Category Archives: Članci

  • 0

DUEL „ČETIRI NA JEDAN“ – Piše Dr Jovana Stojković

Tags :

Category : Članci

Cyr:

Piše: Dr Jovana Stojković

Vakcinalni svedoci iz nemačkog dnevnog tabloida, na sebi svojstven prostački i primitivan način, nastavljaju hajku protiv osnovnih građanskih sloboda i fizičkog i psihičkog integriteta građana, promovišući prisilnu vakcinaciju .

U novoj „epizodi“ medicinski dunsteri i poluobrazovani presstitutski talog iz redakcije ocenjuje kako su dva lekara „pokopala“ predstavnika roditelja „opskurnog „Udruženja za neobaveznu vakcinaciju”. Ovo „razbijanje“ omogućila je gebelsovska televizija, poznata po poštenom tretmanu sagovornika, po formuli 4 na 1. Ako i ignorišemo neiteligentna i nekompetentna pitanja voditelja koji su se za emisiju spremali čitajući kajrone sa jutarnjih programa i masna slova u dnevnim novinama, primetićemo da je naš saborac Milivoj Mrdaković predstavljen samo kao „roditelj“ (što u slobodnom prevodu jednog od prisutnih lekara znači isto što i budaletina), iako je i diplomirani informatičar, master ekonomije i član Mense, što je za zločinačke potrebe ružičastih spinera bilo irelevantno.

Sve što je naš saborac izneo bilo je apsolutno tačno i proverivo, ali slabimislećim i ideološki osrašćenim teletabisima nedovoljno ubedljivo u odnosu na medicinsko blagoglagoljanje i besčinjenično pozivanje na autoritet dvojice lekara.

Tvrdnje da vakcine sadrže aluminijum, formaldehid, živu izazvale su akutnu stresnu reakciju kod voditeljke koja očigledno za života nije pročitala ni jedno uputstvo za vakcine, što je ipak nije sprečilo da „vodi“ razgovor na tu temu. Količina ovih stvari u vakcinama koja je po rečima jednog od prisutnih „hiljadama puta manja“ i samim tim bezopasna, ne odgovara činjenicama.

Verstraeten et al., 2008. navodi da negativni učinci aluminijuma nisu zavisni od doze već od trenutka kada je unesen u razvojnom dobu izložene osobe.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. zaključuju da injiciranje aluminijum hidroksida negativno utiče na motoriku i kognitivne funkcije.

Shaw I Tomljenović 2013. otkrivaju da su imunotoksični učinci ađuvansa posledica preterane stimulacije imunog odgovora.

Tomljenović et Shaw 2011a zaključuju da se apsorbuje 0,25% unesenog aluminijuma peroralno, dok se apsorbuje gotovo 100% injiciranog. U prevodu na „minimalanu“ dozu od 0,5 mg. u samo jednoj vakcini, dete 400 puta više aluminijuma apsorbuje vakcinom, nego da je pojelo tih 0,5 mg.

Dorea i Marques 2010., str. 600 zapaža da dete apsorbuje 55 mikrograma aluminijuma preko majčinog mleka prvih 6 meseci sisanja. Do tada apsorbuje preko vakcina 1.500 mikrograma aliminijuma. Dakle, samo jednom dozom vakcine apsorbuje 9 puta veću dozu aluminijuma nego sisanjem za svih 6 meseci.

Naravno, nije izostao ni famozni „kolektivni imunitet“ dobijen vakcinacijom, za koji je naš saborac tvrdio da je mit i sasvim zdravorazumski upitao voditeljku kada je ona poslednji put primila vakcinu. Iako profesori pedijatrije u udžbeniku Medicinskog fakulteta u Beogradu na 18. str. tvrde da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“, proizvođač na 4. strani uputstva da „kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, a infektolozi u udžbeniku iz infektologije na strani 218. da je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ , jedan od sagovornika  je tvrdio da vakcinacija MMR vakcinom daje doživotan imunitet! O izlučivanju virusa morbila kod vakcinisanih, njihovom obolevanju ali i zaražavanju ostalih svedoče radovi Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Stigosmo i do autizma, bolesti koja je postojala oduvek, sa čudnom osobinom da zaustavlja starenje, obzirom da nikada za osam godina provedenih na psihijatriji nisam videla odraslu obolelu osobu. Sva „argumentacija“ prisutnih svodila se na opljuvavanje po Vejkfildu (džukela jedna), dok je ignorisana činjenica da je glavni istraživač koji je uradio 22 od 24 studije o autizmu za CDC na Interpolovoj poternici za finansijske malverzacije. Teoretski, postoji mogućnost da je kleptoman, što ne umanjuje njegovu ljubav prema dečici i intelektualno poštenje. Omakne mu se da mazne koji milion, ali pare farmaceutske industrije sa gađenjem odbija.

Izrečeno je da postoje hiljade i hiljade studija koje ne povezuju autizam, po principu, što više to istinitije, kao što mali Perica zamišlja nauku. Evo skromnih par koji bacaju sumnju na „zvaničan stav struke“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Sve prevaranti, šarlatani i baba-vange.

Nije izostala ni hipnotička poruka da su „vakcine efikasne i bezbedne“ iako su na sajtu ALIMS-a vakcine koje su  odobrene od 1.1.2011. pod “intenzivnim dodatnim praćenjem“ uz objašnjenje da „u trenutku podnošenja zahteva za dozvolu za lek , još uvek nisu poznati svi mogući rizici“. Pregledom uputstva za lek, vidi se da u ovu grupu spada Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Usledilo je i redovno ubijanje u pojam tvrdnjom da zapadne zemlje imaju neobaveznu vakcinaciju zbog visoke svesti i istog takvog “obuhvata“. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u periodu od 1997.-2007. godine Srbija je imala veći obuhvat vakcinacije protiv morbila u odnosu na evropski region SZO svih godina izuzev 2000.godine. Prema podacima Batuta, izvor SZO, u periodu od 2006.-2012. Italija i Francuska niti jedne godine nisu imale obuhvat vakcinisanosti protiv morbila preko 91%? Evropski region dostigao je 95% obuhvata jedino 2010. godine, dok je Srbija svih godina, osim 2012., imala obuhvat 96-97%. Uzgred, svi podaci su sa interneta, znači vrlo sumnjivi. Lepo su rekli stari da je to đavolja rabota .

I za kraj, jedno spasavanje čovečanstva ne bi bilo na odmet. Mada, ima budala kao onaj McKeown koji je 1975. govorio da je pad mortaliteta od zaraznih bolesti u drugoj polovini 19. veka bio uslovljen poboljšanjem životnog standarda i higijene, kao i da su posledice malih boginja nedvosmisleno povezane sa niskim životnim standardom, dok je mortalitet determinisan uhranjenošću.

I njega ćemo da hapsimo!

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

PODELI OVAJ ČLANAK SA DRUGIMA:


  • 0

ДУЕЛ „ЧЕТИРИ НА ЈЕДАН“ – Пише Др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију .

У новој „епизоди“ медицински дунстери и полуобразовани пресститутски талог из редакције оцењује како су два лекара „покопала“ представника родитеља „опскурног „Удружења за необавезну вакцинацију”. Ово „разбијање“ омогућила је гебелсовска телевизија, позната по поштеном третману саговорника, по формули 4 на 1. Ако и игноришемо неителигентна и некомпетентна питања водитеља који су се за емисију спремали читајући кајроне са јутарњих програма и масна слова у дневним новинама, приметићемо да је наш саборац Миливој Мрдаковић представљен само као „родитељ“ (што у слободном преводу једног од присутних лекара значи исто што и будалетина), иако је и дипломирани информатичар, мастер економије и члан Менсе, што је за злочиначке потребе ружичастих спинера било ирелевантно.

Све што је наш саборац изнео било је апсолутно тачно и провериво, али слабимислећим и идеолошки осрашћеним телетабисима недовољно убедљиво у односу на медицинско благоглагољање и бесчињенично позивање на ауторитет двојице лекара.

Тврдње да вакцине садрже алуминијум, формалдехид, живу изазвале су акутну стресну реакцију код водитељке која очигледно за живота није прочитала ни једно упутство за вакцине, што је ипак није спречило да „води“ разговор на ту тему. Количина ових ствари у вакцинама која је по речима једног од присутних „хиљадама пута мања“ и самим тим безопасна, не одговара чињеницама.

Verstraeten et al., 2008. наводи да негативни учинци алуминијума нису зависни од дозе већ од тренутка када је унесен у развојном добу изложене особе.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. закључују да ињицирање алуминијум хидроксида негативно утиче на моторику и когнитивне функције.

Shaw I Tomljenović 2013. откривају да су имунотоксични учинци ађуванса последица претеране стимулације имуног одговоra.

Tomljenović et Shaw 2011a закључују да се апсорбује 0,25% унесеног алуминијума перорално, док се апсорбује готово 100% ињицираног. У преводу на „минималану“ дозу од 0,5 мг. у само једној вакцини, дете 400 пута више алуминијума апсорбује вакцином, него да је појело тих 0,5 мг.

Dorea i Marques 2010., стр. 600 запажа да дете апсорбује 55 микрограма алуминијума преко мајчиног млека првих 6 месеци сисања. До тада апсорбује преко вакцина 1.500 микрограма алиминијума. Дакле, само једном дозом вакцине апсорбује 9 пута већу дозу алуминијума него сисањем за свих 6 месеци.

Наравно, није изостао ни фамозни „колективни имунитет“ добијен вакцинацијом, за који је наш саборац тврдио да је мит и сасвим здраворазумски упитао водитељку када је она последњи пут примила вакцину. Иако професори педијатрије у уџбенику Медицинског факултета у Београду на 18. стр. тврде да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“, произвођач на 4. страни упутства да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, а инфектолози у уџбенику из инфектологије на страни 218. да је „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ , један од саговорника  је тврдио да вакцинација ММР вакцином даје доживотан имунитет! О излучивању вируса морбила код вакцинисаних, њиховом оболевању али и заражавању осталих сведоче радови Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Стигосмо и до аутизма, болести која је постојала одувек, са чудном особином да зауставља старење, обзиром да никада за осам година проведених на психијатрији нисам видела одраслу оболелу особу. Сва „аргументација“ присутних сводила се на опљувавање по Вејкфилду (џукела једна), док је игнорисана чињеница да је главни истраживач који је урадио 22 од 24 студије о аутизму за ЦДЦ на Интерполовој потерници за финансијске малверзације. Теоретски, постоји могућност да је клептоман, што не умањује његову љубав према дечици и интелектуално поштење. Омакне му се да мазне који милион, али паре фармацеутске индустрије са гађењем одбија.

Изречено је да постоје хиљаде и хиљаде студија које не повезују аутизам, по принципу, што више то истинитије, као што мали Перица замишља науку. Ево скромних пар који бацају сумњу на „званичан став струке“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Све преваранти, шарлатани и баба-ванге.

Није изостала ни хипнотичка порука да су „вакцине ефикасне и безбедне“ иако су на сајту АЛИМС-а вакцине које су  одобрене од 1.1.2011. под “интензивним додатним праћењем“ уз објашњење да „у тренутку подношења захтева за дозволу за лек , још увек нису познати сви могући ризици“. Прегледом упутства за лек, види се да у ову групу спада Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Уследило је и редовно убијање у појам тврдњом да западне земље имају необавезну вакцинацију због високе свести и истог таквог “обухвата“. Према подацима Института за јавно здравље Батут у периоду од 1997.-2007. године Србија је имала већи обухват вакцинације против морбила у односу на европски регион СЗО свих година изузев 2000.године. Према подацима Батута, извор СЗО, у периоду од 2006.-2012. Италија и Француска нити једне године нису имале обухват вакцинисаности против морбила преко 91%? Европски регион достигао је 95% обухвата једино 2010. године, док је Србија свих година, осим 2012., имала обухват 96-97%. Узгред, сви подаци су са интернета, значи врло сумњиви. Лепо су рекли стари да је то ђавоља работа .

И за крај, једно спасавање човечанства не би било на одмет. Мада, има будала као онај McKeown који је 1975. говорио да је пад морталитета од заразних болести у другој половини 19. века био условљен побољшањем животног стандарда и хигијене, као и да су последице малих богиња недвосмислено повезане са ниским животним стандардом, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу.

И њега ћемо да хапсимо!

Др Јована Стојковић

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?

Category : Članci

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?
“KОН-ovo приморавање грађана на вакцинацију je неетичко и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је наше удружење грађана за слободу избора, (прво такво у Србији) уопште основано.” 

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом узастопних вишедневних организованих медијских напада на родитеље који одбијају (одлажу) вакцинацију властите деце, удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” подсећа јавност да је Врховни суд Европске уније (21.07.2017. године) донео пресуду којом се потврђује да вакцине изазивају болести, о чему ниједан медији у Србији није информисао јавност! Само пар дана након ове одлуке Европског суда, у најтиражнијим дневним новинама се поново ствара хистерија о слабом одзиву забринутих родитеља на обавезну вакцинацију, која , подсећамо, истовремено  није обавезна у 17 од 28 чланица ЕУ. Индикативно је и веома сумњиво како се у тој причи по обичају чује само једна страна, док се аргументи друге (родитељске) стране у потпуности игноришу.
 
С обзиром на све чешћу злоупотребу медија за ширење страха од наводних “епидемија” малих богиња, захтевамо од надлежних органа да истраже спрегу фармацеутског интересног лобија и њихове мреже упосленика међу лекарима и новинарима који годинама тенденциозно дезинформишу српску јавност када је проблематика вакцинације у питању.
Сада, када коначно постоји пресуда врховног суда ЕУ о повезаности вакцина и разних озбиљних болестима, коме је интересу да причу о вакцинама окрене на другу страну?! Ко су људи и организоване групе које се баве спиновањем јавности и фабриковањем лажи о наводним епидемијама болести против којих се не вакцинишемо док истовремено игноришу стварне епидемије аутизма, леукемије, тумора, науролошких обољења код ВАКЦИНИСАНЕ деце?! Коме је у интересу да се и даље сакрива истина о доказаним негативним последицама вакцина за које ни сам произвођач не даје гаранције о потпуној сигурности и ефикасности?!
Зашто Уставни суд Србије игнорише неколико Иницијатива за оцену уставности спорног закона о присилној вакцинацији које као удружење и групе родитеља подносимо сваке године?!
Није ли управо оволика ароганција државних органа и информативног сервиса за питања и аргументе присталица укидања обавезне вакцинације допринела целокупној конфузији и паници међу родитељима, иии ко ће након свега бити одговоран за децу чије су здравље доказано уништиле законом ОБАВЕЗНЕ вакцине?!
 
Наставиће се…
 

 

 

 

ДА ЛИ  ВИНСКИМ МУШИЦАМА ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА КОНСКОГ ГРИПА?

Јавност Србије, или бар онај њен део који прати бљут(ц)аве дневне новине, свакодневно је изложена мобингу епидемиолога Предрага Кона који својим црним и, искуствено потврђено, погрешним прогнозама, прогони родитеље и лекаре који нису за обавезну (читај присилну) вакцинацију деце. Не улазећи у дубиозе око смислености и безбедности обавезне вакцинације, нити у уставно-правно-етичку димензију овог комплексног феномена, осврнућемо се на досадашња предвиђања нашег, свакако, најгрлатијег епидемиолога, којем је посао управо да антиципира кретање заразних болести и да предлаже одговарајуће противепидемијске мере.

Тако је др Кон 24.7.2009. године пронео вест коју је објавио Танјуг, да ће од свињског грипа у Србији оболети до 2.500.000 људи, а да ће због истог број хоспитализација бити до 200.000. У реалности је те године било оболелo 117.958  људи од идентификованих и неидентификованих врста „грипова“ укупно, док је био 25.051 болесник лечен у болничким условима од свих заразних болести укупно. (Здравствено-статистички годишњак за 2009., стр.240 и стр.222)

5.11.2013. године, у дневној новини „Курир“ освануо је наслов:

„Алармантно:Србију напада дечја парализа, 40% деце није вакцинисано“ – саговорник је, погађате, био др Предраг Кон који је навео да је вакцинисаност у београдским општинама 60%, док је у унутрашњости вероватно гора ситуација. У реалности је те године обухват вакцинацијом за ту болест био 97%, као и целих 13 година раније када је обухват био изразито висок  (Резултати спроведених имунизације у Републици Србији у периоду од 2001. – 2013., Табела 3). Од тада до данас није било случајева дечје парализе.

2.2.2014.године, у дневној новини „Блиц“ у тексту „Вакцине су искорениле многе болести, а противници све гласнији“, др Кон тврди  да су „искорењени дифтерија и тетанус“ . У реалности је у периоду од 2011.-2015. у Србији умрло деветоро људи од тетануса (Здравствено-статистички годишњак за 2011., 2012., 2013., 2014., 2015.)

17.03.2017. у дневној новини „Блиц“  освануо је наслов „Вакцине спречиле румунски сценарио у Србији“ са појашњењем да је степен вакцинисаности у Србији висок“., док  нам  у истом листу већ 3.8.2017. „Прете епидемије смртоносних богиња“, уз констатацију да трећина деце у Београду није примила ММР вакцину. Од високог обухвата и спасења до (само)уништења протекло је мање од пет месеци…

Иако предвиђање кретања заразних болести др Кону није јача страна, не либи се да као противеидемијске мере користи претње колегама одузимањем хлеба, те 5.1.2010. са страница „Прес магазина“ кличе да „лекари који су против вакцине не заслужују да раде!“, док 2.8.2017. са страница „Телеграфа“ позива на морално-етичку одговорност професора педијатрије др Несторовића због става о праву родитеља на слободан избор.

Конц-логорска етика и правосуђе дозвољава несметано мобинговање лаичке и стручне јавности човека који је толико пута викао „вук“ да му више ни овце не верују. Његово приморавање грађана на вакцинацију неетичко је и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је прво удружење грађана за слободу избора уопште основано.

Можда је то и разлог његовог непресталног позивања свих и свакога на одговорност. Страх да има и оних који памте дуже од винских мушица  не може излечити ни један наслов у дневном таблоиду. Нити новинарка на платном списку РФЗО. 

Др Јована Стојковић

 

Predrag Kon

Predrag Kon u medijima daje prognoze

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Lat.

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Најчешћа мантра у мегаломанско-месијанском походу за спасавање човечанства од смртоносних заразних болести је – колективни имунитет. Могла бих сада да ставим сто евра да би врло мали број стручњака који нас прекорева са малих екрана могао да, на препад, дефинише ову појаву. О човекољупцима што пене на друштвеним мрежама да и не говорим.

По уџбеничкој дефиницији, “колективни имунитет представља отпорност неке популације према појединим болестима и изражава се као пропорција имуних у колективу… он одражава вероватноћу да ће они који су осетљиви доћи у контакт са инфицираном особом… степен колективног имунитета зависи од способности појединца да пренесе заразу, дужине његове заразности, врсте агенса, величине и врста колектива.“ „

Примећујемо да у изворној дефиницији нема помена о вакцинисаности појединца и обухвату од 95% који је „неопходан“ за сваку вакцину. Неодрживост овог става видљива је из саме дефиниције, обзиром да вакцинисање или невакцинисање не може утицати на врсту агенса (узрочника болести који је такав, какав је), нити на величину и врсту колектива. Како су ова два аспекта колективног имунитета променљива, променљив је и колективни имунитет за различите болести и колективе .

Вакцинисање, дакле, може утицати само на друга два фактора: способности појединца да пренесе заразу и дужине његове заразности. Теоретски гледано, невакцинисан човек би могао бити преносилац заразе једино у ситуацији да се разболи од одређене болести, али ни тада не представља  значајан епидемиолошки проблем, јер „Болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“. – Епидемиологија, 135 стр.

Њихова заразност пре и после обољевања није угрожавајућа за колективни имунитет:

«Најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан – вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифуs“… – Епидемиологија, 135.стр.

«Код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести“. – 136. стр., Епидемиологија.

Дакле, код невакцинисаног човека, бабавангијском методом слутимо да ће се некад разболети од одређене болести. Чак и ако се ово пророчанство оствари, према претходним наводима, он неће пре, у току и после своје болести бити епидемиолошки значајан.

Вакцинисан човек, пак, теоретски доживљава се као ходајући стерилизатор о чије се слузокоже одбијају микроби. Пракса је међутим показала да он може бити епидемиолошки проблематичан у два случаја: 

1. Када током епидемије има атипичну слику болести која остане непрепозната, па изостане изолација и лечење, што доводи до ширења болести. 

Warfel et al.2014, str.787, наводи да је 2012. у САД била највиша инциденца магарећег кашља у последњих 50 година упркос обухвату од преко 95%

Millen 2004, str.617 , извештава о 51 детету коме је лабораторијски потврђена инфекција магарећи кашљем, од којих је 90,2% било вакцинисано.

Christie i sar. (1994) описују значајно повећање стопе пертузиса у Синсинатију 1993., када је 89% оболелих било у узрасту до 12 године (када би требало да су заштићени). Деца су подељена на групе према узрасту и утврђено је да је по групама било 75%, 55%, 70%, 85% вакцинисаних међу оболелима.

Srugo i sar. (2000) закључује након једне локалне епидемије која је однела живот четворомесечној беби: “Вакцинисани тинејџери и одрасли могу служити као резервоар инапарентне инфекције… зато млади и свеже вакцинисана деца могу служити као резервоар и потенцијални преносилац болести.

Block i sar. (2008) потврђују ширење вируса грипа које је документовано код 28,9%.

2. Када вирус из вакцине буде излучен секретима у околину и изазове епидемију са вакциналним сојем вируса.

Atrasheuskaya i sar. (2008) описују епидемију малих богиња код 27 одраслих, од којих је 74,1% био вакцинисан. Узрочник је био и дивљи вирус и вирус из вакцина.

Morfin i sar. (2002.) отварају питање преноса вируса малих богиња из вакцине, након описа трогодишњака који је након вакцинације има температуру и позитиван брис грла.

Atrasheuskaya i sar. (2006) извештава о шесторо вакцинисаних који су оболели од заушки, а који су заражени од осталих вакцинисаних.

Baker i Mathias (2001) говоре о заражавању 315 особа вирусом заушки из вакцина.Том приликом је оболело 15% вакцинисаних и 4,7% особа из невакцинисане групе.

Као што видимо, када је у вакцини присутан жив вирус, може доћи до ширења у околину. Међутим, када вакцина садржи мртав вирус, не могу се створити довољне количине антитела да би се постигле довољне концентрације IGG које би спречиле колонизацију слузница са одеђеним патогеном. Вакцинисани човек у том случају може бити преносилац заразе, а да не оболи. (Kraigher et al.2011, str. 34.)

Дакле, имамо невакцинисаног човека, који НЕМА узрочника болести у телу и за кога се „основано“ сумња да ће га у једном тренутку имати, па чак и тада бити „епидемиолошки безначајан“, јер ће се моћи детектовати и изоловати, а са друге стране вакцинисаног човека који  ИМА узрочника болести у телу и могућност да неопажено шири инфекцију и у случају кад је узрочник жив, и у случају када је узрочник мртав.

Онај ко ми објасни ко је овде луд, нека ме слободно вакцинише. 

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ – Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

lat.

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

Пише: др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина узбуњују јавност и шире хистерију поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.

Овај пропагандно-психолошки рат који шири неосновани страх и етикетира родитеље који из било ког разлога одбијају вакцинацију деце као здравствене терористе, опробано је оружје  које се дословце и готово у истим реченичним склоповима користи и у другим земљама у којима се намеће присилна вакцинација. И тамо, више него нечасну улогу у одузимању основних људских права играју они коју су ослобођени било какве одговорности за било кога – (спин) доктори, који знају да „неопамећени„ родитељи немају проблем са тим да им дете умре од малих богиња  и знају да ће  деведесетпетопроцентна вакцинисаност деце у другој и дванаестој години са нешкодљивом ММР вакцином учинити да нам „има спаса“.

Да новинари јесу новинари, а не ПРЕССтитутке, којима се за бедну цркавицу говори шта ће да спинују, упитали би забринуте докторе:

 

  1. Колика је била смртност од датих болести у петогодишњем периоду пре увођења ММР вакцине 1994.године и да ли нам је тада „било спаса“ или смо помрли, а не знамо? 
  2. Због чега нисмо забранили улазак просвећеним страним држављанима и тако „се спасли“, када обухват ММР вакцином у европском региону СЗО у десетогодишњем периоду од 1997. до 2006. ни једне године није достизао 95%, док је у седмогодишњем периоду од 2006. до 2012.године  европски регион СЗО само једне године (2010) имао одговарајући обухват, док Италија и Француска у истом периоду нису имале „одговарајући обухват“ ни једне године?
  3. Уколико ММР вакцина доводи до имунитета који траје 10 година, према речима епидемиолога др Величковића, да ли то значи да не постоји имунитет људи старијих од 22 године (осим оних који су природно прележали болест и неким чудом преживели), обзиром да је последња ревакцина у 12.години живота?
  4. Због чега се тврди да ће нас ММР вакцина „спасити“ болести када сам произвођач у упутству за лек наводи да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba“ и како ће забринути доктори и грађанство детектовати ову популацију  и ревакцинисати их?
  5. Ко је „крив“ за епидемије малих богиња у Србији 2007.године са 201 оболелим уз обухват вакцинације  од 97%, као и епидемију из 2011.године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001.-2011. који су износили преко 95% (осим 2002.када је износио 93%) , и због чега висок обухват вакцинацијом није исте спречио? Епидемија се овом приликом догодила и на одељењу хематоонкологије и „висок обухват „ је није спречио, али тада није било патетичне приче о деци оболелој од карцинома који, нажалост, могу бити жртва и грипа и прехладе, али и стотина других инфекција. Ипак, према оценама епидемиолога, и за њихово разбољевање су криви стил живота и исхрана и „нема доказа“ да је то последица осиромашеног уранијума .
  6. Због чега се деца вакцинисана ММР вакцином, а која су добила паротитис и морбилиформну оспу не помињу као извори заразе и „кривци“ за епидемију, али се зато „праведни гнев „ обрушава на невакцинисану децу која нити су болесна, нити заражена? Овакве деце је 2011.године забележено 47, 2012.године 21, 2013. Године 40.
  7. Нису ли „мало“ претеране и обмањујуће тврдње да нам „нема спаса“ ако је у тренутку увођења вакцинације у Велику Британију 1968.године смртност од малих богиња била 0,11 на 100 000 људи, односно 1 човек на милион, док је смртност у САД у тренутку када је прва вакцина против малих богиња лиценцирана 1963.године била 0,2 на 100000 односно 2 на милион, што је 2738, односно 1506 пута мања смртност него смртност од рака у Србији 2015.?
  8. Да ли су сви педијатри, педијатријске сестре и остали радници који раде са децом прошли проверу нивоа антитела на мале богиње, заушке и црвенку и да ли су ревакцинисани?
  9. Какав је вакцинални статус Рома и миграната?
  10. Ко даје право лекарима који не дају одговоре ни на ова питања да у јавним гласилима износе „своје“ коментаре на контроверзна и осетљива правна питања која се тичу „права детета на вакцинацију“(које је правно непостојеће) и права родитеља да одлучују за своје малолетно дете?
  11. Да ли је реклама на билборду у којој се наводи да су „вакцине безбедне, делотворне и штите од заразних болести“ са сликом насмејане  бебе и потписом „Тиршове“ у складу са Правилником о начину оглашавања лека, односно медицинског средства и његовим чланом 8, чланом 10, чланом 11 и чланом 12.
  12. Да ли вас мало није стид да прозивате људе који се боре да поврате своја елементарна људска и природна права за „огромну штету коју су нанели“ и да позивате на прављење националног плана за „сузбијање антивакциналног лобија“, уколико и сами знате да је пад обухвата ММР вакцином започео 2012. године, док је прво удружење за слободу избора при вакцинацији регистровано јуна 2015.године као одговор на репресивни Закон о заштити становништва од заразних болести и махнито лупетање представника Министарства здравља о одузимању деце?

Медицинска етика у Србији је мртва. Слава јој.

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Prekinuta tribina o prisilnoj vakcinaciji dece u Srbiji!

Tags :

Category : Članci

Cyr.

ETIKA CENTRA ZA BIOETIKU

U Centru za bioetičke studije u Beogradu, juče je održana tribina pod nazivom „Obavezna ili preporučena vakcinacija dece – pravni aspekti“ . Govornice su bile dve dame, doktori pravnih nauka sa fakulteta Union. U publici su, pored malobrojnih ostalih, bili i predstavnici udruženja “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”, zatim roditelji koji se zalažu za slobodu izbora po pitanju vakcinacije – jedan diplomirani informatičar i master ekonomije, jedan građevinski inženjer, jedan arhitekta, jedna majka i jedan lekar specijalista. Skup je najavio i njegovim tokom rukovodio (i pored živog moderatora), organizator i predstavnik Centra za bioetiku.

Izlaganja govornica smo ispratili sa posebnom pažnjom. Iako su se još na početku ogradile o izjašnjavanja o vakcinaciji u medicinskom smislu, iznele su nekoliko pseudonaučnih tvrdnji koje su poslužile kao obrazloženje zbog čega se u Srbiju uveo ovakav represivan Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kao i kod svakog zakona, potreba za njegovim donošenjem izvire iz životnih, a ne pravnih razloga, te su medicinska obrazloženja osnov na koji se nadograđuju pravne forme. Tako je ovaj represivni zakon koji se meša u osnovne ljudske slobode i roditeljska prava obrazložen sledećim tezama:

Da će se padom obuhvata vakcinacije pojaviti opasne zarazne bolesti
Da će detetov život biti ugrožen ukoliko ne bude vakcinisano
Da je odnos korist-rizik prevagnuo na stranu vakcina, jer se teža neželjena dejstva javljaju u jedan na milion vakcinisanih.
Da će vakcinacija najvažniji metod prevencije zaraznih bolesti koji godišnje spasi dva miliona ljudi u svetu.

UKOLIKO JE TAKO, ONDA JE „OPRAVDANO“:

Vakcinisati dete bez volje roditelja
Kazniti roditelja
Eventualno pokrenuti postupak o zanemarivanju deteta ako je roditelj baš „uporan“ u odbijanju vakcinacije
U delu tribine koji je predviđen za komentare i diskusiju, roditelji koji se bore za slobodu izbora su probali da komentarišu i diskutuju. Tako su navođenjem statističkih i svima proverljivih podataka pokušali da opovrgnu iznete pseudonaučne teze na osnovu kojih bezlična država najličnije atakuje na fizički i psihički inegritet njihove rođene dece sa otvorenom mogućnošću da im razori i porodicu. Tako se moglo čuti sledeće:

Ukoliko je obuhvat vakcinacije preko 95% uslov da epidemije ne izbiju, zbog čega je 2007. i 2011. godine došlo do epidemije morbila i pored obuhvata vakcinacije od 97% tih istih godina , ali i celu deceniju pre , kada je bio iznad 95% svih godina , osim 2002. kada je iznosio 93%? izvor – Batut
Zašto se smrtonosnim nazivaju bolesti čija je smrtnost u periodu neposredno pre uvođenja vakcinacije bila :
difterija: 1,8 na 100 000 izvor –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

pertuzis: 0,338 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

tetanus: 0,056 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

paraliza: 0,57 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

male boginje: 0,208 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

rubeola : 0,0 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

zauške: 0,008 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

hepatitis B: 0,007 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

Poređenja radi, u Srbiji je smrtnost od raka u 2015 god. bila 301,2 na 100.000 stanovnika, što je 167,3 puta više nego smrtnost od difterije, 891.1 puta više od smrtnosti pertuzisa, 5.378, 6 puta više od smrtnosti tetanusa, 528,4 od smrtnosti paralize, 1.075,7 puta više od smrtnosti malih boginja 37.650 puta više od smrtnosti zauški, 43.028,6 puta više od smrtnosti hepatitisa B, pre uvođenja vakcina za date bolesti.

ZBOG ČEGA SE IZNOSI PODATAK DA JE JAVLjANjE TEŽIH NEŽELjENIH DEJSTAVA 1 NA 1000000, ŠTO JE „STATISTIČKI PRIHVATLjIV“ BROJ NEŽELjENIH REAKCIJA, KADA SAM PROIZVOĐAČI NAVODE:

– da se pri primeni određenih vakcina ozbiljne nuspojave poput konvulzija, anafilaktičkih reakcija i šoka javlja u 0,01%, što je stotinu puta češće nego gore navedeno (Pentaxim)

da se perzistentan plač (znak neurološkog oštećenja) javlja sa učestalošću od 1 na 1000 do 1 na 100 (Aldipete T), što je 1000 do 10000 puta češće nego gore navedeno

-da se alergijska reakcija sa gubitkom svesti, paraliza, Žilijan Bareov sindrom, encefalitis, meningitis i encefalopatija kod 1 na 10000 (Engerix B) što je stotinu puta češće?

ZBOG ČEGA JE VAKCINACIJA NAJBOLjI VID PREVENCIJE BOLESTI I SPASITELj ČOVEČANSTVA KADA JE SMRTNOST I PRE UVOĐENjA VAKCINA OPALA ZNAČAJNO (IZVORI PODATAKA:U .S. CENSUS, U.S.DEPARTMENNT OF THE INTERIOR, FEDERAL SECURITU AGENCY , U.S. DEPARTMENT OF HEALTH, OFFICE FOR NATIONAL STATISTICS, 2000)

difterija – u SAD za 92-98%

pertuzis – u Velikoj Britaniji za 98,87%

tetanus – u SAD za 72,56%

paraliza – u SAD za 88,57%

male boginje – u Velikoj Britaniji za 99,36%

zauške – u Velikoj Britaniji za 97%

Mogosmo mi tako do sutra, ali je organizator skupa skočio kao oparen i pokazao fenomenološki neobjašnjivu afektivnu reakciju na iznošenje emocionalno i vrednosno neutralnih statističkih podataka, projektujući na roditelje (verbalnu) agresivnost na koju valjda nemaju pravo u situaciji fabulativno-patetičnog palamuđenja o dobrobiti čovečanstva i javnog zdravlja koje će postići ubrizgavajući u svoju decu neurotoksine, kancerogene , životinjske DNK i abortirane fetuse, a pod pretnjom novčanih kazni i oduzimanja dece.

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta, uz banalno-idiotsku opasku da su se nekada primitivci protivili vozovima, a koja je trebala da napravi analogiju između njih („primitivaca“) i diplomiranog informatičara i mastera ekonomije, građevinskog inžinjera, arhitekte, majke i lekara specijaliste koji iznose lako proverive argumente .

Mentalitet vakcinalnih svedoka još jednom je raspršio iluziju o njihovoj naučnosti, čovekoljublju i etici. O toj sekti, drugi put…

Dr Jovana Stojković

 

DR JOVANA STOJKOVIĆ SA DEVET PITANJA BACILA VAKCINAŠKI LOBI NA KOLENA! – VIDEO NAŠE HEROINE

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Preporučeno:

Neke od članaka, obraćanja i video priloga Dr Jovane Stojković možete pogledati i pročitati – O V D E

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Прекинута трибина о присилној вакцинацији деце у Србији!

Category : Članci

Lat.

ЕТИКА ЦЕНТРА ЗА БИОЕТИКУ 

У Центру за биоетичке студије  у Београду, јуче је одржана трибина под називом „Обавезна или препоручена вакцинација деце – правни аспекти“ . Говорнице су биле две даме, доктори правних наука са факултета Union. У публици су, поред малобројних осталих, били и представници удружења “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”, затим родитељи који се залажу за слободу избора по питању вакцинације – један дипломирани информатичар и мастер економије, један грађевински инжењер, један архитекта, једна мајка и један лекар специјалиста. Скуп је најавио и његовим током руководио (и поред живог модератора), организатор и представник Центра за биоетику.

Излагања говорница смо испратили са посебном пажњом. Иако су се још на почетку оградиле о изјашњавања о вакцинацији у медицинском смислу, изнеле су неколико  псеудонаучних тврдњи које су послужиле као образложење због чега се у Србију увео овакав репресиван Закон о заштити становништва од заразних болести. Као и код сваког закона, потреба за његовим доношењем извире из животних, а не правних разлога, те су медицинска образложења основ на који се надограђују правне форме. Тако је овај репресивни закон који се меша у основне људске слободе и родитељска права  образложен следећим  тезама:

  1. Да ће се падом обухвата вакцинације појавити опасне заразне болести
  2. Да ће дететов живот бити угрожен уколико не буде вакцинисано
  3. Да је однос корист-ризик превагнуо на страну вакцина, јер се тежа нежељена дејства јављају у један на милион вакцинисаних. 
  4. Да ће вакцинација најважнији метод превенције заразних болести који годишње спаси два милиона људи у свету.

Уколико је тако, онда је „оправдано“:

  1. Вакцинисати дете без воље родитеља
  2. Казнити родитеља
  3. Евентуално покренути поступак о занемаривању детета ако је родитељ баш „упоран“ у одбијању вакцинације

У делу трибине који је предвиђен за коментаре и дискусију, родитељи који се боре за слободу избора су пробали да коментаришу и дискутују. Тако су навођењем статистичких и свима проверљивих података покушали да оповргну изнете псеудонаучне тезе на основу којих безлична држава најличније атакује на физички и психички инегритет њихове рођене деце са отвореном могућношћу да им разори и породицу. Тако се могло чути следеће:

  1. Уколико је обухват вакцинације преко 95% услов да епидемије не избију, због чега је 2007. и 2011. године дошло до епидемије морбила и поред обухвата вакцинације од 97% тих истих година , али и целу деценију пре , када је био изнад 95% свих година , осим 2002. када је износио 93%?  извор – Батут
  2. Зашто се смртоносним називају болести чија је смртност у периоду непосредно пре увођења вакцинације била :

дифтерија: 1,8 на 100 000 извор –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

пертузис: 0,338 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

тетанус:  0,056 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

парализа: 0,57 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

мале богиње: 0,208 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

рубеола : 0,0 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

заушке: 0,008 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

хепатитис Б: 0,007 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

Поређења ради, у Србији је смртност од рака у 2015 год. била 301,2 на 100.000 становника, што је 167,3 пута више него смртност од дифтерије, 891.1 пута више од смртности  пертузиса, 5.378, 6 пута више од смртности тетануса, 528,4 од смртности парализе, 1075,7 пута више од смртности малих богиња 37.650 пута више од смртности заушки, 43.028,6 пута више од смртности хепатитиса Б, пре увођења вакцина за дате болести.

  1. Због чега се износи  податак  да је јављање тежих нежељених дејстава 1 на 1000000, што је „статистички прихватљив“ број нежељених реакција, када сам произвођачи наводе:

–   да се при примени одређених вакцина озбиљне нуспојаве попут конвулзија, анафилактичких реакција и шока јавља у 0,01%, што је стотину пута чешће него горе наведено (Pentaxim)

да се перзистентан плач (знак неуролошког оштећења) јавља  са учесталошћу од 1 на 1000 до 1 на 100 (Aldipete T), што је 1000 до 10000 пута чешће него горе наведено

-да се алергијска реакција са губитком свести, парализа, Жилијан Бареов синдром, енцефалитис, менингитис и енцефалопатија код 1 на 10000 (Engerix B) што је стотину пута чешће?

  1. Због чега је вакцинација најбољи вид превенције болести и спаситељ човечанства када је смртност и пре увођења вакцина опала значајно (извори података:U .S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency , U.S. Department of Health, Office for National Statistics, 2000)

       дифтерија – у САД за 92-98%

       пертузис – у Великој Британији за 98,87%

       тетанус – у САД за 72,56%

       парализа – у САД за 88,57%

       мале богиње – у Великој Британији за 99,36%

       заушке – у Великој Британији за 97%

Могосмо ми тако до сутра, али је организатор скупа скочио као опарен и показао феноменолошки необјашњиву афективну реакцију на изношење емоционално и вредносно неутралних статистичких података, пројектујући на родитеље (вербалну ) агресивност на коју ваљда немају право у ситуацији  фабулативно-патетичног паламуђења о добробити  човечанства и јавног здравља  које ће постићи убризгавајући у своју  децу неуротоксине, канцерогене , животињске  ДНК и абортиране фетусе, а под претњом новчаних казни и одузимања деце.

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента, уз банално-идиотску опаску да су се некада примитивци противили возовима, а која је требала да направи аналогију између њих („примитиваца“) и дипломираног информатичара и мастера економије, грађевинског инжињера, архитекте, мајке и лекара специјалисте  који износе лако провериве аргументе .

Менталитет вакциналних сведока још једном је распршио илузију о њиховој научности, човекољубљу и етици. О тој секти, други пут…

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Srpski aluminijum, živa, formaldehid u Torlakovim vakcinama manje toksični i kancerogeni nego inostrani?

Category : Članci

cyrlat

REAGOVANjE – TRIBINA PATRIOTSKIH HVALOSPEVA:
Srpski aluminijum, živa, formaldehid u Torlakovim vakcinama manje toksični i kancerogeni nego inostrani(!?)

Piše: dr Jovana Stojković

Udruženje “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju” već godinama opominje na neophodnost promene neustavnog zakona koji nalaže obaveznu, a zapravo prisilnu vakcinaciju dece u Srbiji. Svaki dobronamerni i osvešćeni saveznik, a naročito lekar, poželjan je i dobrodošao. Ipak, imamo obavezu i potrebu da reagujemo na poruke sa tribine dvosmislenog, politički korektnog i zbunjujućeg naslova u kojoj su učestvovale dve cenjene dame i dokazani profesionalci u svojim oblastima.

VAKCINACIJA DECE DA ILI NE? – MOLIM VAS PODELITEPuno puta u javnosti se postavljalo pitanje o vakcinaciji dece. Dobila sam ogroman broj vaših pitanja na tu temu i često o tome govorila u javnosti. Izuzetno važna pitanja pre svega za mlade devojke koje tek treba da rode i mlade mame koje treba vakcinišu decu. Da li treba ili ne treba?! Da li su vakcine dobre ili nisu?! Koja je kontrola vakcine i sl. To je jedno od najozbiljnijih i najvažnijih pitanja u društvu. Radi se direktno o zdravstvenoj bezbednosti naroda. I društvo, i stručna javnosti država moraju da se uključe u rešavanje ovog problema. A problem postoji. I smatram da pre svega stručna javnost olako prelazi preko ovog pitanja. Kratak isečak na temu vakcinacije sa tribine na kojoj smo govorili fenomenala Mirjana Bobić Mojsilović i ja. Nekada je u Srbiji tada Jugoslaviji postajala državna farmaceutska kuća TORLAK koja je proizvodila najbolje vakcine na svetu. A onda se neko pametan dosetio i prodao deo ili ceo Torlak. I od tada mi uvozimo vakcine koje proizvodi neko drugi za našu decu. Ne treba postavljati pitanje da li treba da se prima vakcina ili ne. Naravno da treba. Vakcina je dostignuće medicine i čovečanstva. Pravo pitanje je šta je ono čime bodu našu decu. To uvek mora biti prioritet, kvalitet. Svakako da je bolje vakcinisati decu i odkloniti strahove roditelja jer su posledice često tragične. Srećom naša javnost nikada nije bila upoznata sa tim posledicama poput difterije, velikog kašlja i sl. protiv čega se i vakcinišu deca. Glavno pitanje je da država Srbija koja je bila vlasnik torlaka i proizvodila odlične vakcine to treba da nastavi da radi jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja. Koliko god da se u medijima spušta kredibilitet lekarima i da se jedna greška gura maksimalno a da se hiljade teških i svakodnevnih spašenih života prećutkuju. Ne zaboravite da su lakri ti koji iz sebe imaju deset godina školovanja i hiljade pacijenata i da to znači i znanje i iskustvo. Ono za šta treba naše društvo da se bori jeste TORLAK. Da država i da naši ljudi proizvode vakcine za našu decu. Ljudi koji će proizvoditi vakcine za svoju decu će proizvoditi dobre vakcine i za našu decu. Pitanje vakcine i Torlaka ja pitanje od nacionalnog značaja po zdravlje i bezbednost naroda. Dozvoliti da vam neka druga država prodaje vakcine znači staviti zdravlje svog naroda u ruke stranih država a samim tim znači biti ucenjen. Da ne ulazimo u ekonomsku računicu Torlaka koji je mogao da proizvodi vakcine i da izvozi za Indiju ili bilo koju drugu mnogoljudnu državu. I to da proizvodi ako ne najbolje onda među najboljim vakcinama na svetu. Devojke i mlade mame ako postoji nešto oko čega treba da se bunite onda je to pitanje Torlaka. To je budućnost vaše dece. To je problem u društvu oko čega pre svega žene moraju da se organizuju na prvom mestu. Ono što moramo svi zajedno da uradimo je da sačuvamo Torlak i da proizvodnja vakcina bude pod najstrožom kontrolom države.

Posted by Даница Грујичић on понедељак 17. април 2017.

Naime, na tribini je rečeno da ne treba postavljati pitanje da li treba vakcinisati, uz odgovor da „naravno da treba“. Ne možemo a da se ne zapitamo šta je to tako jedinstveno i nedvosmisleno u ovoj medicinskoj intervenciji, pa se može netremice prepisati milionskom stanovništvu? Zbog čega je moguće, na primer, odbiti operaciju mozga, a nije moguće ni teoretski odbiti vakcinaciju? Da li će „neodgovorna i neuka“ majka koja odbije vakcinaciju svog deteta biti podvrgnuta i prisilnoj operaciji tumora na mozgu ili je njena neodgovornost i neukost selektivna i promenljiva? Zbog čega se vakcinacija obmanjujuće predstavlja kao neupitna naučna istina, iako je samo aktuelni medicinski konsenzus koji je oduvek imao i neistomišnjenike u medicinskim krugovima?

Zbog čega se vakcinacija megalomanski predstavlja kao neupitno „dostignuće medicine i čovečanstva“ kada podaci državnih statistika govore o ogromnom smanjenju smrtnosti od zaraznih bolesti pre uvođenja iste? Samo za pomenuti pertuzis, u Engleskoj je smrtnost opala za 97,5-99% pre uvođenja nacionalnog programa vakcinacije 1957. U SAD-u se od 1870. do uvođenja vakcinacije smrtnost od pertuzisa smanjila za 77-92%, dok je u Australiji smrtnost od iste bolesti pre uvođenja vakcinacije pala za 85%. Kada je prve vakcine protiv“ virusa variole“ uvodio Džener, čovečanstvo je bilo 150 godina daleko od otkrića elektronskog mikroskopa kojim se virus jedino mogao videti. Do devedesetih godina dvadesetog veka, medicina gotovo ništa nije znala o načinu na koji vakcine stimulišu imuni sistem (Epidemiologija 153.str.), iako je do tada uspela da „iskoreni mnoge bolesti“. To nauka sigurno nije, ali vidimo da postaje religija.

Zbog čega se iznosi nemoguća tvrdnja da vakcine mogu biti bezbedne samo ako se proizvedu u Srbiji, a u slučajevima oštećenja se brani stavom da „svaki lek ima i neželjena dejstva“? Da li su srpski aluminijum, živa ili formaldehid manje toksični i kancerogeni nego inostrani? Da li patriotski hvalospevi mogu da neutrališu činjenicu koju je potvrdio sud u Srbiji da je Torlakova vakcina protiv poliomijelitisa izazvala paralizu dece u Srbiji, kao i BSŽ vakcina koja je razbolela hiljadu kazastanske dece, a kojima je njihovo ministarstvo zdravlja zbog toga platilo odštetu?

Preispitivanje efikasnosti i bezbednosti vakcinacije dešava se širom sveta (ali i u našoj zemlji) i to upravo od strane lekara i naučnika koji su „studirali deset godina i lečili hiljade pacijenata“. Dr Rober Mendelson, dr Fred Klener, dr Džon Sil, dr Ejri Zajerman, dr Vilijam Hauard Hej, dr Rober Simpson, dr J.A.Moris, dr Tom Burbaher, dr Džil Džejms, dr Džefri Bredstrit, dr Harima Tirani, dr Endrju Moulden, dr Brus Lipton, dr Šeri Tenpeni, dr Majl Farli, dr Arči Kalokerinos, dr Stefani Senef, dr Lorin Dej, dr Mejer Ajzenštajn, dr Suzan Hemfris, dr Žilijan Lanktut, dr Pavel Vorobjev, dr Červnoskaja, dr Kiriličeva, dr Oniščenko, dr Lidija Gajski, dr Srećko Sladoljev , dr Đula Sunara i dr Rasel Blejlok, neurohirurg, samo su neki od njih. Ovo ukazuje da je pozivanje na sopstveno naučno i profesionalno zvanje da bi se opravdala potreba za obaveznom vakcinacijom čist psihološki manevar pozivanja na autoritet. Iako nikome ne branimo da veruje da su vakcine neophodne i bezbedne, napominjemo da naučnih dokaza za tako nešto nema, jer sve dosadašnje studije o vakcinama imaju sledeće nedostatke:

Farmakokinetičke studije nisu obavezne, pa se samim tim najčešće ne izvode, te nismo u mogućnosti da znamo kako se dodaci u vakcinama apsorbuju, distribuišu i skladište i telu.
Praćenje neželjenih dejstava obično traje 5 do 15 dana, što onemogućava uvid u srednje i dugotrajne učinke.
Skoro nikada se u studijama ne koristi pravi placebo (na primer fiziološki rastvor), već su to ili ranije vakcine ili ađuvansi bez antigena.
Nema odgovarajućih kontrolnih grupa tj. nevakcinisane dece, jer je „neetično“ nekome ne dati vakcinu.
Metodologija detekcije neželjenih efekata je u najmanju ruku subjektivna i oslanja se na percepciju istih od strane medicinskih sestara ili roditelja i tada se njihov iskaz smatra validnim i naučnim , ali kada dođete sa oštećenim detetom nakon redovne vakcinacije tada ste nekompetentni ili ludi, a vaše dete je anegdota.
Većina studija je finansirana od strane farmaceutskih kuća koje vakcine i proizvode. Komentar nije potreban.
Studije o efikasnosti i bezbednosti vakcina uključuju samo zdravu decu i zbog toga nastaje privid bezbednosti na osnovu koga se odobravaju, a u realnosti se primenjuju na sve većoj populaciji dece sa hroničnim smetnjama.
U ovo vreme „atomske tehnike i prašumske etike“ podsetimo se onoga čega svaki lekar treba da se pridržava:

“U medicinskoj praksi, princip autonomije podrazumeva ne samo spremnost, nego moralnu, a u mnogim zemljama i zakonsku obavezu medicinskih profesionalaca da poštuju mišljenja, procene i odluke, dakle volju pacijenta u vezi da njihovim tretmanom , i to u svim segmentima medicinskog postupanja (prevencija , dijagnoza , terapija, rehabilatacije, istraživački proces).70 str., Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Informacija pacijentu mora biti potpuna i iskazana na način da je pacijentu sasvim razumljiva .U suprotnom, eventualni pristanak je dobijen na način koji se ni na koji način ne može etički opravdati, a za takvo je činjenje u razvijenim pravnim državama, uglavnom predviđena zakonska sankcija“.72.str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Pokazuje sa da prodiranje prava , to jest pravne regulacije u područje medicinskog morala i etike, ne znači uvek i ojačavanje morala i etike, pravo ih katkad i anulira“. 77.str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Ženevska deklaracija – „ni pod pretnjom neću koristiti medicinska znanja tako da kršim ljudska prava ili ugrožavam građanske slobode“

Nirnberški kongres – „Osoba treba da bude u situaciji da slobodno može da vrši izbor, bez ikakvog uticaja sile, prevare, lukavstva, prinude, pogrešnog procenjivanja ili drugih prikrivenih oblika primoravanja.“

Internacionalni kodeks lekarske etike: “Lekar mora poštovati pravo kompetentnog pacijenta da prihvati ili odbije lečenje.“

Naše udruženje neće dozvoliti da se naša nastojanja usmere na sporedne koloseke. Mi idemo pravo u centar! Sloboda izbora po pitanju vakcinacije i ostalih medicinskih tretmana!

Dr Jovana Stojković

 

DR JOVANA STOJKOVIĆ SA DEVET PITANJA BACILA VAKCINAŠKI LOBI NA KOLENA! – VIDEO NAŠE HEROINE

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Preporučeno:

 

Neke od članaka, obraćanja i video priloga Dr Jovane Stojković možete pogledati i pročitati – O V D E

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Српски алуминијум, жива, формалдехид у Торлаковим вакцинама мање токсични и канцерогени него инострани?

latcyr

РЕАГОВАЊЕ – ТРИБИНА ПАТРИОТСКИХ ХВАЛОСПЕВА:
Српски алуминијум, жива, формалдехид у Торлаковим вакцинама мање токсични и канцерогени него инострани(!?)

Пише: др Јована Стојковић

Удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” већ годинама опомиње на неопходност промене неуставног закона који налаже обавезну, а заправо присилну вакцинацију деце у Србији. Сваки добронамерни и освешћени савезник, а нарочито лекар, пожељан је и добродошао. Ипак, имамо обавезу и потребу да реагујемо на поруке са  трибине двосмисленог, политички коректног и збуњујућег наслова у којој су учествовале две цењене даме и доказани професионалци у својим областима.

VAKCINACIJA DECE DA ILI NE? – MOLIM VAS PODELITEPuno puta u javnosti se postavljalo pitanje o vakcinaciji dece. Dobila sam ogroman broj vaših pitanja na tu temu i često o tome govorila u javnosti. Izuzetno važna pitanja pre svega za mlade devojke koje tek treba da rode i mlade mame koje treba vakcinišu decu. Da li treba ili ne treba?! Da li su vakcine dobre ili nisu?! Koja je kontrola vakcine i sl. To je jedno od najozbiljnijih i najvažnijih pitanja u društvu. Radi se direktno o zdravstvenoj bezbednosti naroda. I društvo, i stručna javnosti država moraju da se uključe u rešavanje ovog problema. A problem postoji. I smatram da pre svega stručna javnost olako prelazi preko ovog pitanja. Kratak isečak na temu vakcinacije sa tribine na kojoj smo govorili fenomenala Mirjana Bobić Mojsilović i ja. Nekada je u Srbiji tada Jugoslaviji postajala državna farmaceutska kuća TORLAK koja je proizvodila najbolje vakcine na svetu. A onda se neko pametan dosetio i prodao deo ili ceo Torlak. I od tada mi uvozimo vakcine koje proizvodi neko drugi za našu decu. Ne treba postavljati pitanje da li treba da se prima vakcina ili ne. Naravno da treba. Vakcina je dostignuće medicine i čovečanstva. Pravo pitanje je šta je ono čime bodu našu decu. To uvek mora biti prioritet, kvalitet. Svakako da je bolje vakcinisati decu i odkloniti strahove roditelja jer su posledice često tragične. Srećom naša javnost nikada nije bila upoznata sa tim posledicama poput difterije, velikog kašlja i sl. protiv čega se i vakcinišu deca. Glavno pitanje je da država Srbija koja je bila vlasnik torlaka i proizvodila odlične vakcine to treba da nastavi da radi jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja. Koliko god da se u medijima spušta kredibilitet lekarima i da se jedna greška gura maksimalno a da se hiljade teških i svakodnevnih spašenih života prećutkuju. Ne zaboravite da su lakri ti koji iz sebe imaju deset godina školovanja i hiljade pacijenata i da to znači i znanje i iskustvo. Ono za šta treba naše društvo da se bori jeste TORLAK. Da država i da naši ljudi proizvode vakcine za našu decu. Ljudi koji će proizvoditi vakcine za svoju decu će proizvoditi dobre vakcine i za našu decu. Pitanje vakcine i Torlaka ja pitanje od nacionalnog značaja po zdravlje i bezbednost naroda. Dozvoliti da vam neka druga država prodaje vakcine znači staviti zdravlje svog naroda u ruke stranih država a samim tim znači biti ucenjen. Da ne ulazimo u ekonomsku računicu Torlaka koji je mogao da proizvodi vakcine i da izvozi za Indiju ili bilo koju drugu mnogoljudnu državu. I to da proizvodi ako ne najbolje onda među najboljim vakcinama na svetu. Devojke i mlade mame ako postoji nešto oko čega treba da se bunite onda je to pitanje Torlaka. To je budućnost vaše dece. To je problem u društvu oko čega pre svega žene moraju da se organizuju na prvom mestu. Ono što moramo svi zajedno da uradimo je da sačuvamo Torlak i da proizvodnja vakcina bude pod najstrožom kontrolom države.

Posted by Даница Грујичић on понедељак 17. април 2017.

Наиме, на трибини је речено да не треба постављати питање да ли треба вакцинисати, уз одговор да „наравно да треба“. Не можемо а да се не запитамо шта је то тако јединствено и недвосмислено у овој медицинској интервенцији, па се може нетремице преписати милионском становништву? Због чега је могуће, на пример, одбити операцију мозга, а није могуће ни теоретски одбити вакцинацију? Да ли ће „неодговорна и неука“ мајка која одбије вакцинацију свог детета бити подвргнута и присилној операцији тумора на мозгу или је њена неодговорност и неукост селективна и променљива? Због чега се вакцинација обмањујуће представља као неупитна научна истина, иако је само актуелни медицински консензус који је одувек имао и неистомишњенике у медицинским круговима?

Због чега се вакцинација мегаломански представља као неупитно „достигнуће медицине и човечанства“ када подаци државних статистика говоре о огромном смањењу смртности од заразних болести пре увођења исте? Само за поменути пертузис, у Енглеској је смртност опала за 97,5-99% пре увођења националног програма вакцинације 1957. У САД-у  се од 1870. до увођења вакцинације смртност од пертузиса смањила за 77-92%, док је у Аустралији смртност од исте болести пре увођења вакцинације пала за 85%. Када је прве вакцине против“ вируса вариоле“ уводио Џенер, човечанство је било 150 година далеко од открића електронског микроскопа којим се вирус једино могао видети. До деведесетих година двадесетог века, медицина готово ништа није знала о начину на који вакцине стимулишу имуни систем (Епидемиологија 153.стр.), иако је до тада успела да „искорени многе болести“. То наука сигурно није, али видимо да постаје религија.

Због чега се износи немогућа тврдња да вакцине могу бити безбедне само ако се произведу у Србији, а у случајевима оштећења се брани ставом да „сваки лек има и нежељена дејства“? Да ли су српски алуминијум, жива или формалдехид мање токсични и канцерогени него инострани? Да ли патриотски хвалоспеви могу да неутралишу чињеницу коју је потврдио суд у Србији да је Торлакова вакцина против полиомијелитиса изазвала парализу деце у Србији, као и БСЖ вакцина која је разболела хиљаду казастанске деце, а којима је њихово министарство здравља због тога платило одштету?

Преиспитивање ефикасности и безбедности вакцинације дешава се широм света (али и у нашој земљи)  и то управо од стране лекара и научника који су „студирали десет година и лечили хиљаде пацијената“. Др Робер Менделсон, др Фред Кленер, др Џон Сил, др Ејри Зајерман, др Вилијам Хауард Хеј, др Робер Симпсон, др Ј.А.Морис, др Том Бурбахер, др Џил Џејмс, др Џефри Бредстрит, др Харима Тирани, др Ендрју Моулден, др Брус Липтон, др Шери Тенпени, др Мајл Фарли, др Арчи Калокеринос, др Стефани Сенеф, др Лорин Деј, др Мејер Ајзенштајн, др Сузан Хемфрис, др Жилијан Ланктут, др Павел Воробјев, др Червноскаја, др Кириличева, др Онишченко, др Лидија Гајски, др Срећко Сладољев , др Ђула Сунара и др Расел Блејлок, неурохирург, само су неки од њих. Ово указује да је позивање на сопствено научно и професионално звање да би се оправдала потреба за обавезном вакцинацијом чист  психолошки маневар позивања на ауторитет. Иако никоме не бранимо да верује да су вакцине неопходне и безбедне, напомињемо да научних доказа за тако нешто нема, јер све досадашње студије о вакцинама имају следеће недостатке:

  1. Фармакокинетичке студије нису обавезне, па се самим тим најчешће не изводе, те нисмо у могућности да знамо како се додаци у вакцинама апсорбују, дистрибуишу и складиште и телу.
  2. Праћење нежељених дејстава обично траје 5 до 15 дана, што онемогућава увид у средње и дуготрајне учинке.
  3. Скоро никада се у студијама не користи прави плацебо (на пример физиолошки раствор), већ су то или раније вакцине или ађуванси без антигена.
  4. Нема одговарајућих контролних група тј. невакцинисане деце, јер је „неетично“ некоме не дати вакцину.
  5. Методологија детекције нежељених ефеката је у најмању руку субјективна и ослања се на перцепцију истих од стране медицинских сестара или родитеља и тада се њихов исказ сматра валидним и научним , али када дођете са оштећеним дететом након редовне вакцинације тада сте некомпетентни или луди, а ваше дете је анегдота.
  6. Већина студија је финансирана од стране фармацеутских кућа које вакцине и производе. Коментар није потребан.
  7. Студије о ефикасности и безбедности вакцина укључују само здраву децу и због тога настаје привид безбедности на основу кога се одобравају, а у реалности се примењују на све већој популацији деце са хроничним сметњама.

У ово време „атомске технике и прашумске етике“ подсетимо се онога чега сваки лекар треба  да се придржава:

“У медицинској пракси, принцип аутономије подразумева не само спремност, него  моралну, а у многим земљама и законску обавезу медицинских професионалаца да поштују мишљења, процене и одлуке, дакле вољу пацијента у вези да њиховим третманом , и то у свим сегментима медицинског поступања (превенција , дијагноза , терапија, рехабилатације, истраживачки процес).70 стр., Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

“Информација пацијенту мора бити потпуна и исказана на начин да је пацијенту сасвим разумљива .У супротном, евентуални пристанак је добијен на начин који се ни на који начин не може етички оправдати, а за такво је чињење у развијеним правним државама, углавном предвиђена  законска санкција“.72.стр. Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

“Показује са да продирање права , то јест правне регулације у подручје медицинског морала и етике, не значи увек и ојачавање морала и етике, право их каткад и анулира“. 77.стр. Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

Женевска декларација – „ни под претњом нећу користити медицинска знања тако да кршим људска права или угрожавам грађанске слободе“

Нирнбершки конгрес – „Особа треба да буде у ситуацији да слободно може да врши избор, без икаквог утицаја силе, преваре, лукавства, принуде, погрешног процењивања или других прикривених облика приморавања.“

Интернационални кодекс лекарске етике: “Лекар мора поштовати право компетентног пацијента да прихвати или одбије лечење.“

Наше удружење неће дозволити да се наша настојања усмере на споредне  колосеке. Ми идемо право у центар! Слобода избора по питању вакцинације и осталих медицинских третмана!

Др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

 

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

 

Препоручено:

Неке од чланака, обраћања и видео прилога Др Јоване Стојковић можете погледати и прочитати – О В Д Е

 

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ВАКЦИНАЛНА МАТЕМАТИКА И МЕДИЈСКА ПАТЕТИКА

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Смрт седамнаесторо људи од компликација малих богиња у Румунији, у периоду од годину дана, страшна је и узнемирујућа. Смрт двадесетпеторо људи од грипа за само седам дана (27.02.- 05.3.2017) у истој Румунији, а према подацима Националног центра за праћење заразних болести, за наше медије није страшна и узнемирујућа, обзиром да се не помиње. Вакцина против грипа постоји. Када је примите и ипак се разболите, лекар вам каже да очигледно није била истог типа као вирус који вас је разболео. То вам неће рећи за вакцину против морбила, иако је  „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ (Инфективне болести, стр.218.).

 

 

За наше медије, ван сваке сумње је да је пад обухвата вакцинације (испод 95%) одговоран за избијање епидемије. Према дефиницији Eвропског центра за превенцију и контролу болести, колективни имунитет је „situacija u kojoj je u zajednici dovoljno velik udio populacije imun na neku zaraznu bolest (zbog cijepljenja i/ili prebolijevanja same bolesti) uslijed čega širenje te zarazne bolesti s osobe na osobu nije vjerojatno“ (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, стр. 8). Погледајмо како ова математика описује стање код проблематичне популације у Србији. По речима нишког епидемиолога др Величковића, у једном од јутарњих програма који традиционално подижу свест нес(а)весних грађана, „заштита“ ММР вакцином траје десет година. Ако је последња ревакцина у 12. години живота, то би значило да су грађани изнад 22. године живота „незаштићени“ исто као и невакцинисана деца која нису природно прележала болест. Према попису становништва из 2011., у Србији је живело 7.120 666 становника, од тога у старосној доби од 0-24 године 1.867.013, или око 26,2%  “заштићеног“ становништва.

Да би превенирали ефекат ове здраворазумско-рачунске операције, новинари најстаријег дневног листа су навели податак да је српски имунитет угрожен ако постоји мање од “95% вакцинисаних у генерацији“, рачунајући ваљда да се Власи неће досетити да не живимо по интернатима, свако са својом генерацијом, него и по неколико генерација у истом бабином стану.

Према подацима др Матеје Чернич која је докторирала са темом „Идеолошки конструкти о цепљењу“, статистички подаци о обољевању и смртности од малих богиња у Енглеској говоре да вакцина није утицала на њихово смањивање:
„Rutinsko cijepljenje protiv ospica u Velikoj Britaniji uvedeno je 1968. godine. Ospice su uz hripavac predstavljale jednu od najsmrtonosnijih dječjih bolesti, jer je prosječan stupanj smrtnosti djece do navršene 1. godine života u Engleskoj i Walesu u razdoblju 1901-1905. iznosio 311,72 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 2,32 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,25% ili za 134 puta u usporedbi s početnim razdobljem.

Prosječan stupanj smrti djece do navršene 5. godine života u razdoblju 1901-1905. iznosio je 272,05 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 1,69 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,37% ili za 161 puta u usporedbi sa početnim razdobljem.

Baš u svih kategorija životne dobi (djeca do navršene 1. godine života, do 2., do 5., populacija) smrtnost zbog ospica pala je za više od 99%, odnosno za 125-161 puta već prije uvođenja rutinskog cijepljenja. Tvrditi ili spekulirati da je cijepljenje igralo bilo kakvu ulogu kod smanjenja smrtnosti zbog ospica, obična je laž.“

 

Медијско испирање о томе да је „висок обухват вакцинације“ нешто што ће нас заштити од епидемије малих богиња, за своју логичну последицу имало би закључак да епидемија има само у земљама са „ниским обухватом”. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести изнетим у Практичном водичу за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, страна 8., ова болест се највише јављала управо у земљама које наводно имају високи обухват вакцинације (па су зато заслужиле да немају обавезну вакцинацију): „Slučajeve ospica prijavile su sve zemlje osim otočnih zemalja Islanda i Cipra. Epidemija ospica u zapadnom dijelu Europe 2011. bila je jedna od najvećih na svijetu (ECDC, 2012.)„

.Је ли, Власи, нису ли то оне исте земље са високим обухватом и још вишом свешћу која се код нас „примитивних“ треба утеривати насилно шприцем? Колико је велика просвећеност дотичних сведоче и подаци из истог извора (стр.15): “Stvarnost, i dobra vijest, jest da većina roditelja u EU vjeruje i podrţava programe cijepljenja. Međutim, mnogi od nas odluče cijepiti svoju djecu bez previše razumijevanja. Nedavno provedena studija 10 u Nizozemskoj pokazala je da je 81% roditelja Nizozemaca prihvatilo cijepljenje bez da su prethodno sami kritički razmotrili prednosti i rizike cijepljenja.“ То су одговорни родитељи, а „добра вест“ је, како видимо, да не разматрају ништа.

Овај душекорисни приручник, на страни 8., нам потврђује да је медијско хистерисање за високим обухватом само начин да се распамаћена и полушколована руља нахушка на невернике вакцинације, јер: “Čak i u zemljama s visokom stopom procijepljenosti broj necijepljenih akumulirat će se s vremenom (ECDC, 2012) te se u subnacionalnim područjima mogu naći „džepovi― slabo zaštićene, osjetljive populacije.“, док нам на два места доноси потврду да управо вакцина може довести до оболевања од малих богиња. На 43.страни се наводи да се након ММР вакцине „у 5-10% случајева јавља температура са или без осипа 8-10 дана након примјене цјепива“, док на 54. страни наводе да се „цијепљена особа не може разболети осим уколико се не даје живо цјепиво попут ММР или цјепиво против водених козица“.

Позивање на савест и наглашена емпатија душебрижника који се боје да се не угрозе „осетљиве популације које не могу да буду вакцинисане“ захтевају један статистички осврт. Према раду Предрага Кона „Резултати спровођења имунизација у Београду са освртом на период 2010-2014“ било је 4 утврђене трајне контраиндикације за ММР вакцину за двомилионски град Београд. Питам се, како им никад суза не кане за 4.115 умрлих од последица вакцинације у периоду од 1990-2011. према подацима Европског форума за вигиланцију вакцина?

 

Ако вам је све ово бљутаво, да засолимо мало алуминијум хлоридом. Према речима др Матеје Чернич, а према раду Tomljenović i Shaw, 2011., након оралног уношења слободног алуминијума у циркулацију се абсорбује 0,25%, док се код ињицираног абсорбује скоро 100%. Код уношења 0,5 mg орално унешеног, абсорбује се 1,25 mcg, док се код исте количине ињицираног, апсорбује 500 mcg, односно 400 пута више, док се на крају не настани у мозгу (Khan, 2013.).

Али ко ће о томе да мисли док гледа смрти у очи као и за време вариоле вере која се волшебно актуелизује у медијима. За наше храбре новинаре истраживачког новинарства да напоменемо да је обавезна вакцинација против вариоле у Србију уведена 1839.године, а да је у периоду од 1896.-1910. (60 година након увођења обавезе) од ове болести умрло 38.953 људи (Предраг Кон, Резултати спровођења имунизација у Београду).

Можда је требало да буде обавезнија?

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj