОНО ШТО НЕМАЈУ БАБЕ, ИМАЈУ МАЈКЕ … – Др Јована Стојковић

lat.cyr.

 

     Изузетно ми је драго што се на страницама нашег сајта повела и јавна расправа на тему вакцина, макар била подстакнута и од дежурних кербера вакциналног лобија. Док се први, родно недефинисани, стереотипно пита на многим порталима који преносе наше текстове, зашто баба нема нешто да би била деда (тј. зашто нисмо имунолози, епидемиолози, инфектолози), други (и чини ми се главни) са пуним (уметничким?) именом и презименом просипа информације које му је шапнуо њихов заједнички гуру. Тако он, ословљавајући ме надимком (што ми је ипак драго, јер неке симпатије ипак постоје) цени да је једино истина да сам параноик, а остало су „антивакцинална лупетања“. Обзиром да знам да су моја писанија под будним оком Великог Влајка, свака информација је извучена из књига које пишу стручњаци које он фетишистички обожава (ваља мало и читати, а не само слушати гуруа). Између осталог, то је врло проницљив момак када је једино он, поред мог мужа психијатра, свекрве психијатра, куме психијатра и још тридесет психијатара са којима свакодневно радим, приметио „да је тачно да сам параноик“.

     Тако Влајко вели да „лепре и тифуса има само у Индији“ и да се зато не вакцинишемо против тих болести, наравно не објаснивши како то да их нема свуда, упркос томе што нико од нас није вакцинисан против тих болести, па немамо „колективни имунитет“. Са друге стране, нема ни дифтерије ни полиомијелитиса у нашим крајевима, али то не смета чика Билију (званичном финансијеру вакциналних кампања) и његовим сарадницима да нас од тога „штите“.

     Гуруов трбухозборац Влајко даље тврди да вакцина против туберкулозе делимично штити од лепре, што заиста стоји у књигама, али како онда не постадоше лепрозни сви Амери када нису никад имали пелцовање против исте? И не брини, добри човече, нећемо ми да укидамо ништа, напротив, желимо да те вакцине дуго, дуго штите.

     Тако рече да за кугу постоје вакцине, али се не зна колико су ефикасне и да се дају људима који су изложени ризику, и тако признаде посредно да је куга прошла сама, како је и дошла.

     Код антракса се расписао људски, наводећи низ мера које нису вакцинација, а које се спроводе у спречавању болести (замисли, има и тога). Само остаде загонетка, како Влајко и његов гуру знају да је земља пуна баш тетанусних спора (против којих нас вакцинишу), али не и антраксних и спора гасне гангрене (против којих нас не вакцинишу).

     За крај, констатује он, да би о овоме могао да пише нашироко и надугачко, међутим не може се од пања направити виолина, мудро закључује…

     Ваљда ће после овога добити неку мрвицу са стола господара … АВ, АВ …

Др Јована Стојковић

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Препоручено:

ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ – Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Др Јована Стојковић: Лекарска “етика” дезинформисаног притиска уместо информисаног пристанка

ДЕЗИНФОРМИСАНИ ПРИТИСАК  | lat. | cyr.

Др Јована Стојковић

„Ако се ,наиме, зна да ће пет до десет одсто вакцинисаних ризиковати да им вакцина наруши здравље (код неких вакцина последице могу бити и смртоносне), а тој врсти превентиве је подвргнуто 10000 људи, како морално оправдати зло које је нането 500 или чак 1000 особа?

Не само у овој „медицинскоетичкој аритметици“, него и у наизглед много убедљивијој, држимо да је данас морално и етички проблематично то приказивати као успех, јер за тог једног који је страдао, као и за његове ближње не постоји позитивна размера, за њега или њу и оне којима је био драг постоји само однос 1:1.“
Увод у медицинску етику, Медицински факултет у Београду, страна 69.

У препуној конгресној сали хотела Славија тражило се место више – Београд, 07.12.2016

Информисани пристанак

Информисани пристанак (или непристајање) један је од кључних аспеката релације лекар-пацијент. Монструозни медицински експерименти на затвореницима у нацистичким логорима били су повод за прва озбиљнија размишљања на ову тему, а десетак година касније ова пракса се уводи као окосница медицинске етике. На пријему у болницу тражиће вам да потпишете десетине папира, више из страха од тужбе него због истинског поштовања аутономије и достојанства личности. Ова тврдња бива јасна као дан у случајевима када страха од тужбе нема, а то се у пракси дешава у једном јединственом случају-вакцинацији! По неуставном закону који је противан свим конвенцијама о излизаним „људским правима“ и свим кодексима медицинске етике од Хипократа наовамо, тужени можете бити ви.

Заиста, дуго ме је мучило питање шта је то што брижне и добронамерне лекаре, поштоваоце Закона о правима пацијената претвара у запенеле уцењиваче који прете одузимањем деце? Можда идентификација са агресором који им прети одузимањем лиценце и логика боље ја теби дете него они мени лиценцу (да не говоримо о губитку професионалног достојанства и аутономије и нарушавању деликатног и лековитог поверења пацијента у свог лекара)?
Већина родитеља која су прошла трновит пут одбијања инвазивне медицинске процедуре за своје дете деле врло слична искуства. „Аргументи“ које је давала „супростављена“ страна били су готово идентични, а реакције дресиране са квалитетом правог психолошког рата. У арсеналу оружја најчешће су се потезале следеће убојите тврдње:

Храбра и харизматична Др Јована Стојковић

 

1. Став је струке да је вакцинација обавезна и морате вакцинисати дете.

Ова тврдња, када јој одузмемо императивну ноту могла, би се сматрати тачном. Заиста став Светске здравствене организације је да сваки човек на планети треба бити вакцинисан! .Међутим, историја медицине нас учи да су ставови струке променљиви у времену.Став струке је био да треба давати талидомид у трудноћи против повраћања што је резултирало десетинама хиљада оштећене деце. Након другог светског рата у Србији је над децом која су имала гљивично обољење главе ПРИСИЛНО спровођена зрачна терапија под покровитељством Батута и УН, јер то је био став струке за који би данас завршили у лудници или затвору. Смернице из деведесетих за хормонску супституциону терапију код жена у менопаузи као главну индикацију имале су кардиоваскуларне болести које су 2002.постале управо контраиндикација за ординирање ове терапије! Дакле, све се може кориговати и мењати осим највеће медицинске догме.

Егзактно – нежељена дејства вакцина

 

2. Ви не знате шта је добро за ваше дете, а ја знам, јер сам доктор.

Већина родитеља нема формално медицинско образовање које иначе доноси минимално, пропагандно, догматско „знање“ о вакцинацији. Оно што сваки данашњи родитељ има неупоредиво више него што је имао његов родитељ када га је вакцинисао је вишедеценијско искуство вакцинисања људи и његове последице, као и приступ истом преко савремених технологија (то је оно кад вам кажу да сте интернет-родитељ). Пад поверења у праксу вакцинисања није изненадна глупост и неукост која се попут епидемије шири, већ већа информисаност и нажалост бројна лоша искуства која су многи осетили на својој кожи.

Бројни учесници из земље и иностранства испратили су овај догађај

 

3. Притисак застрашивањем – Ако не вакцинишете дете, умреће од тетануса када падне, добиће полиомијелитис и остаће инвалид, добиће енцефалитис од богиња…

Када нормалан човек визуализује ове „тврдње“ преплави га јак осећај кривице који се једино да излечити вакцином.Ко год да је режирао овакав приступ родитељима (а ја сам га лично доживела) , у најмању руку обучаван је у Тавистоку. Да се за циљ има информисање родитеља и поштовање њихове здраве памети и воље, било би речено да 95% заражених полиовирусом нема никакве симптоме, да они који имају симптоме само у 3 % имају симптоме везане за централни нервни систем, да 0,1-0,5% испољи парализе и да се од тог броја половина потпуно опорави, да је за инфекцију нпр. тетанусом , осим пада, потребно да рана буде упрљана земљом , да та земља садржи споре, да рана буде такве врсте да се њој могу развити анаеробни услови који би погодовали инфекцији… На крају крајева, како је ико од рањеника претекао у Првом и Другом светском рату пре него што је фармацеутска индустрија и СЗО спасла човечанство?

 

4. Ви занемарујете дете и ми добронамерници ћемо вам га одузети!

Боже мили, колико требаш бити глуп и зао да овако нешто изговориш! Нарочито је фасцинантан појам тог селективног занемаривања деце: храниш га, појиш, облачиш,купаш, учиш, мазиш, пазиш, пратиш, испраћаш, грцаш да му платиш екскурзију и одведеш на море, лечиш кад је болесно, а онда волшебно одлучиш да га само од заразних болести не „заштитиш“. Међутим , ако сте заменик заменика у Министарству здравља или фамозни заштитник несрећних грађана ,може вам се да овакве небулозе изјављујете без последица (осим по сопствено ментално здравље).

 

5. Етикетирање и давање психијатријских дијагноза

Теоретичар завере, омиљена поштапалица коју вам незналице потуре када немају одговор на ваша питања, улази у ширу употребу након меморандума ЦИА-е

„Супротстављање критици извештаја Воренове комисије“, а била је упућена свим истраживачима позадине Кенедијевог убиства који нису веровали у званичну верзију. Данас су се индикације прошириле, па свако ко изрази сумњу у то да колонијална управа ради у корист газди, а не народа, добије овај „генијалан“ аргумент по носу. Ако и ово не упали, онда вам славодобитно ребну дијагнозу параноје, о којој не знају ништа исто као и о вакцинама (не могу да се не сетим докторке која је убеђивала јавност на РТС-у да је неопходно да вакцинишемо децу, а на питање да ли зна шта је у вакцинама, одговорила „не, то није мој посао“).

Елем, да ли су људи који одбијају вакцинацију параноичари?

1. Надрипсихијатри цене да јесу зато што њихова идеја о неефикасности и штетности вакцина није тачна. Ако чак и узмемо да њихова идеја није тачна и да су вакцине неопходне као ваздух, то и даље не говори о њиховој суманутости. Наиме, није истинитост или неистинитост идеје коју пацијент износи критеријум за утврђивање његовог лудила ( јер како може лекар знати да ли неког стварно јуре зеленаши, или да ли неком заова заиста претура по стварима).Квалитет односа који пацијент има према идеји је кључан за одређивање његове суманутости тј.параноје.

2. Обично су идеје ментално болесних људи неразумљиве за шири културни контекст. У преводу, уколико муж, жена и шира фамилија нису звали хитну помоћ да вас пребаци у „Лазу Лазаревић“ због вашег става о вакцинацији велика је вероватноћа да сте нормални.

3. Болесан човек своју сумануту идеју чува за себе, нема потребу за њеним ширењем, он је у свом аутистичном свету индиферентан према ставу других људи према његовој идеји ( никад, али никад се није десило да је суманут човек гостовао на телевизији или држао трибину о томе да га нпр. жена трује).

4. И најзад, историја псиијатрије не познаје спонтана удруживања параноика у грађанска удружења.

На Трибини су предочени бројни необориви докази

 

Посебну пажњу бих обратила на наводну рационалност лекара и нерационалност родитеља који одбијају вакцинацију. Вајна рационалност огледала би се у логичким одговорима и мисаоним операцијама које повезују узрок и последицу, што би просечно паметном родитељу који није актуелно психотичан и интоксициран психоактивним супстанцама било довољно да процес вакцинације разуме и да је прихвати. Искуство многих од нас говори да је недопустиво много логичких грешака у овим ситуацијама присутно. На пример:

1. Скретање са теме- родитељ изјављује да у упутству за вакцине постоје нежељана дејства која га плаше, а лекар каже да их има сваки лек и да ће му дете када падне , а није вакцинисано, добити тетанус (позивање на страх), или да ће угрозити попилацију хроничних болесника који не могу да приме вакцину (позивање на сажаљење).Успут, интересантно је да вакцине „побољшавају имунитет“ и да их зато дајемо здравој деци, али зато хронични болесници који вапе за побољшањем имунитета не смеју да их приме…

2. Извртање аргумената- када неко каже да не жели да вакцинише СВОЈЕ дете (на шта има право) прозову га антивакциналним лобистом који угрожава „јавно здравље“ ( на шта нема право).

3. Позивање на исмевање – када изнесете став да не желите вакцинацију свог детета, прозову вас пијачем урина и варикине, а уколико сте лекар, дежурни ботови (често међу њима и доктори) вас часте са титулом надри ,a ako вам се име римује са неким органом из генито-уринарне области , попасете и нови надимак.

4. Погрешан узрок (non causa pro causa)
Ви морате веровати да су заразне болести нестале звог вакцинације (иако графикони који се брижно крију говоре у паду учесталости заразних болести и пре вакцина због бољих санитарних услова живота –верујте , није исто да ли пијете воду уз чесме или из веце шоље, ко не верује нека проба- али зато сте луди ако и помислите да је вакцина узрок тога што је ваше дете престало да говори и увенуло 24 сата након исте. Питајте блиставе рације како то да нас није шарлах све помлатио када му је смртност на почетку двадесетог века била 20% , а никад није било вакцине.Хајде да потражимо одговор у уџбенику из инфектологије:“Током двадесетог века стрептокок је почео да губи патогеност , а смртност је опала на испод 5%, да би са антибиотском ером постао лако дечје обољење“ .Ево доказа да је могуће да се спонтаним процесом вирулентност и патогеност неког изазивача редукује.

5. Употреба компликованих и непознатих речи (argumentum verbosiom)
Када човек пита :“Је ли, бре, шта се ти секираш што сам ја невакцинисан, кад ти јеси ваљда баш из разлога да се не би секирао?“, обично рационални саговорник преврне очима и крене да телали причу о колективном имунитету и како 95% популације треба да буде имуно да би се избегла епидемија. Постоји само мали проблем са овом науком: имун није исто што и вакцинисан, 95% вакцинисане деце није исто што и 95% популације, вакцинални „имунитет“ траје пар месеци до пар година, што значи да нико од нас маторих није прошао поред имунитета за болести за које смо вакцинисани у детињству, те се никад у нашим животима није десило да је 95% популације у једном тренутку „имуно“ као последица вакцинације.

6. Понављање једне исте тврдње (до бесвести) – вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина, вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина….е ,чик сад, јуначе ,реци да није тако , а да не испаднеш нецивилизовани уништитељ човечанства!

7. Аргумент из незнања (argumentum ad ignorantiam)- нема доказа да вакцине изазивају аутизам, значи вакцине не изазивају аутизам, илити нешто је нетачно само зато што није доказано да је тачно , а да ли ће бити доказано и приказано одлучиће фармацеутска индустрија која у слободно време забрањује филмове и одузиме лиценце ( о животима не бих овом приликом).

8. Аргумент претњом- argumentum ad baculum- ако не вакцинишеш дете, одузећу ти га због занемаривања.

9. Позивање на вероватноћу или нешто ће се десити само зато што би могло да се деси- Могућност енцефалитиса код црвенке је 1 на 6-8000, али ће непослушном родитељу рационалиста рећи да ће му због немара „дете остати инвалид“ ,а неће имати одговор колико се често енцефалитис јавља као последица вакцине.

10. Argumentum ad hominem- ви сте интернет родитељ, параноик, лажни доктор, шарлатан, мафијаш алтернативне медицине (која је, узгредбудиречено, регуларна секција Српског лекарског друштва-Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ бр. 107/2025,72/2009-др. закон, 88/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014), по први пут у Србији уводи се термин традиционална медицина, чиме су обухваћене све методе и поступци традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине.)

11. Argumentum ad auctoritate- то је став Светске здравствене организације ! За неупућене, то су оне фине чике што брину о нашем здрављу, али понекад им се омакне и овако нешто: 2014.године Уницеф и СЗО организује кампању вакцинисања Кенијки против тетануса. Удружење католичких лекара и Бискупска конференција анализирали су шест узорака вакцина у којима је нађен бета ХЦГ хормон , што је говорило о намери да се изазову побачаји и стерилитет Кенији. Влада Кеније обуставља вакцинацију.

Да ли је ово слобода, добронамерност и рационалност?
Закључак препуштам читаоцима.

Др Јована Стојковић, психијатар

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj