Category Archives: O vakcinama

  • 0
Dr Cosimo Bagnulo

Dr Cosimo Bagnulo: UTICAJ VAKCINA I ISHRANE NA RAZVOJ I FUNKCIJE IMUNOG SISTEMA

Tags :

Category : O vakcinama

VAKCINE: Dr Cosimo Bagnulo: UTICAJ VAKCINA I ISHRANE NA RAZVOJ I FUNKCIJE IMUNOG SISTEMA

ORIGINALNI RAD skriptu u PDF formatu možete preuzeti na ovde priloženom linku – PREMIJERNO PRVI PUT OBJAVLJENO

Vakcine: INTERAKCIJA I UTICAJ BOLESTI PROUZROKOVANE ISHRANOM I VAKCINAMA NA RAZVOJ I FUNKCIJE IMUNOG SISTEMA

Download: 

Dr Cosimo Bagnulo: Interazione e interferenza dello sviluppo e della funzione del Sistema Immunitario sulle malattie da Alimentie Vaccini

 

Dr Cosimo Bagnulo

 

Uvod

Poslednjih dana pomažem u mnogim diskusijama, kako na medijskim kanalima, tako i na kanalima socijalnih mreža, na temu dva specifična argumenta koji se odnose na temu ishrane i vakcinacije.

Upornost sa kojom se o tome govori je pokazatelj kako se doživljavaju ove dve problematike, zato što nas stavljaju pred izbor koji se tiče našeg sopstvenog života, sa svim posledicama i odgovornosti.

Ovi argumenti predstavljaju  osnovu mog 30-godišnjeg istraživanja koje je  predstavljeno u mojoj prvoj knjizi ”Od Ludih Krava do Alzhajmera”, objavljenoj 25/02/2013.

Što se tiče ishrane, u ovim odnosima se suprostavljaju tvrdnje vegana naspram tvrdnji svaštojeda, a akcenat se stavlja, pored etičkih motiva, na nutritivne vrednosti izmedju ova dva izbora, zapostavljajući jedan veoma važan elemenat koji se odnosi na odgovor imunog sistema na unošenje hrane u organizam.

U odnosu na gore navedeno, na str.7  predstavljene su definicije koje podržavaju moju tvrdnju  iznesenu u knjizi.

U ovom delu, moja velika želja je da što veći deo javnosti razume razvoj i funkciju našeg imunog sistema, zato što mislim da je jako važno poznavati ga da bismo doneli svesne odluke kako za naše blagostanje tako i za blagostanje naših bližnjih.

Termin kanibalizam podrazumeva ishranu koja je, kompletno ili u delovima, istom vrstom kojoj pripada onaj koji se hrani.

Termin filogenetski kanibalizam podrazumeva ishranu delovima tela druge vrste ali po strukturalnoj koncepciji veoma bliska vrsti koja je koristi za ishranu.

Filogeneza je evolutivan proces živih organizama (biljnih i životinjskih) od njihovog pojavljivanja do danas.

Ontogeneza (faze razvoja embriona) prolazi ponovo kroz filogenezu.

Tipična rečenica evolucionista, pristalica darvinizma pokazuje kako je u embrionalnom razvoju sintetički sadržana sva istorija života na našoj planeti, po preciznom redu progresije od najjednostavnijih preko najsloženijih do stadijuma ljudskog života. Ukazuje da su u ovom razvoju koreni zajednički, stablo i grane zajednički i sve to vodi veoma bliskim fizičkim i strukturalnim sličnostima između bića koja su blizu jedni drugima na evolucionoj lestvici.

 

RAZVOJ IMUNOG SISTEMA

Sve počinje od matičnih ćelija zvanih limfoblasti, koji su prisutni u koštanoj srži. Od limfoblasta nastaju limfociti koji na direktan nacin (T limfociti ) ili posredstvom preko transformacije u plazma ćelije i proizvodnje antitela (B limfociti), garantuju našu jedinstvenost, napadajući i uništavajući sve što je strano.

Važno je znati da limfociti nemaju diskriminatornu inteligenciju (tj. sposobnost odabiranja) i da su pojedinačno programirani za prepoznavanje jedne jedine supstance koju uništavaju ili inaktiviraju kad dođu u direktan kontakt s njom.

Ovo se dešava da bi se u početnoj fazi razvoja sistema (od rođenja do adolescencije, do godina u kojima dolazi do fiziološke atrofije timusa koji je svemu tome omogućio pripremu), aplicirao program apoptoze na sve limfocite koji bi mogli doći u kontakt i koji bi mogli biti preosetljivi na sadržaj sopstvenog organizma.

Apoptoza je u stvari programirano samouništavanje nekih ćelija, sa ciljem čuvanja tkiva fizičkog tela, bez čega bi život bio nemoguć.

Susret limfocita sa sopstvenom unutrašnjom materijom, na koju bi bio osetljiv, imao bi za posledicu samouništenje koje bi se raširilo na čitav organizam dovodeći ga do nestanka.

Program apoptoze naprotiv, dozvoljava eliminaciju svih onih ćelija sistema koje su u stanju prepoznati unutrašnje supstance od kojih smo građeni, zbog čega biva sačuvan integritet našeg tela.

Limfociti koji nisu imali kontakt sa odgovarajućim unutrašnjim antigenom,  preživljavaju i oni su ti koji predstavljaju naš imuni sistem, zato što su programirani da prepoznaju strane materije, unište ih čuvajući doživotnu memoriju.

Čuvanje doživotne antigen memorije uvodi nas u razmišljanje da svaki kontakt sa spoljašnjim antigenom, koji je telo imalo u toku životnog veka, može ostaviti trag u genetskom nasleđu jedinki raznih vrsta, sa mogućnošću prenošenja informacije potomcima. Što znači da novorodjenčad poseduju već potrebne informacije imuniteta neophodne za suprotstavljanje teškim bolestima iz prošlosti, preživljene od strane predaka. Dokaz za to su neke bolesti o kojima se najviše izučavalo, kao što je tuberkuloza, boginje, veliki kašalj, polio. U poslednja dva veka bili su u progresivnom padu što je do danas dovelo do stanja istrebljenja tih bolesti.

Sve to rasvetljava šta je prava funkcija timusa i koštane srži, a to je da je to jedna banka podataka svih antigena s kojima su se sreli od postanka života do naših dana. Posebno timus, koji atrofira onda kada je kompletna njegova banka podataka antigena prenesena na T limfocite zajedno sa programom zaštitne apoptoze za autoantigene.

Procenat limfocita koji se unište zbog apoptoze je veoma visok, neke publikovane studije govore da je taj procenat izmedju 70% i 90%.

Između preživelih limfocita se nalaze kako oni koji su reprogramirani tako i oni koji čuvaju memoriju pobeđenih bolesti od strane naših predaka.

Lokalizovani su na svim tačkama sa spoljašnjim kontaktom (koža, oči, usna šupljina, genitalije i ananlni otvor i posebno digestivni trakt) i pokretni su zato što prelaze iz (sa svojom memorijskom antigen opremom) krvnih i limfnih sudova, kao što je evidentno kod pretrage, gde je prisustvo limfocita od 25-40%.

Uzimajući krv jednom novorođenčetu, može se evidentirati, preko proteinske elektroforeze, da je jedna gamma frakcija (ona u koju odlaze antitela) dobro zastupljena i dokazuje činjenicu da se beba rađa sa već nasleđenim antitelima, pravi dar naših prethodnika, spreman za upotrebu.

 

ISHRANA

Ishrana je najvažniji momenat u fizičkom životu zato što, pored toga što opskrbljuje energijom i potrebnim materijalom za održavanje tela, određuje jedan intiman kontakt sa mnogobrojnim supstancama došlim iz spoljašnjeg sveta koje su podvrgnute kompletnoj analizi od strane limfocita da bi se prepoznale one materije koje su strane i eventualno otrovne i na taj nacin sačuvala memorija na njih.

Pored svega toga, izgleda da su se, poslednjih decenija,  javile serije patoloških obolenja na bazi autoagresije (autoimunih bolesti) koje su u porastu na planeti i ostavljaju naučnike u nedoumici, jer je nashvatljivo da jedan fenomen toliko široko rasprostranjen može imati korene u genetičkom poremećaju limfocita (što su jako retki slučajevi), kao što je mnogo puta razmatrano ali nikad dokazano!

Ako nije zbog genetike, onda je zbog ambijenta!

Kako ambijent može uticati na pojavu autoimunih bolesti?

Jedina mogućnost je ta da izvan našeg tela postoje supstance identične materijama našeg tela, koje, u slučaju unošenja u naš organizam  mogu poništiti početni program apoptoze koji je čuvao strukturalni integritet našeg organizma. E, to se dešava kod direktnog kanibalizma i filogenetskog kanibalizma.

U prvom slučaju, direktni kanibalizam je očigledna visoka strukturalna podudarnost između dva bića iste vrste, gdje je jedno hrana drugom.

Istorijski slučajevi koji potvrđuju ovu tvrdnju predstavljeni su plemenom Kuru sa Nove Gvineje, gdje je bolest bila posledica jednog ritualnog obreda sahrane, gde su potomci umrlog imali obavezu da pojedu mozak umrlog; drugi slučaj je viđen kod bolesti ludih krava (sa varijantom prionske bolesti “skrejpi” kod ovaca), gde se životinjama kao hrana davala samlevena, isušena i pretvorena u prah hrana ostataka od životinja iste njihove vrste. Bez obzira na veliku medijsku buku u 80-im i ubijanja hiljada grla stoke, brašno životinjskog porekla je još uvek dozvoljeno u određenoj koncentraciji kao ishrana za životinje, samo da ne budu distribuirane onim vrstama koje ulaze u sastav tog brašna.

U drugom slučaju, filogenetski kanibalizam, dovodi u pitanje kompletan uzgoj stoke na planeti, posebno preživara i svaštojeda (svinje) koji predstavljaju većinu. To je zato što dati ljudima kao hranu delove životinja koje su filogenetski bliske, kao što su sisari, izlaže riziku unošenja istih materija koje sačinjavaju naše telo koje prepoznate kao strana tela od strane limfocita rasprostranjenih na nivou unutrašnjih slojeva crevnog epitela, mogu poništiti već stečeni početni program zaštite apoptoze i time prouzrokovati autoagresiju sa teškim strukturalnim oštećenjima  poznate kao Autoimune bolesti.

O ovim patologijama govorim opširnije u knjizi i to posebno o bolestima kao što je  multipla skleroza, Alchajmer, reumatske bolesti sa pozitivnim reumatskim faktorom.

Najevidentnija razlika izmedju direktnog kanibalizma i filogenetskog kanibalizma je period razvoja bolesti izmedju okidača te bolesti i pojavljivanja same patologije.

Odmah i rušilački bolest se odvija kod direktnog kanibalizma, dok se kod filogenetskog kanibalizma odlikuje dugom i progresivnom degradacijom.

Na primer, sa anatomopatološke tačke gledišta kod bolesti ludih krava, kreiraju se prave i istinske rupe u mozgu koje se šire jako brzo, na taj način da zaslužuju ime sunđerasta encefalopatija (mozak liči na sunđer). Kod multiple skleroze  takođe postoje rupe u mozgu ali se sporije šire, tako da daju mogućnost zarastanja, tj. ostavljanja ožiljaka (sklerozu). Dešava se da u filogenetskom kanibalizmu susret antigena sa antitelom ili jednim specifičnim limfocitom nije tekao u kontinuitetu.  Kada se unese spoljašnji element koji predstavlja sličnost sa unutrašnjim elementima tada može nastati autoimuna reakcija.

Mogućnost da se ovo desi je direktno proporcionalna učestalosti unošenja supstanci koje su strukturalni ekvivalent našoj unutrašnjoj građi, a verovatnoću povećava  konzumiranje proizvoda životinja koje su nama filogenetski veoma bliske (sisari).

Možemo napraviti jedno poređenje sa jako raširenom patologijom kao što je rak pluća koji je u uskoj vezi sa navikom pušenja, za koji se zna da iako ne obolevaju svi pušaci od raka pluća, pušenje povećava rizik! Isto to se može reći za one koji jedu meso i njegove proizvode!

Sve što je gore rečeno poništava svaku etičku i nutritivnu diskusiju izmedju vegana i mesojeda, zato što je istinski i jedino važan elemenat: kako naš imuni sitem reaguje na unošenje odgovarajuće hrane, te s toga mesojedi imaju mnogo veću šansu nego vegani ( koji se hrane hranom filogenetski dalekom), za razvoj, s vremenom, određene patologije kao sto su autoimune bolesti, između ostalih. Kao sto pišem u knjizi, računam da će bolest Alchajmer, sa svojim geometrijskim progresivnim rastom, dostići za 30 god. 200 000 000 bolesnih od Alchajmera na planeti.

Moje ubeđenje je da sve te bolesti mogu biti proređene i nestati sa naše planete ako bi se zaustavio uzgoj stoke za ljudsku ishranu.

 

Lična razmišljanja

Često čujemo priče o mogućem trećem svetskom ratu koji bi uništio život na čitavoj planeti, imajući u vidu eksplozivnu i destruktivnu moć najnovijih oružja koje su ljudi kreirali. Konflikt između bića iste vrste, bio bi sa milionima i milionima života uništenih pretpostavljenim sukobom,  a trenutno se odvija više kao lokalni okršaji nego kao globalni dogadjaj.

Gledajući savesno, naprotiv, treći svetski rat je počeo 50-ih godina, dakle, nekoliko godina posle završetka drugog sv.rata i to je jako bolno!

Konfliktu izmedju iste biološke vrste se proteže na suptilan način do našeg vremena. Namerno je sukob zamaskiran pod plaštom simbola ostvarenja socijalnog i finansijskog blagostanja. Među tzv. civilizovanim narodima nastaje preuhranjenost dok drugi narodi ostaju u najgoroj mizeriji i smrti zbog pothranjenosti. Veliki obradivi tereni se upotrebljavaju za proizvodnju krmnog bilja za uzgoj stoke, oduzimajući mogućnost uzgoja povrća čemu se još dodaje i uklanjanje šuma za davanje prostora za uzgoj stoke za ljudsku ishranu.

Ljudska oholost dozvoljava da se neko oseća kao gosopdar planete. Ta mogućnost da može da raspolagaže životima drugih živih bića kako im volja, uključujući i ishranu tim bićima, narušava delikatnu planetarnu ravnotežu, kao što se već desilo bar dva puta do sada (od onih nama poznatih), sa nestankom čitavog kontinenta Lemuria, od kojeg je danas ostala samo Australija i Atlantida iz Platonovog sećanja.

Boli me totalno ljudsko intelektualno slepilo, koje ne dozvoljava da čovek shvati da svaki dan hiljade životinja budu ubijene da bi služile za hranu čoveku i isto tako svaki dan hiljade ljudi umire zbog ishrane delovima životinja koje su vrsta slična našoj.

Svih ovih godina su prinošene hiljade života, ljudskih i životinjskih, na oltar lažnog boga blagostanja.

To je pravi treći svetski konflikt. Jedini način da se privede kraju ovaj svakodnevni i neograničeni masakr je ponovno obrazovanje ljudske vrste o ishrani bez životinjskih derivata, što bi kao posledicu imalo puštanje na slobodu životinja iz uzgajališta a samim tim bi dalo odgovarajući impuls očuvanja onih vrsta mesojeda koji su na ivici izumiranja zbog nedostatka hrane.

Dr Cosimo Bagnulo

 

VAKCINE

Po pitanju vakcina, mišljenja suprostavljaju oni koji ih podržavaju i protivnici koji se oslanjaju na štetu koju vakcine mogu prouzrokovati kod dece i odraslih.

Posledice vakcinacije kod dece i kod odraslih su potpuno drugačije, dok predstavljaju zajedničke osobine.

Princip na koji se pristalice vakcina oslanjaju je imunizacija (zaštita), što bi vakcine trebale ostvariti, ko ih primi, od važnih bolesti koje su u prošlosti odnele mnogo žrtava, posebno među decom. Argumenti protivnika su prvenstveno iskustvenog tipa, tj. porodice čija su deca, posle obaveznih vakcina, postala invalidi ili autistična ili čak umrli. Zdravstveni sistem, u većini slučajeva odbija priznati da su žrtve vakcinacije, dajući nedokazana objašnjenja, izmeđju ostalih genetsku implikaciju, genetsku predispoziciju ili tihe patologije neotkrivene pre vakcinacije.

U oba slučaja važnost se pridaje ovoj praksi i traži se veća opreznost u shvatanju riskantnih uslova kod jedinki koje se žele vakcinisati, preko kliničkih kontrola, hematoloških i/ili instrumentalnih. U praksi se još ne razume dobro koje bi to kontrole trebale biti kod dece od 3 meseca, šta treba tražiti i koja je cena te operacije!

Imajući u vidu da se često citira predispozicija ili genetski poremećaj u slučajevima štete nanasene vakcinama, postoji sumnja da bi ova kontrola mogla postati rutina sa decom s obzirom na visoke cene takvog metodološkog pristupa.

Dakle, kreirana je crta razdvajanja između onih koji preporučuju vakcine i onih koji se plaše štetnih posledica takvih vakcina.

Poznavanje i razvoj imunog sistema, kao što smo već opisali, u stanju je da ovaj problem reši u korenu i ne samo to nego i nudi ideje za razmišljanje šta se zaista dešava u telu deteta posle primanja vakcine.

Šeme koji obuhvataju  događaje o kojima će se govoriti u nastavku, mogu se naći u knjizi koju sam pominjao.

Krucijalna tačka je aplikacija fiziološkog programa zaštitne apoptoze, koja garantuje očuvanje i integritet svih antigena sopstvenog organizma, preko programiranog samouništenja svih limfocita osetljivih na autoantigene.

Ovaj program fiziološkog razvoja imunog sistema povlači činjenicu da svaka materija koja bude veštački ubačena u unutrašnju sredinu organizma, u periodu od rođenja do adolescencije (do atrofije timusa), aktivira programirano samouništenje (apoptozu).

Propust (što zbog neznanja, što zbog prevare) ove prve faze razvoja imunog sistema i njegovog fiziološkog programa autozaštite preko limfocitne apoptoze, je osnova pogrešne odluke međunarodne zdravstvene politike da podržava imunizaciju od bolesti u detinjstvu i odraslom dobu.

Najraširenija praksa ubrizgavanja veštačkih stranih tela u prvoj fazi života ljudi i životinja, program obavezne vakcinacije, trebalo bi, u nameri onih koji su je predložili, da stvori aktivnu imunizaciju prema onim mikroorganizmima koji su bili uzrok bolesti, prvenstveno neurološke prirode i koji su, u prošlosti, izazivali raširene i razarajuće epidemije.

Kao sto smo gore izneli, može se jako dobro shvatiti, bez obzira na dobre namere onih koji su predložili vakcinaciju, da u stvari ne postoji nikakva aktivna imunizacija nakon ubrizgavanja vakcine. Svi limfociti, koji su uključeni u prepoznavanje strane materije – ubrizganih mikroorganizama, se autoeliminišu zbog fiziološke apoptoze.

Ono što je zajedničko kod beba, sa čim se uvek susrećemo, kod tek vakcinisanih beba, jeste hematološki podatak koji ukazuje ne redukciju pokretljivih limfocita.

Taj podatak se pripisuje jednoj hipotetičkoj i nikada objašnjenoj post vakcinalnoj imunološkoj depresiji, koja je savršeno razumljivo, jednostavno posledica fiziološke apoptoze limfocita izazvana multiplim vakcinacijama.

Kao potvrda odsustva imunizacije sa vakcinama, u porastu su slučajevi gde se odrasle zdrave osobe susreću sa živim i virusnim mikroorganizmima koji su uneseni sa vakcinama u detinjstvu. Međunarodni imunološki centri žele da uvedu pod obavezu ono što su nazvali ”doživotni kalendar”, koji predviđa revakcinaciju u odraslom dobu istim onim mikrobnim agensima u vakcinama koje su primili u detinjstvu.

Ovaj program treba zustaviti u povoju, jer bi posledice za život ljudi (i životinja) mogle biti zastrašujuće.

Za bolje razumevanje, ovog puta, dobro je ilustrovati kako se proizvodi vakcina i koje su posledice njenog ubrizgavanja u telo primaoca.

 

PRIPREMA JEDNE VAKCINE

Umrtvljeni ili ubijeni organizmi, prisutni su u sastavu vakcina za polio, boginje, besnilo, tifus i žuta groznica.

Umrtvljavanje jednog mikroba (bakterije ili virusa) dobija se kultivacijom na ćelijama ili tkivu dobijenim od različitih životinja, u početku to je bilo od različitih donatora, a u zadnje vreme upotrebljavani su delovi abortiranih ljudskih fetusa!

Ovaj proces je jako opasan iz dva razloga. Prvi je realni rizik da se umrtvljeni mikroorganizam, koji se nalazi u vakcini, uspe u potpunosti oporaviti i sa svojom viralnom sposobnosti koja se manifestuje jako brzim i velikim kapacitetom razmnožavanja osvoji organizam u koji je unesen.

Na ovaj način se pomaže jednom paradoksu (ovde govorim sa aspekta koji se tiče ljudskih beba ali se moze proširiti i na druge životinje): mikrob iz vakcine bude izolovan sa tkiva bolesnog čoveka, prenosi se na ćelije i strukture drugih životinja i ponovo bude stavljen u ambijent ljudskog organizma  koji predstavlja njegov teren za idealan rast!

Čim je ubrizgan, reaguje zaštitni program apoptoze, koji vodi ka programiranom autouništenju limfocita (koji su i donosioci informacije primljene od prethodnih naraštaja prema tom spoljašnjem patogenu!) koji su u stanju da prepoznaju te antigene. Zbog toga, mikrobni agens kruži slobodno i neometano u telu primaoca tražeći smeštaj u strukturama koje su najadekvatnije za njegov razvoj a to su obično periferni i centralni nervni sistem, gdje mikrobni agensi formiraju prave i ogromne kolonije. Progresivni rast ovih kolonija im omogućava da koriste i krvni tok da bi stigli na periferiju, gdje preko mehanizama kao što su Fluggeove kapljice (mehurići vodene pare koji se nalaze u vazduhu zajedno sa gasom, a koje su dospele u vazduh preko disanja i govora), ili preko fizioloških izlučevina, mogu se preneti na druge prijemčive jedinke i na taj način prouzrokovati epidemiju.

Postavlja se pitanje koliko se epidemija pripisalo padu procenta vakcinisanih, a u stvari su te epidemije bile izazvane vakcinisanim subjektima po upravo objašnjenom mehanizmu.

Samo razmišljanje o uvođenju i vakcina za odrasle, istih onih koje su primili u detinjstvu, je pokazatelj koliko je imunolozima slabo poznat razvoj imunog sistema i program zaštitne apoptoze.

Ova operacija bi imala dalekosežne posledice, s obzirom da je timus u stanju neaktivnosti i završen je program zaštitne apoptoze-aktivne imunizacije, prema svim sadržajima vakcine. Ovo je udruženo sa uspostavljanjem doživotne “not-self” memorije.

Vakcinacija odraslih bi predstavljala u kratkom periodu veliki problem za odraslog primaoca. Već postoje unutrašnji ekvivalenti za sve te mikrobne agense i vakcinalne supstance ubrizgane u detinjstvu. Prihvaćeni su kao sopstvene supstance od strane programa zaštitne apoptoze. Nastao je rezultat lančanog buđenja autoimunog odgovora koji bi uključio ne samo kolonije mikroba, koje su do tada neometano rasle, već i tkiva na kojima su rasle i koji bi, izlažući se otvoreno, bili shvaćeni kao uljezi i napadnuti od limfocita.

Uzimajući u obzir da je najveći broj vakcina kreiran za prevenciju neuroloških bolesti, biće da se u ovim strukturama ostvaruju najveće štete sa porastom slučajeva multiple skleroze, lateralne amiotrofične skleroze, Alchajmera, ali i druge bolesti koje uključuju one gde je uzrok kanibalizam i filogenetski kanibalizma.

Ovo je drugi motiv. Čak i najmanji delovi životinjskih tkiva na kojima su se uzgajali mikrobi, a koji se ubrizgaju, s obzirom na vrstu, prepoznati su kao vlastiti u detinjstvu i kao strana tela u odraslom uzrastu.

Pošto životinje poreklom ulaze među ono što je jestivo, ishrana ljudi sa proizvodima životinjskog porekla postaje početak širenja autoimunih kretanja. Sa uvodjenjem u pripremu vakcina tkiva poreklom iz abortiranih ljudskih fetusa, ne treba se čuditi ako se povećaju slučajevi Creutzfeld-Jacobove bolesti, zbog direktnog kanibalizma.

 

Organizmi inaktivirani sa formaldehidom, kao što je vakcina za koleru;

vakcina sa čistim antigenima, kao sto je vakcina protiv tetanusa ili difterije;

rekombinovani antigeni ili veštacki peptidi, kao sto je vakcina protiv hepatitisa;

živi virusi ili vakcine DNA;

smese i jedinjenja.

Mnoge današnje vakcine su formirane od umrtvljenih virusa ili inaktiviranih virusa, bez obzira na rizik koji ova praksa sa sobom nosi. Na internacionalnom nivou se nastavlja sa istraživanjem kao što se može zaključiti iz jednostavnog čitanja o metodama proizvodnje, ide se ka nespretnim pokušajima, promovišući nove tipove vakcina koje bi trebale da reše sve zdravstvene probleme na planeti. (Astronomski biznis!)

Moje mišljenje je da jedna takva praksa podržana pogrešnom teorijom može samo prouzrokovati neograničen lanac šteta.

To je ono što se dešava sa vakcinama koje se ubrizgavaju injekcijom, što osim enormnih zarada za proizvođače, prete bazi zdravlja ljudskih bića i drugih životinja na čitavoj planeti.

Govoreći o vakcinama, često sam upotrijebljavao reč “u injekciji”, a to je zato što se prve vakcine nisu davale parenteralno.

Kad je Jenner 1796. primetio da se kod krava muzara, velike boginje manifestuju u laganoj formi, zaključio je da, apliciranjem sadržaja iz gnojnica od bolesnih ljudi na zdrave ljude, može da ih zaštititi od inače smrtne bolesti. Istorija mu je dala za pravo.

Velike boginje su već nestale sa planete.

Sećam se da sam u drugom razredu osnovne škole bio vakcinisan protiv velikih boginja, kroz skarifikaciju kože u predelu deltoidanog mišića. Naravno da sve osobe koje su primile ovu vakcinu imaju ožiljak više ii manje vidljiv.

Zatim, Sabinova vakcina protiv poliomelitisa se uzimala oralnim putem, jedna kašičica na kocku šećera. Čak i posle uzimanja ovih vakcina zabeležen je pad učestalosti bolesti poliomijelitisa do dostizanja nulte tačke u nekim nacijama, posebno na istoku (Evropa, Azija).

Kad se počela primenjivati vakcinalna tehnika injekcijom (Salk), počeli su i problemi, zato što je stabilnost ovih proizvoda bila veoma labilna pa je zbog toga bilo potrebno dodavati progresivno, uvijek više supstanci – stabilizatora (trenutno u preteranom i neopravdanoj količini). Dodavani su i stimulatori ćelija imunog sistema, zato što je očigledno da mikrobni agens nije bio u stanju da sam isprovocira odgovarajući odgovor.

Od ovog što ste shvatili čitajući ovu skriptu, uzrok nedostatka imunog odgovora je  zaštitna apoptoza koja je aktivna od rođenja do šesnaeste godine (kada nastaje fiziološka atrofija timusa).

Nažalost, progresivan rast dodavanih supstanci je proporcionalan rastu oštećenja vakcinama današnjom multivakcinalnom praksom.

Drugi aspekt koji je nezanemarljiv, je to što je vakcinisano dete rezervoar, nosilac mikroba, koji ubrizgani u telo deteta u umrtvljenom obliku, obnavljaju svoju virulentnost kada dospeju u telo i tako održavaju aktivna legla bolesti koja inače ne bi postojala.

Moj cilj je da sami shvatite koncepte imunologije koji su objašnjeni u ovoj skripti i da zauzmete stav svesne suzdržanosti prema ovoj praksi dok u potpunosti takva praksa ne nestane sa planete Zemlje.

 

O autoru: 

Dr Cosimo Bagnulo rođen je 1952. godine u Castellana Grotte, provincija Bari u Italiji. Diplomirao je na medicinskom fakultetu u Parmi 1979. god. Od 1984. je ljekar opste prakse u Cassamassina,  provinciji Bari.

U traženju novih terapeutskih pristupa u lečenju, završava dvogodišnji tečaj medicinske homeopatije u medicinsko homeopatskoj školi u Parmi od 1985-87. god. 

2001. godine, bolest jednog člana porodice ga motiviše u dodatnom traženju novih prirodnih pristupa lečenju, te se okreće jednoj prirodnoj japanskoj metodi zvanoj Reiki. Od 2003. dr Bagnulo je Reiki Master Usui, Karuna i japanske originalne tehnike Usui u školi Slobodan Reiki Padova.

Dela: ”Od Ludih Krava do Alzhajmera”

Za “VAKCINAINFO” sa italijanskog prevele i uredile:
Milena Mount; Irene Barret
Izvor: Global Media Planet INFO 


  • 0

Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!

Category : O vakcinama

Ne postoji virus malih boginja! Nauka je pet decenija obmanjivala čovečanstvo!

Vakcina protiv morbila (komponenta MMR vakcine) donela više štete nego koristi! 

Prestižni berlinski Institut “Robert Koch”, zanemeo!

“Prof.dr.Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam.
Dr Mankertz je priznala da “ virus malih boginja“ sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije „celih boginja“, ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine.
Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena.
U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate. “
 

Savezni sud je odlučio: konačno smo dobili proces „Male boginje“!

 
Savezni sud Nemačke je odlučio a civilni senat Saveznog suda potvrdio presudu Vrhovnog suda, donesenu u Štutgartu 16.02.2016. “Ne moram da isplatim 100 000€ koje sam ponudio onom ko mi da naučni dokaz da postoji navodni virus malih boginja. Uz to, tužilac je dužan da snosi troškove suđenja.”, objasnio je dr Stefan Lanka, nemački biolog i virusolog koji je proveo više godina u sudskom sporu sa autoritetima dokazujući svoje tvrdnje.
 
 
U sudskom procesu učestvovalo je 5 stručnjaka koji su pregledali naučne rezultate. Svih 5 stručnjaka na čelu sa dr Andreasom Podbjelskim su jednoglasno utvrdili da, ni jedna od 6, na suđenju priloženih publikacija, ne donosi naučni dokaz o postojanju virusa malih boginja.
 

Genetski opovrgnuta tvrdnja egzistencije.

 
Na suđenju su priloženi rezultati o istrazi tzv. genetskog otiska prsta navodnog virusa boginja.
Dve priznate laboratorije, među njima najveći i vodeći genetski institut, neovisno jedni o drugim došli su do identičnih rezultata.
Rezultati su dokazali da su, svih 6 publikacija u procesu “malih boginja” bile pogrešne, kao i da svi virusolozi kada je reč o boginjama, do dana današnjeg bili u krivu.
Pogrešno su protumačili normalne sastavne delove jedne ćelije za sastavni deo navodnog virusa boginja. Na osnovu te greške su tokom decenije, koliko je trajao jedan koncenzus, normalni ćelijski sastavni deo predstavljali kao sastavni deo navodnog virusa boginja. Autori i svi drugi učesnici 6 publikacija nisu primetili ovu grešku jer bi povredili fundamentalnu naučnu obavezu, „lege artis“-internacionalna definicija po kojoj nauka radi. Oni nisu sprovodili nikakve kontrolne eksperimente. Izvršenjem kontrolnih eksperimenata bi zaštitili i autore i čovečanstvo ove značajne greške.

Ta greška je postala osnova za verovanje u postojanje svih virusa kao uzročnika bolesti!

Sudski veštak, dr Podbielski, je na zahtev suda potvrdio da ni jedan autor nije sproveo kontrolne eksperimente. Vrhovni sud u Štutgartu je 16.02.2016 opozvao pogrešno donešenu optužbu sa prve instance, povukao tužbu i pritom se pozvao na centralnu izjavu dr Podbielskog u vezi 6 publikacija. Tužitelj je pokušao žalbom saveznom sudu da pokrene novi slučaj na vrhovnom sudu. Kao obrazloženje je izložio svoju subjektivnu i faktički pogrešnu percepciju o samom toku suđenja u Štutgartu, kao i tvrdnju da naše oznake i nazivi o faktima boginja predstavljaju opasnost po opšte zdravlje ljudi. Ta tvrdnja tužitelja je jasnim rečima suda odbačena. Time je savezni sud potvrdio presudu vrhovnog suda, od 16.02.2016.

Der Bundesgerichtshof hat entschieden: Wir haben den Masern-Virus-Prozess endgültig gewonnen! | 18. Januar 2017

 

Zaključci

 
Šest publikacija dostavljenih u procesu su glavne publikacije za proces „male boginje“. Pošto je dokazano da pored ovih šest publikacija ne postoji ni jedna publikacija kojom je nauka pokušala dokazati postojanje virusa boginja, sve nacionalne i međunarodne izjave vezane za infektivnost boginja, korist i efektivnost vakcine protiv boginja, su povučene s pravnim osnovom. Prof. dr Anette Mankertz, vođa nacionalnog instituta za boginje na Robert Koch Institut-u, priznala je važnu činjenicu da se vakcinacijom protiv boginja povećao broj slučajeva oštećenja vakcinacijom, kao i zašto i kako MMR vakcina izaziva autizam. Dr.Mankertz je priznala da “virus malih boginja“ sadrži ćelije s tipičnim komponentama (ribozomom). S obzirom da vakcina protiv malih boginja sadrži ćelije „celih boginja“, ova vakcina sadrži sopstvene strukture. To objašnjava zašto vakcina protiv malih boginja češće izaziva alergijske i autoimune reakcije nego druge vakcine. Veštak, profesor Podbielski, naveo je u nekoliko navrata da je tvrdnja RKI o ribozomu u virusu malih boginja pobijena. U procesu je uvedeno u zapisnik i to da, najveći nemački naučni autoritet u oblasti zaraznih bolesti, Robert Koch Institut (RKI), i pored njegove pravne nadležnosti nije uspeo da testira navodni virus malih boginja. RKI tvrdi da su napravili interne studije o virusu malih boginja ali odbijaju objaviti rezultate.
Hvala na lojalnosti i solidarnosti svima koji su ovu pobedu procesu “male boginje“ učinili mogućom.
 
Vaš dr Stefan Lanka i Wissenschaft-Plus Team.
 

Izvor: Der BRD-Schwindel 

Br akta: BGH Aktenzeichen ZR I 62/16
 
Prevod: Dijana Talić / Jasna Jovičić
 
Objavljeno u: Vaseljenska TV
 
Priredila: Dragana Baša

  • 0

MUK MEDIJA NA SVETSKI SKANDAL: De Niro razotkrio “vakcine” mafiju: “Vreme je da svet sazna celu istinu”!

MUK MEDIJA NA SVETSKI SKANDAL: De Niro razotkrio “vakcine” mafiju: “Vreme je da svet sazna celu istinu”!

Pustite ljude da vide film VAXXED, pa da sami odluče šta je istina! Nakon skandaloznog povlačenja dokumentarnog  filma Vaxxed  s  Tribeca Film Festivala koji je povučen nakon neverovatnog pritiska farmaceutske mafije, trolova i “nacističke” Sloan Fundation, Robert de Niro zauzima jasan stav o javnoj raspravi na kojoj treba govoriti o povezanosti vakcina i autizma. 

Pustite ljude da vide film VAXXED, pa da sami odluče šta je istina!

Nakon skandaloznog povlačenja dokumentarnog filma Vaxxed s Tribeca Film Festivala koji je povučen nakon neverovatnog pritiska farmaceutske mafije, trolova i “nacističke” Sloan Fundation, Robert de Niro zauzima jasan stav o javnoj raspravi na kojoj treba govoriti o povezanosti vakcina i autizma. Napominjemo da, iako je reč o svetskom skandalu srpski i hrvatski masovni mediji javnosti nisu dali ni slova, pa je jasnije za koga rade dok promovišu zakonski obavezno vakcinisanje!

Naime, u velikom intervju-u emisije Today, de Niro je doslovno uzviknuo: “Vreme je da saznamo istinu, istinu o vakcinama i autizmu.”

De Niro je nakon svoje žustre borbe s farmaceutskom mafijom sa zahvalnošću pozdravljen od zajednice autizma zbog njegove hrabrosti jer je imao smelosti da prikaže film koji priča priču o CDC zviždaču dr. Williamu Thompsonu, koji je otvoreno priznao da CDC (centar za kontrolu bolesti) izmenjuje naučne studije i prikriva stvarne podatke studija koje jasno pokazuju ozbiljnu povezanost vakcina i autizma. Ključno za razumevanje ove priče je to da mediji namerno lažu tvrdeći da se u filmu radi o dr. Andrewu Wakefieldu koji je ubijen. To nije istina. Film govori o naučniku koji radi za CDC i koji priznaje da je sudelovao u prevari koja će uskoro biti otkrivena kao najveći medicinski skandal u istoriji modernog sveta.

De Niro, koji i sam ima autističnog sina od zabrane ovog dokumentarca čvrsto radi na tome da ljudima približi celu istinu. U intervju-u koji u nastavku možete pogledati on poziva ljude da pogledaju dokumentarac i sve dokaze pre nego odluče šta je istina. Dokumentarac naime jasno dokumentuje da toksična živa u vakcinama uzrokuje ovu bolest.

Vidi još:  Čuveni Imunolog dr. Srećko Sladoljev: “Od pet u pet doza u sedamdesetima, napredujemo do današnjih 14 u 69 doza!”

Mediji brutalno prikrili skandal

Dr. William Thompson, naučnik koji radi za CDC tvrdi da su studije koje dokazuju povezanost autizma i vakcina naprasno uništene, kao i da je sam sudelovao u uništavanju. “Doneli smo kantu za smeće nasred prostorije i sve ono što je dokazivalo da vakcine izazivaju autizam smo pobacali i uništili”. – rekao je Thompson i time izazvao brojne proteste koji su se danima održavali ispred CDC-ja, a o kojima skoro niko nije izveštavao.

Dr. Thompson rekao je kako su sve naučne studije koje su pokazale veću stopu autizma kod afroameričkih dečaka koji su primili MMR vakcinu zataškane, a u razotkrivanju neviđene korupcije unutar CDC-ja pomogao mu je kongresmen Bill Posey s Floride koji je izjavio da roditelji jednostavno moraju imati prave, tačne i ispravne informacije, koje zbog korupcije i sprege s farmaceutskom industrijom ne dobijaju od vladinih agencija.

Potom je nastavio da čita saopštenje dr. Thompsona koje se odnosilo na naučnu studiju objavljenu 2004. u naučnom časopisu Pediatrics. Tvrdi kako je on zajedno sa svojim kolegama namerno uništio podatke iz te naučne studije i to samo one koji dokazuju da su dečaci vakcinisani MMR vakcinama, mlađi od 3 godine, imali povećanu stopu autizma za 340 posto. Kako on govori, svi naučnici koji su radili na studiji, dogovorili su se da će uništiti dokaze.

Srećom dr. Thompson sačuvao je fajlove i datoteke koje dokazuju falsifikovane i lažne studije o kojima možete više da saznate OVDE  i o kojima je obavešten i američki kongres. Međutim, masovni mediji i dalje ćute iako je reč o razotkrivanju jedne od najvećih industrija današnjice – farmaceutske.

Thompson je nadalje upozorio da ljudi uopšte nisu svesni da drastični porast autizma je itekako povezan s masovnim procijepljenjem dece, za koje kaže da je apsolutno nehumano s obzirom na broj vakcina koja deca primaju do 7. godine života!

Možda je sad jasnije zašto su vakcine u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama regiona obavezne? Nama nije!

Izvor: dalicom.eu

Više sa prevodom! – EKSLUZIVNO VIDEO – prevod Marija S

“NAŠA DECA SU PRODATA FARMACEUTSKOJ INDUSTRIJI!” – Del Bigtree “Vaxxed”

Del…

Posted by Vakcine INFO on Friday, July 8, 2016

PRIDRUŽITE NAM SE U ZAJEDNIČKOJ BORBI DA SPASIMO NAŠU DECU!

SAMO ZAJEDNO MOŽEMO OSTVARITI OSNOVNO PRAVO – PRAVO NA ŽIVOT NAŠE DECE BEZ AUTIZMA I OSTALIH BOLESTI KOJE NAM DONOSI FARMACEUTSKI LOBI!

Pristupnica (klikni na reč pristupnica i sledi uputstva)

 

Priredio: Vakcine INFO – POZOVI PRIJATELJE, DELI, PRIČAJ, INFORMIŠI SE, PODELI INFORMACIJE SA LJUDIMA, UKLJUČI SE!

Inicijativa NoVa

Sledi nastavak!

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa


  • 1

Dr Jovana Stojković: VAKCINE – PITANJA BEZ ODGOVORA! – prvi deo (PHOTOS)

Dr Jovana Stojković: VAKCINE – PITANJA BEZ ODGOVORA! – prvi deo (PHOTOS)

Na nedavno održanoj konferenciji koja je govorila o (ne)opravdanosti prisilne vakcinacije nije bilo nikoga ko je ovu meru predložio, inicirao i izglasao. Epidemiolozi su poslali svog predstavnika koji nam se nije obraćao, ali je svoje kolege izvestio o učesnicima konferencije i njihovim stavovima , koje je ocenio kao nekompetentne, nenaučne i u najmanju ruku sumnjivog mentalnog zdravlja  što je stari način da se diskusija o vakcinama ne otvori. Sa svog vrlo zaštićenog položaja posvećenika kojima se jedinima naučna istina o vakcinama ukazuje, odbijaju da svoje stavove koji su u suprotnosti sa Ustavom i koji vrlo zadiru u živote naše dece razložno obrazlože služeći se tehnikom diskvalifikacije neistomišljenika koje (o paradoksa) pozivaju na odgovornost za neke buduće epidemije, dok su sebe, ostale lekare u lancu i proizvođače vakcina zakonski  oslobodili svake odgovornosti ukoliko nekom naškode sprovodeći svoje prisilne metode.

U međuvremenu, svesni svoga slabog znanja i neelitnosti, postavićemo u etar osnovna pitanja koja muče svakog roditelja kojima, zaboga, nije dovoljan njihov autoritet da bi podvrgli dete vakcinaciji.

Pitanja ćemo formulisati na osnovu citata iz udžbenika Medicinskog fakulteta u Beogradu, nekih drugih knjiga, jedne doktorske teze i članaka sa Vikipedije. Nadam se da nam priznajete pravo da umemo da čitamo i da smo prosečno pametni da razumemo kontekst. Uzgred, koristili smo se i nekom lakšim računskim operacijama, iako nismo matematičari po struci, ali nam nemojte uzeti za zlo.

Srećom, teksta o vakcinama za čitanje nije bilo previše:

Pedijatrija – 6,5 strana,

Epidemiologija – 9 strana,

Infektivne bolesti – 2 strane,

Imunologija – 2 strane.

Možda ova brojka od 19,5 stranica koje su posvećene vakcinama ne znači ništa, ali ako uzmemo u obzir da je broj strana koje svaki student medicine pročita u toku svog školovanja hiljadu puta veći, shvatamo da je prostor koji se daje metodi koja je spasla čovečanstvo neshvatljivo mali.

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-2---2016

S leva na desno: dr Đula Rušinović Sunara, dr Olivera Savić, dr Jovana Stojković, dr Lidija Gajski.

 

1. KAKO VAKCINE DELUJU?

Udžbenik iz pedijatrije nam to objašnjava u cele 4 rečenice na 18. strani. Obzirom da udžbenik iz  Imunologije ima 309 strana na kojima se objašnjava način funkcionisanja imunog sistema, da li se čini mogućim da proces čiji je glavni cilj upravo delovanje na imuni sistem bude opisan sa četiri rečenice i da to bude dovoljno i validno? Udžbenik iz Epidemiologije ovo pitanje malo detaljnije razmatra, ali nam i otkriva koliko je način na koji vakcine deluju na organizam pitanje vere, a ne nauke:

„Mnoge vakcine, koje se već decenijama uspešno koriste, pripremane su BEZ VEĆEG ili čak BEZ IKAKVOG poznavanja funkcionisanja imunog sistema i načina na koji na taj sistem treba delovati da bi se dobio željeni imunološki odgovor. Devedesetih godina prošlog veka imunolozi su se uključili u RAZVOJ vakcina.“ – 153. str. Epidemiologija.

Pretpostavimo onda da se devedesetih (nakon decenija primene vakcina) konačno saznalo na koji način rade. Autor udžbenika Epidemiologije nudi objašnjenje da „nakon aplikacije vakcina dolazi do produkcije specifičnih antitela… na ovaj način, tj. indukcijom humoralnog imuniteta deluju i vakcine protiv tetanusa i difterije -one indukuju nastanak dovoljnog titra antitela koji može da neutrališe sekretovani toksin“. U redu, jasno ko dan, ali u nastavku se kaže da „način delovanja vakcina protiv malih boginja, zaušaka i crvenke je takav da indukuju antitela, ali je od značaja i celularni imunitet T ćelijskog odgovora tipa 1“.

Da li je moguće da antitela i celularni imunitet T ćelijskog odgovora tipa 1 deluju zajedno? Prema „Imunološkom bukvaru“ koji se može naći na sajtu Medicinskog fakulteta u Beogradu, diferenciranje T ćelijske loze u pravcu T1 limfocita (koja deluje protiv virusa), upravo sprečava proliferaciju T2 loze koja bi dovela do stimulacije B limfocita da stvaraju antitela:    

“Jednom započeta, polarizacija TH0 limfocita se obnavlja i održava pošto citokini koje stvara jedna subpopulacija stimulišu njeno razviće, a inhibišu razviće druge subpopulacije. Tako IFNg koji stvaraju TH1 limfociti ima dvojno dejstvo. On istovremeno stimuliše razviće TH1 limfocita, a inhibiše razviće TH2 limfocita. Obrnuto deluje IL10 koji stvaraju TH2 limfociti. „Imunološki bukvar“, prof.dr Mirko Simić.

Ako pokušamo da shvatimo gore navedeno objašnjenje autora Epidemiologije i da pretpostavimo da su se antitela odnosila na eventualne trenutke kada je virionu u ekstracelularnom prostoru dolazimo do još jedne zbunjujuće konstatacije : “Za primarni odgovor na antigen vakcine je potreban period od nekoliko dana, a cirkulišuća antitela se pojavljuju posle nedelju dana“ (18. str. Pedijatrija), što bi onda obavezivalo virus da sačeka jedno nedelju dana pre negu uđe u ćeliju, ne bi li ga antitela neutralisala, zašta ne znamo da li se dešava u praksi.

Interesantan je zaljučak na 170 str. Imunologije: ”Većina vakcina koje su trenutno u upotrebi deluju tako što stimulišu produkciju neutrališućih antitela. Mnogi drugi pristupi su u fazi ispitivanja sa ciljem da se stvore vakcine koje mogu da stimulišu protektivni celularni imnuski odgovor“. Ako znamo da je upravo ovaj tip odgovora potreban za borbu protiv virusa, kako uopšte deluju antivirusne vakcine koje već godinama primamo (morbili, rubela, pilopmijeliris, zauške)?

Delovanju vakcina se pripisuje stvaranje memorijskih ćelija  koje će pri ponovnom susretu sa mikrobom dovesti do jačeg i bržeg odgovora. Objašnjenje kako vakcine dovode do ovoga udžbenici  ne nude, ali nađosmo interesantnu konstataciju: „Ne zna se kako se T ćelije pretvaraju u efektivne ili memorijske „114. str Imunologija“.

Prost čovek bi se zapitao kako možemo znati da nešto radi određenu stvar kada ne znamo kako radi.

Inicijativa NoVa

2. ZAŠTO SE VAKCINE NA NEPRIRODAN NAČIN UNOSE U ORGANIZAM?

Nije da smo neki neviđeni ljubitelji prirode, ni zakleti vegani i hodači po rosi, ali smo čuli da telo ima nešto što se zove urođeni imunitet i velikim delom počiva na sluznicama i koži, kao i da to ima svoju funkciju, npr: „Reakcije urođene imunosti obezbeđuju i druge signale ..koji osiguravaju da stečenu imunost pokreću samo mikroorganizmi, a ne i neinfektivne supstance.“ – 48. str. Imunologija.

Pitanje je da li se onda zaobilaženjem ove urođene imunosti pri vakcinaciji naš imunološki sistem lišava „drugih signala“ i da li tada naša stečena imunost može biti pokrenuta i neinfektivnim supstancama (dodaci u vakcini) i kakve to posledice ima?

„Osim što omogućavaju ranu odbranu od infekcija, reakcije urođene imunosti obezbeđuju i druge signale koji sadejstvuju sa antigenima u aktivaciji B i T limfocita“ – 47. str., Imunologija.

Da li se zaobilaženjem urođene imunosti B i T limfociti lišavaju ovih signala i kakve to posledice ima po njihovu aktivaciju?

Inicijativa NoVa

3. ZAŠTO TEK ROĐENO DETE PRIMA VAKCINE?

Ah, mi majke, umemo da budemo tako osetljive, pa da dramimo što će naše tek rođeno dete biti podvrgnuto invazivnoj, a po novom zakonu preventivnoj proceduri, pa pedijatri ne znaju šta će sa nama. Sigurno oni koji prave kalendar imunizacije znaju koje je najbolje vreme za „prevenciju“ i znaju da objasne npr. sledeću situaciju:

„Pasivno primljeni majčini imunoglobulini nestaju iz organizma deteta od 3. do 5.meseca, a postupno ih zamenjuju detetovi. U dobi između 3.-5. meseca je koncentracija ukupnih imunoglobulina u plazmi deteta najniža – fiziološka hipogamaglobulinemija“ – 352 str. Pedijatrija prof Duška Mardešića – Školska knjiga Zagreb.

Koliko shvatamo, najmanje imunoglobulina koji su neophodni za odbranu organizma dete ima u ovom periodu. Zašto onda u periodu od 3.-5. meseca deca dobijaju 2h Di-Te-Per, 2h polio i hepatitis B vakcinu, 5 vakcina? Nije li logičnije da se one daju onda kada je imuni sistem sposobniji da odreaguje na njih. Mora da postoji neko naučno objašnjenje…

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-4--2016

Dr Jovana Stojković

4. DA LI SU VAKCINE EFIKASNE?

„Nema idealne vakcine. Poželjno je da vakcina ima što više od sledećih karakteristika: …stvara zaštitu od klinički ispoljene bolesti… da daje dugotrajan, po mogućnosti doživotan imunitet“ – 155 str. Epidemiologija.

Ako je samo poželjno da vakcina stvara zaštitu i to po mogućnosti dugotrajno, zašto i vakcinisanje nije poželjno i po mogućnosti?

„Korist od vakcinacije podrazumeva delimičnu ili potpunu zaštitu od infekcije imunizovane osobe“ – 155 str. Epidemiologija.

„Prema našim zakonskim propisima, kontrola neuspeha imunizacije vrši se samo za jednu vakcinu, protiv tuberkuloze“. – str., 160 str. Epidemiologija.

 „Otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“ – 18. str. Pedijatrija.

„Kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.” – MMR uputstvo str. 4.

„Kao i prilikom primene drugih vakcina, primena vakcine Engerix B možda neće dovesti do potpune zaštite Vašeg organizma ili organizma Vašeg deteta od hepatitis B infekcije.” – 5. str. uputstvo za vakcinu protiv hepatitisa.

Čemu onda sva hajka na nevakcinisane kada gornji navodi ukazuju da vakcina ne mora da bude efikasna, kao i da je njen efekat ograničen (meseci ili godine), što bi značilo da su ljudi kod kojih vakcina nije delovala, kao i oni kod kojih je dejstvo prošlo u istom imunološkom statusu u odnosu na konkretnu bolest kao i nevakcinisani? Kako gornji navodi tvrde ne možemo znati ko je imun, a ko nije, jer se kontrola neuspeha imunizacije ne sprovodi. Pitamo se na osnovu čega su samo nevakcinisani označeni kao neimuna populacija koja se može razboleti, a ne i gore pomenute dve grupe?

Inicijativa NoVa

5. DA LI NEVAKCINISANI UGROŽAVA KOLEKTIVNI IMUNITET?

Na pola stranice  u Epidemiologiji (i nigde više) ova misteriozna pojava je objašnjena na sledeći način:

„Kolektivni imunitet predstavlja otpornost neke populacije prema pojedinim bolestima i izražava se kao proporcija imunih u kolektivu. Kada u populaciji veliki broj pojedinaca postane imun, malo je verovatno da  inficirana osoba dođe u kontakt sa osetljivom osobom.“ – 151. str. Epidemiologija.

Ova matematička verovatnoća je ono za šta tvrde da ugrožavaju nevakcinsani, ali ako bolje sagledamo gornju definiciju, i uočimo pojam IMUN, shvatamo da imun  može biti samo čovek koji je prirodno preležao bolest. Pozivajući se na prethodne citate, pitamo se da li je moguće izjednačavati obuhvat vakcinacije (koliko je odsto dece vakcinisano) sa imunošću, obzirom da smo gore pročitali da vakcinisani  mogu biti neimuni.

„Otpornost kolektiva prema širenju infektivnog agensa odražava verovatnoću da će oni koji su osetljivi doći u kontakt sa inficiranom osobom. Stepen kolektivnog imuniteta koji je potreban da bi se sprečila pojava bolesti zavisi od:

  1. sposobnosti pojedinca da prenosi zarazu,
  2. dužine njegove zaraznosti,
  3. vrste agensa,
  4. veličine i vrste kolektiva.“

Vidimo da stepen kolektivnog imuniteta zavisi od više stavki. Većina ljudi misli da nevakcinisano dete ceo svoj život danonoćno izlučuje klice i bljuje ih ostalima u lice. Međutim, dete koje oboli npr. od morbila zarazno je 1-4 dana pre razboljevanja (Infektivne bolesti 218. str.). Ostalo vreme bolesti provodi u kući izolovano (nikada nisam videla dete bolesno od zaušaka i boginja u obdaništu i igraonici). A da li vakcinisano dete može biti zarazno?

“Kod većine osetljivih osoba, 7 do 28 dana posle vakcinacije zabeleženo je izlučivanje malih količina živog atenuisanog virusa rubele iz nosa ili grla. Ne postoje potvrđeni dokazi koji bi ukazali da se virus na taj način preneo na osetljive osobe koje su bile u kontaktu sa vakcinisanom osobom. Isto tako, prenošenje virusa putem bliskog ličnog kontakta, iako postoji kao teorijska mogućnost, ne smatra se značajnim rizikom.“  – MMR uputstvo, strana 11.

Kada smo kod veličine i vrste kolektiva, pitamo se, nije li to vrlo promenljiva kategorija, sad si u obdaništu, pa si u parku, pa u igraonici, pa kod babe i dede, šta je onda tada i koliki je kolektivni imunitet?

Zašto se teza o 95% vakcinisanih kao uslov za sprečavanja epidemije ne odnosi onda na sve nas, a ne samo na decu?

Hajdemo svi da primamo vakcine na par meseci ili godina, zar to ne bi bilo logično?

Da li virusi gledaju u krštenicu i ne ulaze u one preko 18 godina ili ne prelaze državne granice pa npr. u Nemačkoj nema opasnosti od smrtonosnih epidemija, a u Srbiji ima?

Koliko je žrtava imala smrtonosna epidemija variole u Jugoslaviji, nekoliko desetina?

Koliko je žrtava oštećenih  prisilnom vakcinacijom koja je sprovedena tada, nekoliko stotina?

Da li je čovek koji je ovu zarazu doneo u Jugoslaviju bio propisno vakcinisan?

Inicijativa NoVa

6. DA LI SU VAKCINE BEZBEDNE?

„Iako je u modernoj proizvodnji vakcina sve manje neželjenih efekata, ipak se  može reći da nijedna vakcina nije potpuno bezbedna“ – 160. str. Epidemiologija, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

“Iako su moderne vakcine bezbedne, kod malog broja vakcinisanih osoba se mogu javiti neželjene reakcije ili infektivna bolest protiv koje je vakcina data“. – 20 str. Pedijatrija.

– Navedene neželjene reakcije sa 20. str. Pedijatrija i 158. str. Epidemiologija: alergijska reakcija,  lokalne tipa zapaljenskog procesa,  vakcinalna bolest, „simptomi poremećaja centralnog nervnog sistema“… najteža komplikacija je postvakcinalni meningoencefalitis nakon vakcinacije protiv velikih i malih boginja, besnila“ – 20. str. Pedijatrija.

Prema podacima Evropskog foruma za vigilanciju vakcina od 1990.-2011. god. bilo je 4.115 smrti kao posledica vakcinacije, što bi značilo da je u tih dvadeset godina jedna osoba dnevno umirala od vakcina. Zašto ovo nije epidemiološki problem koji se uz zvuke horor filma pušta na televiziji, ali jeste kada nekoliko desetina dece dobije morbile od kojih im ništa ne bude?

Sledeća rečenica prikazuje sve što budući lekar može da pročita u svojim udžbenicima o dodacima u vakcini:

“Osim aktivne komponente u sastav agenasa za imunizaciju ulaze stabilizatori, konzervansi, antibiotici, ađuvansi i suspenziona tečnost. Kao ađuvans se koriste soli aluminijuma. Do alergijske reakcije može doći na bilo koju komponentu vakcine“ – 18. str. Pedijatrija.

Da li je samo problem alergijska reakcija za koju se nikad ne može znati ko će je imati, a koja u svom najtežem obliku može biti anafilaktički šok i smrt i da li je moguće čoveka prisiliti da se protiv svoje volje eventualno izloži ovakvom scenariju? Pogledajmo (iz uputstva proizvođača o vakcinama) čega još ima u njima.

MMR vakcina – sastojci:  Natrijum fosfat; dinatrijum fosfat; kalijum  fosfat; dikalijum-fosfat; hidrolizovani želatin svinjski; medijum199 sa Henksovim solima; Eagle-ov minimalni esencijalni medijum; mononatrijum-L-glutamat; neomicin; soda bikarbona.

Skoncentrišimo se na fosfate. Na Vikipediji možemo naći da su: “.. prezervativi mesa. Oni služe kao alternativa natrijum nitritu. Oni su često prisutni u konzerviranom mesu. Oralni fosfatni pripremni lekovi (korišćeni  za pripremu za  kolonoskopiju) su povučeni sa tržišta u Sjedinjenim Državama, mada je evidencija o uzročnosti nepozdana.[2] Pošto su bezbedne i efektivne zamene za fosfate dostupne, nekoliko medicinskih regulacionih agencija je preporučilo opšti prestanak upotrebe oralnih fosfata.[3]

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu?

Mononatrijum L glutamat:

Vikipedija.“Može biti povezan s migrenom,[2] alergije na hranu u djece,[3] pretilost,[4] hiperaktivnost djece,[5] pogoršanje simptoma astme.“

„U poslednje vreme ponovo doživljava preporod teorija o toma da je hiperaktivno ponašanje dece  reakcija preosetljivosti na nutritivne alergene i to pre svega rafinisani šećer i aditive“. – 219 str. Pedijatrija

„Kada se glutamat primeni u toksičnim dozama na eksperimentalnim životinjama i on i analogna jedinjenja se ponašaju kao neurotoksini… toksične doze ubijaju neurone koji imaju receptore za to jedinjenje“ – Biološke osnove psihijatrije 153. str.

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu

Pentaksim vakcina, sastojci: „ glutaraldehid, neomicin, streptomcin i polimiksin B, aluminijum hidroksid, trometamol i saharoza, hidridrani Medijum 199 (10 x C bez fenol crvenog), Formaldehid, Fenoksietanol, Etanol“.

Formaldehid – Vikipedija na engleskom jeziku govori da se na kancerogeno dejstvo sumnjalo još 1978. god. 1987. god. američka EPA klasifikovala ga je kao verovatni kancerogen za čoveka, a nakon više studija SZO 1995. takođe je ovako klasifikovan, da bi kasnije, pod uticajem novih studija, reklasifikovan u „poznati ljudski karcinogen“ povezan sa nazofaringealnim karcinomom, a kasnije i leukemijom.

The formaldehyde theory of carcinogenesis was proposed in 1978.[43] In 1987 the U.S. EPA classified it as a probable human carcinogen, and after more studies the WHO International Agency for Research on Cancer (IARC) in 1995 also classified it as a probable human carcinogen. Further information and evaluation of all known data led the IARC to reclassify formaldehyde as a known human carcinogen[44] associated with nasal sinus cancer and nasopharyngeal cancer.[45] Recent studies have also shown a positive correlation between exposure to formaldehyde and the development of leukemia, particularly myeloid leukemia.[46][47])

Pitamo se, postoji li, kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu.

Aliminijum hidroksid – Nedavno odbranjeni doktorat na Medicinskom fakultetu u Beogradu pod nazivom „Uticaj aluminijuma na strukturne i biohemijske karakteristike mozga pustinjskih miševa“, bio nam je izvor za naredne citate.

„Više studija je pokazalo da sa unosom Al u organizam raste individualni rizik od nastanka neurodegenerativnih oboljenja uključujući i Alchajmerovu bolest (AB), a da je sam etiopatogeneteski mehanizam i dalje predmet izučavanja i pretpostavki .“

„Al prolazi kroz krvno-moždanu barijeru (KMB) (Yokel 2002) i akumulira se u glijalnim i neuralnim ćelijama centralnog nervnog sistema (CNS) (Levesque i sar., 2000; Aremu and Meshitsuka 2005).“

„Takodje, u eksperimentalnoj studiji nakon injekcione administracije Al soli novozelandskim belim zečevima opisana je pojava neurofibrilarne degeneracije morfološki nalik neurofilamentoznim agregatima u bolesnika sa AB .“

Pitamo se, postoji li kakvo drugo do naučno objašnjenje, kako se ove supstance ponašaju kada se nađu u krvotoku odojčeta i koje studije to potvrđuju, obzirom da cenimo evidence based medicinu.

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA3---2016

Prva Velika Regionalna Konferencija – Beograd

7. DA LI SU VAKCINE POVEZANE SA POJAVOM AUTIZMA?

„Neophodno je pomenuti i pitanje eventualne uloge vakcinacije (žive atenuirane vakcine-morbili, rubela, pertuzis, difterija, parotitis) u KOMPROMITOVANjU imunog statusa dece i sledstvenog učešća u zbivanjima oko pojave autizma. Naime, brojni izveštaji u poslednje vreme, govore o koincidenciji vakcinacije i pojave autizma.“ – 214.str., Psihijatrija, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Da li su onda lekari koji sa velikih medija odmahuju glavom na ovu povezanost neinformisani i zašto, ili ne govore istinu i zašto?

„Infantilni autizam je psihoza nepoznatog uzroka od koje prosečno oboli troje od 10000 dece“ 48. str. Pedijatrija .

„Podaci govore o 4-5 slučajeva dečjeg autizma na 10000 dece“ – 212. str. Psihijatrija.

Na sajtu Beogradskog udruženja dece obolele od autizma stoji podatak da u Srbiji ima najmanje 1.200 (pretpostavlja se mnogo više dece obolele od autizma). Prema podacima o broju stanovništva RS iz 2014., a koji se mogu naći na internetu, ima 1.239.950 dece do 17 god. Kada podelimo ova dva broja, dobijemo da 1 na 1033 mlađih od 18 godina u Srbiji ima autizam, što se značajno razlikuje od podataka u udžbenicima. Pitamo se da li su se epidemiološke službe bavile ovim povećanim obolevanjem i sa čime ga dovode u vezu?

Inicijativa NoVa

8. DA LI JE NEVAKCINISANO DETE IZLOŽENO NEPRIHVATLJIVOM RIZIKU?

Sve napred pobrojane knjige slažu se da je najteža komplikacija dečjih bolesti encefalitis i slažu se u podacima da je šansa da oboleli dobije ovu komplikaciju za varičele i morbile 1:1000, za rubelu 1:6-8.000. Težina encefalitisa i njegove posledice mogu vrlo da variraju, tako da na 456 str. Pedijatrije možemo da pročitamo da „meningoencefalitis (kod zauški) nastaje u polovine bolesnika sa parotitisom i da se ne ispoljava uvek klinički“ što bi značilo da je negde redovni pratilac oboljevanja i da ne ostavlja posledice, što potvrđuje i 216. str. Infektivnih bolesti, gde se kaže za varičelozni encefalitis da „prolazi spontano, bez posledica“. Naše pitanje je, na koje se oblike encefalitisa misli kada govorimo o gornjim brojkama i u kojoj se učestalosti takve vrste javljaju nakon vakcinacije obzirom da „najteža komplikacija je postvakcinalni meningoencefalitis nakon vakcinacije protiv velikih i malih boginja, besnila“ – 20 str. Pedijatrija. Taj podatak nigde nismo mogli naći (proizvođači navode da „nema podataka“ i to baš, gle čuda, uvek za najozbiljnije komplikacije: Gilijen Bareov sindrom, razmaci između udisaja, alergijske ozbiljne reakcije, epileptični napadi i encefaliti), a ključan je da bi se procenio odnos rizik/korist i to samo za ovaj aspekt obolevanja.

Kada prevedemo u procente, opasnost od encefalitisa pri npr. morbilima je 0,1%. To se percipira kao neprihvatljiv rizik zbog koga se mora vakcinisati (a da pri tom ne znamo rizik za postvakcinacijski meningoencefalitis). Međutim, iako je smrtnost kod npr. operacije slepog creva 0,5% ona važi za rutinsku operaciju pri kojoj niko ne misli da će umreti ukoliko joj se podvrgne. Takođe, prihvatljiv maternalni mortalitet (smrtnost majki) pri carskom rezu je  1-2/1000, odnosno 0,1-0,2%. Kako znamo da je ova intervencija danas sve više stvar izbora, da li ćemo proglasiti neodgovornom majku koja mu se podvrgava i npr. optužiti je za zanemarivanje deteta, jer se upustila u 0,1% rizika da ga ostavi bez majke, što samo govori o subjektivnom i promenljivom shvatanju prihvatljivosti nekog postupka u medicini. Da li je npr. prihvatljivo da jedna osoba dnevno umre od posledica vakcinacije (Evropski forum za vigilanciju vakcina)?

Inicijativa NoVa

9. DA LI JE PRISILNO VAKCINISANJE U SKLADU SA MEDICINSKOM ETIKOM?

“U medicinskoj praksi, princip autonomije podrazumeva ne samo spremnost, nego MORALNU, a u mnogim zemljama i ZAKONSKU obavezu medicinskih profesionalaca da poštuju mišljenja, procene i odluke, dakle VOLJU pacijenta u vezi sa njihovim tretmanom, i to u svim segmentima medicinskog postupanja (PREVENCIJA, dijagnoza, terapija, rehabilitacije, istraživački proces) – 70. str., Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Informacija pacijentu mora biti POTPUNA i iskazana na način da je pacijentu sasvim RAZUMLJIVA. U suprotnom, eventualni pristanak je dobijen na način koji se ni na koji način ne može etički opravdati, a za takvo je činjenje u razvijenim pravnim državama, uglavnom predviđena ZAKONSKA SANKCIJA – 72. str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Pokazuje sa da prodiranje prava, to jest pravne regulacije u područje medicinskog morala i etike, ne znači uvek i ojačavanje morala i etike, pravo ih katkad i anulira“ – 77. str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Ženevska deklaracija: „Ni pod pretnjom neću koristiti medicinska znanja tako da kršim ljudska prava ili ugrožavam građanske slobode“.

Nirnberški kongres: „Osoba treba da bude u situaciji da slobodno može da vrši izbor, bez ikakvog uticaja SILE, PREVARE, LUKAVSTVA, PRINUDE, POGREŠNOG PROCENJIVANJA ili drugih prikrivenih oblika primoravanja.

Internacionalni kodeks lekarske etike: “Lekar mora poštovati pravo kompetentnog pacijenta da prihvati ili odbije lečenje.“

Dr-Jovana-Stojkovic-VAKCINE---PITANJA-BEZ-ODGOVARA-1

Preko 5 sati SNAGE argumenata i neoborivih činjenica nikoga u prepunoj velikoj konferencijskog sali nije ostavilo ravnodušnim

ZAKLJUČAK

Doktori medicine, koji po zakonu imaju pravo da vakcinišu stanovništvo, tokom svojih studija usvajaju vrlo malo znanja o vakcinaciji, ali su pod prinudom od strane medicinskog establišmenta da istu promovišu, pa i nasilno primenjuju. Način na koji vakcine deluju nije naučno razjašnjen i svodi se na veru da rade pravu stvar i spisak lepih želja. Kalendar imunizacije koji je najgušći u periodu kada je dete fiziološki najmanje sposobno da proizvodi antitela je, u najmanju ruku, zbunjujući. Efikasnost vakcina je delimična i ograničenog roka, što priznaju, kako autori udžbenika, tako i proizvođači u uputstvima za lek. Kontrola uspeha vakcinacije se ne sprovodi. Koncept kolektivnog imuniteta je složen, zavisi od brojnih faktora i usko se tumači. Neželjena dejstva su neistražena, bez podataka o učestalosti najtežih neželjenih dejstava od kojih su neka ista kao i komplikacije prirodne bolesti zbog kojih vakcine i dobijamo. Nema studija o ađuvansima i aditivima  koje bi dokazale nemoguće, a to je da neurotoksin nije neurotoksin i da karcinogen nije karcinogen. Eventualna veza vakcina sa epidemijom autizma se prećutkuje. Prisilnom vakcinacijom krše se elementarne etičke postavke u medicini i Ustav RS (član 25).

Neprimeren, elitistički stav prema roditeljima i kolegama koji drugačije misle ukazuje na sektaški duh moderne medicinske inkvizicije koja se sa jedne strane zalaže za kažnjavanje roditelja kojima se pripisuju etikete indukovanog ludila, a sa druge lekarima kojima se osporava akademski stav po ovom pitanju i stalno spočitava nekompetentnost. Zašto onda epidemiolozi ne vakcinišu decu, a ne doktori medicine, kako stoji u zakonu? I da li onda možemo očekivati da se zakonski odredi ko ima pravo na rađanje dece? Na primer, osobe koje su članovi Mense sa završenim Medicinskim i Pedagoškim fakultetom?

IZVORNIK:

  1. Infektivne bolesti, udžbenik za studente medicine, izdanje 2004.
  2. Psihijatrija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2007.
  3. Pedijatrija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2001.
  4. Epidemiologija, udžbenik za studente medicine, izdanje 2006.
  5. Medicina i društvo-Uvod u medicinsku etiku, 2015.
  6. Osnovna imunologija, četvrto izdanje , 2013.
  7. Biloške osnove psihijatrije, Slobodan Jakulić-Vladimir Desimirović

Priredila: Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Sledi drugi deo koji tek nikako ne smete propustiti!

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj