Category Archives: Članci

  • 0

RAZBLICAVANJE – 3. MALE BOGINJE U SRBIJI SEZONA 2017/2018. – Piše: dr Jovana Stojković

Category : Članci

Piše: dr Jovana Stojković

Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti donet u neviđenom saglasju vlasti i „opozicije“ u svom članu 32. lišava svakog građanina prava da odlučuje da li će biti vakcinisan ili ne.

Obaveznom vakcinacijom protivno svojoj volji obuhvaćena su prvenstveno deca, ali i zdravstveni radnici, koji nekim čudom, odolevaju vakcinaciji bez posledica, dok se roditelji i deca proganjaju sudski, institucionalno i medijski.

Ipak, prema novom Pravilniku o imunizaciji od 1. januara 2020. godine zaposleni u zdravstvenim ustanovama biće dužni da budu vakcinisani protiv sledećih zaraznih bolesti: Hepatitis B, grip, male boginje, rubeola, zauške, difterija, veliki kašalj, meningokokna bolest, varičela, ali i druge zarazne bolesti prema epidemiološkim indikacijama, te će moći da osete ispod sopstvene kože blagodeti obavezne vakcinacije, a onda i da sopstvenim iskustvom posvedoče o najvećem civilizacijskom dostignuću, što je prilika da se povrati poverenje u praksu vakcinacije i podigne obuhvat.

Do tada će na podizanju obuhvata raditi već uigrane ekipe sa blagoslovom Udruženja pedijatara Srbije koje je nakon nadahnutih predavanja pod sponzorstvom GlaxoSmitKlaine-a, proizvođača MMR vakcine, pozvalo na borbu protiv svojih pacijenata koji postavljaju pitanja i koji se ne slažu sa kršenjem ljudskih prava, ali i insistiralo na „objektivnom izveštavanju medija“, tačnije konkretnih osoba čija se objektivnost, prema pisanju nekih pravih novinara, meri sa 50.000 dinara mesečno, a koji imaju zadatak da spinuju i huškaju javno mnjenje na pobornike neobavezne vakcinacije nesuvislim tvrdnjama da se epidemije dešavaju zbog nevakcinisanih i da su smrtonosne.

Naravno, ovo se sve dešava samo u Srbiji, zemlji primitivnih ksenofoba i glupih paranoika, dok u Jevropi vakcinisana deca veselo trčkaraju po livadi, a sunce im šara po kosi.

No, ne lezi vraže, ksenofobni, paranoidni Srbin, pa još kad ima internet, voćka je čudnovata.

Tako dotični može da ode na sajt Batuta i pronađe Tabelu 3 „Rezultati sprovedenih imunizacija u Republici Srbiji u periodu od 2001.-2013. „koja jasno pokazuje da je obuhvat MMR vakcinom počeo da opada nakon 2011. godine, dok je GI za neobaveznu vakcinaciju osnovana tek 2015. godine kao odgovor na represivni zakon, te je pitanje elementarne logike – kako je delovanje Udruženja osnovanog 2015. godine prouzrokovalo pad obuhvata nakon 2011.godine?

Ako ode, ne daj Bože, na sajt Svetske Zdravstvene Organizacije i pogleda obuhvat za istu vakcinu, videće donekle različite podatke (da se čovek zapita čiji su tačni?) koji govore da je Srbija imala obuhvat od 95% samo tokom ČETIRI godine u periodu od 1984. do 2016.

Nagradno pitanje – ko je kriv za „neodgovarajući obuhvat“ 1984., 1985., 1986., 1987., 1988., 1989., 1990., 1991., 1992., 1993., 1994., 1995., 1996., 1997., 1999., 2000., 2001., 2002., 2003., 2004., 2006., 2008.?

(htpp:/apps.who.int/immunization_monitoring/globalsummary/coverages?c=SRB)

Na istom sajtu, u tabeli koja pokazuje broj slučajeva malih boginja u Srbiji, može se uvideti da se nakon 1984. godine kada je uvedena vakcinacija sa drugom dozom vakcine, koliko se prima i danas, registrovalo 104.620 slučajeva malih boginja, zaključno sa 2016.

Nagradno pitanje- da li ste čuli i za jedan od ovih 104.620 slučajeva, kao što svakodnevno slušamo o slučajevima iz 2017. i šta može biti razlog tome? Možda „objektivno izveštavanje“?

Kada nam dežurni auto šovinisti objasne, a revnosni papagaji ponavljaju do imbecilnosti da je svet planirao da se do 2015.oslobodi malih boginja, ali zbog mračnih anti vakcinaških sila nije, oni izostavljaju, a vrlo verovatno i ne znaju, da ugledni naučnici u svetu govore o neuspehu aktuelnog programa vakcinacije, kao i o pitanju da li nešto tako uopšte moguće.

Tako Gregori Poland (Vaccine 2012 Jan 5 ; 30 (2) : 103-104.) govori o tome da se „epidemije boginja pojavljuju tamo gde se najmanje očekuju“ kao i da su se epidemije javljale i u SAD od 2005. sa iznenađujućim brojem slučajeva među prethodno vakcinisanim osobama. On navodi da su se u periodu od 1989.-1991. u epidemijama javili procenti od 20-40% vakcinisanih, a u Kanadi 2011. bilo je preko 50% vakcinisanih među obolelima u epidemiji malih boginja kao i da se epidemije malih boginja javljaju i u visoko vakcinisanim populacijama zbog primarnog i sekundarnog neuspeha imunizacije. On se dalje pita da li je sadašnja vakcina dovoljno imunogena i efikasna da dovede do eradikacije i zaključuje da zbog velikog broja dobro obrazovanih roditelja (u prevodu nekih srpskih epidemiologa – glup, neobrazovan, zao) koji odbijaju ovu vakcinu iz bezbednosnih razloga, ali i praktičnih i imunoloških ograničenja, potrebna je pojava nove vakcine.

Hefernan (PMID: 19324753) predviđa matematičkim modelom da će se nakon dugog perioda bez bolesti dogoditi veće epidemije nego što se mogu predvideti standardnim modelima, a sve iz razloga što vakcinacija ne ostavlja doživotni imunitet. Ne morate biti matematički genije kao ovaj autor da biste shvatili da nevakcinisana deca nisu smrtno opasna.

Ako uzmemo podatke Batuta za 2015.godinu o broju stanovnika u Srbiji i podeli po godinama života, kao i tvrdnju američkog lekara (Hedrich A.W. 1930, American Journal of Epidemiology) koji je prvi pojmio kolektivni imunitet svom prirodnom značenju i ukazao da 95% dece u gradovima preboli male boginje do 15. rođendana, dobićemo sledeće podatke:

  1. Da se do 2015.godine u Srbiji niko nikad nije vakcinisao protiv malih boginja, siguran imunitet (ljudi koji sigurno ne mogu oboleti od malih boginja) bi iznosio 85,59% i štitio bi sve starije od 15 godina. U aktuelnoj situaciji, kada imamo vakcinaciju protiv malih boginja od 1971. godine, procenat „sigurno imunih“ je baziran na ljudima starijim od 46 godina i iznosi oko 47,4%.
  2. Ukoliko uzmemo u obzir podatke Polanda da se primarni neuspeh vakcinacije dešava u do 10% slučajeva, a da, prema La Baronu 20 godina nakon vakcinacije 33% vakcinisanih nema titar antitela koji bi ga zaštitio, u 2015. godini, u slučaju da su apsolutno sva deca vakcinisana, teoretski kolektivni imunitet u zemlji Srbiji iznosio bi 85,67%, uz mogućnost da obole i odrasli kod kojih vakcina nije delovala, a koji bi imali veću mogućnost za komplikacije i smrt, kao i odojčad koju slabije štite antitela vakcinisanih majki, dve grupe koje su izuzetno retko obolevale pre vakcinacijske ere.

Pre ere jahačica apokalipse iz BLIC-a, znanja o bolesti i lečenju bila su u delokrugu lekara i istraživača, te još 1967. Senceru Public Health Reports opisuje „smrtonosnu epidemiju“ malih boginja: “Komplikacije su retke, uz adekvatnu medicinsku negu smrtnost je retka… u velikim gradovima epidemije se pojavljuju na 2-3 godine i traju od rane zime, sa pikom u proleće, do zatvaranja škola.“ On objašnjava da je epidemija malih boginja samo ograničavajuća i da se dešava kada 45-50% dece ispod 15 godina bude osetljivo na virus, odnosno ne preleži male boginje. Epidemija traje dok procenat osetljive dece ne opadne do 30-35% i tada se epidemija sama završava.

Dakle u svakoj epidemiji u eri pre vakcinacije, obolevalo je 10-15% dece ispod 15 godina, koja nisu bila preležala male boginje i niko više!

Ovo je ujedno bio i period kada su deca najlakše prebolevala ovu bolest, koja se širom sveta, pa i u našoj zemlji vakcinacijom pomerila na starije godine, kada su komplikacije i smrtni ishodi češći.

Kada pogledamo šta je govorio čovek koji je i uvodio vakcinaciju protiv malih boginja u Ameriku i uporedimo to sa izjavama dobro poznatih vesnika smrti još iz doba životinjskih gripova, moramo da se zapitamo ko je ovde lud, kupljen ili ucenjen.

Langmuir još 1962. U “American Journal of Public Health” opisuje male boginje kao „samo ograničavajuću infekciju, umereno ozbiljnu, kratkog trajanja i niske smrtnosti“. U odnosu na sve ostale bolesti protiv kojih se tada vakcinisalo ocenjuje da se značaj malih boginja „ne može porediti ni sa jednom od ovih bolesti“, i opravdava uvođenje vakcinacije u najmanju ruku neubedljivim razlozima te navodi da se to čini iz „humanih razloga“, jer „svaki roditelj koji vidi svoje malo dete da se muči sa visokom temperaturom, poželi da to bude prevenirano, ukoliko se to može uraditi bezbedno“, ali i zbog toga što su nam „dostupni alati efikasne kontrole i eradikacije“.

Prema procenama ovih oca vakcine protiv malih boginja iznesenim u radu „Epidemiologic basis for eradication of measles in 1967“, „efikasna upotreba ovih vakcina tokom ove zime i proleća, dovešće do eradikacije (!) malih boginja u SAD 1967. godine“.

Očigledno je da ni nakon 50 godina ovaj cilj nije postignut i verovatno nikada neće, ali ne zbog nevakcinisanih koji nakon obolevanja jedini imaju pravi imunitet, već upravo zbog sumnjive efikasnosti vakcine i osetljivosti vakcinisanih, kao i umiranja populacije koja je prirodno preležala bolest, što i predskazuje Hefernan u gornjem radu.

(Ne)znajući to , uigrana ekipa raznih sonji todorović i lud-kupljen-ucenjen proroka shvata da im je igranje na emocije jedina karta kojom mogu da nahuškaju neinformisanu javnost na borce za slobodu izbora i očuvanje zadnje mrve dostojanstva i integriteta stanovnika konc-logora Srbija. Zato poslednjih dana kao vrani gavrani obleću oko nesrećne dece koja se bore za život zbog svojih urođenih stanja, a kojima svaka infekcija može odneti život, očekujuću pozitivan bris na male boginje, ne bi li satanski likovali i opravdali svoj sramni angažman u zastrašivanju i lišavanju ljudi elementarnih ljudskih prava.

NAGRADNA PITANJA BI BILA

  • Na koji će način zdrava nevakcinisana deca, koja su glavna meta njihovog progona, ugroziti dete koje je u bolnici na posebnom režimu zbog svog stanja, kada deci nije dozvoljen pristup bolnicama?
  • Da li će eventualni prenosioci biti upravo odrasli koji su „zaštićeni“ vakcinom?
  • Zbog čega se ne pominje 6 opštih i čak 11 posebnih mera za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti pored vakcinacije, koje epidemiološke službe imaju na raspolaganju za kontrolu epidemija i kojim uspešno savladavaju preko 200 različitih epidemija godišnje, već se akcenat uporno stavlja na vakcinu kao „jedini spas“?
  • Zbog čega je bolnica Džon Hopkins u svom priručniku za imuno kompromitovane pacijente naglasila da se pacijenti ne posećuju od strane akutno bolesnih od zaraznih bolesti, ali i skorije vakcinisanih protiv bolesti kao što su male boginje, rubeola, ovčije boginje, dečja paraliza uz preporuku da se izbegava kontakt sa skoro vakcinisanom decom i kakva će „pravedna“ kazna biti tražena ako sveže vakcinisano dete prenese morbile imuno kompromitovanom?
  • Zašto nije bilo isfabrikovane panike za imuno kompromitovane u epidemijama 2007. I 2011. kada je bilo slučajeva morbila i na odeljenju hematoonkologije (upravo gde leže imuno kompromitovana deca) i da li je „odgovarajući obuhvat“ bio razlog za izostanak iste?

Prema informacijama Batuta, zaključno sa 22.12.2017. u Srbiji je prijavljeno 603 slučaja malih boginja, od čega je 201 laboratorijski potvrđen. U prevodu, prema najnovijim dijagnostičkim kriterijumima, ispravno bi bilo reći da postoji 201 slučaj malih boginja, obzirom da udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220. kaže : „Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu. “Od ovog broja prijavljenih slučajeva kojih je uvek više kada je pojačan nadzor, jer se svaka temperatura sa ospom prijavljuje kao sumnja na male boginje, 254 slučajeva su sa teritorije Kosova i Metohije i stalno su prisutni u „objektivnim“ izveštajima medija, iako je godinama unazad u izveštajima Batuta epidemiološka slika sa teritorije južne srpske pokrajine predstavljana odvojeno od Centralne Srbije i Vojvodine, te osnovano sumnjamo da je ovaj nagli patriotizam posledica „intenzivirane borbe protiv antivakcinalnog lobija“.

Interesantno je i da se sa pričom o epidemiji na KiM krenulo nakon famoznog skupa pedijatara u Nišu u oktobru mesecu, iako je, prema rečima Hamdi Ramadanija, direktora Infektivne klinike u Prištini za Birn, početak epidemije bio u junu mesecu.

Još interesantnija je i izjava Eve Pireve sa Nacionalnog instituta za javno zdravlje koja je navela da je obuhvat MMR vakcinom visokih 93-94%, ali i da je tokom Nedelje imunizacije u aprilu mesecu, tzv. “Kosovo“ sa 95% obuhvata vakcinacijom, prema tamošnjem ministru zdravlja, jedna od najuspešnijih „zemalja“ u svetu po vakcinaciji dece.

Srpski lekar Zoran Vukadinović, za „Vesti“ govori da je početkom oktobra zabeleženo 5 slučajeva morbila, od koga su četiri epidemiološki povezana sa osobama iz južnog dela Kosovske Mitrovice, kao i da je od petoro obolelih dvoje primilo obe doze MMR vakcine, dvoje po jednu, a za jednu osobu nema podataka o vakcinaciji!

Dakle, epidemija je počela iz „zemlje“ sa visokim obuhvatom, prenela se na četvoro vakcinisanih i jednog moguće vakcinisanog i širila dalje.

 

NAGRADNA PITANJA

  1. Ko je kriv što se, uprkos, visokom obuhvatu na tzv. “Kosovu“ javila epidemija?
  2. Ko je kriv što su u srpskom delu oboleli prvo vakcinisani, koji su trebali da budu „zaštićeni“?

Svakako nije proizvođač koji se u uputstvu za vakcinu i sam ograđuje da “kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.

”Svakako nije ni država koja propisuje obaveznu vakcinaciju, ali nije ni proizvođač koji treba da bude odgovoran za kvalitet svog proizvoda. Nisu ni oni što obećavaju da je „spas u vakcinaciji“, jer oni samo sprovode preporuke Svetske Zdravstvene Organizacije, iste one koja je osuđena Rezolucijom br. 1749 Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 24. juna 2010. godine (“1) …alarmirana načinom na koji se bavilo pandemijom influence, ne samo od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO), nego i odgovarajućih zdravstvenih vlasti EU i država. Naročito su problematične odluke koje su donete a koje su vodile krivljenju prioriteta službi javnog zdravlja širom Evrope, bacanju ogromnih suma javnog novca i neopravdanim strahovima o zdravstvenim rizicima sa kojima se Evropa suočavala. 2) Parlamentarna skupština podvlači da su otkriveni veliki nedostaci u vezi sa transparentnošću procesa donošenja odluka o pandemiji koji su stvorili sumnju oko mogućeg uticaja farmaceutske industrije na neke od glavnih odluka koje se tiču pandemije.“)

No, nema brige za ovu veselu družinu. Dok je njima jahačica apokalipse koje za 50.000 din. mesečno mogu od svakog da naprave ubicu dece, a od obespravljenih građana „antivakcinalnu mafiju“, mirno spavaju uz blagoslov ministra zdravlja. Dok god ima pravnika koji ćute na povredu Ustava, boraca za ljudska prava koji ne vide ništa loše u prisilnom vakcinisanju dece, lekara kojima je bitnije šta im šef naredi od onoga što piše u medicinskoj etici, lopova i psihijatrijskih pacijenata koji predvode grupe za linč na internetu, slobode biti neće, jer je ne zaslužujemo.

Ukoliko li se desi suprotno, odgovaraće.

„Al tirjanstvu stati nogom za vrat, dovesti ga k poznaniju prava, to je ljudska dužnost najsvetlija!“ – Petar Petrović Njegoš

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

 

NE PROPUSTITE SLEDEĆI ČLANAK:


  • 0
Др Јована Стојковић

КОРИСНИ ИДИОТИ И МЕДИЈСКЕ ПРЕССТИТУТКЕ, БЕЗОБРАЗЛУК ЗАСНОВАН НА ДОКАЗИМА – др Јована Стојковић, УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

КОРИСНИ ИДИОТИ И МЕДИЈСКЕ ПРЕССТИТУТКЕ, БЕЗОБРАЗЛУК ЗАСНОВАН НА ДОКАЗИМА – др Јована Стојковић, УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

Фантомско удружење „забринутих лекара и грађана“ нерегистровано у АПР-у , већ годинама керберски брани концепт наци-вакцинације у Србији. Евидентна је фина координација са окупаторским медијима и преституткама плаћеним од РФЗО-а које ревносно преносе њихове тужбе и оптужбе типа „да ли си престао да се дрогираш“, на које , шта год рекао не можеш дати одговарајући одговор. Тако ови „стручњаци засновани на доказима“ оцењују да је деловање покрета за слободу избора (у њиховом слободном преводу – против вакцинације) одговорно за пад обухвата вакцинацијом, а пад обухвата за епидемију, која може довести до смрти н.н. лица.

Када погледамо податке омиљене им СЗО, примећујемо да је Србија у периоду од 32 године (1984.-2016.) имала обухват од 95% и више за вакцину против малих богиња само током четири године. У периоду од 1985. до 2016. било је 104.620 пријавњених случајева морбила. Обзиром да је ГИ за необавезну вакцинацију основана 2015. године као одговор на Закон о заштити од заразних болести који онемогућава родитељу да одлучује о вакцинацији свог детета, питамо се:

  1. Ко је крив за „неадекватан обухват“ током 26 година пре оснивања Удружења?
  2. Да ли су тоалет дневни таблоиди нарицали над свих 140.620 случајева малих богиња у том периоду за шта би им требало 286 година свакодневних насловних страна?
  3. Ко је „крив“ за епидемије 2011. и 2007. године када је обухват вакцинацијом био 97%, према подацима Батута и зашто је тада изостала паника због малих богиња на одељењу хематоонкологије? 
  4. Ако су за епидемије крива невакцинисана деца, како то да је највећи број оболелих (оних који шире болест)  у 2011. био у доби од 20 до 39 година, када би они требало да припадају групи „заштићених“, обзиром да се вакцинација против малих богиња спроводи од 1971.? Исто се догодило и 2015. године када је највећи број оболелих (и преносиоца болести) био у „заштићеној“ доби од 20 до 49 година. Током ових епидемија примећује се обољевање деце од 0-1 године која још нису вакцинисана, али које би штитио мајчин имунитет премешен млеком да су мајке природно прележале мале богиње.
  5. Зашто је у Немачкој необавезна вакцинација када је упркос „одговарајућем обухвату“ од 2007. имала 9.615 случајева малих богиња? 
  6. Зашто је у Немачкој необавезна вакцинација када је упркос  обухвату од 99% број случајева великог кашља у периоду од 2014. до 2016. био 35.069!?
  7. Зашто је у Немачкој необавезна вакцинација када је у периоду од 1985. до 2016.  скоро сваке године имала пријављене случајеве дифтерије?
  8. Због чега не постоје истовремене епидемије за остале две болести против којих се вакцинише ММР вакцином, ако је „пад обухвата“ главни кривац?
  9. Због чега се не обавља обавезна вакцинација против грипа у Србији када је у периоду од 2011. до 2015. било 121.405 оболелих, 52 епидемије и 51 умрлих, а вакцина постоји?
  10. Зашто је Румунија полигон за обавезну вакцинацију, ако је имала 24.251 случај морбила у периоду од 2000. до 2016., док је Немачка као земља са 24.281 оболелих у истом периоду ослобођена присиле? 
  11. Зашто Немачка нема обавезну вакцинацију, иако је у односу на Румунију имала константно нижи обухват вакцином против морбила у периоду од 1984. до чак 2010.?

 

 

На коју се црну медицинску етику позивају противници слободе избора и прогониоци родитеља и деце када:

 

  1. Принцип аутономије у медицинској пракси представља спремност, моралну и законску обавезу лекара да поштује мишљења, одлуке, процене и вољу пацијента у свим сегментима медицинског поступања. (Увод у медицинску етику, стр.70.)
  2. Морално је проблематично полазити од претпоставке да је нешто за пацијента добро и из тога закључивати да би пацијент требало да пристане на третман. ( Увод у медицинску етику, стр.72.)
  3. Продирање права у подручје медицинског морала и етике, не значи увек и ојачавање морала и етике, право их каткад и анулира (Увод у медицинску етику, стр.72.) 
  4. Женевска декларација (осавремењена Хипократова заклетва) наводи да „ни под претњом нећу користити медицинска знања тако да кршим људска права или угрожавам грађанске слободе“
  5. Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да поштује право компетентног пацијента да прихвати или одбије лечење. 
  6. Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да пружа стручну помоћ са потпуном моралном и професионалном независношћу. 
  7. Према Кодексу лекарске етике Србије, лекару загарантовано право да слободно и самостално одлучује о деликатним питањима везаним за људско здравље и живот. 
  8. Према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члан 3., медицински професионалци обављају своје занимање према својој савести, начелима медицинске етике и начелима човечности, као и да не треба да се држе начела, прописа или упутстава који су неспојиви са њиховим задацима и за чије спровођење они не могу да одговарају. 
  9. Према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члану 9., лекар има право да одбије сваки покушај притиска од стране колега, пацијената или других лица уколико противрече етичким принципима, професионалним дужностима и закону. 
  10. Према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 30. који говори о принудним медицинским интервенцијама, нема помена присилне вакцинације која се, евидентно, спроводи у Србији. 
  11. Према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 45., за сваку интервенцију над малолетним лицем потребан је писмена сагласност родитеља, а да лекар може да интервенише без сагласности само у хитним случајевима. 
  12. „Ако се, наиме, зна да ће пет до десет одсто вакцинисаних ризиковати да им вакцина наруши здравље (код неких вакцина последице могу бити и смртоносне), а тој врсти превентиве је подвргнуто 10.000 људи, како морално оправдати зло које је нането 500 или чак 1.000 особа ?…

 

Не само у овој „медицинскоетичкој аритметици“, него и у наизглед много убедљивијој, држимо да је данас морално и етички проблематично то приказивати као успех, јер за тог једног који је страдао, као и за његове ближње не постоји позитивна размера, за њега или њу и оне којима је био драг постоји само однос 1:1.“  (Увод у медицинску етику, Медицински факултет у Београду, страна 69)

 

Постоји ли иједан правник, етичар, истраживачки новинар, Србин, лекар, пекар, апотекар који би са овим суочио министра здравља и министра правде на националној телевизији, која најављује кривичне пријаве против оних који су говорили да је производ једне мултинационалне компаније штетан, а што је објавила и држава лично у Фармакотерапијским протоколима из 2014.год.?

 

Хоћемо ли писати кривичне пријаве за писце дотичног протокола (њих, двестотинак), али и саме фармацеутске куће која у свом поверљивом документу указује на исти проблем? Није ли то иста фармацеутска кућа која је 2012. платила  3,06 милијарди долара казне због нелегалних и обмањујућих промоција лекова, поткупљивања лекара и прикривања резултата студија, а која је ове године финансирала Педијатријске дане са којих се заорила песма о „борби против антивакциналног лобија“, родитеља који су забринути због онога што је ова поштена фармацеутска кућа сама навела у свом извештају, исто као и Министарство здравља у свом.

 

Компликовано је ово за размишљање просечног Србина који о овоме ништа не зна, али одмах заузме став чим му између два пара сиса на насловници таблоида појаве нови државни антивакцинални непријатељи за које му стручњаци засновани на доказима објасне да су опасни и зли, а медијске пресституке драматичним коментарима произведу пожељно расположење.

Гебелс спрам њих делује као невинашце…

Др Јована Стојковић
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ од савесних грађана до бацача клетви

Category : Članci

Lat.

ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ од савесних грађана до бацача клетви

„Spricas ti svoje smrdljivo ,zarazno , nevakcinisano dete ,glupi pedofilu. A spricace vas i po zatvorima 🙂 ,maloumni tvorovi.  :-D“

– коментар вакциналног сведока у терминалном стадијуму

На почетку, да се разумемо. Немам ништа против људи који вакцинишу себе и своју децу, нити против лекара који вакцинацију препоручују и спроводе у складу са својим сазнањима и веровањима и поштујућу лекарску етику. У мом најближем окружењу, моји кумови, две породице са децом, редовно се вакцинишу. Иако знају за мој активизам за слободу избора, никада нисмо разговарали на тему вакцина, јер се они по том питању информишу од својих педијатара са којима имају однос поверења. То је њихово право и слобода избора коју им никада не бих угрозила само зато што имам другачији став.

Међутим, оно што ме инспирише на ово писаније јесте појава псеудоверских фанатика који се залажу за присилну вакцинацију сваког чељадета у Србији и који са оргазмичким задовољством дочекују „идејна решења“ корпумпиране власти за присилну вакцинацију деце неверника. Тако је за њих стрпати самохрану мајку у затвор због коришћења права на избор, сасвим мудра и легитимна ствар, као и одузети дете од родитеља истим поводом.

Иако овај ниво вакциналне психопатологије нисам сретала у реалном животу, приметна је њихова егзистенција на интернету, у виду балављења на снимке и објаве сваког ко покуша да изусти и „ва“ од вакцина. Премда не завређују пажњу просечно нормалног човека који комуникацију са оваквима заврши већ на нивоу згражавања, просечно ненормалном психијатру њихово понашање феноменолошки је занимљиво.

Приметно је да ова група има неколико ничим доказаних и отрцаних фарса којима коментарише свако скрнављење вакциналне догме. На пример:

  1. Примитивни и необразовани људи су „против“ вакцинације.

Ова генерализација упућује се некритично у вакциналном трансу, без обзира на јавно изнете ставове људи који су де факто завршили факултете, медицинске и сродне (Лидија Гајски, Срећко Сладољев, Бранимир Несторовић, Жељко Пољак, Нада Јуринчић, Слађана Велков, Лела Шурлан, Зорица Чавић, Александар Радојевић). Уз бројне друге у свету, критичан је према вакцинацији и Лук Монтање, добитник Нобелове награде , али то не смета вакциналним сведоцима да и даље балаве на задату тему.

  1. Вакцинација је искоренила многе заразне болести и спасла животе милиона људи! 

Упућивати на државне статистике (Office for National Statistics, 2000., Federal Secyritu Agency, 1947; Department of Health, 1964-2002.), као и научне радове који говоре у драстичном смањењу смртности и пре увођења вакцина (McKeown 1975.), конфронтирање са чињеницом да није било масовне вакцинације против најсмртоноснијих болести куге, тифуса, колере, чињеница да је пад смртности од туберкулозе био сличан у Америци где вакцина није коришћена и у, на пример, Великој Британији где је коришћена, чињеница да је данас шарлах безопасна дечја болест против које не постоји вакцина, а која је почетком 20. века имала смртност 20%, не може разбити њихов идео-афективни блок. Педесетих година смртност од свих заразних болести у Србији учествовала је са 10% у укупној смртности, да би се у наредних 15 година спустила на само 2%. (Узроци смрти у Србији од средине 20.века, Иван Маринковић). Обзиром да је шездесетих тек увођена вакцинација првим дечјим вакцинама у Србију, јасно је да то није могло утицати на овај пад смртности.

  1. Пре педесетак година  су деца умирала масовно, од десеторо је петoро преживљавало због „страшних зразних болести“ које су се искорениле вакцинацијом,

теза је коју изговарају и лекари на значајним позицијама у Србији.

Према раду „Узроци смрти у Србији од средине двадесетог века“ Ивана Марковића, педесетих година перинатална смртност била је водећи узрок смрти у деце.

Обзиром да перинатални период обухвата период од зачећа до седмог дана по рођењу, умрла деца нису стизала да се разболе и да умру од „страшних заразних болести које су се искорениле вакцинацијом“, већ су умирала од компликација везаних за трудноћу и порођај. И ова смртност смањена је у наредних 20 година од 10,1% до 1% укупне смртности побољшањем услова живота у периоду кад највећи број садашњих спасоносних вакцина није био ни уведен.

  1. Невакцинисана деца су заразна (!) и заразиће нашу вакцинисану,

повод је за хистерију „забринутих грађана“ и поред бројних примера када су управо вакцинисани били извор заразе (Atrasheuskaya i sar. 2008), Morfin i sar. (2002. Atrasheuskaya i sar. 2006), Baker i Mathias (2001) Kraigher et al.2011,str.34…). Но, стрељајте их, они и даље држе час о томе како су вакцинисани „заштићени и штите целу полулацију“., јербо, то тако „заштићено“ звучи…

У прилог овој „тези“ обично следи фрљање линковима о „умрлој деци у Румунији од богиња“, која нису умрла од неухрањености и пратећих здравствених стања, већ од „пада обухвата“. Изостаје информација о оболељевању у суседној Мађарској која је позната по највишем обухвату вакцинације и нарицању над њеним оболелима. 

  1. Уколико сте родитељ који је за необавезну вакцинацију, ви сте дегенерик коме треба одузети дете,

јер им се јавља да ће оно, ни мање, ни више, умрети од малих богиња, иако је смртност непосредно пре увођења вакцина била 0,2 на 100.000 у САД, а 0,11 на 100.000 у Великој Британији, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу, а последице повезане са ниском животним стандардом McKeown (1975.). Уколико пак ваше дете оболи од малих богиња управо од вакцине (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, стр. 54), онда вам га не треба одузети јер то је „очекивана реакција“. Дегенерици нису, на пример, Холанђани који у 81% случајева не знају ништа о вакцинама које дају деци (исти водич, страна 15.).

  1. Ако сте лекар који преиспитује политику вакцинације, онда нисте епидемиолог, ако сте епидемиолог, онда нисте инфектолог, ако сте инфектолог, онда нисте имунолог,

а када им наведете имена Срећка Сладољева и Жељка Пољака, онда су они „антивакциналисти“. Занимљиво да, по закону, вакцинацију може индиковати и спроводити доктор медицине (односно лекар опште праксе) коме, неким чудом, нису потребна тајна знања која поседују горе наведени да би вас присилно вакцинисао.

  1. У свету је вакцинација необавезна зато што је ниво „свести“ висок, па је обухват вакцинацијом преко 95%.

Да не понављамо табеле о вакцинисаности у периодима од 1997. до 2007. и 2006. до 2012. које су објављене на сајту Батута и говоре другачије, интересантно да је у Немачкој вакцинација необавезна и за мигранте непознатог вакциналног статуса. Могуће да Ангела Меркел лично дежура на граници и чека да уђе онај који обави обухват испод 95% да га присилно вакцинише.

  1. Носићете умрлу децу од страшних заразних болести на души, 

омиљена је клетва вакциналних сведока, истих оних који немају ништа против да вам одузму дете и присилно га вакцинишу вакцинама које могу довести до смрти, инвалидности, трајног оштећења, хоспитализације, животне угрожености (Правлиник о имунизацији и начину заштите лековима, образац 5.), а кога нико неће носити на души, јер су законом сви заштићени од одговорности. То им не смета да одузимају родитељима одговорност коју хоће да прихвате за сопствену децу, а која им по природном праву припада. 

И за крај, неизбежне констатације из „хак-пу“ асортимана од говнета, преко плаћеника до децеубица, које не захтевају дубљу елаборацију.

Пуно мегаломанских изјава, месијанских жеља, без сучељавања доказа и дијалога, афективно набијено, идеолошки круто, логички неодрживо, секташки свирепо.

А на почетку беху забринути  грађани који се брину за јавно здравље…

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

САМО РАДИТИ СВОЈ ПОСАО… Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: др Јована Стојковић

САМО РАДИТИ СВОЈ ПОСАО…

„Својевољно, а не принудно лечење које је резултат лекареве самовоље, то је данас правни принцип. Пацијентова одлука има примат над медицинским разлозима лечења, јер човекова личност не сме се жртвовати никаквим, па ни медицинским циљевима. На лечење не овлашћују лекара ни симптоми болести, ни медицнска индикација, него пристанак болесника
– Проф.др Јаков Радишић

Падоше и први родитељи за слободу. Осуђени на 15 дана затвора због одбијања вакцинације своје деце вакцинама које су одобрене од  АЛИМС-а прегледом документације која има статус службене тајне (члан 49. Закона о лековима). Њихове „преступе“ евидентирали су доктори који ову докуменатацију никада нису видели, јер нису ни могли према члану 207. Закона о лековима. „Преступе“ су затим прописно казниле судије, а све према Закону о заштити становништва од заразних болести који је у супротности са Уставом републике Србије (члан 25.)
И тако, док невини очеви и мајке буде лежали у затвору, доктори, инспектори и судије ће сматрати да су само радили свој посао.

 

Да су господа судије радили свој посао, узели би у обзир:

  1. Да Устав републике Србије (члан 25) гарантује неповредивост физичког и психичког интегритета, те да је закон о обавезној вакцинацији неуставан.
  2. Да према  Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода „нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном и понижавајућем поступању или кажњавању“ (члан 3.)
  3. Да је према Повељи ЕУ о основним правима (члан 3.) свакоме загарантован психички и физички интегритет, а за интервенције у области медицине и биологије неопходан је слободан пристанак лица.
  4. Да према пресуди Европског суда за људска права од 9.7.2002., као нежељено лечење, обавезно вакцинисање омета право на приватност загарантовано чланом 8. Европске конвенције о људским правима.
  5. Да Конвенција о људским правима и биомедицини, у члану 2., потврђује примат људског бића  чији интереси и добробит имају предност над самим интересом друштва и науке.
  6. Да члан 44. Закона о пацијентима предвиђа казну за оног ко без пристанка пацијента предузме над њим медицинске мере.
  7. Да према члану 8. Закона о правима пацијената, пацијент има ПРАВО на спровођење превентивних мера, а не обавезу.
  8. Да према Закону о здравственој заштити, члан 25., пацијент има права на остваривање здравствене заштите уз поштовање људских права, права на физички и психички  интегритет личности и уважавање моралних, културних, религијских и филозофских убеђења…

 

Да су господа доктори радили свој посао, узели би у обзир:

  1. Да принцип аутономије у медицинској пракси представља спремност, моралну и законску обавезу лекара да поштује мишљења, одлуке, процене и вољу пацијента у свим сегментима медицинског поступања. (Увод у медицинску етику, стр.70.)
  2. Да је морално проблематично полазити од претпоставке да је нешто за пацијента добро и из тога закључивати да би пацијент требало да пристане на третман. (Увод у медицинску етику, стр.72.)
  3. Да продирање права у подручје медицинског морала и етике, не значи увек и ојачавање морала и етике, право их каткад и анулира (Увод у медицинску етику, стр.72.)
  4. Да Женевска декларација (осавремењена Хипократова заклетва) наводи да „ни под претњом нећу користити медицинска знања тако да кршим људска права или угрожавам грађанске слободе“.
  5. Да Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да поштује право компетентног пацијента да прихвати или одбије лечење.
  6. Да Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да пружа стручну помоћ са потпуном моралном и професионалном независношћу.
  7. Да је према Кодексу лекарске етике Србије, лекару загарантовано право да слободно и самостално одлучује о деликатним питањима везаним за људско здравље и живот.
  8. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члан 3.,  медицински професионалци обављају своје занимање према својој савести, начелима медицинске етике и начелима човечности, као и да не треба да се држе начела, прописа или упутстава који су неспојиви са њиховим задацима и за чије спровођење они не могу да одговарају.
  9. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члану 7., медицински професионалци не треба да учествују у чину лишавања слободе.
  10. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члану 9. лекар има право да одбије сваки покушај притиска од стране колега, пацијената или других лица уколико противрече етичким принципима, професионалним дужностима и закону.
  11. Да према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 30. који говори о принудним медицинским интервенцијама, нема помена присилне вакцинације која се, евидентно, спроводи у Србији.
  12. Да према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 45., за сваку интервенцију над малолетним лицем потребан је писмена сагласност родитеља, а да лекар може да интервенише без сагласности само у хитним случајевима.

 

Данас у Србији, радити свој посао, значи слушати шта нареди власт. За бољи ручак, мораш бити чувар логора.
Ипак, идеја о слободи траје дуже од сваког варења.
Зато је потребно само да родитељи раде свој посао…

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ – од математичке до политичке категорије

Lat.

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ – од математичке до политичке категорије

Пише: др Јована Стојковић

Грађани Србије  су ових дана били  обрадовани вешћу да ће 1000 деце миграната бити укључено у образовни систем Србије. “Један од њихових заштитника је нагласио да да је « и по закону, који основно образовање третира као обавезно, неопходно укључити децу избеглице у систем образовања „. Ова обавезност по закону  није обавезна за невакцинисану децу, држављане Србије. Њихове родитеље, држављане Србије, глупаке који не разумеју „колективни имунитет“, у Домовима здравља дочекују натписи да за њихову невакцинисану децу НЕЋЕ бити издаване потврде за упис у вртиће и школе.

Долазак нових другара миграната, објашњава се у тексту, одличан је за нашу децу, јер ће „наша деца бити обогаћена новим искуствима, јер деца су љубопитљива и имају живу међусобну комуникацију. Имали смо случајеве и да су деца избеглице тако добро успевала да се интегришу да су неки постајали и навијачи српских фудбалских клубова и играли за тимове својих школа”. Одлазак старих другара, невакцинисаних држављана Србије, такође је одличан за нашу децу, јер наши угледни стручњаци једногласно тврде да су невакцинисана деца, која су здрава и немају узрочника болести у телу опасна за вакцинисану, која су заштићена ефикасним и безбедним вакцинама.  Ако вам ово звучи чудно, то је зато што сте луди и глупи.

Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић, рекао је агенцији Бета да се процењује да се у Србији тренутно налази око 1.000 деце школског узраста, углавном из Сирије, Авганистана и Пакистана.

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ИМУНИЗАЦИЈИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 2016. ГОДИНИ Института за јавно здравље Батут, на 34.страни каже да се: “Полио ендемски одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија) и у њима су пријављени сви случајеви. Епидемиолошку ситуацију полиомијелитиса у 2013. години обележила је епидемија ове болести у Сирији, са 25 потврђених случајева, као и да је више пута потврђен илегални транспорт и у претходној години веома актуелан боравак (азиланти и мигранти) у Србији људи из земаља у којима се полио ендемски одржава или је циркулација поново успостављена (Сирија, Авганистан, Пакистан).”  У истом извештају, на 37 стр.,  се наводи да је „обухват вакцинацијом против полиомијелитиса деце из ромске популације веома низак (20–30%)”.

Обзиром да Институт за јавно здравље евидентно  располаже овим подацима, очекујемо да се јавно огласе и одговоре на питање вакциналног статуса деце миграната и деце Рома, а уколико је неодговарајућ, очекујемо да организују обавезну вакцинацију ове деце свим вакцинама из календара вакцинације,  уз немогућност одбијања од стране родитеља  и немогућност уписивања у предшколске и школске установе, а што је у складу са чланом 32 Закона о заштити становништва од заразних болести.

Неће се ваљда установа која брине о јавном здрављу у Србији дискриминаторски односити према деци само зато што су друге боје и немају српско држављанство?

Благодети здравствене заштите Србије морају бити доступне свима!

Уколико се и деси да неко од другара из ендемског подручја поред «нових искустава» донесе и полиомијелитис, савесни грађани Србије немају разлога за бригу. Према члану 33 Закона о заштити становништва од заразних болести, у случају уношења у земљу болести која је у складу са плановима за одстрањивање и одржавање статуса искорењивања, може се одредити препоручена или обавезна вакцинација за сва или за одређене категорије лица. Обзиром да је и Србија у polio-free статусу, овакав спасоносни сценарио је и могућ и озакоњен.

За параноичне глупаке, на снази је, срећом, члан 32  по којем при обавезној вакцинацији, лице које треба да се имунизује исту не може да одбије осим у случају медицинске контраиндикације.

За мигранте  се, у  вишејезичном водичу за имунизацију и Немачкој наводи да је вакцинација необавезна и да свако може након разговора са лекаром да исту одбије или прихвати.

Боље мигрант у Немачкој, него Србин у Србији.

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

DUEL „ČETIRI NA JEDAN“ – Piše Dr Jovana Stojković

Tags :

Category : Članci

Cyr:

Piše: Dr Jovana Stojković

Vakcinalni svedoci iz nemačkog dnevnog tabloida, na sebi svojstven prostački i primitivan način, nastavljaju hajku protiv osnovnih građanskih sloboda i fizičkog i psihičkog integriteta građana, promovišući prisilnu vakcinaciju .

U novoj „epizodi“ medicinski dunsteri i poluobrazovani presstitutski talog iz redakcije ocenjuje kako su dva lekara „pokopala“ predstavnika roditelja „opskurnog „Udruženja za neobaveznu vakcinaciju”. Ovo „razbijanje“ omogućila je gebelsovska televizija, poznata po poštenom tretmanu sagovornika, po formuli 4 na 1. Ako i ignorišemo neiteligentna i nekompetentna pitanja voditelja koji su se za emisiju spremali čitajući kajrone sa jutarnjih programa i masna slova u dnevnim novinama, primetićemo da je naš saborac Milivoj Mrdaković predstavljen samo kao „roditelj“ (što u slobodnom prevodu jednog od prisutnih lekara znači isto što i budaletina), iako je i diplomirani informatičar, master ekonomije i član Mense, što je za zločinačke potrebe ružičastih spinera bilo irelevantno.

Sve što je naš saborac izneo bilo je apsolutno tačno i proverivo, ali slabimislećim i ideološki osrašćenim teletabisima nedovoljno ubedljivo u odnosu na medicinsko blagoglagoljanje i besčinjenično pozivanje na autoritet dvojice lekara.

Tvrdnje da vakcine sadrže aluminijum, formaldehid, živu izazvale su akutnu stresnu reakciju kod voditeljke koja očigledno za života nije pročitala ni jedno uputstvo za vakcine, što je ipak nije sprečilo da „vodi“ razgovor na tu temu. Količina ovih stvari u vakcinama koja je po rečima jednog od prisutnih „hiljadama puta manja“ i samim tim bezopasna, ne odgovara činjenicama.

Verstraeten et al., 2008. navodi da negativni učinci aluminijuma nisu zavisni od doze već od trenutka kada je unesen u razvojnom dobu izložene osobe.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. zaključuju da injiciranje aluminijum hidroksida negativno utiče na motoriku i kognitivne funkcije.

Shaw I Tomljenović 2013. otkrivaju da su imunotoksični učinci ađuvansa posledica preterane stimulacije imunog odgovora.

Tomljenović et Shaw 2011a zaključuju da se apsorbuje 0,25% unesenog aluminijuma peroralno, dok se apsorbuje gotovo 100% injiciranog. U prevodu na „minimalanu“ dozu od 0,5 mg. u samo jednoj vakcini, dete 400 puta više aluminijuma apsorbuje vakcinom, nego da je pojelo tih 0,5 mg.

Dorea i Marques 2010., str. 600 zapaža da dete apsorbuje 55 mikrograma aluminijuma preko majčinog mleka prvih 6 meseci sisanja. Do tada apsorbuje preko vakcina 1.500 mikrograma aliminijuma. Dakle, samo jednom dozom vakcine apsorbuje 9 puta veću dozu aluminijuma nego sisanjem za svih 6 meseci.

Naravno, nije izostao ni famozni „kolektivni imunitet“ dobijen vakcinacijom, za koji je naš saborac tvrdio da je mit i sasvim zdravorazumski upitao voditeljku kada je ona poslednji put primila vakcinu. Iako profesori pedijatrije u udžbeniku Medicinskog fakulteta u Beogradu na 18. str. tvrde da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“, proizvođač na 4. strani uputstva da „kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, a infektolozi u udžbeniku iz infektologije na strani 218. da je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ , jedan od sagovornika  je tvrdio da vakcinacija MMR vakcinom daje doživotan imunitet! O izlučivanju virusa morbila kod vakcinisanih, njihovom obolevanju ali i zaražavanju ostalih svedoče radovi Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Stigosmo i do autizma, bolesti koja je postojala oduvek, sa čudnom osobinom da zaustavlja starenje, obzirom da nikada za osam godina provedenih na psihijatriji nisam videla odraslu obolelu osobu. Sva „argumentacija“ prisutnih svodila se na opljuvavanje po Vejkfildu (džukela jedna), dok je ignorisana činjenica da je glavni istraživač koji je uradio 22 od 24 studije o autizmu za CDC na Interpolovoj poternici za finansijske malverzacije. Teoretski, postoji mogućnost da je kleptoman, što ne umanjuje njegovu ljubav prema dečici i intelektualno poštenje. Omakne mu se da mazne koji milion, ali pare farmaceutske industrije sa gađenjem odbija.

Izrečeno je da postoje hiljade i hiljade studija koje ne povezuju autizam, po principu, što više to istinitije, kao što mali Perica zamišlja nauku. Evo skromnih par koji bacaju sumnju na „zvaničan stav struke“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Sve prevaranti, šarlatani i baba-vange.

Nije izostala ni hipnotička poruka da su „vakcine efikasne i bezbedne“ iako su na sajtu ALIMS-a vakcine koje su  odobrene od 1.1.2011. pod “intenzivnim dodatnim praćenjem“ uz objašnjenje da „u trenutku podnošenja zahteva za dozvolu za lek , još uvek nisu poznati svi mogući rizici“. Pregledom uputstva za lek, vidi se da u ovu grupu spada Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Usledilo je i redovno ubijanje u pojam tvrdnjom da zapadne zemlje imaju neobaveznu vakcinaciju zbog visoke svesti i istog takvog “obuhvata“. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u periodu od 1997.-2007. godine Srbija je imala veći obuhvat vakcinacije protiv morbila u odnosu na evropski region SZO svih godina izuzev 2000.godine. Prema podacima Batuta, izvor SZO, u periodu od 2006.-2012. Italija i Francuska niti jedne godine nisu imale obuhvat vakcinisanosti protiv morbila preko 91%? Evropski region dostigao je 95% obuhvata jedino 2010. godine, dok je Srbija svih godina, osim 2012., imala obuhvat 96-97%. Uzgred, svi podaci su sa interneta, znači vrlo sumnjivi. Lepo su rekli stari da je to đavolja rabota .

I za kraj, jedno spasavanje čovečanstva ne bi bilo na odmet. Mada, ima budala kao onaj McKeown koji je 1975. govorio da je pad mortaliteta od zaraznih bolesti u drugoj polovini 19. veka bio uslovljen poboljšanjem životnog standarda i higijene, kao i da su posledice malih boginja nedvosmisleno povezane sa niskim životnim standardom, dok je mortalitet determinisan uhranjenošću.

I njega ćemo da hapsimo!

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

PODELI OVAJ ČLANAK SA DRUGIMA:


  • 0

ДУЕЛ „ЧЕТИРИ НА ЈЕДАН“ – Пише Др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију .

У новој „епизоди“ медицински дунстери и полуобразовани пресститутски талог из редакције оцењује како су два лекара „покопала“ представника родитеља „опскурног „Удружења за необавезну вакцинацију”. Ово „разбијање“ омогућила је гебелсовска телевизија, позната по поштеном третману саговорника, по формули 4 на 1. Ако и игноришемо неителигентна и некомпетентна питања водитеља који су се за емисију спремали читајући кајроне са јутарњих програма и масна слова у дневним новинама, приметићемо да је наш саборац Миливој Мрдаковић представљен само као „родитељ“ (што у слободном преводу једног од присутних лекара значи исто што и будалетина), иако је и дипломирани информатичар, мастер економије и члан Менсе, што је за злочиначке потребе ружичастих спинера било ирелевантно.

Све што је наш саборац изнео било је апсолутно тачно и провериво, али слабимислећим и идеолошки осрашћеним телетабисима недовољно убедљиво у односу на медицинско благоглагољање и бесчињенично позивање на ауторитет двојице лекара.

Тврдње да вакцине садрже алуминијум, формалдехид, живу изазвале су акутну стресну реакцију код водитељке која очигледно за живота није прочитала ни једно упутство за вакцине, што је ипак није спречило да „води“ разговор на ту тему. Количина ових ствари у вакцинама која је по речима једног од присутних „хиљадама пута мања“ и самим тим безопасна, не одговара чињеницама.

Verstraeten et al., 2008. наводи да негативни учинци алуминијума нису зависни од дозе већ од тренутка када је унесен у развојном добу изложене особе.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. закључују да ињицирање алуминијум хидроксида негативно утиче на моторику и когнитивне функције.

Shaw I Tomljenović 2013. откривају да су имунотоксични учинци ађуванса последица претеране стимулације имуног одговоra.

Tomljenović et Shaw 2011a закључују да се апсорбује 0,25% унесеног алуминијума перорално, док се апсорбује готово 100% ињицираног. У преводу на „минималану“ дозу од 0,5 мг. у само једној вакцини, дете 400 пута више алуминијума апсорбује вакцином, него да је појело тих 0,5 мг.

Dorea i Marques 2010., стр. 600 запажа да дете апсорбује 55 микрограма алуминијума преко мајчиног млека првих 6 месеци сисања. До тада апсорбује преко вакцина 1.500 микрограма алиминијума. Дакле, само једном дозом вакцине апсорбује 9 пута већу дозу алуминијума него сисањем за свих 6 месеци.

Наравно, није изостао ни фамозни „колективни имунитет“ добијен вакцинацијом, за који је наш саборац тврдио да је мит и сасвим здраворазумски упитао водитељку када је она последњи пут примила вакцину. Иако професори педијатрије у уџбенику Медицинског факултета у Београду на 18. стр. тврде да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“, произвођач на 4. страни упутства да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, а инфектолози у уџбенику из инфектологије на страни 218. да је „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ , један од саговорника  је тврдио да вакцинација ММР вакцином даје доживотан имунитет! О излучивању вируса морбила код вакцинисаних, њиховом оболевању али и заражавању осталих сведоче радови Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Стигосмо и до аутизма, болести која је постојала одувек, са чудном особином да зауставља старење, обзиром да никада за осам година проведених на психијатрији нисам видела одраслу оболелу особу. Сва „аргументација“ присутних сводила се на опљувавање по Вејкфилду (џукела једна), док је игнорисана чињеница да је главни истраживач који је урадио 22 од 24 студије о аутизму за ЦДЦ на Интерполовој потерници за финансијске малверзације. Теоретски, постоји могућност да је клептоман, што не умањује његову љубав према дечици и интелектуално поштење. Омакне му се да мазне који милион, али паре фармацеутске индустрије са гађењем одбија.

Изречено је да постоје хиљаде и хиљаде студија које не повезују аутизам, по принципу, што више то истинитије, као што мали Перица замишља науку. Ево скромних пар који бацају сумњу на „званичан став струке“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Све преваранти, шарлатани и баба-ванге.

Није изостала ни хипнотичка порука да су „вакцине ефикасне и безбедне“ иако су на сајту АЛИМС-а вакцине које су  одобрене од 1.1.2011. под “интензивним додатним праћењем“ уз објашњење да „у тренутку подношења захтева за дозволу за лек , још увек нису познати сви могући ризици“. Прегледом упутства за лек, види се да у ову групу спада Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Уследило је и редовно убијање у појам тврдњом да западне земље имају необавезну вакцинацију због високе свести и истог таквог “обухвата“. Према подацима Института за јавно здравље Батут у периоду од 1997.-2007. године Србија је имала већи обухват вакцинације против морбила у односу на европски регион СЗО свих година изузев 2000.године. Према подацима Батута, извор СЗО, у периоду од 2006.-2012. Италија и Француска нити једне године нису имале обухват вакцинисаности против морбила преко 91%? Европски регион достигао је 95% обухвата једино 2010. године, док је Србија свих година, осим 2012., имала обухват 96-97%. Узгред, сви подаци су са интернета, значи врло сумњиви. Лепо су рекли стари да је то ђавоља работа .

И за крај, једно спасавање човечанства не би било на одмет. Мада, има будала као онај McKeown који је 1975. говорио да је пад морталитета од заразних болести у другој половини 19. века био условљен побољшањем животног стандарда и хигијене, као и да су последице малих богиња недвосмислено повезане са ниским животним стандардом, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу.

И њега ћемо да хапсимо!

Др Јована Стојковић

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?

Category : Članci

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?
“KОН-ovo приморавање грађана на вакцинацију je неетичко и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је наше удружење грађана за слободу избора, (прво такво у Србији) уопште основано.” 

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом узастопних вишедневних организованих медијских напада на родитеље који одбијају (одлажу) вакцинацију властите деце, удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” подсећа јавност да је Врховни суд Европске уније (21.07.2017. године) донео пресуду којом се потврђује да вакцине изазивају болести, о чему ниједан медији у Србији није информисао јавност! Само пар дана након ове одлуке Европског суда, у најтиражнијим дневним новинама се поново ствара хистерија о слабом одзиву забринутих родитеља на обавезну вакцинацију, која , подсећамо, истовремено  није обавезна у 17 од 28 чланица ЕУ. Индикативно је и веома сумњиво како се у тој причи по обичају чује само једна страна, док се аргументи друге (родитељске) стране у потпуности игноришу.
 
С обзиром на све чешћу злоупотребу медија за ширење страха од наводних “епидемија” малих богиња, захтевамо од надлежних органа да истраже спрегу фармацеутског интересног лобија и њихове мреже упосленика међу лекарима и новинарима који годинама тенденциозно дезинформишу српску јавност када је проблематика вакцинације у питању.
Сада, када коначно постоји пресуда врховног суда ЕУ о повезаности вакцина и разних озбиљних болестима, коме је интересу да причу о вакцинама окрене на другу страну?! Ко су људи и организоване групе које се баве спиновањем јавности и фабриковањем лажи о наводним епидемијама болести против којих се не вакцинишемо док истовремено игноришу стварне епидемије аутизма, леукемије, тумора, науролошких обољења код ВАКЦИНИСАНЕ деце?! Коме је у интересу да се и даље сакрива истина о доказаним негативним последицама вакцина за које ни сам произвођач не даје гаранције о потпуној сигурности и ефикасности?!
Зашто Уставни суд Србије игнорише неколико Иницијатива за оцену уставности спорног закона о присилној вакцинацији које као удружење и групе родитеља подносимо сваке године?!
Није ли управо оволика ароганција државних органа и информативног сервиса за питања и аргументе присталица укидања обавезне вакцинације допринела целокупној конфузији и паници међу родитељима, иии ко ће након свега бити одговоран за децу чије су здравље доказано уништиле законом ОБАВЕЗНЕ вакцине?!
 
Наставиће се…
 

 

 

 

ДА ЛИ  ВИНСКИМ МУШИЦАМА ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА КОНСКОГ ГРИПА?

Јавност Србије, или бар онај њен део који прати бљут(ц)аве дневне новине, свакодневно је изложена мобингу епидемиолога Предрага Кона који својим црним и, искуствено потврђено, погрешним прогнозама, прогони родитеље и лекаре који нису за обавезну (читај присилну) вакцинацију деце. Не улазећи у дубиозе око смислености и безбедности обавезне вакцинације, нити у уставно-правно-етичку димензију овог комплексног феномена, осврнућемо се на досадашња предвиђања нашег, свакако, најгрлатијег епидемиолога, којем је посао управо да антиципира кретање заразних болести и да предлаже одговарајуће противепидемијске мере.

Тако је др Кон 24.7.2009. године пронео вест коју је објавио Танјуг, да ће од свињског грипа у Србији оболети до 2.500.000 људи, а да ће због истог број хоспитализација бити до 200.000. У реалности је те године било оболелo 117.958  људи од идентификованих и неидентификованих врста „грипова“ укупно, док је био 25.051 болесник лечен у болничким условима од свих заразних болести укупно. (Здравствено-статистички годишњак за 2009., стр.240 и стр.222)

5.11.2013. године, у дневној новини „Курир“ освануо је наслов:

„Алармантно:Србију напада дечја парализа, 40% деце није вакцинисано“ – саговорник је, погађате, био др Предраг Кон који је навео да је вакцинисаност у београдским општинама 60%, док је у унутрашњости вероватно гора ситуација. У реалности је те године обухват вакцинацијом за ту болест био 97%, као и целих 13 година раније када је обухват био изразито висок  (Резултати спроведених имунизације у Републици Србији у периоду од 2001. – 2013., Табела 3). Од тада до данас није било случајева дечје парализе.

2.2.2014.године, у дневној новини „Блиц“ у тексту „Вакцине су искорениле многе болести, а противници све гласнији“, др Кон тврди  да су „искорењени дифтерија и тетанус“ . У реалности је у периоду од 2011.-2015. у Србији умрло деветоро људи од тетануса (Здравствено-статистички годишњак за 2011., 2012., 2013., 2014., 2015.)

17.03.2017. у дневној новини „Блиц“  освануо је наслов „Вакцине спречиле румунски сценарио у Србији“ са појашњењем да је степен вакцинисаности у Србији висок“., док  нам  у истом листу већ 3.8.2017. „Прете епидемије смртоносних богиња“, уз констатацију да трећина деце у Београду није примила ММР вакцину. Од високог обухвата и спасења до (само)уништења протекло је мање од пет месеци…

Иако предвиђање кретања заразних болести др Кону није јача страна, не либи се да као противеидемијске мере користи претње колегама одузимањем хлеба, те 5.1.2010. са страница „Прес магазина“ кличе да „лекари који су против вакцине не заслужују да раде!“, док 2.8.2017. са страница „Телеграфа“ позива на морално-етичку одговорност професора педијатрије др Несторовића због става о праву родитеља на слободан избор.

Конц-логорска етика и правосуђе дозвољава несметано мобинговање лаичке и стручне јавности човека који је толико пута викао „вук“ да му више ни овце не верују. Његово приморавање грађана на вакцинацију неетичко је и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је прво удружење грађана за слободу избора уопште основано.

Можда је то и разлог његовог непресталног позивања свих и свакога на одговорност. Страх да има и оних који памте дуже од винских мушица  не може излечити ни један наслов у дневном таблоиду. Нити новинарка на платном списку РФЗО. 

Др Јована Стојковић

 

Predrag Kon

Predrag Kon u medijima daje prognoze

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Lat.

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Најчешћа мантра у мегаломанско-месијанском походу за спасавање човечанства од смртоносних заразних болести је – колективни имунитет. Могла бих сада да ставим сто евра да би врло мали број стручњака који нас прекорева са малих екрана могао да, на препад, дефинише ову појаву. О човекољупцима што пене на друштвеним мрежама да и не говорим.

По уџбеничкој дефиницији, “колективни имунитет представља отпорност неке популације према појединим болестима и изражава се као пропорција имуних у колективу… он одражава вероватноћу да ће они који су осетљиви доћи у контакт са инфицираном особом… степен колективног имунитета зависи од способности појединца да пренесе заразу, дужине његове заразности, врсте агенса, величине и врста колектива.“ „

Примећујемо да у изворној дефиницији нема помена о вакцинисаности појединца и обухвату од 95% који је „неопходан“ за сваку вакцину. Неодрживост овог става видљива је из саме дефиниције, обзиром да вакцинисање или невакцинисање не може утицати на врсту агенса (узрочника болести који је такав, какав је), нити на величину и врсту колектива. Како су ова два аспекта колективног имунитета променљива, променљив је и колективни имунитет за различите болести и колективе .

Вакцинисање, дакле, може утицати само на друга два фактора: способности појединца да пренесе заразу и дужине његове заразности. Теоретски гледано, невакцинисан човек би могао бити преносилац заразе једино у ситуацији да се разболи од одређене болести, али ни тада не представља  значајан епидемиолошки проблем, јер „Болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“. – Епидемиологија, 135 стр.

Њихова заразност пре и после обољевања није угрожавајућа за колективни имунитет:

«Најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан – вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифуs“… – Епидемиологија, 135.стр.

«Код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести“. – 136. стр., Епидемиологија.

Дакле, код невакцинисаног човека, бабавангијском методом слутимо да ће се некад разболети од одређене болести. Чак и ако се ово пророчанство оствари, према претходним наводима, он неће пре, у току и после своје болести бити епидемиолошки значајан.

Вакцинисан човек, пак, теоретски доживљава се као ходајући стерилизатор о чије се слузокоже одбијају микроби. Пракса је међутим показала да он може бити епидемиолошки проблематичан у два случаја: 

1. Када током епидемије има атипичну слику болести која остане непрепозната, па изостане изолација и лечење, што доводи до ширења болести. 

Warfel et al.2014, str.787, наводи да је 2012. у САД била највиша инциденца магарећег кашља у последњих 50 година упркос обухвату од преко 95%

Millen 2004, str.617 , извештава о 51 детету коме је лабораторијски потврђена инфекција магарећи кашљем, од којих је 90,2% било вакцинисано.

Christie i sar. (1994) описују значајно повећање стопе пертузиса у Синсинатију 1993., када је 89% оболелих било у узрасту до 12 године (када би требало да су заштићени). Деца су подељена на групе према узрасту и утврђено је да је по групама било 75%, 55%, 70%, 85% вакцинисаних међу оболелима.

Srugo i sar. (2000) закључује након једне локалне епидемије која је однела живот четворомесечној беби: “Вакцинисани тинејџери и одрасли могу служити као резервоар инапарентне инфекције… зато млади и свеже вакцинисана деца могу служити као резервоар и потенцијални преносилац болести.

Block i sar. (2008) потврђују ширење вируса грипа које је документовано код 28,9%.

2. Када вирус из вакцине буде излучен секретима у околину и изазове епидемију са вакциналним сојем вируса.

Atrasheuskaya i sar. (2008) описују епидемију малих богиња код 27 одраслих, од којих је 74,1% био вакцинисан. Узрочник је био и дивљи вирус и вирус из вакцина.

Morfin i sar. (2002.) отварају питање преноса вируса малих богиња из вакцине, након описа трогодишњака који је након вакцинације има температуру и позитиван брис грла.

Atrasheuskaya i sar. (2006) извештава о шесторо вакцинисаних који су оболели од заушки, а који су заражени од осталих вакцинисаних.

Baker i Mathias (2001) говоре о заражавању 315 особа вирусом заушки из вакцина.Том приликом је оболело 15% вакцинисаних и 4,7% особа из невакцинисане групе.

Као што видимо, када је у вакцини присутан жив вирус, може доћи до ширења у околину. Међутим, када вакцина садржи мртав вирус, не могу се створити довољне количине антитела да би се постигле довољне концентрације IGG које би спречиле колонизацију слузница са одеђеним патогеном. Вакцинисани човек у том случају може бити преносилац заразе, а да не оболи. (Kraigher et al.2011, str. 34.)

Дакле, имамо невакцинисаног човека, који НЕМА узрочника болести у телу и за кога се „основано“ сумња да ће га у једном тренутку имати, па чак и тада бити „епидемиолошки безначајан“, јер ће се моћи детектовати и изоловати, а са друге стране вакцинисаног човека који  ИМА узрочника болести у телу и могућност да неопажено шири инфекцију и у случају кад је узрочник жив, и у случају када је узрочник мртав.

Онај ко ми објасни ко је овде луд, нека ме слободно вакцинише. 

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ – Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

lat.

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

Пише: др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина узбуњују јавност и шире хистерију поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.

Овај пропагандно-психолошки рат који шири неосновани страх и етикетира родитеље који из било ког разлога одбијају вакцинацију деце као здравствене терористе, опробано је оружје  које се дословце и готово у истим реченичним склоповима користи и у другим земљама у којима се намеће присилна вакцинација. И тамо, више него нечасну улогу у одузимању основних људских права играју они коју су ослобођени било какве одговорности за било кога – (спин) доктори, који знају да „неопамећени„ родитељи немају проблем са тим да им дете умре од малих богиња  и знају да ће  деведесетпетопроцентна вакцинисаност деце у другој и дванаестој години са нешкодљивом ММР вакцином учинити да нам „има спаса“.

Да новинари јесу новинари, а не ПРЕССтитутке, којима се за бедну цркавицу говори шта ће да спинују, упитали би забринуте докторе:

 

  1. Колика је била смртност од датих болести у петогодишњем периоду пре увођења ММР вакцине 1994.године и да ли нам је тада „било спаса“ или смо помрли, а не знамо? 
  2. Због чега нисмо забранили улазак просвећеним страним држављанима и тако „се спасли“, када обухват ММР вакцином у европском региону СЗО у десетогодишњем периоду од 1997. до 2006. ни једне године није достизао 95%, док је у седмогодишњем периоду од 2006. до 2012.године  европски регион СЗО само једне године (2010) имао одговарајући обухват, док Италија и Француска у истом периоду нису имале „одговарајући обухват“ ни једне године?
  3. Уколико ММР вакцина доводи до имунитета који траје 10 година, према речима епидемиолога др Величковића, да ли то значи да не постоји имунитет људи старијих од 22 године (осим оних који су природно прележали болест и неким чудом преживели), обзиром да је последња ревакцина у 12.години живота?
  4. Због чега се тврди да ће нас ММР вакцина „спасити“ болести када сам произвођач у упутству за лек наводи да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba“ и како ће забринути доктори и грађанство детектовати ову популацију  и ревакцинисати их?
  5. Ко је „крив“ за епидемије малих богиња у Србији 2007.године са 201 оболелим уз обухват вакцинације  од 97%, као и епидемију из 2011.године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001.-2011. који су износили преко 95% (осим 2002.када је износио 93%) , и због чега висок обухват вакцинацијом није исте спречио? Епидемија се овом приликом догодила и на одељењу хематоонкологије и „висок обухват „ је није спречио, али тада није било патетичне приче о деци оболелој од карцинома који, нажалост, могу бити жртва и грипа и прехладе, али и стотина других инфекција. Ипак, према оценама епидемиолога, и за њихово разбољевање су криви стил живота и исхрана и „нема доказа“ да је то последица осиромашеног уранијума .
  6. Због чега се деца вакцинисана ММР вакцином, а која су добила паротитис и морбилиформну оспу не помињу као извори заразе и „кривци“ за епидемију, али се зато „праведни гнев „ обрушава на невакцинисану децу која нити су болесна, нити заражена? Овакве деце је 2011.године забележено 47, 2012.године 21, 2013. Године 40.
  7. Нису ли „мало“ претеране и обмањујуће тврдње да нам „нема спаса“ ако је у тренутку увођења вакцинације у Велику Британију 1968.године смртност од малих богиња била 0,11 на 100 000 људи, односно 1 човек на милион, док је смртност у САД у тренутку када је прва вакцина против малих богиња лиценцирана 1963.године била 0,2 на 100000 односно 2 на милион, што је 2738, односно 1506 пута мања смртност него смртност од рака у Србији 2015.?
  8. Да ли су сви педијатри, педијатријске сестре и остали радници који раде са децом прошли проверу нивоа антитела на мале богиње, заушке и црвенку и да ли су ревакцинисани?
  9. Какав је вакцинални статус Рома и миграната?
  10. Ко даје право лекарима који не дају одговоре ни на ова питања да у јавним гласилима износе „своје“ коментаре на контроверзна и осетљива правна питања која се тичу „права детета на вакцинацију“(које је правно непостојеће) и права родитеља да одлучују за своје малолетно дете?
  11. Да ли је реклама на билборду у којој се наводи да су „вакцине безбедне, делотворне и штите од заразних болести“ са сликом насмејане  бебе и потписом „Тиршове“ у складу са Правилником о начину оглашавања лека, односно медицинског средства и његовим чланом 8, чланом 10, чланом 11 и чланом 12.
  12. Да ли вас мало није стид да прозивате људе који се боре да поврате своја елементарна људска и природна права за „огромну штету коју су нанели“ и да позивате на прављење националног плана за „сузбијање антивакциналног лобија“, уколико и сами знате да је пад обухвата ММР вакцином започео 2012. године, док је прво удружење за слободу избора при вакцинацији регистровано јуна 2015.године као одговор на репресивни Закон о заштити становништва од заразних болести и махнито лупетање представника Министарства здравља о одузимању деце?

Медицинска етика у Србији је мртва. Слава јој.

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj