Category Archives: Članci

  • 0

ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ од савесних грађана до бацача клетви

Category : Članci

Lat.

ВАКЦИНАЛНИ СВЕДОЦИ од савесних грађана до бацача клетви

„Spricas ti svoje smrdljivo ,zarazno , nevakcinisano dete ,glupi pedofilu. A spricace vas i po zatvorima 🙂 ,maloumni tvorovi.  :-D“

– коментар вакциналног сведока у терминалном стадијуму

На почетку, да се разумемо. Немам ништа против људи који вакцинишу себе и своју децу, нити против лекара који вакцинацију препоручују и спроводе у складу са својим сазнањима и веровањима и поштујућу лекарску етику. У мом најближем окружењу, моји кумови, две породице са децом, редовно се вакцинишу. Иако знају за мој активизам за слободу избора, никада нисмо разговарали на тему вакцина, јер се они по том питању информишу од својих педијатара са којима имају однос поверења. То је њихово право и слобода избора коју им никада не бих угрозила само зато што имам другачији став.

Међутим, оно што ме инспирише на ово писаније јесте појава псеудоверских фанатика који се залажу за присилну вакцинацију сваког чељадета у Србији и који са оргазмичким задовољством дочекују „идејна решења“ корпумпиране власти за присилну вакцинацију деце неверника. Тако је за њих стрпати самохрану мајку у затвор због коришћења права на избор, сасвим мудра и легитимна ствар, као и одузети дете од родитеља истим поводом.

Иако овај ниво вакциналне психопатологије нисам сретала у реалном животу, приметна је њихова егзистенција на интернету, у виду балављења на снимке и објаве сваког ко покуша да изусти и „ва“ од вакцина. Премда не завређују пажњу просечно нормалног човека који комуникацију са оваквима заврши већ на нивоу згражавања, просечно ненормалном психијатру њихово понашање феноменолошки је занимљиво.

Приметно је да ова група има неколико ничим доказаних и отрцаних фарса којима коментарише свако скрнављење вакциналне догме. На пример:

  1. Примитивни и необразовани људи су „против“ вакцинације.

Ова генерализација упућује се некритично у вакциналном трансу, без обзира на јавно изнете ставове људи који су де факто завршили факултете, медицинске и сродне (Лидија Гајски, Срећко Сладољев, Бранимир Несторовић, Жељко Пољак, Нада Јуринчић, Слађана Велков, Лела Шурлан, Зорица Чавић, Александар Радојевић). Уз бројне друге у свету, критичан је према вакцинацији и Лук Монтање, добитник Нобелове награде , али то не смета вакциналним сведоцима да и даље балаве на задату тему.

  1. Вакцинација је искоренила многе заразне болести и спасла животе милиона људи! 

Упућивати на државне статистике (Office for National Statistics, 2000., Federal Secyritu Agency, 1947; Department of Health, 1964-2002.), као и научне радове који говоре у драстичном смањењу смртности и пре увођења вакцина (McKeown 1975.), конфронтирање са чињеницом да није било масовне вакцинације против најсмртоноснијих болести куге, тифуса, колере, чињеница да је пад смртности од туберкулозе био сличан у Америци где вакцина није коришћена и у, на пример, Великој Британији где је коришћена, чињеница да је данас шарлах безопасна дечја болест против које не постоји вакцина, а која је почетком 20. века имала смртност 20%, не може разбити њихов идео-афективни блок. Педесетих година смртност од свих заразних болести у Србији учествовала је са 10% у укупној смртности, да би се у наредних 15 година спустила на само 2%. (Узроци смрти у Србији од средине 20.века, Иван Маринковић). Обзиром да је шездесетих тек увођена вакцинација првим дечјим вакцинама у Србију, јасно је да то није могло утицати на овај пад смртности.

  1. Пре педесетак година  су деца умирала масовно, од десеторо је петoро преживљавало због „страшних зразних болести“ које су се искорениле вакцинацијом,

теза је коју изговарају и лекари на значајним позицијама у Србији.

Према раду „Узроци смрти у Србији од средине двадесетог века“ Ивана Марковића, педесетих година перинатална смртност била је водећи узрок смрти у деце.

Обзиром да перинатални период обухвата период од зачећа до седмог дана по рођењу, умрла деца нису стизала да се разболе и да умру од „страшних заразних болести које су се искорениле вакцинацијом“, већ су умирала од компликација везаних за трудноћу и порођај. И ова смртност смањена је у наредних 20 година од 10,1% до 1% укупне смртности побољшањем услова живота у периоду кад највећи број садашњих спасоносних вакцина није био ни уведен.

  1. Невакцинисана деца су заразна (!) и заразиће нашу вакцинисану,

повод је за хистерију „забринутих грађана“ и поред бројних примера када су управо вакцинисани били извор заразе (Atrasheuskaya i sar. 2008), Morfin i sar. (2002. Atrasheuskaya i sar. 2006), Baker i Mathias (2001) Kraigher et al.2011,str.34…). Но, стрељајте их, они и даље држе час о томе како су вакцинисани „заштићени и штите целу полулацију“., јербо, то тако „заштићено“ звучи…

У прилог овој „тези“ обично следи фрљање линковима о „умрлој деци у Румунији од богиња“, која нису умрла од неухрањености и пратећих здравствених стања, већ од „пада обухвата“. Изостаје информација о оболељевању у суседној Мађарској која је позната по највишем обухвату вакцинације и нарицању над њеним оболелима. 

  1. Уколико сте родитељ који је за необавезну вакцинацију, ви сте дегенерик коме треба одузети дете,

јер им се јавља да ће оно, ни мање, ни више, умрети од малих богиња, иако је смртност непосредно пре увођења вакцина била 0,2 на 100.000 у САД, а 0,11 на 100.000 у Великој Британији, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу, а последице повезане са ниском животним стандардом McKeown (1975.). Уколико пак ваше дете оболи од малих богиња управо од вакцине (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, стр. 54), онда вам га не треба одузети јер то је „очекивана реакција“. Дегенерици нису, на пример, Холанђани који у 81% случајева не знају ништа о вакцинама које дају деци (исти водич, страна 15.).

  1. Ако сте лекар који преиспитује политику вакцинације, онда нисте епидемиолог, ако сте епидемиолог, онда нисте инфектолог, ако сте инфектолог, онда нисте имунолог,

а када им наведете имена Срећка Сладољева и Жељка Пољака, онда су они „антивакциналисти“. Занимљиво да, по закону, вакцинацију може индиковати и спроводити доктор медицине (односно лекар опште праксе) коме, неким чудом, нису потребна тајна знања која поседују горе наведени да би вас присилно вакцинисао.

  1. У свету је вакцинација необавезна зато што је ниво „свести“ висок, па је обухват вакцинацијом преко 95%.

Да не понављамо табеле о вакцинисаности у периодима од 1997. до 2007. и 2006. до 2012. које су објављене на сајту Батута и говоре другачије, интересантно да је у Немачкој вакцинација необавезна и за мигранте непознатог вакциналног статуса. Могуће да Ангела Меркел лично дежура на граници и чека да уђе онај који обави обухват испод 95% да га присилно вакцинише.

  1. Носићете умрлу децу од страшних заразних болести на души, 

омиљена је клетва вакциналних сведока, истих оних који немају ништа против да вам одузму дете и присилно га вакцинишу вакцинама које могу довести до смрти, инвалидности, трајног оштећења, хоспитализације, животне угрожености (Правлиник о имунизацији и начину заштите лековима, образац 5.), а кога нико неће носити на души, јер су законом сви заштићени од одговорности. То им не смета да одузимају родитељима одговорност коју хоће да прихвате за сопствену децу, а која им по природном праву припада. 

И за крај, неизбежне констатације из „хак-пу“ асортимана од говнета, преко плаћеника до децеубица, које не захтевају дубљу елаборацију.

Пуно мегаломанских изјава, месијанских жеља, без сучељавања доказа и дијалога, афективно набијено, идеолошки круто, логички неодрживо, секташки свирепо.

А на почетку беху забринути  грађани који се брину за јавно здравље…

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

САМО РАДИТИ СВОЈ ПОСАО… Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: др Јована Стојковић

САМО РАДИТИ СВОЈ ПОСАО…

„Својевољно, а не принудно лечење које је резултат лекареве самовоље, то је данас правни принцип. Пацијентова одлука има примат над медицинским разлозима лечења, јер човекова личност не сме се жртвовати никаквим, па ни медицинским циљевима. На лечење не овлашћују лекара ни симптоми болести, ни медицнска индикација, него пристанак болесника
– Проф.др Јаков Радишић

Падоше и први родитељи за слободу. Осуђени на 15 дана затвора због одбијања вакцинације своје деце вакцинама које су одобрене од  АЛИМС-а прегледом документације која има статус службене тајне (члан 49. Закона о лековима). Њихове „преступе“ евидентирали су доктори који ову докуменатацију никада нису видели, јер нису ни могли према члану 207. Закона о лековима. „Преступе“ су затим прописно казниле судије, а све према Закону о заштити становништва од заразних болести који је у супротности са Уставом републике Србије (члан 25.)
И тако, док невини очеви и мајке буде лежали у затвору, доктори, инспектори и судије ће сматрати да су само радили свој посао.

 

Да су господа судије радили свој посао, узели би у обзир:

  1. Да Устав републике Србије (члан 25) гарантује неповредивост физичког и психичког интегритета, те да је закон о обавезној вакцинацији неуставан.
  2. Да према  Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода „нико не сме бити подвргнут мучењу или нечовечном и понижавајућем поступању или кажњавању“ (члан 3.)
  3. Да је према Повељи ЕУ о основним правима (члан 3.) свакоме загарантован психички и физички интегритет, а за интервенције у области медицине и биологије неопходан је слободан пристанак лица.
  4. Да према пресуди Европског суда за људска права од 9.7.2002., као нежељено лечење, обавезно вакцинисање омета право на приватност загарантовано чланом 8. Европске конвенције о људским правима.
  5. Да Конвенција о људским правима и биомедицини, у члану 2., потврђује примат људског бића  чији интереси и добробит имају предност над самим интересом друштва и науке.
  6. Да члан 44. Закона о пацијентима предвиђа казну за оног ко без пристанка пацијента предузме над њим медицинске мере.
  7. Да према члану 8. Закона о правима пацијената, пацијент има ПРАВО на спровођење превентивних мера, а не обавезу.
  8. Да према Закону о здравственој заштити, члан 25., пацијент има права на остваривање здравствене заштите уз поштовање људских права, права на физички и психички  интегритет личности и уважавање моралних, културних, религијских и филозофских убеђења…

 

Да су господа доктори радили свој посао, узели би у обзир:

  1. Да принцип аутономије у медицинској пракси представља спремност, моралну и законску обавезу лекара да поштује мишљења, одлуке, процене и вољу пацијента у свим сегментима медицинског поступања. (Увод у медицинску етику, стр.70.)
  2. Да је морално проблематично полазити од претпоставке да је нешто за пацијента добро и из тога закључивати да би пацијент требало да пристане на третман. (Увод у медицинску етику, стр.72.)
  3. Да продирање права у подручје медицинског морала и етике, не значи увек и ојачавање морала и етике, право их каткад и анулира (Увод у медицинску етику, стр.72.)
  4. Да Женевска декларација (осавремењена Хипократова заклетва) наводи да „ни под претњом нећу користити медицинска знања тако да кршим људска права или угрожавам грађанске слободе“.
  5. Да Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да поштује право компетентног пацијента да прихвати или одбије лечење.
  6. Да Интернационални кодекс лекарске етике обавезује лекара да пружа стручну помоћ са потпуном моралном и професионалном независношћу.
  7. Да је према Кодексу лекарске етике Србије, лекару загарантовано право да слободно и самостално одлучује о деликатним питањима везаним за људско здравље и живот.
  8. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члан 3.,  медицински професионалци обављају своје занимање према својој савести, начелима медицинске етике и начелима човечности, као и да не треба да се држе начела, прописа или упутстава који су неспојиви са њиховим задацима и за чије спровођење они не могу да одговарају.
  9. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члану 7., медицински професионалци не треба да учествују у чину лишавања слободе.
  10. Да према Основним етичким начелима Етичког одбора РС, члану 9. лекар има право да одбије сваки покушај притиска од стране колега, пацијената или других лица уколико противрече етичким принципима, професионалним дужностима и закону.
  11. Да према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 30. који говори о принудним медицинским интервенцијама, нема помена присилне вакцинације која се, евидентно, спроводи у Србији.
  12. Да према Кодексу професионалне етике ЛКС, члану 45., за сваку интервенцију над малолетним лицем потребан је писмена сагласност родитеља, а да лекар може да интервенише без сагласности само у хитним случајевима.

 

Данас у Србији, радити свој посао, значи слушати шта нареди власт. За бољи ручак, мораш бити чувар логора.
Ипак, идеја о слободи траје дуже од сваког варења.
Зато је потребно само да родитељи раде свој посао…

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ – од математичке до политичке категорије

Lat.

КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ – од математичке до политичке категорије

Пише: др Јована Стојковић

Грађани Србије  су ових дана били  обрадовани вешћу да ће 1000 деце миграната бити укључено у образовни систем Србије. “Један од њихових заштитника је нагласио да да је « и по закону, који основно образовање третира као обавезно, неопходно укључити децу избеглице у систем образовања „. Ова обавезност по закону  није обавезна за невакцинисану децу, држављане Србије. Њихове родитеље, држављане Србије, глупаке који не разумеју „колективни имунитет“, у Домовима здравља дочекују натписи да за њихову невакцинисану децу НЕЋЕ бити издаване потврде за упис у вртиће и школе.

Долазак нових другара миграната, објашњава се у тексту, одличан је за нашу децу, јер ће „наша деца бити обогаћена новим искуствима, јер деца су љубопитљива и имају живу међусобну комуникацију. Имали смо случајеве и да су деца избеглице тако добро успевала да се интегришу да су неки постајали и навијачи српских фудбалских клубова и играли за тимове својих школа”. Одлазак старих другара, невакцинисаних држављана Србије, такође је одличан за нашу децу, јер наши угледни стручњаци једногласно тврде да су невакцинисана деца, која су здрава и немају узрочника болести у телу опасна за вакцинисану, која су заштићена ефикасним и безбедним вакцинама.  Ако вам ово звучи чудно, то је зато што сте луди и глупи.

Директор Центра за заштиту и пружање помоћи тражиоцима азила Радош Ђуровић, рекао је агенцији Бета да се процењује да се у Србији тренутно налази око 1.000 деце школског узраста, углавном из Сирије, Авганистана и Пакистана.

ИЗВЕШТАЈ О СПРОВЕДЕНОЈ ИМУНИЗАЦИЈИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 2016. ГОДИНИ Института за јавно здравље Батут, на 34.страни каже да се: “Полио ендемски одржава у три земље (Пакистан, Авганистан и Нигерија) и у њима су пријављени сви случајеви. Епидемиолошку ситуацију полиомијелитиса у 2013. години обележила је епидемија ове болести у Сирији, са 25 потврђених случајева, као и да је више пута потврђен илегални транспорт и у претходној години веома актуелан боравак (азиланти и мигранти) у Србији људи из земаља у којима се полио ендемски одржава или је циркулација поново успостављена (Сирија, Авганистан, Пакистан).”  У истом извештају, на 37 стр.,  се наводи да је „обухват вакцинацијом против полиомијелитиса деце из ромске популације веома низак (20–30%)”.

Обзиром да Институт за јавно здравље евидентно  располаже овим подацима, очекујемо да се јавно огласе и одговоре на питање вакциналног статуса деце миграната и деце Рома, а уколико је неодговарајућ, очекујемо да организују обавезну вакцинацију ове деце свим вакцинама из календара вакцинације,  уз немогућност одбијања од стране родитеља  и немогућност уписивања у предшколске и школске установе, а што је у складу са чланом 32 Закона о заштити становништва од заразних болести.

Неће се ваљда установа која брине о јавном здрављу у Србији дискриминаторски односити према деци само зато што су друге боје и немају српско држављанство?

Благодети здравствене заштите Србије морају бити доступне свима!

Уколико се и деси да неко од другара из ендемског подручја поред «нових искустава» донесе и полиомијелитис, савесни грађани Србије немају разлога за бригу. Према члану 33 Закона о заштити становништва од заразних болести, у случају уношења у земљу болести која је у складу са плановима за одстрањивање и одржавање статуса искорењивања, може се одредити препоручена или обавезна вакцинација за сва или за одређене категорије лица. Обзиром да је и Србија у polio-free статусу, овакав спасоносни сценарио је и могућ и озакоњен.

За параноичне глупаке, на снази је, срећом, члан 32  по којем при обавезној вакцинацији, лице које треба да се имунизује исту не може да одбије осим у случају медицинске контраиндикације.

За мигранте  се, у  вишејезичном водичу за имунизацију и Немачкој наводи да је вакцинација необавезна и да свако може након разговора са лекаром да исту одбије или прихвати.

Боље мигрант у Немачкој, него Србин у Србији.

Др Јована Стојковић,
УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

DUEL „ČETIRI NA JEDAN“ – Piše Dr Jovana Stojković

Tags :

Category : Članci

Cyr:

Piše: Dr Jovana Stojković

Vakcinalni svedoci iz nemačkog dnevnog tabloida, na sebi svojstven prostački i primitivan način, nastavljaju hajku protiv osnovnih građanskih sloboda i fizičkog i psihičkog integriteta građana, promovišući prisilnu vakcinaciju .

U novoj „epizodi“ medicinski dunsteri i poluobrazovani presstitutski talog iz redakcije ocenjuje kako su dva lekara „pokopala“ predstavnika roditelja „opskurnog „Udruženja za neobaveznu vakcinaciju”. Ovo „razbijanje“ omogućila je gebelsovska televizija, poznata po poštenom tretmanu sagovornika, po formuli 4 na 1. Ako i ignorišemo neiteligentna i nekompetentna pitanja voditelja koji su se za emisiju spremali čitajući kajrone sa jutarnjih programa i masna slova u dnevnim novinama, primetićemo da je naš saborac Milivoj Mrdaković predstavljen samo kao „roditelj“ (što u slobodnom prevodu jednog od prisutnih lekara znači isto što i budaletina), iako je i diplomirani informatičar, master ekonomije i član Mense, što je za zločinačke potrebe ružičastih spinera bilo irelevantno.

Sve što je naš saborac izneo bilo je apsolutno tačno i proverivo, ali slabimislećim i ideološki osrašćenim teletabisima nedovoljno ubedljivo u odnosu na medicinsko blagoglagoljanje i besčinjenično pozivanje na autoritet dvojice lekara.

Tvrdnje da vakcine sadrže aluminijum, formaldehid, živu izazvale su akutnu stresnu reakciju kod voditeljke koja očigledno za života nije pročitala ni jedno uputstvo za vakcine, što je ipak nije sprečilo da „vodi“ razgovor na tu temu. Količina ovih stvari u vakcinama koja je po rečima jednog od prisutnih „hiljadama puta manja“ i samim tim bezopasna, ne odgovara činjenicama.

Verstraeten et al., 2008. navodi da negativni učinci aluminijuma nisu zavisni od doze već od trenutka kada je unesen u razvojnom dobu izložene osobe.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. zaključuju da injiciranje aluminijum hidroksida negativno utiče na motoriku i kognitivne funkcije.

Shaw I Tomljenović 2013. otkrivaju da su imunotoksični učinci ađuvansa posledica preterane stimulacije imunog odgovora.

Tomljenović et Shaw 2011a zaključuju da se apsorbuje 0,25% unesenog aluminijuma peroralno, dok se apsorbuje gotovo 100% injiciranog. U prevodu na „minimalanu“ dozu od 0,5 mg. u samo jednoj vakcini, dete 400 puta više aluminijuma apsorbuje vakcinom, nego da je pojelo tih 0,5 mg.

Dorea i Marques 2010., str. 600 zapaža da dete apsorbuje 55 mikrograma aluminijuma preko majčinog mleka prvih 6 meseci sisanja. Do tada apsorbuje preko vakcina 1.500 mikrograma aliminijuma. Dakle, samo jednom dozom vakcine apsorbuje 9 puta veću dozu aluminijuma nego sisanjem za svih 6 meseci.

Naravno, nije izostao ni famozni „kolektivni imunitet“ dobijen vakcinacijom, za koji je naš saborac tvrdio da je mit i sasvim zdravorazumski upitao voditeljku kada je ona poslednji put primila vakcinu. Iako profesori pedijatrije u udžbeniku Medicinskog fakulteta u Beogradu na 18. str. tvrde da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“, proizvođač na 4. strani uputstva da „kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, a infektolozi u udžbeniku iz infektologije na strani 218. da je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ , jedan od sagovornika  je tvrdio da vakcinacija MMR vakcinom daje doživotan imunitet! O izlučivanju virusa morbila kod vakcinisanih, njihovom obolevanju ali i zaražavanju ostalih svedoče radovi Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Stigosmo i do autizma, bolesti koja je postojala oduvek, sa čudnom osobinom da zaustavlja starenje, obzirom da nikada za osam godina provedenih na psihijatriji nisam videla odraslu obolelu osobu. Sva „argumentacija“ prisutnih svodila se na opljuvavanje po Vejkfildu (džukela jedna), dok je ignorisana činjenica da je glavni istraživač koji je uradio 22 od 24 studije o autizmu za CDC na Interpolovoj poternici za finansijske malverzacije. Teoretski, postoji mogućnost da je kleptoman, što ne umanjuje njegovu ljubav prema dečici i intelektualno poštenje. Omakne mu se da mazne koji milion, ali pare farmaceutske industrije sa gađenjem odbija.

Izrečeno je da postoje hiljade i hiljade studija koje ne povezuju autizam, po principu, što više to istinitije, kao što mali Perica zamišlja nauku. Evo skromnih par koji bacaju sumnju na „zvaničan stav struke“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Sve prevaranti, šarlatani i baba-vange.

Nije izostala ni hipnotička poruka da su „vakcine efikasne i bezbedne“ iako su na sajtu ALIMS-a vakcine koje su  odobrene od 1.1.2011. pod “intenzivnim dodatnim praćenjem“ uz objašnjenje da „u trenutku podnošenja zahteva za dozvolu za lek , još uvek nisu poznati svi mogući rizici“. Pregledom uputstva za lek, vidi se da u ovu grupu spada Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Usledilo je i redovno ubijanje u pojam tvrdnjom da zapadne zemlje imaju neobaveznu vakcinaciju zbog visoke svesti i istog takvog “obuhvata“. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u periodu od 1997.-2007. godine Srbija je imala veći obuhvat vakcinacije protiv morbila u odnosu na evropski region SZO svih godina izuzev 2000.godine. Prema podacima Batuta, izvor SZO, u periodu od 2006.-2012. Italija i Francuska niti jedne godine nisu imale obuhvat vakcinisanosti protiv morbila preko 91%? Evropski region dostigao je 95% obuhvata jedino 2010. godine, dok je Srbija svih godina, osim 2012., imala obuhvat 96-97%. Uzgred, svi podaci su sa interneta, znači vrlo sumnjivi. Lepo su rekli stari da je to đavolja rabota .

I za kraj, jedno spasavanje čovečanstva ne bi bilo na odmet. Mada, ima budala kao onaj McKeown koji je 1975. govorio da je pad mortaliteta od zaraznih bolesti u drugoj polovini 19. veka bio uslovljen poboljšanjem životnog standarda i higijene, kao i da su posledice malih boginja nedvosmisleno povezane sa niskim životnim standardom, dok je mortalitet determinisan uhranjenošću.

I njega ćemo da hapsimo!

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

PODELI OVAJ ČLANAK SA DRUGIMA:


  • 0

ДУЕЛ „ЧЕТИРИ НА ЈЕДАН“ – Пише Др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију .

У новој „епизоди“ медицински дунстери и полуобразовани пресститутски талог из редакције оцењује како су два лекара „покопала“ представника родитеља „опскурног „Удружења за необавезну вакцинацију”. Ово „разбијање“ омогућила је гебелсовска телевизија, позната по поштеном третману саговорника, по формули 4 на 1. Ако и игноришемо неителигентна и некомпетентна питања водитеља који су се за емисију спремали читајући кајроне са јутарњих програма и масна слова у дневним новинама, приметићемо да је наш саборац Миливој Мрдаковић представљен само као „родитељ“ (што у слободном преводу једног од присутних лекара значи исто што и будалетина), иако је и дипломирани информатичар, мастер економије и члан Менсе, што је за злочиначке потребе ружичастих спинера било ирелевантно.

Све што је наш саборац изнео било је апсолутно тачно и провериво, али слабимислећим и идеолошки осрашћеним телетабисима недовољно убедљиво у односу на медицинско благоглагољање и бесчињенично позивање на ауторитет двојице лекара.

Тврдње да вакцине садрже алуминијум, формалдехид, живу изазвале су акутну стресну реакцију код водитељке која очигледно за живота није прочитала ни једно упутство за вакцине, што је ипак није спречило да „води“ разговор на ту тему. Количина ових ствари у вакцинама која је по речима једног од присутних „хиљадама пута мања“ и самим тим безопасна, не одговара чињеницама.

Verstraeten et al., 2008. наводи да негативни учинци алуминијума нису зависни од дозе већ од тренутка када је унесен у развојном добу изложене особе.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. закључују да ињицирање алуминијум хидроксида негативно утиче на моторику и когнитивне функције.

Shaw I Tomljenović 2013. откривају да су имунотоксични учинци ађуванса последица претеране стимулације имуног одговоra.

Tomljenović et Shaw 2011a закључују да се апсорбује 0,25% унесеног алуминијума перорално, док се апсорбује готово 100% ињицираног. У преводу на „минималану“ дозу од 0,5 мг. у само једној вакцини, дете 400 пута више алуминијума апсорбује вакцином, него да је појело тих 0,5 мг.

Dorea i Marques 2010., стр. 600 запажа да дете апсорбује 55 микрограма алуминијума преко мајчиног млека првих 6 месеци сисања. До тада апсорбује преко вакцина 1.500 микрограма алиминијума. Дакле, само једном дозом вакцине апсорбује 9 пута већу дозу алуминијума него сисањем за свих 6 месеци.

Наравно, није изостао ни фамозни „колективни имунитет“ добијен вакцинацијом, за који је наш саборац тврдио да је мит и сасвим здраворазумски упитао водитељку када је она последњи пут примила вакцину. Иако професори педијатрије у уџбенику Медицинског факултета у Београду на 18. стр. тврде да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“, произвођач на 4. страни упутства да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, а инфектолози у уџбенику из инфектологије на страни 218. да је „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ , један од саговорника  је тврдио да вакцинација ММР вакцином даје доживотан имунитет! О излучивању вируса морбила код вакцинисаних, њиховом оболевању али и заражавању осталих сведоче радови Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Стигосмо и до аутизма, болести која је постојала одувек, са чудном особином да зауставља старење, обзиром да никада за осам година проведених на психијатрији нисам видела одраслу оболелу особу. Сва „аргументација“ присутних сводила се на опљувавање по Вејкфилду (џукела једна), док је игнорисана чињеница да је главни истраживач који је урадио 22 од 24 студије о аутизму за ЦДЦ на Интерполовој потерници за финансијске малверзације. Теоретски, постоји могућност да је клептоман, што не умањује његову љубав према дечици и интелектуално поштење. Омакне му се да мазне који милион, али паре фармацеутске индустрије са гађењем одбија.

Изречено је да постоје хиљаде и хиљаде студија које не повезују аутизам, по принципу, што више то истинитије, као што мали Перица замишља науку. Ево скромних пар који бацају сумњу на „званичан став струке“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Све преваранти, шарлатани и баба-ванге.

Није изостала ни хипнотичка порука да су „вакцине ефикасне и безбедне“ иако су на сајту АЛИМС-а вакцине које су  одобрене од 1.1.2011. под “интензивним додатним праћењем“ уз објашњење да „у тренутку подношења захтева за дозволу за лек , још увек нису познати сви могући ризици“. Прегледом упутства за лек, види се да у ову групу спада Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Уследило је и редовно убијање у појам тврдњом да западне земље имају необавезну вакцинацију због високе свести и истог таквог “обухвата“. Према подацима Института за јавно здравље Батут у периоду од 1997.-2007. године Србија је имала већи обухват вакцинације против морбила у односу на европски регион СЗО свих година изузев 2000.године. Према подацима Батута, извор СЗО, у периоду од 2006.-2012. Италија и Француска нити једне године нису имале обухват вакцинисаности против морбила преко 91%? Европски регион достигао је 95% обухвата једино 2010. године, док је Србија свих година, осим 2012., имала обухват 96-97%. Узгред, сви подаци су са интернета, значи врло сумњиви. Лепо су рекли стари да је то ђавоља работа .

И за крај, једно спасавање човечанства не би било на одмет. Мада, има будала као онај McKeown који је 1975. говорио да је пад морталитета од заразних болести у другој половини 19. века био условљен побољшањем животног стандарда и хигијене, као и да су последице малих богиња недвосмислено повезане са ниским животним стандардом, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу.

И њега ћемо да хапсимо!

Др Јована Стојковић

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?

Category : Članci

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?
“KОН-ovo приморавање грађана на вакцинацију je неетичко и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је наше удружење грађана за слободу избора, (прво такво у Србији) уопште основано.” 

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом узастопних вишедневних организованих медијских напада на родитеље који одбијају (одлажу) вакцинацију властите деце, удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” подсећа јавност да је Врховни суд Европске уније (21.07.2017. године) донео пресуду којом се потврђује да вакцине изазивају болести, о чему ниједан медији у Србији није информисао јавност! Само пар дана након ове одлуке Европског суда, у најтиражнијим дневним новинама се поново ствара хистерија о слабом одзиву забринутих родитеља на обавезну вакцинацију, која , подсећамо, истовремено  није обавезна у 17 од 28 чланица ЕУ. Индикативно је и веома сумњиво како се у тој причи по обичају чује само једна страна, док се аргументи друге (родитељске) стране у потпуности игноришу.
 
С обзиром на све чешћу злоупотребу медија за ширење страха од наводних “епидемија” малих богиња, захтевамо од надлежних органа да истраже спрегу фармацеутског интересног лобија и њихове мреже упосленика међу лекарима и новинарима који годинама тенденциозно дезинформишу српску јавност када је проблематика вакцинације у питању.
Сада, када коначно постоји пресуда врховног суда ЕУ о повезаности вакцина и разних озбиљних болестима, коме је интересу да причу о вакцинама окрене на другу страну?! Ко су људи и организоване групе које се баве спиновањем јавности и фабриковањем лажи о наводним епидемијама болести против којих се не вакцинишемо док истовремено игноришу стварне епидемије аутизма, леукемије, тумора, науролошких обољења код ВАКЦИНИСАНЕ деце?! Коме је у интересу да се и даље сакрива истина о доказаним негативним последицама вакцина за које ни сам произвођач не даје гаранције о потпуној сигурности и ефикасности?!
Зашто Уставни суд Србије игнорише неколико Иницијатива за оцену уставности спорног закона о присилној вакцинацији које као удружење и групе родитеља подносимо сваке године?!
Није ли управо оволика ароганција државних органа и информативног сервиса за питања и аргументе присталица укидања обавезне вакцинације допринела целокупној конфузији и паници међу родитељима, иии ко ће након свега бити одговоран за децу чије су здравље доказано уништиле законом ОБАВЕЗНЕ вакцине?!
 
Наставиће се…
 

 

 

 

ДА ЛИ  ВИНСКИМ МУШИЦАМА ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА КОНСКОГ ГРИПА?

Јавност Србије, или бар онај њен део који прати бљут(ц)аве дневне новине, свакодневно је изложена мобингу епидемиолога Предрага Кона који својим црним и, искуствено потврђено, погрешним прогнозама, прогони родитеље и лекаре који нису за обавезну (читај присилну) вакцинацију деце. Не улазећи у дубиозе око смислености и безбедности обавезне вакцинације, нити у уставно-правно-етичку димензију овог комплексног феномена, осврнућемо се на досадашња предвиђања нашег, свакако, најгрлатијег епидемиолога, којем је посао управо да антиципира кретање заразних болести и да предлаже одговарајуће противепидемијске мере.

Тако је др Кон 24.7.2009. године пронео вест коју је објавио Танјуг, да ће од свињског грипа у Србији оболети до 2.500.000 људи, а да ће због истог број хоспитализација бити до 200.000. У реалности је те године било оболелo 117.958  људи од идентификованих и неидентификованих врста „грипова“ укупно, док је био 25.051 болесник лечен у болничким условима од свих заразних болести укупно. (Здравствено-статистички годишњак за 2009., стр.240 и стр.222)

5.11.2013. године, у дневној новини „Курир“ освануо је наслов:

„Алармантно:Србију напада дечја парализа, 40% деце није вакцинисано“ – саговорник је, погађате, био др Предраг Кон који је навео да је вакцинисаност у београдским општинама 60%, док је у унутрашњости вероватно гора ситуација. У реалности је те године обухват вакцинацијом за ту болест био 97%, као и целих 13 година раније када је обухват био изразито висок  (Резултати спроведених имунизације у Републици Србији у периоду од 2001. – 2013., Табела 3). Од тада до данас није било случајева дечје парализе.

2.2.2014.године, у дневној новини „Блиц“ у тексту „Вакцине су искорениле многе болести, а противници све гласнији“, др Кон тврди  да су „искорењени дифтерија и тетанус“ . У реалности је у периоду од 2011.-2015. у Србији умрло деветоро људи од тетануса (Здравствено-статистички годишњак за 2011., 2012., 2013., 2014., 2015.)

17.03.2017. у дневној новини „Блиц“  освануо је наслов „Вакцине спречиле румунски сценарио у Србији“ са појашњењем да је степен вакцинисаности у Србији висок“., док  нам  у истом листу већ 3.8.2017. „Прете епидемије смртоносних богиња“, уз констатацију да трећина деце у Београду није примила ММР вакцину. Од високог обухвата и спасења до (само)уништења протекло је мање од пет месеци…

Иако предвиђање кретања заразних болести др Кону није јача страна, не либи се да као противеидемијске мере користи претње колегама одузимањем хлеба, те 5.1.2010. са страница „Прес магазина“ кличе да „лекари који су против вакцине не заслужују да раде!“, док 2.8.2017. са страница „Телеграфа“ позива на морално-етичку одговорност професора педијатрије др Несторовића због става о праву родитеља на слободан избор.

Конц-логорска етика и правосуђе дозвољава несметано мобинговање лаичке и стручне јавности човека који је толико пута викао „вук“ да му више ни овце не верују. Његово приморавање грађана на вакцинацију неетичко је и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је прво удружење грађана за слободу избора уопште основано.

Можда је то и разлог његовог непресталног позивања свих и свакога на одговорност. Страх да има и оних који памте дуже од винских мушица  не може излечити ни један наслов у дневном таблоиду. Нити новинарка на платном списку РФЗО. 

Др Јована Стојковић

 

Predrag Kon

Predrag Kon u medijima daje prognoze

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Lat.

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Најчешћа мантра у мегаломанско-месијанском походу за спасавање човечанства од смртоносних заразних болести је – колективни имунитет. Могла бих сада да ставим сто евра да би врло мали број стручњака који нас прекорева са малих екрана могао да, на препад, дефинише ову појаву. О човекољупцима што пене на друштвеним мрежама да и не говорим.

По уџбеничкој дефиницији, “колективни имунитет представља отпорност неке популације према појединим болестима и изражава се као пропорција имуних у колективу… он одражава вероватноћу да ће они који су осетљиви доћи у контакт са инфицираном особом… степен колективног имунитета зависи од способности појединца да пренесе заразу, дужине његове заразности, врсте агенса, величине и врста колектива.“ „

Примећујемо да у изворној дефиницији нема помена о вакцинисаности појединца и обухвату од 95% који је „неопходан“ за сваку вакцину. Неодрживост овог става видљива је из саме дефиниције, обзиром да вакцинисање или невакцинисање не може утицати на врсту агенса (узрочника болести који је такав, какав је), нити на величину и врсту колектива. Како су ова два аспекта колективног имунитета променљива, променљив је и колективни имунитет за различите болести и колективе .

Вакцинисање, дакле, може утицати само на друга два фактора: способности појединца да пренесе заразу и дужине његове заразности. Теоретски гледано, невакцинисан човек би могао бити преносилац заразе једино у ситуацији да се разболи од одређене болести, али ни тада не представља  значајан епидемиолошки проблем, јер „Болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“. – Епидемиологија, 135 стр.

Њихова заразност пре и после обољевања није угрожавајућа за колективни имунитет:

«Најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан – вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифуs“… – Епидемиологија, 135.стр.

«Код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести“. – 136. стр., Епидемиологија.

Дакле, код невакцинисаног човека, бабавангијском методом слутимо да ће се некад разболети од одређене болести. Чак и ако се ово пророчанство оствари, према претходним наводима, он неће пре, у току и после своје болести бити епидемиолошки значајан.

Вакцинисан човек, пак, теоретски доживљава се као ходајући стерилизатор о чије се слузокоже одбијају микроби. Пракса је међутим показала да он може бити епидемиолошки проблематичан у два случаја: 

1. Када током епидемије има атипичну слику болести која остане непрепозната, па изостане изолација и лечење, што доводи до ширења болести. 

Warfel et al.2014, str.787, наводи да је 2012. у САД била највиша инциденца магарећег кашља у последњих 50 година упркос обухвату од преко 95%

Millen 2004, str.617 , извештава о 51 детету коме је лабораторијски потврђена инфекција магарећи кашљем, од којих је 90,2% било вакцинисано.

Christie i sar. (1994) описују значајно повећање стопе пертузиса у Синсинатију 1993., када је 89% оболелих било у узрасту до 12 године (када би требало да су заштићени). Деца су подељена на групе према узрасту и утврђено је да је по групама било 75%, 55%, 70%, 85% вакцинисаних међу оболелима.

Srugo i sar. (2000) закључује након једне локалне епидемије која је однела живот четворомесечној беби: “Вакцинисани тинејџери и одрасли могу служити као резервоар инапарентне инфекције… зато млади и свеже вакцинисана деца могу служити као резервоар и потенцијални преносилац болести.

Block i sar. (2008) потврђују ширење вируса грипа које је документовано код 28,9%.

2. Када вирус из вакцине буде излучен секретима у околину и изазове епидемију са вакциналним сојем вируса.

Atrasheuskaya i sar. (2008) описују епидемију малих богиња код 27 одраслих, од којих је 74,1% био вакцинисан. Узрочник је био и дивљи вирус и вирус из вакцина.

Morfin i sar. (2002.) отварају питање преноса вируса малих богиња из вакцине, након описа трогодишњака који је након вакцинације има температуру и позитиван брис грла.

Atrasheuskaya i sar. (2006) извештава о шесторо вакцинисаних који су оболели од заушки, а који су заражени од осталих вакцинисаних.

Baker i Mathias (2001) говоре о заражавању 315 особа вирусом заушки из вакцина.Том приликом је оболело 15% вакцинисаних и 4,7% особа из невакцинисане групе.

Као што видимо, када је у вакцини присутан жив вирус, може доћи до ширења у околину. Међутим, када вакцина садржи мртав вирус, не могу се створити довољне количине антитела да би се постигле довољне концентрације IGG које би спречиле колонизацију слузница са одеђеним патогеном. Вакцинисани човек у том случају може бити преносилац заразе, а да не оболи. (Kraigher et al.2011, str. 34.)

Дакле, имамо невакцинисаног човека, који НЕМА узрочника болести у телу и за кога се „основано“ сумња да ће га у једном тренутку имати, па чак и тада бити „епидемиолошки безначајан“, јер ће се моћи детектовати и изоловати, а са друге стране вакцинисаног човека који  ИМА узрочника болести у телу и могућност да неопажено шири инфекцију и у случају кад је узрочник жив, и у случају када је узрочник мртав.

Онај ко ми објасни ко је овде луд, нека ме слободно вакцинише. 

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ – Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

lat.

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

Пише: др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина узбуњују јавност и шире хистерију поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.

Овај пропагандно-психолошки рат који шири неосновани страх и етикетира родитеље који из било ког разлога одбијају вакцинацију деце као здравствене терористе, опробано је оружје  које се дословце и готово у истим реченичним склоповима користи и у другим земљама у којима се намеће присилна вакцинација. И тамо, више него нечасну улогу у одузимању основних људских права играју они коју су ослобођени било какве одговорности за било кога – (спин) доктори, који знају да „неопамећени„ родитељи немају проблем са тим да им дете умре од малих богиња  и знају да ће  деведесетпетопроцентна вакцинисаност деце у другој и дванаестој години са нешкодљивом ММР вакцином учинити да нам „има спаса“.

Да новинари јесу новинари, а не ПРЕССтитутке, којима се за бедну цркавицу говори шта ће да спинују, упитали би забринуте докторе:

 

  1. Колика је била смртност од датих болести у петогодишњем периоду пре увођења ММР вакцине 1994.године и да ли нам је тада „било спаса“ или смо помрли, а не знамо? 
  2. Због чега нисмо забранили улазак просвећеним страним држављанима и тако „се спасли“, када обухват ММР вакцином у европском региону СЗО у десетогодишњем периоду од 1997. до 2006. ни једне године није достизао 95%, док је у седмогодишњем периоду од 2006. до 2012.године  европски регион СЗО само једне године (2010) имао одговарајући обухват, док Италија и Француска у истом периоду нису имале „одговарајући обухват“ ни једне године?
  3. Уколико ММР вакцина доводи до имунитета који траје 10 година, према речима епидемиолога др Величковића, да ли то значи да не постоји имунитет људи старијих од 22 године (осим оних који су природно прележали болест и неким чудом преживели), обзиром да је последња ревакцина у 12.години живота?
  4. Због чега се тврди да ће нас ММР вакцина „спасити“ болести када сам произвођач у упутству за лек наводи да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba“ и како ће забринути доктори и грађанство детектовати ову популацију  и ревакцинисати их?
  5. Ко је „крив“ за епидемије малих богиња у Србији 2007.године са 201 оболелим уз обухват вакцинације  од 97%, као и епидемију из 2011.године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001.-2011. који су износили преко 95% (осим 2002.када је износио 93%) , и због чега висок обухват вакцинацијом није исте спречио? Епидемија се овом приликом догодила и на одељењу хематоонкологије и „висок обухват „ је није спречио, али тада није било патетичне приче о деци оболелој од карцинома који, нажалост, могу бити жртва и грипа и прехладе, али и стотина других инфекција. Ипак, према оценама епидемиолога, и за њихово разбољевање су криви стил живота и исхрана и „нема доказа“ да је то последица осиромашеног уранијума .
  6. Због чега се деца вакцинисана ММР вакцином, а која су добила паротитис и морбилиформну оспу не помињу као извори заразе и „кривци“ за епидемију, али се зато „праведни гнев „ обрушава на невакцинисану децу која нити су болесна, нити заражена? Овакве деце је 2011.године забележено 47, 2012.године 21, 2013. Године 40.
  7. Нису ли „мало“ претеране и обмањујуће тврдње да нам „нема спаса“ ако је у тренутку увођења вакцинације у Велику Британију 1968.године смртност од малих богиња била 0,11 на 100 000 људи, односно 1 човек на милион, док је смртност у САД у тренутку када је прва вакцина против малих богиња лиценцирана 1963.године била 0,2 на 100000 односно 2 на милион, што је 2738, односно 1506 пута мања смртност него смртност од рака у Србији 2015.?
  8. Да ли су сви педијатри, педијатријске сестре и остали радници који раде са децом прошли проверу нивоа антитела на мале богиње, заушке и црвенку и да ли су ревакцинисани?
  9. Какав је вакцинални статус Рома и миграната?
  10. Ко даје право лекарима који не дају одговоре ни на ова питања да у јавним гласилима износе „своје“ коментаре на контроверзна и осетљива правна питања која се тичу „права детета на вакцинацију“(које је правно непостојеће) и права родитеља да одлучују за своје малолетно дете?
  11. Да ли је реклама на билборду у којој се наводи да су „вакцине безбедне, делотворне и штите од заразних болести“ са сликом насмејане  бебе и потписом „Тиршове“ у складу са Правилником о начину оглашавања лека, односно медицинског средства и његовим чланом 8, чланом 10, чланом 11 и чланом 12.
  12. Да ли вас мало није стид да прозивате људе који се боре да поврате своја елементарна људска и природна права за „огромну штету коју су нанели“ и да позивате на прављење националног плана за „сузбијање антивакциналног лобија“, уколико и сами знате да је пад обухвата ММР вакцином започео 2012. године, док је прво удружење за слободу избора при вакцинацији регистровано јуна 2015.године као одговор на репресивни Закон о заштити становништва од заразних болести и махнито лупетање представника Министарства здравља о одузимању деце?

Медицинска етика у Србији је мртва. Слава јој.

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Prekinuta tribina o prisilnoj vakcinaciji dece u Srbiji!

Tags :

Category : Članci

Cyr.

ETIKA CENTRA ZA BIOETIKU

U Centru za bioetičke studije u Beogradu, juče je održana tribina pod nazivom „Obavezna ili preporučena vakcinacija dece – pravni aspekti“ . Govornice su bile dve dame, doktori pravnih nauka sa fakulteta Union. U publici su, pored malobrojnih ostalih, bili i predstavnici udruženja “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”, zatim roditelji koji se zalažu za slobodu izbora po pitanju vakcinacije – jedan diplomirani informatičar i master ekonomije, jedan građevinski inženjer, jedan arhitekta, jedna majka i jedan lekar specijalista. Skup je najavio i njegovim tokom rukovodio (i pored živog moderatora), organizator i predstavnik Centra za bioetiku.

Izlaganja govornica smo ispratili sa posebnom pažnjom. Iako su se još na početku ogradile o izjašnjavanja o vakcinaciji u medicinskom smislu, iznele su nekoliko pseudonaučnih tvrdnji koje su poslužile kao obrazloženje zbog čega se u Srbiju uveo ovakav represivan Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kao i kod svakog zakona, potreba za njegovim donošenjem izvire iz životnih, a ne pravnih razloga, te su medicinska obrazloženja osnov na koji se nadograđuju pravne forme. Tako je ovaj represivni zakon koji se meša u osnovne ljudske slobode i roditeljska prava obrazložen sledećim tezama:

Da će se padom obuhvata vakcinacije pojaviti opasne zarazne bolesti
Da će detetov život biti ugrožen ukoliko ne bude vakcinisano
Da je odnos korist-rizik prevagnuo na stranu vakcina, jer se teža neželjena dejstva javljaju u jedan na milion vakcinisanih.
Da će vakcinacija najvažniji metod prevencije zaraznih bolesti koji godišnje spasi dva miliona ljudi u svetu.

UKOLIKO JE TAKO, ONDA JE „OPRAVDANO“:

Vakcinisati dete bez volje roditelja
Kazniti roditelja
Eventualno pokrenuti postupak o zanemarivanju deteta ako je roditelj baš „uporan“ u odbijanju vakcinacije
U delu tribine koji je predviđen za komentare i diskusiju, roditelji koji se bore za slobodu izbora su probali da komentarišu i diskutuju. Tako su navođenjem statističkih i svima proverljivih podataka pokušali da opovrgnu iznete pseudonaučne teze na osnovu kojih bezlična država najličnije atakuje na fizički i psihički inegritet njihove rođene dece sa otvorenom mogućnošću da im razori i porodicu. Tako se moglo čuti sledeće:

Ukoliko je obuhvat vakcinacije preko 95% uslov da epidemije ne izbiju, zbog čega je 2007. i 2011. godine došlo do epidemije morbila i pored obuhvata vakcinacije od 97% tih istih godina , ali i celu deceniju pre , kada je bio iznad 95% svih godina , osim 2002. kada je iznosio 93%? izvor – Batut
Zašto se smrtonosnim nazivaju bolesti čija je smrtnost u periodu neposredno pre uvođenja vakcinacije bila :
difterija: 1,8 na 100 000 izvor –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

pertuzis: 0,338 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

tetanus: 0,056 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

paraliza: 0,57 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

male boginje: 0,208 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

rubeola : 0,0 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

zauške: 0,008 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

hepatitis B: 0,007 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

Poređenja radi, u Srbiji je smrtnost od raka u 2015 god. bila 301,2 na 100.000 stanovnika, što je 167,3 puta više nego smrtnost od difterije, 891.1 puta više od smrtnosti pertuzisa, 5.378, 6 puta više od smrtnosti tetanusa, 528,4 od smrtnosti paralize, 1.075,7 puta više od smrtnosti malih boginja 37.650 puta više od smrtnosti zauški, 43.028,6 puta više od smrtnosti hepatitisa B, pre uvođenja vakcina za date bolesti.

ZBOG ČEGA SE IZNOSI PODATAK DA JE JAVLjANjE TEŽIH NEŽELjENIH DEJSTAVA 1 NA 1000000, ŠTO JE „STATISTIČKI PRIHVATLjIV“ BROJ NEŽELjENIH REAKCIJA, KADA SAM PROIZVOĐAČI NAVODE:

– da se pri primeni određenih vakcina ozbiljne nuspojave poput konvulzija, anafilaktičkih reakcija i šoka javlja u 0,01%, što je stotinu puta češće nego gore navedeno (Pentaxim)

da se perzistentan plač (znak neurološkog oštećenja) javlja sa učestalošću od 1 na 1000 do 1 na 100 (Aldipete T), što je 1000 do 10000 puta češće nego gore navedeno

-da se alergijska reakcija sa gubitkom svesti, paraliza, Žilijan Bareov sindrom, encefalitis, meningitis i encefalopatija kod 1 na 10000 (Engerix B) što je stotinu puta češće?

ZBOG ČEGA JE VAKCINACIJA NAJBOLjI VID PREVENCIJE BOLESTI I SPASITELj ČOVEČANSTVA KADA JE SMRTNOST I PRE UVOĐENjA VAKCINA OPALA ZNAČAJNO (IZVORI PODATAKA:U .S. CENSUS, U.S.DEPARTMENNT OF THE INTERIOR, FEDERAL SECURITU AGENCY , U.S. DEPARTMENT OF HEALTH, OFFICE FOR NATIONAL STATISTICS, 2000)

difterija – u SAD za 92-98%

pertuzis – u Velikoj Britaniji za 98,87%

tetanus – u SAD za 72,56%

paraliza – u SAD za 88,57%

male boginje – u Velikoj Britaniji za 99,36%

zauške – u Velikoj Britaniji za 97%

Mogosmo mi tako do sutra, ali je organizator skupa skočio kao oparen i pokazao fenomenološki neobjašnjivu afektivnu reakciju na iznošenje emocionalno i vrednosno neutralnih statističkih podataka, projektujući na roditelje (verbalnu) agresivnost na koju valjda nemaju pravo u situaciji fabulativno-patetičnog palamuđenja o dobrobiti čovečanstva i javnog zdravlja koje će postići ubrizgavajući u svoju decu neurotoksine, kancerogene , životinjske DNK i abortirane fetuse, a pod pretnjom novčanih kazni i oduzimanja dece.

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta, uz banalno-idiotsku opasku da su se nekada primitivci protivili vozovima, a koja je trebala da napravi analogiju između njih („primitivaca“) i diplomiranog informatičara i mastera ekonomije, građevinskog inžinjera, arhitekte, majke i lekara specijaliste koji iznose lako proverive argumente .

Mentalitet vakcinalnih svedoka još jednom je raspršio iluziju o njihovoj naučnosti, čovekoljublju i etici. O toj sekti, drugi put…

Dr Jovana Stojković

 

DR JOVANA STOJKOVIĆ SA DEVET PITANJA BACILA VAKCINAŠKI LOBI NA KOLENA! – VIDEO NAŠE HEROINE

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Preporučeno:

Neke od članaka, obraćanja i video priloga Dr Jovane Stojković možete pogledati i pročitati – O V D E

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Прекинута трибина о присилној вакцинацији деце у Србији!

Category : Članci

Lat.

ЕТИКА ЦЕНТРА ЗА БИОЕТИКУ 

У Центру за биоетичке студије  у Београду, јуче је одржана трибина под називом „Обавезна или препоручена вакцинација деце – правни аспекти“ . Говорнице су биле две даме, доктори правних наука са факултета Union. У публици су, поред малобројних осталих, били и представници удружења “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”, затим родитељи који се залажу за слободу избора по питању вакцинације – један дипломирани информатичар и мастер економије, један грађевински инжењер, један архитекта, једна мајка и један лекар специјалиста. Скуп је најавио и његовим током руководио (и поред живог модератора), организатор и представник Центра за биоетику.

Излагања говорница смо испратили са посебном пажњом. Иако су се још на почетку оградиле о изјашњавања о вакцинацији у медицинском смислу, изнеле су неколико  псеудонаучних тврдњи које су послужиле као образложење због чега се у Србију увео овакав репресиван Закон о заштити становништва од заразних болести. Као и код сваког закона, потреба за његовим доношењем извире из животних, а не правних разлога, те су медицинска образложења основ на који се надограђују правне форме. Тако је овај репресивни закон који се меша у основне људске слободе и родитељска права  образложен следећим  тезама:

  1. Да ће се падом обухвата вакцинације појавити опасне заразне болести
  2. Да ће дететов живот бити угрожен уколико не буде вакцинисано
  3. Да је однос корист-ризик превагнуо на страну вакцина, јер се тежа нежељена дејства јављају у један на милион вакцинисаних. 
  4. Да ће вакцинација најважнији метод превенције заразних болести који годишње спаси два милиона људи у свету.

Уколико је тако, онда је „оправдано“:

  1. Вакцинисати дете без воље родитеља
  2. Казнити родитеља
  3. Евентуално покренути поступак о занемаривању детета ако је родитељ баш „упоран“ у одбијању вакцинације

У делу трибине који је предвиђен за коментаре и дискусију, родитељи који се боре за слободу избора су пробали да коментаришу и дискутују. Тако су навођењем статистичких и свима проверљивих података покушали да оповргну изнете псеудонаучне тезе на основу којих безлична држава најличније атакује на физички и психички инегритет њихове рођене деце са отвореном могућношћу да им разори и породицу. Тако се могло чути следеће:

  1. Уколико је обухват вакцинације преко 95% услов да епидемије не избију, због чега је 2007. и 2011. године дошло до епидемије морбила и поред обухвата вакцинације од 97% тих истих година , али и целу деценију пре , када је био изнад 95% свих година , осим 2002. када је износио 93%?  извор – Батут
  2. Зашто се смртоносним називају болести чија је смртност у периоду непосредно пре увођења вакцинације била :

дифтерија: 1,8 на 100 000 извор –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

пертузис: 0,338 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

тетанус:  0,056 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

парализа: 0,57 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

мале богиње: 0,208 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

рубеола : 0,0 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

заушке: 0,008 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

хепатитис Б: 0,007 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

Поређења ради, у Србији је смртност од рака у 2015 год. била 301,2 на 100.000 становника, што је 167,3 пута више него смртност од дифтерије, 891.1 пута више од смртности  пертузиса, 5.378, 6 пута више од смртности тетануса, 528,4 од смртности парализе, 1075,7 пута више од смртности малих богиња 37.650 пута више од смртности заушки, 43.028,6 пута више од смртности хепатитиса Б, пре увођења вакцина за дате болести.

  1. Због чега се износи  податак  да је јављање тежих нежељених дејстава 1 на 1000000, што је „статистички прихватљив“ број нежељених реакција, када сам произвођачи наводе:

–   да се при примени одређених вакцина озбиљне нуспојаве попут конвулзија, анафилактичких реакција и шока јавља у 0,01%, што је стотину пута чешће него горе наведено (Pentaxim)

да се перзистентан плач (знак неуролошког оштећења) јавља  са учесталошћу од 1 на 1000 до 1 на 100 (Aldipete T), што је 1000 до 10000 пута чешће него горе наведено

-да се алергијска реакција са губитком свести, парализа, Жилијан Бареов синдром, енцефалитис, менингитис и енцефалопатија код 1 на 10000 (Engerix B) што је стотину пута чешће?

  1. Због чега је вакцинација најбољи вид превенције болести и спаситељ човечанства када је смртност и пре увођења вакцина опала значајно (извори података:U .S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency , U.S. Department of Health, Office for National Statistics, 2000)

       дифтерија – у САД за 92-98%

       пертузис – у Великој Британији за 98,87%

       тетанус – у САД за 72,56%

       парализа – у САД за 88,57%

       мале богиње – у Великој Британији за 99,36%

       заушке – у Великој Британији за 97%

Могосмо ми тако до сутра, али је организатор скупа скочио као опарен и показао феноменолошки необјашњиву афективну реакцију на изношење емоционално и вредносно неутралних статистичких података, пројектујући на родитеље (вербалну ) агресивност на коју ваљда немају право у ситуацији  фабулативно-патетичног паламуђења о добробити  човечанства и јавног здравља  које ће постићи убризгавајући у своју  децу неуротоксине, канцерогене , животињске  ДНК и абортиране фетусе, а под претњом новчаних казни и одузимања деце.

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента, уз банално-идиотску опаску да су се некада примитивци противили возовима, а која је требала да направи аналогију између њих („примитиваца“) и дипломираног информатичара и мастера економије, грађевинског инжињера, архитекте, мајке и лекара специјалисте  који износе лако провериве аргументе .

Менталитет вакциналних сведока још једном је распршио илузију о њиховој научности, човекољубљу и етици. О тој секти, други пут…

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj