Category Archives: Aktivnosti

  • 0

Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ОБАВЕЗНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ поднесен СКУПШТИНИ РС

Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ОБАВЕЗНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ поднесен СКУПШТИНИ РС

Предлог измена Закона о заштити становништва од заразних болести (прочитајте ОВДЕ), пoднесен је председнику Скупштине РС, Одбору за здравље и породицу и шефовима 16 посланичких група, у понедељак 11. септембра.

Предлагач измена је удружење родитеља “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” које је уз помоћ правних експерата сачинило текст Предлога, уз темељно и опсежно ОБРАЗЛОЖЕЊЕ (ОВДЕ).

У истом су, осим предочавања Уставног основа и разлога за измену спорних чланова, појашњени правни институти и појединачна решења:

(Стр.6, цит: Измене и допуне које се овде предлажу полазе од општих норми везаних за медицинске мере и случајеве њихових одбијања. Одлука о одбијању заснива се на прописима Републике Србије и међународним документима који су ратификовани. Њоме се исказује аутономни став појединца да прописану меру не прихвати. Код предузимања било које инвазивне медицинске мере на човеку, па била она и превентивна, реч је о допуштеној повреди тела, при чему телесни интегритет ужива пуну заштиту: физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (члан 25 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). Телесни интегритет се чува такође прописима из грађанскоправне материје: свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета и онда када је она у виду повреде тела или здравља (члан 16 у вези са чланом 163 Закона о облигационим односима, “Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и “Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља).

Одбијање је део права на пристанак које се исто на тај начин штити и које се по закону може ограничити само уколико директно вређа право другог (члан 15 став 1 и став 3, и члан 17 став 1Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013), а такви услови код вакцинације нису испуњени, нити су унапред видљиви већ су хипотетички. Зато не могу имати исти правни значај нити заштиту као код оболелог од заразне болести.

Важећим чланом закона се као разлог одбијања имунизације наводи постојање контраиндикације, што правно гледано не представља одбијање него разлог за непредузимање имунизације. Обавеза је доктора медицине да о томе води рачуна, а грађанин се као пацијент свакако и на то може позвати сагласно важећим прописима (члан 9 и члан 10 Правилника о имунизацији и начину заштите лековима (“Сл. гласник РС”, бр. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013, 65/2014 и 32/2015)

У прилог допуштања изузимања од обавезе имунизације говори и одредба Устава о ограничењу људских и мањинских права: при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права (члан 25 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). Сагласно сталешком кодексу лекар је дужан да поштује права, слободе, аутономију и људско достојанство сваког пацијента (члан 6 Кодекса медицинске етике Лекарске коморе Србије,“Сл. гласник РС”, бр. 104/2016).

Законски заступник детета према закону је његов родитељ, односно старатељ, и он врши сва права која детету припадају, па према томе и право на пристанак и одбијање (члан 68 и члан 72 Породичног закона “Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015). Полази се од претпоставке да једино тако може да се испоштује и сачува начело најбољег интереса детета. Сагласно уставној одредби сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом (члан 65 став 2 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). У случају спора између интереса родитеља и детета надлежност преузимају старатељски, а не здравствени органи (члан 80 Породичног закона “Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015). То је општа одредба Европске конвенције која предвиђа да онда када, по закону, малолетно лице не поседује способност за давање пристанка за интервенцију, она се може предузети једино уз одобрење његовог заступника или законом одређеног органа или лица (члан 6 Конвенциије о људским правима и биомедицини, “Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010), што је преузето у националне законеа (члан 19 став 3 Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013). Важење међународних етичких начела афирмише се тиме што се предвиђа да су лекари дужни да се придржавају и Међународног кодекса лекарске етике, етичких начела, декларација и препорука Уједињених нација, Савета Европе, Светске здравствене организације, као и других одредаба међународног хуманитарног права (члан 81 Кодекса медицинске етике Лекарске коморе Србије,“Сл. гласник РС”, бр. 104/2016).

С обзиром да ни након три године нисмо добили одговор Уставног суда на поднете Иницијативе за оцену уставности спорних одредби Закона о ЗСОЗБ (И УЗ 48/2016), одлучили смо да као Удружење учинимо и овај корак у циљу остваривања наших Уставом и законом гарнтованих грађанских и родитељских права која су прецизно образложена у тексту Предлога измена (ОВДЕ) .

Уверени да ће чланови Одбора за здравље и породицу РС, увидети оправданост наших захтева и наћи времена (воље) за дијалогом о нашим предлозима, спремно очекујемо позив за учешће у првој отвореној скупштинској дебати на ову тему.

Уздајући се у званичну подршку већег дела јавности, наредних дана упутићемо посебне апеле на адресе удружења, организација и истакнутих појединца који годинама подупиру наше активности у вези са укидањем прислне вакцинације деце у Србији.

ЗА СЛОБОДНО ОДЛУЧИВАЊЕ И ИНФОРМИСАН ПРИСТАНАК

Драгана Баша,

УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ОБАВЕЗНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ са другима:


  • 0

Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ СТАНОВНИШТВА ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

Lat:

Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ СТАНОВНИШТВА ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

 

ПРЕДЛАГАЧ: УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”:

– ПРЕДСЕДНИКУ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

– ОДБОРУ ЗА ЗДРАВЉЕ И ПОРОДИЦУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Београд, септембра 2017.

 

Предмет:  измене и допуне Закона о заштити становништва од заразних болести

(“Сл. гласник РС”, бр. 15/2016)

 

На основу члана 107 став 1 Устава Републике Србије, члана 40 став 1, тачка 1 Закона о Народној скупштини и члана 150 став 1 Пословника Народне скупштине, подноси се

 

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ СТАНОВНИШТВА ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ

 

Члан 1

У тексту члана 2, став 1, тачка 21) додати речи ‘здравих’ и ‘у време кад још не постоји опасност директне заразе’.

У тексту члана 2, став 1, тачка 22) додати речи – ‘односно опасности од директне заразе’.

Измењене и допуњене тачке овог ставе треба да гласе:

21) имунизација је превентивна мера заштите здравих особа од заразних болести, у време кад још не постоји опасност директне заразе, која се обавља путем давања вакцина и/или имуноглобулина хуманог порекла, имунобиолошких препарата који садрже специфична антитела и моноклонских антитела;

 

22) хемиопрофилакса је давање лекова здравим особама у циљу спречавања настанка заразне болести, односно опасности од директне заразе;

 

Члан 2

Код члана 17 (2. Посебне мере) додати два нова става која гласе:

 

(1) Посебне мере из става 1 тачке 1-7, тачке 9-10 и тачке 12 прописују се као мере на основу којих су лица према којима се предузимају у обавези да им се подвргну у циљу спречавања директног преношења и ширења заразне болести.

(2) Посебне мере из става 1, тачка 8, тачка 11 и тачка 12 прописују се као мере које се становништву препоручују на начин да се у систему превентивне здравствене заштите организовано стављају на располагање и заједничку корист свих и као такве део су друштвене бриге за здравље.

Члан 3

У члану 32 (Имунизација и хемиопрофилакса) унети измене и допуне текста у ставу 2 реченицом – ‘осим онда када на лични захтев изрази сумњу у безбедност вакцине и изјави да ће ризик одбијања преузети на себе, као и када ‘, преформулисати због дужине, тако да промењени текст гласи :

Обавезна имунизација је имунизација лица одређеног узраста, као и других лица одређених законом, коју лице које треба да се имунизује, као ни родитељ, односно старатељ не може да одбије, осим онда, када на лични захтев изрази сумњу у безбедност вакцине и изјави да ће ризик одбијања преузети на себе, као и када то учини на захтев доктора медицине у случају медицинске привремене или трајне контраиндикације чије је постојање утврдио доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.

У члану 32 став 4 … уместо израза ‘неопходно је ставити препорука је, тако да сада текст гласи:

За боравак деце у предшколским и школским установама, као и у установама за смештај деце без родитељског старања, препорука је да су испуњени услови из става 3. тачке 1) овог члана, осим у случају постојања медицинске контраиндикације  коју утврђује доктор медицине одговарајуће специјалности или стручни тим за контраиндикације.

 

Члан 4

У члану 32 (Имунизација и хемиопрофилакса) допунити текст са још два става која гласе:

Доктор медицине који даје вакцину има обавезу обавештавања лица о односу ризика и користи пре сваке имунизације. Давање информација део је услуге вакцинисања која се пружа уз пуно поштовање телесног интегритета и приватности лица које се имунизује.

Обавештење из претходног става које претходи имунизацији треба да садржи: информације о болести која се спречава, које су користи од имунизације, почетак и трајање заштите, контраиндикације, које су индикације за могућност тестирања преосетљивости тј. алергија на компоненте вакцина, поступак имунизације, који су алтернативни методи превенције за случај непредузимања имунизације, понашање после имунизације, могуће нежељени догађаји, као и нужност и временски оквир за праћење и ревакцинацију. Обавештење се даје у сврху остварења безбедности имунизације и предочавања могућих ризика, а потписује се у писаној форми од стране лица које се имунизује, односно његовог законског заступника.

 

Члан 5

У члану 84 (VII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ), став 1, тачка 3 изменити реченицу и допунити са -‘не обавести на законом прописан начин лице које се вакцинише или његовог законског заступника’, тако да текст гласи:

3) по извршеном прегледу сваког лица које треба имунизовати, не изврши имунизацију, не обавести на законом прописан начин лице које се вакцинише или његовог законског заступника, и не води прописане евиденције о извршеним имунизацијама (члан 37. став 1).

 

Члан 6

У члану 85 став 1 изменити цифре 30.000 до 150.000 са цифрама 10.000 до 30.000, тако да текст гласи:

Новчаном казном у износу од 10.000 до 30.000 динара казниће се за прекршај физичко лице ако:

У члану 85 став 1 тачка 6 брисати део текста и допунити нови текст, тако да гласи:

6) не потпише обавештење које му се у складу са законом даје, одбије мимо законом допуштених разлога имунизацију лица одређеног узраста (члан 32. став 2), и не одазове се на позив старатељског органа по пријави одбијања имунизације лица одређеног узраста.

 

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

 

  1. Уставни основ

Право предлагања овог Закона произилази из члана 107 став 1 Устава (“Сл. гласник РС”, бр. 98/2006).

Уставом Републике Србије (“Сл. гласник РС”, бр. 98/2006) гарантује се здравствена заштита на основу које свако има право на заштиту свог физичког и психичког здравља, док се дравствено осигурање, здравствена заштита и оснивање здравствених фондова уређују законом (чл.68). Све то предметно чини правни основ усвајања важеће законодавне материје чије се измене и допуне овим законом предлажу.

 

  1. Разлози за доношење закона

 

Проблеми у пракси примене прописа, неразумевање основних правних института. неусклађеност са најновијим стандардима и документима о људским правима, као и неодрживост сукобљених ставова везано за имунизацију, што се са здравственог система преноси и на друге системе (васпитни и образовни), а не само у области јавно-здравствених циљева. Популација грађана (пацијената) је различита у погледу обухвата имунизацијом, испољеним контраиндикацијама, па и у погледу ставова о имунизацији.

Са становишта здравствених институција у тој сфери деловања постоји некада у исто време ‘недовољна’ брига (део пацијената као што су сиромашни, руралне средине, Роми, лица без здравствених докумената који прихватају имунизацију, а она им се не даје), и ‘претерана’ брига државе (кажњавање пацијената који нису у истом смеру едуковани, или су неповерљиви и не прихватају имунизацију, а на које се врши притисак). Тако се ствара утисак да јавноздравствена политика погрешно ставља нагласак на изнуђивање мера, уместо да нагласак иде у правцу већег обухват кроз садржајније и шире присутне акције здравственог просвећивања. Треба да је обрнуто. У том смислу такође не треба унапред дисквалификовати разговор о другачијим решењима од стране било кога па и од стране “Иницијативе за необавезну вакцинацију”. Законодавна решења треба да буду тако обликована да поштују права свих јер само то води правној једнакости и правној сигурности, како је зацртано европским документима: достојанство и идентитет свих људских бића штите се и гарантују свима, без дискриминације,  као и поштовање њиховог интегритета и других права и основних слобода у погледу примене биологије и медицине (члан 1 Конвенциије о људским правима и биомедицини, “Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010). То подразумева опсежнију и континуирану активност здравствених институција, али и више разумевања и хуманији приступ према грађанима корисницима превентивних здравствених услуга.

 

  • Објашњење основних правних института и појединачних решења

 

У Републици Србији постоји несхватање основних правних појмова у области медицине и шире посматрано у области праксе здравствене заштите. Прихвата се и прописује обавезна имунизација, али се правно гледано не одобрава да се она спроводи по аутоматизму, а нарочито не да се уводи претерани степен репресије у превентивну здравствену заштиту, чак већи него у области лечења где пацијент може одбити меру која га животно угрожава! Данас је важећи и владајући у свету медицински стандард по коме је сваки облик принуде, репресије и санкционисања у медицинској сфери искључен или крајње минимално. Добровољност је владајући принцип у здравственој заштити кроз примену начела пристанка информисаног грађанина (“Informed consent”).

Легитимно је разговарати о праву на избор, јер та решења постоје у свету, али је исто тако могуће у режиму обавезне вакцинације боље уредити област контраиндикација и изузимања, што некад може бити предмет спора. Суштина добре здравствене заштите јесте да препознаје потребе и хтења грађана, њихова стања и њихове сумње. Ниједан систем не треба да окреће грађане против себе, а од тога најмање користи имају малолетна лица која треба да буду обухваћена имунизацијом.

Појмови обавезе, препоруке и избора се односе на здравствену заштиту и будући да је реч о највишим људским вредностима о њима се може дискутовати. У области прописа о имунизацији треба имати једнак став како према грађанима који прихватају обавезну вакцинацију као потребну, као нешто у шта се као лаици не разумеју и препуштају јој се, тако и према грађанима који реагују против позивајући се на озбиљност имунизације и мањак поверења кад су у питању последице и добри исходи давања вакцина.

Да ли имунизацију уредити као обавезу или препоручену јесте предмет расправе, али се суштински на првом месту налази питање безбедности вакцина и унутар тога различитости вакцина, где се не може по логици ствари један правни режим усвојити за све вакцине (нпр. директне заразе, епидемије, карантини и сл.). Безбедност је отуда важнија од обавезности, јер да је имунизација у већој мери безбедна нико се не би ни питао да ли је обавезна или не, јер то би изгубило значај.

Прихватање права на избор иде у прилог свима јер оно не значи забрану имунизације становништва, већ слободу како у позитивном правцу (прихватање имунизације) тако и слободу у негативном правцу (одбијање имунизације). Отуда право на избор и обавезност могу имати сличне ефекте. Већина обавеза грађана у позицији пацијента нису обавезе у правном смислу, већ су дужности у сопственом интересу и не прати их правна санкција, нити одговорност (нпр. пацијент који одбија сарадњу не може бити принуђен на њу, али ће тиме сам себи нанети штету и то се правно гледа као довољна санкција, не прописује се нека друга, новчана или било која), па у складу са тим треба уредити и обавезу имунизације.То је владајуће становиште у иностраним правима.

Недостају у овој области јасно урађени професионални акти медицинског сталежа без којих примена закона и подзаконских аката (Правилник о имунизацији и начину заштите лековима “Сл. гласник РС”, бр. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013, 65/2014 и 32/2015) није одговарајућа. У том правцу треба разрадити критеријуме имунизације, алтернативе и нарочито узети у обзир да контраиндикације не треба посматрати само на класичан и патерналистички начин, односно да ли је дете само физички са симптомима болести, јер страх, неповерење и аутосугестија такође су једна врста контраиндикације.

 

Објашњење по члановима:

Члан 1

Предлог за измену и допуну члана 2 битан је са становишта правна и разумевања појма имунизације и степена опасности, што је релевантно са аспекта карактера превентивних мера, могућег одбијања и последица такве одлуке у виду санкционисања.  Јасно разграничење ситуација директне заразе од ситуација опасности од директне заразе правно је релевантна за ограничење пристанка лица кога се мера тиче. Сагласно закону ограничење пристанка могуће је само кад то директно вређа права других (чл.15).

Код терминолошких назнака потребно је да се у даљем тексту закона доследно примењују дате дефиниције. То је овде случај са имунизацијом која је по дефиницији превентивна мера. То треба да одражава и правно, а не само медицинско разумевање превенције. Превенција је по  закону и међународним актима у овој области предвиђена као право грађана, а не као њихова обавеза (члан 8 Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013). Сагласно Европској повељи право на превентивне мере значи да сваки појединац има право на одговарајућу услугу у циљу превенције болести, а здравствене установе имају дужност да теже овом циљу кроз подизање свести народа, гарантујући здравствене поступке у редовним временским интервалима, без новчане накнаде, различитим угроженим групацијама становништва и чинећи достигнућа научних истраживања и технолошког развоја доступним свима (European Charter of Patients’ Rights – Basicdocument, Active Citizenship Network, Rome 2002). Водећа Европска конвенција у овој области предвиђа ‘првенство интереса и добробити појединца у односу на интересе друштва или науке’, као и слободан пристанак лица у питању као опште правило (члан 2 и члан 5 Конвенциије о људским правима и биомедицини, “Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010).

Генерално, права и обавезе у здравственој заштити су корелативне. Немогуће је и правно неодрживо да грађанин има у исто време према истом објекту и право и обавезу! То су погрешни лаички ставови. Оно што с једне стране представља право грађанина као корисника здравствених услуга то с друге стране представља обавезу здравствених институција и оних који раде у њима и обрнуто. Здравствена делатност је професионална делатност и обавља се у систему услуга. Превенција је отуда право грађана, а обавеза здравствених институција да то омогуће. На тај начин треба тумачити одредбе које уређују тај вид здравствених услуга (члан 11 став 2 тачка 14 и члан 126 Закона о здравственој заштити, “Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, 72/2009 – др. закон, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 – др. закон, 93/2014, 96/2015 и 106/2015;члан 35 став 1 Закона о здравственом осигурању, “Сл. гласник РС”, бр. 107/2005, 109/2005 – испр., 57/2011, 110/2012 – одлука УС, 119/2012, 99/2014, 123/2014, 126/2014 – одлука УС, 106/2015 и 10/2016 – др. закон). У свом раду Лекар треба да утиче на развој здравственог васпитања и здравствене културе становништва, делујући на свом радном месту и у јавном животу, као и да учествује у планирању и спровођењу мера за побољшање здравља, превенцију болести (члан 10 Кодекса медицинске етике Лекарске коморе Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 104/2016).

Члан 2

У тексту члана 17 потребно је са више студиозности и варијетета приступити правном уређењу имунизације, додати нови став и пластичније решење примереније животним околностима и хтењима. Даје се алтернативно решење између две опције: 1) да се у наведеним случајевима уведе препоручена вакцинација (право на избор), или 2) да се задржи обавезна вакцинација са допуштањем одбијања као изузетком под условима које стриктно прецизира сам закон. Тиме се постиже сврха законског уређења и омогућава да се у таквим односима релативно задржи исти ниво обухвата становништва као до сада.

Право не треба да кочи развој медицинске науке, али не треба ни да не препознаје друштвени контекст и потребу решавања конфликта било које врсте. Није реч само о појмовима здравствене заштите већ и о правним последицама тих појмова, да ли дају или ускраћују права и да ли има одговорности. Увек се полази од максиме да ‘медицина не сме све што може’ и да  добробит појединца треба да буде изнад интереса друштва и било којих других интереса. У односу на било које поступање према грађанину као појединцу Уставом су заштићена правна добра пре свега живот тело и људско достојанство, а заштита се даје кроз законска решења аутономији појединца и у области биомедицине његовом праву на пристанак  – «Informed consent”

Члан 3

Измене и допуне које се овде предлажу полазе од општих норми везаних за медицинске мере и случајеве њихових одбијања. Одлука о одбијању заснива се на прописима Републике Србије и међународним документима који су ратификовани. Њоме се исказује аутономни став појединца да прописану меру не прихвати. Код предузимања било које инвазивне медицинске мере на човеку, па била она и превентивна, реч је о допуштеној повреди тела, при чему телесни интегритет ужива пуну заштиту: физички и психички интегритет је неповредив. Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка (члан 25 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). Телесни интегритет се чува такође прописима из грађанскоправне материје: свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета и онда када је она у виду повреде тела или здравља (члан 16 у вези са чланом 163 Закона о облигационим односима, “Сл. лист СФРЈ”, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, “Сл. лист СРЈ”, бр. 31/93 и “Сл. лист СЦГ”, бр. 1/2003 – Уставна повеља).

Одбијање је део права на пристанак које се исто на тај начин штити и које се по закону може ограничити само уколико директно вређа право другог (члан 15 став 1 и став 3, и члан 17 став 1Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013), а такви услови код вакцинације нису испуњени, нити су унапред видљиви већ су хипотетички. Зато не могу имати исти правни значај нити заштиту као код оболелог од заразне болести.

Важећим чланом закона се као разлог одбијања имунизације наводи постојање контраиндикације, што правно гледано не представља одбијање него разлог за непредузимање имунизације. Обавеза је доктора медицине да о томе води рачуна, а грађанин се као пацијент свакако и на то може позвати сагласно важећим прописима (члан 9 и члан 10 Правилника о имунизацији и начину заштите лековима (“Сл. гласник РС”, бр. 11/2006, 25/2013, 63/2013, 99/2013, 118/2013, 65/2014 и 32/2015)

У прилог допуштања изузимања од обавезе имунизације говори и одредба Устава о ограничењу људских и мањинских права: при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни су да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права (члан 25 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). Сагласно сталешком кодексу лекар је дужан да поштује права, слободе, аутономију и људско достојанство сваког пацијента (члан 6 Кодекса медицинске етике Лекарске коморе Србије,“Сл. гласник РС”, бр. 104/2016).

Законски заступник детета према закону је његов родитељ, односно старатељ, и он врши сва права која детету припадају, па према томе и право на пристанак и одбијање (члан 68 и члан 72 Породичног закона “Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015). Полази се од претпоставке да једино тако може да се испоштује и сачува начело најбољег интереса детета. Сагласно уставној одредби сва или поједина права могу једном или обома родитељима бити одузета или ограничена само одлуком суда, ако је то у најбољем интересу детета, у складу са законом (члан 65 став 2 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006). У случају спора између интереса родитеља и детета надлежност преузимају старатељски, а не здравствени органи (члан 80 Породичног закона “Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015). То је општа одредба Европске конвенције која предвиђа да онда када, по закону, малолетно лице не поседује способност за давање пристанка за интервенцију, она се може предузети једино уз одобрење његовог заступника или законом одређеног органа или лица (члан 6 Конвенциије о људским правима и биомедицини, “Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010), што је преузето у националне законеа (члан 19 став 3 Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013). Важење међународних етичких начела афирмише се тиме што се предвиђа да су лекари дужни да се придржавају и Међународног кодекса лекарске етике, етичких начела, декларација и препорука Уједињених нација, Савета Европе, Светске здравствене организације, као и других одредаба међународног хуманитарног права (члан 81 Кодекса медицинске етике Лекарске коморе Србије,“Сл. гласник РС”, бр. 104/2016).

Измена ставa 4 потребна је јер је сасвим без правног основа и представља основно неразумевање постојећег законског решења којим се надлежности из здравственог система преносе на образовне и васпитне институције јер то није у домену њихових делатности. Оне не могу да предузимају активне радње везано за здравствени статус било ког детета, осим у делу размене података тј. информација, чија поверљивост се штити по другим прописима и оне могу да их користе само за потребе образовно-васпитног рада а не у друге сврхе ( члан 10б став 6 и 8 Закона о основама система образовања и васпитања (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС).Другачије поступање кршило би и европске стандарде по овом питању према којима свако има право на поштовање приватног живота у вези информација о своме здрављу (члан 10 Конвенциије о људским правима и биомедицини, “Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010).

То уједно показује неспособност правног система Републике Србије да спорне ситуације решава и превазилази тамо где су они настали, а не да спорове шири тако што доводе до повреде других права, овде конкретно детета, до дискриминације и подвајања невакцинисане деце, уместо њиховог праћења и рада са њима као са сваким дететом који може бити другачији по свом здравственом стању у односу на већинску популацију деце.

Измена овог става тако што ће се он ревидирати или алтернативно брисати предлаже се и због тога што таква мера директно погађа здраво дете, изопштава га из природне средине вршњака, ускраћује му елементарна права и дискриминише га по основу статуса неимунизованог лица. То је супротно Уставу (члан 21 и члан 71 Устава Републике Србије, “Сл. гласник РС”, бр. 98/2006) као и законима који спречавају дискиминацију и афирмишу право детета на образовање (члан 44 у вези са чланом 6 и чланом 103 Закона о основама система образовања и васпитања, “Сл. гласник РС”, бр. 72/2009, 52/2011, 55/2013, 35/2015 – аутентично тумачење, 68/2015 и 62/2016 – одлука УС; члан 63 Породичног закона, “Сл. гласник РС”, бр. 18/2005, 72/2011 – др. закон и 6/2015). Чак и у колизији ових прописа не може се прихватити да је од остварења основних права на образовање важнији податак из здравственог картона. Држава је у обавези да на сваки начин омогући безбедну дечију заштиту и образовање. Без обзира који ће правни инструмент користити, недопуштено је да се било која мера одстрањивања и ускраћивања права спроводи у односу на само дете (уместо на родитеља), јер то је супротно заштити коју дете ужива према међународним стандардима које је Република Србија преузела (члан 28 Конвенције о правима детета, “Сл. лист СФРЈ – Међународни уговори”, бр. 15/90 и “Сл. лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97). Пракса развијених држава показује да су прекршајни и судски поступци имали никакав или половичан ефекат, а донете пресуде се не извршавају нити постижу циљ имунизације, више су предмет медија, управо због тога што су сами поступци правно спорни, што свакако не може да буде модел добре праксе за Републику Србију.

Члан 4

Допуна из овог члана предлаже се у циљу квалитетније услуге имунизације. Предузимање било које медицинске мере, без обзира да ли се она предлаже или наређује, по закону треба да прати право на обавештење (Члан 11 Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013), као и право на безбедност пацијента (члан 10 Закона о правима пацијената, “Сл. гласник РС”, бр. 45/2013). Начелно, код мера имунизације треба разликовати две врсте обавештења: 1) обавештење ради пристанка (код добровољне имунизације); 2) обавештење ради сигурности (обавештење ради ризика имунизације, које значи прихватање могућих  последица вакцине која се даје). У режиму обавезне вакцинације прва форма обавештења може изостати, али у погледу друге постоји обавеза да се на прописан начин тј. формално и садржински пружи одговарајуће обавештење. Писана форма обавештења потребна је из разлога јер се прихвата став да вакцина носи веће ризике него обично узимање лека или обично давање ињекције. Потписивањем обавештења све последице и спорови прелазе на оног ко је потписао, а не на здравствену институцију нити на лекара који је дао вакцину, чиме  се држава штити од тужби за штете од вакцина.

Члан 5

У овом члану предлог допуне тачке 3) има такође за циљ да нагласи значај и озбиљност обавезе обавештења лицу које се имунизује, невезано за правни режим који је усвојен, односно да ли реч о обавезној или добровољној вакцинацији. Сврха је да се у разговору избегну неспоразуми, грешке или појасне ставови који некад резултирају одбијањем вакцинације, што са становишта здравствене едукације не би било пожељно. Зато пропуштање и кршење ове дужности тражи и санкционисање.

Члан 6

Предлаже се да се у члану 85 став 1 номинално коригује износ казне на мањи износ који је примерен социјалном статусу просечног грађанина Републике Србије.

Такође се у тачки 6 истог става додају још две прекршајне радње које могу бити учињене од стране појединца. Предлаже се брисање санкције због чина одбијања имунизације.Закон не треба да пропише санкцију за такво понашање све дотле док су његове последице још увек у сфери опасности, односно нечега што је хипотетичко и што се можда никад неће ни остварити. Кажњава се само за чињење или нечињење које има директну и конкретну последицу, а не само потенцијалну. Битно је реално чињенично стање, оно што се догодило, а не оно што није.

 

  1. Финансијска средства потребна за примену закона

 

За усвајање и примену овог Закона није потребно осигурати додатна средства у Државном буџету Републике Србије.

 

 

  1. Анализа ефеката закона

Закон ће допринети бољем и системски више достигнутом усклађивању са другим законима у правном поретку Републике Србије. Он ће условити бољу, комплетнију и мање сложену примену подзаконских аката. Закон ће условити ревидирање и примереније сачињавање медицинских протокола и водича када је реч о спровођењу имунизације у Републици Србији, нарочито у делу дефинисања питања безбедности и квалитета мера здравствене заштите, контраиндикација и алтернативних путева имунизације онда када они имају медицинско утемељење.

Јавноздравствене мере ће бити прихваћене, лакше спроводиве, бити фокусиране на целу популацију, и имати бољи ефекат са мањим степеном принуде, што је показала пракса развијених европских држава.

 

  1. Предлагач

Удружење „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, Београд, Партизански блок, улица 2 1/1; Пиб 109020275; Матброј 28175655; телефон +381642414578; e-mail: inicijativa@vakcinainfo.org

  1. Назив прописа на енглеском

The Proposal of Law for amending and completing of Act on Population’s Protection against Infectious Diseases

  1. Усклађеност са Споразумом о придруживању (“Сл.гласник РС”, бр.83/2008)

У потпуности постоји усклађеност са Поглављем 28 Споразума о придруживању где су између осталог присутна правила у области јавног здравља, као што су питања контроле дувана, преносивихболести, превенције злоупотребе дрогаи скрининга. Постоји такође усклађеност у делу правних институција и владавине праваиз Поглавља 24 Споразума о придруживању.

 

  1. Усклађеност са прописима Европске Уније

Акт предлога усклађен је са прописима Европске уније, нарочито са следечим документима:

Закон о ратификацији Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (“Службени лист СЦГ” – Међународни уговори”, бр. 9/2003 и 5/2005)

Закон о потврђивању Конвенције о заштити људских права и достојанства људског бића у погледу прримене биологије И медицине: Конвенциија о људским правима и биомедицини (“Сл. гласник РС – Међународни уговори”, бр. 12/2010)

European Charter of Patients’ Rights – Basicdocument, Active Citizenship Network, Rome 2002

 

Одлука Европског суда за људска права ECHR у предмету Соломакхин в. Украине(2012) у којој је суд стао на становиште да обавезна вакцинација представља повреду телесног интегритета, услед чега је и утврђена повреда људских права апликаната у том делу,али да нема основа за повреду приватног и породичног живота из члана 8 Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (“Службени лист СЦГ” – Међународни уговори”, бр. 9/2003 и 5/2005)., а држава је у начелу дужна да се уздржи од мешања у индивидуалне слободе избора у сфери здравствене заштите.

 

  1. Да ли су извори права ЕУ преведени на српски језик

Неки од извора су преведени.

  1. Учешће консултанта у изради прописа и њихово мишљење о усклађености

Обезбеђено је учешће консултанта са мишљењем о усклађености које је релевантно за материју закона.

 

 

Потпис подносиоца:

Жељко Тодоровић,
Законски заступник удружења

УГ”Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

Дана:  11. септембра 2017. год

У Београду

 

 

 

УГ “Грађанска иницијатива за необавезу вакцинацију”

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели Предлог ИЗМЕНА ЗАКОНА О ЗАШТИТИ СТАНОВНИШТВА ОД ЗАРАЗНИХ БОЛЕСТИ са другима:


  • 0

ZA LUKIN KORAK! Lukina mama: “Danas su opet hteli da te vakcinišu!”

Category : Aktivnosti

ZA LUKIN KORAK! Lukina mama: “Danas su opet hteli da te vakcinišu!”

Piše Lukina mama: 

“Danas je dan kada moram da napišem ovo… Dobio si, Luka, vakcinu pre tačno 9.5 godina i život ti se promenio za 24 časa i nama sa tobom. Tvoj brat, koji je tada imao 5,5 godina igrao se sa tobom, dok si ti puzao za loptom koju ti je bacao i smejao njegovim šalama.

Sutradan me je pitao: “mama zašto se bata ne pomera i ne moze više da puzi i igra se sa mnom?” 

Da, ja sam te odnela na tu vakcinu i ja sam dozvolila da ti istu daju. I dan danas ne mogu da oprostim sebi zbog toga.

I onda danas doktorica iz Doma zdravlja kaže meni: “treba Luka da primi tetanus, šta ako se ubode na nešto?”.

Sav znoj, suze i bol i sve što smo sa tobom prošli Luka, ovih 9,5 godina, ona je probudila u meni i nisam znala šta da kažem, u momentu sam zanemela. Borimo se svaki dan za tvoj prvi korak za tvoj život i svaki dan preživljavamo novi strah, a ona pita šta ako se ubodeš na nesto!?

Volela bih da se ubodeš na taj ekser, da staneš nogom na njega dok trčiš bos preko dvorišta tvoje bake i deke. Do momenta prijave u fondaciju “Budi human”, (9 godina) svaku vežbu, svaku tvoju rehabilitaciju plaćali smo mi, našim suzama i novcem, a ti tvojim znojem. Država nije dala ništa, samo je znala da ti da tu prokletu vakcinu i da zaboravi da postojiš! A danas je bilo glavno pitanje šta ako se ubodeš na nešto…

Lepi i hrabri moj dečače, prkosi im svojom snagom, ti si borac, ti si lav. Ustani na te svoje nogice i ubodi se na taj ekser, njima, svima u inat! Mama te voli najviše na svetu i zna da ćemo pobediti sve nedaće koje su nas snašle, zajedno, tvojom voljom a našom snagom i verom!”

Danijela Krivokapić, majka Luke Krivokapića, dečaka koji je nakon HepB vakcine oboleo od paralize (dijag. toksična neuropatija)

Novi Sad, 16.08.2017.

Neuropatija – “retko” neželjeno dejstvo HepB vakcine

Toksična Neuropatija (od koje je Luka Krivokapić oboleo kao šestomesečna beba, nakon primljene treće doze “Engerix”-a) je u uputstvu proizvođača ove vakcine protiv Hepatitisa B svrstana kao neželjena reakcija u 1 od 10.000 doza.
 
UPUTSTVO ZA LEK
Engerix® B, suspenzija za injekciju, 10 mikrograma/0.5ml
Pakovanje: bočica, staklena, 25 x 0.5ml
bočica, staklena, 100 x 0.5ml
Proizvođač: GlaxoSmithKline Biologicals S.A.
Adresa: Rue de l’Institut 89, 1330 Rixensart, Belgija
Podnosilac zahteva: Predstavništvo GlaxoSmithKline Export Limited
Adresa: Omladinskih brigada 88, 11 070 Novi Beograd, Republika Srbija

Neželjena dejstva

 

U Srbiji se od 2006. godine, prema kalendaru obavezne imunizacije, primeni više od 200.000 doza ove vakcine godišnje (tri doze po detetu).

 

 

 

Ako je verovati rezultatima dosadašnjih istraživanja belgijskog proizvođača GlaxoSmithKline, od vakcine “EngerixB” (koja se i dalje testira na najmlađoj populaciji), u svakoj generaciji vakcinisane dece u Srbiji, njih dvadesetoro “potencijalno” oboli od neuropatije, kao posledice “veoma retkog neželjenog dejstva” ove vakcine.

 

Engerix B 

 

Zatim se za lečenje najmlađih žrtava PRISILNE vakcinacije, novac prikuplja SMS porukama i donacijama humanih građana, zato što zdravstveni sistem Republike Srbije ne “prepoznaje” kategoriju “vakcinama oštećenih pacijenata”, STRADALIH u odbrani mita o kolektivnom imunitetu – “imunitetu krda”!?

 

 
 

To znači da su roditelji dece teško obolele od neželjenih posledica vakcinacije višestruko prevareni i izdani od svoje države. Prvi put jer su neinformisani i zastrašeni doveli svoje dete na ZAKONOM obaveznu vakcinaciju, drugi i svaki sledeći put jer ih je sistem odbacio kada su se zbog obaveznih vakcina njihova deca razbolela…

U nastavku pročitajte o ostalim rizicima koje ova vakcina nosi sa sobom:

 
 
 
 

POMOZITE LUKI DA NASTAVI LEČENJE MATIČNIM ĆELIJAMA U UKRAJINI I OPERIŠE KIČMU!

 

Više o humanitarnoj akciji za Luku, Fondacije “Budi human” pročitajte: OVDE

 
Priredila: Dragana Baša
 

 

"Danas je dan kada moram da napišem ovo… Dobio si, Luka, vakcinu pre tačno 9.5 godina i život ti se promenio za 24 č…

Posted by ZA LUKIN KORAK on среда 16. август 2017.

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima!

 


  • 0

3. juna PROTESTI u: Srbiji, Sloveniji, Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Italiji..

Tags :

Category : Aktivnosti

Cyr: 

3. juna PROTESTI u: Srbiji, Sloveniji, Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Italiji…

EFVV (Evropski Forum za Bezbednu Vakcinaciju) je prošle godine proglasio 3. jun za Međunarodni dan svesnosti o žrtvama vakcinacije, a ove godine, u Srbiji će se 3. jun obeležiti protestnim skupom u mestu i pokretu. Istog dana protestovaće roditelji u Sloveniji, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Švedskoj, Italiji…

http://lightacandle.eu/main

Događaj pod nazivom “Upali sveću za žrtve vakcinacije”, ima za cilj podizanje pažnje domaće i svetske javnosti na rizike i opasnosti vakcinacije. U vreme kada je u 12 zemalja Evrope vakcinacija obavezna, neophodno je informisati ljude o njenim potencijalnim rizicima na koje upozoravaju mnogi medicinski eksperti širom sveta.

Poziv ZA PROTEST za ukidanje prisilne vakcinacije u Srbiji! Roditelji i građani ZA SLOBODU IZBORA i informisanu odluku….

Posted by Vakcine INFO on четвртак 18. мај 2017.

Postojanje obaveznog vakcinisanja u nekim zemljama predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Deca posebno mogu postati žrtve sistema koji primorava roditelje da pristanu na medicinski tretman za svoje dete, pod pretnjom sankcija, što može iz različitih razloga biti rizično. U ime naučno neosnovanog “kolektivnog imuniteta”, zdravlje deteta može biti ugroženo vakcinacijom, ili čak trajno oštećeno.

U susret Međunarodnom danu svesnosti o žrtvama vakcinacije, broj ljudi koji su uvereni da su njihova deca ili oni sami oštećeni vakcinama je u stalnom porastu. Zato je 3. jun posvećen svima onima čiji su se životi zauvek promenili nakon vakcinacije. Posvećen je njihovim roditeljima i porodicama, direktnim i indirektnim žrtavama koje hrabro nose teret doživotnog izdržavanja, a posebno oštećenoj deci. Posvećen je njihovoj ličnoj hrabrosti uprkos socijalnoj deprivaciji i nepoverenju koje redovno doživljavaju od drugih. U mnogim zemljama ne postoji državna briga i podrška za ove porodice, dok se u pojedinim državama kompenzacija i pomoć žrtvama vakcinacije smatra standardom, pogotovo u zemljama u kojima vakcinacija nije obavezna.

Ovaj dan je takođe posvećen onima koji su možda izabrali da se dobrovoljno vakcinišu, potpuno uvereni u sigurnost vakcina. Naknadno su otkrili da su pod uticajem medijske propagande bili izigrani i uskraćeni za potpune informacije o vakcinaciji i da njihovi potencijalni zdravstveni problemi nisu uzeti u obzir.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, ovaj dan je posvećen onima koji su hrabro podigli svoj glas i traže istinu. Nama, koji uporno postavljamo pitanja pojedincima i grupama koje promovišu takozvanu “imunizaciju” i uređuju vakcinalnu politiku, a koji odbijaju da odgovore na naša pitanja, pa čak pokušavaju i da nas ućutkaju.

Cilj je da se ukaže da o vakcinaciji sada mora da se raspravlja u javnosti potpuno otvoreno, argumentovano i kritički. Svi štetni efekti moraju da se pažljivo ispitaju, a rezultati tih istraživanja u celosti obelodane javnosti.

3. juna ljudi će paliti sveće na javnim mestima, u znak sećanja na žrtve vakcinacije, ali i kao opomenu zakonodavnoj vlasti da mandatornu vakcinaciju mora hitno zameniti slobodnom odlukom i informisanim pristankom kakva je praksa u većini zemalja sveta.

U to ime, mi smo konkretizovali ZAHTEVE koje ćemo uputiti nadležnim ministarstvima, Premijeru i Predsedniku RS, kao i javnom medijskom servisu SVIH građana Srbije:

1. Ukidanje obavezne vakcinacije i poštovanje člana 25. Ustava Republike Srbije koji garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

2. Promena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i njegovo usklađivanje sa Zakonom o pravima pacijenata (član 11.) koji obezbeđuje pravo pacijenta na potpunu informaciju o medicinskom postupku , kao i slobodan izbor na pristajanje ili nepristajanje na isti (Informisan pristanak).

3. Poštovanje člana 14. Zakona o pravima pacijenata, o pravu na privatnost i poverljivost medicinskih podataka, kao i sankcionisanje zdravstvenih radnika koji javno objavljuju vakcinalni status pacijenata.

4. Zabrana diskriminacije nevakcinisane dece prilikom upiska u obdaništa i škole i poštovanje člana 71. Ustava Republike Srbije.

5. Poštovanje člana 72. Porodičnog zakona Republike Srbije i omogućavanje roditeljima da kao pravni zastupnici svoje dece donose odluke u vezi sa njihovim medicinskim tretmanima.

6. Javno zauzimanje stava Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva po pitanju lekarske etike u vezi sa vakcinisanjem dece protivno volji roditelja.

7. Pružanje na uvid kliničkih studija na osnovu kojih su odobrene obavezne vakcine u Republici Srbiji, a prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

8. Otvaranje javnih stručnih rasprava na temu (ne)opravdanosti obavezne vakcinacije.

9. Prestanak medijske cenzure i omogućavanje javne debate, prvenstveno na državnom mediju Radio televiziji Srbije.

10. Utvrđivanje eventualnog sukoba interesa i finansiranja od strane farmaceutskih kuća glavnih promotera prisilne vakcinacije u Srbiji.

11. Utvrđivanje odgovornosti i krivice za decu oštećenu vakcinacijom i obeštećenje njihovim porodicama.

(Upućeni sa 4. PROTESTA za SLOBODU IZBORA)

U Beogradu,
3. juna 2017.
UG “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”

 

Priredila: Dragana Baša

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 1

ЗАХТЕВ председничким кандидатима – њихови одговори уочи “Избора 2017.”

lat.

Поштованом кандидату за будућег Председника РС,

Удружење грађана “ Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију ” обраћа Вам се у време предизборне кампање у жељи да добије конкретне и јасне одговоре од Вас, у вези са захтевом и питањима због којих је наше удружење и основано.

Као заинтересовани грађани тражимо од Вас да се изјасните по питању промене постојећег закона који прописује обавезну вакцинацију наше деце, прецизније, члана 32 Закона о заштити становништва од заразних болести, за који сматрамо да није у складу са Уставом Републике Србије, као и Законом о правима пацијената и  Законом о основама образовања. Такође, тај спорни члан неусклађен је и са Међународним конвенцијама о правима детета, супротан је Нирнбершком кодексу и Међународној конвенцији о заштити људских права у примени биоетике, као и другим бројним повељама о људским правима чија је РС потписница.

Наше удружење се залаже за слободу одлучивања и информисани пристанак при вакцинацији и у складу са тим захтевамо ХИТНУ измену Закона о ЗСОЗБ спорне одредбе о обавезној – присилној вакцинацији којом су у случају одбијања, прописане високе новчaне казне за родитеље, али и дискриминација невакцинисане деце неуписивањем у колектив…

Од Вас тражимо да у оквиру своје предизборне кампање изнесете свој јасан став и мишљење по питању обавезне вакцинације, као и мере које бисте предузели како би се слободе и права свих грађана гарантоване Уставом РС – поштовале.

Замолићемо Вас да најкасније до 31. Марта одговорите на наша питања, како бисмо благовремено обавестили наше чланове и грађане о Вашем ставу.

Маил адреса нашег удружења је:  inicijativa@vakcinainfo.org

С поштовањем,

Сабина Чабаркапа

УГ ”Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

 

22.марта 2017. у Београду

(Одговоре кандидата објављујемо у интегралној верзији, према распореду њиховог пристизања на  адресу нашег удружења) 

 

Први одговор стигао је од председничког кандидата СП “Двери”, Бошка Обрадовића:

“Српски покрет Двери сматра да се ни у ком случају не сме доводити у питање фундаментално право родитеља да одлучују о добробити своје деце, нити да се сме дозволити присилно спровођење било какве медицинске мере или поступка без информисаног пристанка пацијента, односно, у случају вакцинације, родитеља или старатеља.
Као председник Србије, иницирао бих измене Закона о заштити становништва од заразних болести како би заштитио права пацијената, родитеља и деце, у складу са Уставом и одговарајућим законима, али и иницирао формулисање јасних ставова и препорука стручне јавности и надлежних стручних служби у вези са вакцинацијом.”

Бошко Обрадовић, председнички кандидат, Српски покрет Двери.

 

Други одговор стигао је од председничког кандидата “ЛСВ”, Ненада Чанка

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Zahtev predsedničkim kandidatima, uoči “Izbora 2017.”

cyr.

Poštovanom kandidatu za budućeg Predsednika RS,

Udruženje građana “ Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju ” obraća Vam se u vreme predizborne kampanje u želji da dobije konkretne i jasne odgovore od Vas, u vezi sa zahtevom i pitanjima zbog kojih je naše udruženje i osnovano.

Kao zainteresovani građani tražimo od Vas da se izjasnite po pitanju promene postojećeg zakona koji propisuje obaveznu vakcinaciju naše dece, preciznije, člana 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za koji smatramo da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao i Zakonom o pravima pacijenata i Zakonom o osnovama obrazovanja. Takođe, taj sporni član neusklađen je i sa Međunarodnim konvencijama o pravima deteta, suprotan je Nirnberškom kodeksu i Međunarodnoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava u primeni bioetike, kao i drugim brojnim poveljama o ljudskim pravima čija je RS potpisnica.

Naše udruženje se zalaže za slobodu odlučivanja i informisani pristanak pri vakcinaciji i u skladu sa tim zahtevamo HITNU izmenu Zakona o ZSOZB sporne odredbe o obaveznoj – prisilnoj vakcinaciji kojom su u slučaju odbijanja, propisane visoke novčane kazne za roditelje, ali i diskriminacija nevakcinisane dece neupisivanjem u kolektiv…

Od Vas tražimo da u okviru svoje predizborne kampanje iznesete svoj jasan stav i mišljenje po pitanju obavezne vakcinacije, kao i mere koje biste preduzeli kako bi se slobode i prava svih građana garantovane Ustavom RS – poštovale.

Zamolićemo Vas da najkasnije do 31. Marta odgovorite na naša pitanja, kako bismo blagovremeno obavestili naše članove i građane o Vašem stavu.

Mail adresa našeg udruženja je: inicijativa@vakcinainfo.org

S poštovanjem,

Sabina Čabarkapa

UG ”Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“

22.marta 2017. u Beogradu

 

(Odgovore kandidata objavljujemo u integralnoj verziji, prema rasporedu njihovog pristizanja na adresu našeg udruženja)

Prvi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata SP “Dveri”, Boška Obradovića:

“Srpski pokret Dveri smatra da se ni u kom slučaju ne sme dovoditi u pitanje fundamentalno pravo roditelja da odlučuju o dobrobiti svoje dece, niti da se sme dozvoliti prisilno sprovođenje bilo kakve medicinske mere ili postupka bez informisanog pristanka pacijenta, odnosno, u slučaju vakcinacije, roditelja ili staratelja.
Kao predsednik Srbije, inicirao bih izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kako bi zaštitio prava pacijenata, roditelja i dece, u skladu sa Ustavom i odgovarajućim zakonima, ali i inicirao formulisanje jasnih stavova i preporuka stručne javnosti i nadležnih stručnih službi u vezi sa vakcinacijom.”

Boško Obradović, predsednički kandidat, Srpski pokret Dveri.

 

Drugi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata “LSV”, Nenada Čanka:

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 1

Zahtev za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom RS

Podnosilac Inicijative za ocenu ustavnosti Zakona ZSOZB je udruženje građana “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”.

(Broj predmeta Zahteva za ocenu ustavnosti pred US je I-U-48/2016)

(Broj prethodne inicijative iz 2014. je Uz.br. 433/2014.)

Dok čekamo da Ustavni sud RS “oceni” ustavnost spornih odredbi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, koje se odnose na obaveznu vakcinaciju dece i odraslih, prenosimo vam nedavno iskustvo roditelja koji su zbog odbijanja vakcinacije prošli prekršajni postupak. 

U ovom slučaju, majka je dobila OPOMENU prekršajnog suda u Kragujevcu zbog odbijanja vakcinacije. Dakle, NIJE novčano kažnjena. Presuda je pravosnažna, stoga prenosimo skenirano rešenje sa zaštićenim ličnim podacima.

Za uvećanje klikni OVDE pa na lupu

Za uvećanje klikni OVDE pa na lupu

Za uvećanje klikni OVDE pa na lupu

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli sa drugima:


  • 1

PETICIJA – Milion Potpisa Za Pravo Evropljana Na Slobodu Izbora Pri Vakcinisanju

AKCIJA U TRI KORAKA:

1. POTPIŠI peticiju
2. NAUČI doslovce sadržaj iste! Ovde su argumenti kojima ćeš možda već sutra braniti svoju odluku o nevakcinisanju sebe ili svog deteta pred sudijom, sanitarnim inspektorom, ministrom ili pedijatrom.
3. PROMOVIŠI peticiju! Treba nam MILION potpisa da bi se o ovoj tački raspravljalo u EU Parlamentu, uključite se!!!

Potpišite PETICIJU OVDE 

Ćirilična Verzija OVDE

 

Obrazloženje:

U Povelji o osnovnim ljudskim pravima Evropske unije (1) jasno piše: “U području medicine i biologije mora se poštovati slobodan i informisani pristanak.”

Približno 40% građana Evropske unije (2) nema to osnovno pravo kad se suoče sa vakcinisanjem. To je kršenje naših univerzalnih ljudskih prava. Američki Vrhovni sud je 2011. godine u presudi napisao da su vakcine “neizbežno rizične” (3), stoga obavezno vakcinisanje, nametnuto građanima, nije ni medicinski ni etički prihvatljivo, pogotovo ako nisu dozvoljena izuzeća na osnovu medicinskih, verskih ili ličnih razloga.

Evropski forum za vigilanciju vakcina koji predstavlja 20 evropskih zemalja (EFVV) od kojih su većina članice Evropske unije, zahteva sledeće:

  • 1. Ukidanje obaveznog vakcinisanja delom Evrope budući da se time krše naša univerzalna ljudska prava,
  • 2. Primenu načela predostrožnosti pri vakcinisanju u celoj Evropi,
  • 3. Omogućavanje građanima Evrope uživanje prava na slobodan izbor i informisani pristanak pri vakcinisanju,
  • 4. Uvođenje učinkovitog i nezavisnog Evropskog sistema prijave nuspojava (ESPN tj. VAER) da bi se nadzirala sigurnost vakcina.

Milion potpisa iz najmanje sedam zemalja Evropske unije osiguralo bi nam da se pokrene rasprava u Briselu. Bez obzira kakva je politka vakcinisanja u Vašoj zemlji, molimo Vas da potpišete peticiju i delite je dalje. 

PETICIJU MOŽETE POTPISATI OVDE

Procenjuje se da u 2015.godini oko 400 miliona građana u zemljama Evropske unije ima slobodu izbora u vezi vakcinisanja, dok oko 258 miliona građana još nema tu slobodu (4). Vakcinisanje je obavezno u Belgiji, Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Italiji, Litvaniji, Makedoniji, Mađarskoj, Malti, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji (5) i u drugim zemljama koje će se, verovatno, uskoro priključiti Uniji.

Zato, pozivamo sve Evropljane da se ujedine i ustanu sa zahtevom da se kreira jedinstvena politika vakcinisanja temeljena na slobodnom i informisanom izboru i pristanku. Uz to zahtevamo stvaranje nezavisnog i efikasnog tela za nadzor vakcina koje bi bilo transparentno, a njegovi podaci dostupni javnosti.

Smatramo da se obavezno vakcinisanje mora ukinuti i da se mora formirati efikasan sistem prijavljivanja neželjenih posledica vakcina, zato što se svakim neželjenim ili prisilnim medicinskim postupkom, krši sledeće:

  • Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija,
  • Povelja o osnovnim pravima Evropske unije,
  • Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija,
  • Konvencija Evropskog veća o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskih bića u vezi primene biologije i medicine:
  • Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini,
  • Evropska povelja o pravima pacijenata,
  • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima pa čak i
  • Nirnberški kodeks (skup etičkih načela istraživanja u vezi s medicinskim eksperimentima na ljudima, nastalim kao rezultat Nirnberškog procesa na kraju Drugog svetskog rata).

U Povelji o osnovnim pravima Evropske unije jasno je navedeno: “Svako ima pravo na poštovanje svog telesnog i duhovnog integriteta” (6). Takođe se navodi: “U području medicine i biologije posebno se mora poštovati sledeće: slobodni pristanak osobe o kojoj je reč, na osnovu njene obaveštenosti i u skladu s postupcima utvrđenim zakonom; ” (7) i na kraju: “mora se poštovati zabrana eugeničkih postupaka i upotrebe ljudskog tela ili njegovih delova kao izvora finansijske koristi” (8).

Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskih bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicine Evropskog veća jasno navodi: “Interesi i dobrobit ljudskog bića su važniji od samog interesa društva i nauke” (9).

Takođe se navodi da se “zahvat koji se odnosi na zdravlje može izvršiti samo nakon što je osoba, koje se zahvat tiče, dala slobodan pristanak i pristanak na temelju poznavanja činjenica za njega. Toj se osobi prethodno daju odgovarajuće informacije o svrsi i prirodi zahvata, kao i o njegovim posledicama i rizicima. Osoba može slobodno i u bilo koje vreme povući svoj pristanak” (10)

Evropska povelja o pravima pacijenata jasno kaže: “Svako polaže pravo na sve informacije koje mogu omogućiti aktivno učešće u odlukama o vlastitom zdravlju; ove informacije su preduslov za svaki postupak i zahvat u svrhu lečenja, uključujući i učestvovanje u naučnim istraživanjima (4 – Pravo na pristanak)(11). Takođe: “Svako polaže, na osnovu odgovarajućih informacija, pravo na Slobodan izbor između različitih postupaka i zahvata, te pružaoca/osiguravača zdravstvenih usluga (5 – Pravo na Slobodan izbor) (12)”; “Svako polaže pravo na sigurnost odštete prouzrokovane slabom organizacijom zdravstvenih usluga, stručnim nemarom i greškom, kao i pravo na dostupnost zdravstvenih usluga i zahvata visokih sigurnosnih standarda (9 – Pravo na sigurnost)” (13).

Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija sadrži ove odredbe: “Roditelji ili zakonski staratelji snose najveću odgovornost za odgoj i razvoj deteta. Dobrobit deteta mora biti njihova osnovna briga” (14).

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima jasno kaže: “Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; to pravo uključuje slobodu da iskazuje svoju veru/ uverenje molitvom, obredima, praktičnim vršenjem i poučavanjem” (15).

U Nirnberškom kodeksu piše: “Pristanak ljudskog subjekta je apsolutno neophodan” (16). Neželjene posledice lekova u koje spadaju i nuspojave vakcina među prvih su pet uzroka smrti u Evropskoj uniji (17). Moguće je da bi bile i na višem mestu, budući da se, kako potvrđuje i David Kessler, presedavajući u Američkoj saveznoj agenciji za hranu i lekove tokom 90-ih godina (18), prijavljuje jako mali broj stvarnih posledica i nuspojava, a nepriznavanje uzročne povezanosti s vakcinama, dodatni je problem.

Američki Vrhovni sud u jednoj svojoj presudi tvrdi da su “vakcine neizbežno rizične” (19). Vakcinacija je invazivni medicinski zahvat koji može izazvati oštećenje, pa kao takav, prema nemačkom Krivičnom zakonu (20), zahteva informisani pristanak. I službeno se priznaje da još uvek postoje velike “rupe” u naučnim saznanjima o vakcinama, pa je davanje potpunih i razumljivih informacija jednostavno nemoguće.

Uputstva o vakcinama (21) navode moguće neželjene posledice koje ponekad uključuju i smrt. Sve dok postoji rizik u nekom medicinskom postupku, ukoliko se ne može garantovati sigurnost i ukoliko se ne mogu dati potpune i razumljive informacije pre postupka, mora se primeniti načelo predostrožnosti.

Pokazalo se da se u područjima sa slobodom izbora postižu visoke stope vakcinisanja, koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, i bez obaveze vakcinisanja (22). Svaka evropska zemlja drugačije reguliše zakonsku odgovornost za oštećenje od vakcina, ali uglavnom ni zdravstvene ni političke vlasti, kao ni proizvođači vakcina, ne snose odgovornost, a žrtve vakcina ostaju bez odšteta ili podrške.

Dosad nije učinjeno značajno istraživanje kojim bi se uporedila vakcinisana i nevakcinisana deca, ali sve je veći broj istraživanja koji ukazuje na to da su nevakcinisana deca boljeg zdravlja od vakcinisane (23). U ovom području potrebna su dalja istraživanja.

Iz svega gore navedenog, proizilaze naši zahtevi, a to je sledeće:
1. Ukidanje obaveznog vakcinisanja delom Evrope,
2. Primena načela predostrožnosti pri vakcinisanju u celoj Evropi,
3. Omogućavanje građanima Evrope uživanje prava na slobodan izbor i informisani pristanak pri vakcinisanju,
4. Uvođenje efikasnog i nezavisnog Evropskog sistema prijave nuspojava (ESPN tj. VAER) da bi se nadzirala sigurnost vakcina

Ova peticija će biti predata: Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i Savetu Evropske unije.

 

I ako već niste to učinili Peticiju potpišite OVDE

 

Izvori:

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podelite ovaj članak sa drugima:


  • 0

Upali sveću za oštećene vakcinacijom

Upali sveću za oštećene vakcinacijom

3. JUN – MEĐUNARODNI DAN SVESNOSTI O ŽRTVAMA VAKCINACIJE 

Češka grupa u okviru EFVV (European Forum for Vaccine Vigilance) promoviše 3. juni ove godine kao Dan svesnosti o žrtvama vakcinacije. Bilo bi lepo kada bi svi učestvovali u ovoj inicijativi i pomogli promociju. 

Treba da se uradi sledeće: 

KLIKNITE NA OVAJ LINK: Light a Candle for the Vaccine-damaged I PRONAĐITE SVEĆU. 

ZATIM KLIKNITE NA SVEĆU DA JE UPALITE. (Važno je da kliknete na sveću jer se klikovi broje, a to će pomoći da se podigne svesnost o tome da postoje neželjeni efekti vakcinacije koji su nekada veoma ozbiljni i mogu da dovedu i do smrti.) 

2. Podelite ovaj članak dalje. (imate opciju za deljenje tj share na sve postojeće mreže, Facebook, Goole+, Twitter, mail-om, na viber, kao SMS poruku, na Skype … bilo gde na samo jedan klik.)

3. Okupite se na javnim mestima (na ulicama, na gradskim trgovima ili parkovima, ispred zgrada, na terasama …) i upaliti sveće u znak sećanja i podrške deci i odraslima koji boluju I pate ili su čak izgubili život zbog vakcina. 

Ovaj događaj trebalo bi da skrene pažnju da vakcinacija nije bezopasan čin i da može imati negativne efekte, čak veoma ozbiljne. I to u vreme kada je u mnogim zemljama širom sveta – obavezna, a što je još važnije, trebalo bi da informiše ljude o potencijalnim rizicima vakcinacije. Zdravstvene i državne vlasti često negiraju oštećenja od vakcina, iako mnogi medicinski stručnjaci širom sveta upozoravaju na rizike. Ali roditelji dece koja su oštećena od vakcina znaju istinu. 

Kliknite na link pa na sliku u originalnom tekstu da upalite sveću! I ovim činom izrazite svoju podršku. 4.186 ljudi zapalio je tu sveću do sada. June 3 – International Vaccine Injury Awareness Day – Light a Candle for the Vaccine-damaged 

‘Bolje zapaliti sveću nego proklinjati tamu “

4. Okupite se vas nekoliko, odštampajte naš logo sa sajta, donesite fotografije svojih najmilijih koji su oštećeni vakcinama i upalite sveće u petak.

5. Upalite sveće u svom domu ili na javnom mestu i molimo da fotografišete i te fotografije podelite sa nama. 

lightacandle.info@gmail.com

Povodom Međunarodnog dana svesnosti o žrtvama vakcina širom sveta, broj ljudi koji su uvereni da su njihova deca ili oni sami oštećeni vakcinama u stalnom je porastu. Međunarodni dan svesnosti o žrtvama vakcina je dan zajedničke podrške ljudima širom sveta čiji životi su se posle vakcinacije značajno promenili na gore.

Postojanje obaveznog vakcinisanja u nekim zemljama predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Deca posebno mogu postati žrtve sistema koji primoravaju roditelje da pristanu na medicinski tretman za svoje dece, pod pretnjom sankcija, a to može iz različitih razloga biti rizično. U ime naučno neosnovanog javnog zdravlja, zdravlje deteta može biti ugroženo, ili čak nepovratno oštećeno. Istovremeno, medicinska struka i vlasti nisu u stanju da opravdaju naučnu potrebu i korist od takve prakse, bilo za pojedince ili u kolektivnom domenu.

Međunarodni dan svesnosti o žrtvama vakcina posvećen je svima onima čiji su se životi zauvek promenili vakcinacijom, jer njihovi bližnji sada pate zbog oštećenja od vakcina. Posvećen je roditeljima i porodicama, direktnim i indirektnim žrtava koje hrabro nose teret doživotnog izdržavanja, a posebno oštećenoj deci. Posvećen je njihovoj ličnoj hrabrosti i socijalnoj deprivaciji, i nepoverenju koje redovno doživljavaju od drugih. U nekim zemljama ne postoji državna briga i podrška za ove porodice, dok se u nekim zemljama kompenzacija i pomoć žrtvama vakcinacije smatra standardom, čak u nekim zemljama u kojima vakcinacija nije obavezna. 

Ovaj dan je takođe posvećen svima onima koji su možda izabrali dobrovoljno da se vakcinišu, potpuno uvereni da je to sigurno i nisu bili spremni za realnost neželjenih efekata vakcinacije. Oni su kasnije otkrili da su bili pod uticajem medijske propagande, da im nije dato dovoljno informacija i da njihovi potencijalni zdravstveni problemi nisu uzeti u obzir.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, ovaj dan je posvećen onima koji su hrabro podigli svoj glas i traže istinu. Posvećen je onima koji postavljaju pitanja grupama koje promoviše takozvanu ‘imunizaciju’ i odgovorni su za vakcinalnu politiku, a koji odbijaju da odgovore na takva pitanja, pa čak i pokušavaju da ućutkaju one koji pitaju. Međunarodni dan svesnosti o žrtvama vakcina ima za cilj da otvori oči onima koji snažno veruju da je vakcinacija korisna i da ima zanemarljive rizike. Na žalost, ovi rizici zaista postoje; oni su veoma realni i mogu se videti svuda. I lako mogu uticati na njihove živote ili živote njihovih najmilijih. Namera je da se ukaže na to da su oštećeni od vakcina stvarni ljudi kojima je potrebna pomoć i podrška.

Takođe, treba istaći da je znanje onih koji se izjašnjavaju kao naučnici i stručnjaci, i tvrde da je vakcinacija bez mana, često je ograničeno. Ovi “eksperti” odbijaju da uzmu u obzir naučno relevantne činjenice. Nedavno je otkriveno da ponekad čak I namerno prikrivaju važne informacije za ličnu ili korporativnu korist. 

Namera je da se ukaže da o vakcinaciji sada mora da se raspravlja u javnosti, bez dogmi, da bi se približili stvarnosti. Vakcinacija može biti od koristi samo ako se štetni efekti pažljivo ispitaju. Oni ne treba da budu skriveni, niti njihova jačina i učestalost umanjeni. Vakcinacija se može smatrati korisnom samo ako pravi rizici budu temeljno ispitani.

Neki ljudi pod pritiskom reklamnih kampanja tvrde da je rizik vakcinacije skoro ravan nuli. U ime stručnosti ismejavaju one koji snose posledice i postavljaju pitanja. Medijske kampanje okreću ljude, koji imaju lično iskustvo sa oštećenjima od vakcina i plaše se daljih posledica, u “neprijatelje društva”; oni pokazuju nepoštovanje prema tim žrtvama i doprinose negativnoj atmosferi.

Ovo je, dakle, dan saosećanja za one koji snose posledice vakcinacije tokom celog života. Namera je da se postigne razumevanje, a ne neprijateljstvo. Na ovaj dan ljudi pale sveće na javnim mestima, u znak sećanja i podrške onima koji su izgubili deo svog života zbog vakcinacije.

Neka zapale sveću i za vlasti koje odlučuju o nacionalnim programima vakcinacije u nadi da će oni zaista obratiti pažnju na efekte vakcinacije i da neće podleći interesnim grupama, da ovi pojedinci javno podrže ovaj međunarodni napor i izvrše pritisak za ukidanje obaveznog vakcinisanja, kojim se povređuje Univerzalna deklaracija UN o ljudskim pravima i ostala fundamentalna dokumenta o ljudskim pravima (peticija).

Zapali sveću kao simbol podrške onima čiji životi su ozbiljno pogođeni nuspojavama vakcinisanja. Upaliti sveću da baci malo više svetla na one povređene vakcinacijom. Zapali sveću sa nadom da oštećeni od vakcina više neće biti zapostavljeni u ovom društvu.

Zapali sveću za nadu, saosećanje i promenu!

 Upali svecu

POGLEDAJ VIDEO: POBEDIĆEMO!

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa


  • 0

Imunolog dr. Srećko Sladoljev: “Od pet u pet doza u sedamdesetima, napredujemo do današnjih 14 u 69 doza!”

Imunolog dr. Srećko Sladoljev: “Od pet u pet doza u sedamdesetima, napredujemo do današnjih 14 u 69 doza!”

Podrška prvoj velikoj regionalnoj konferenciji u Beogradu

Imunolog dr Srećko Sladoljev:

“Ova objava podrška je ljudima koji su se usprotivili zdravstvenoj kugi 20. stoljeća – sljepačkoj prevenciji prenosivih bolesti cjepivima u igli!

Godina je 1950. Kazneno-popravni dom Stara Gradiška. U njemu čami na dvadeset godina utamničeni moj dida Slavko. Obolio je od tuberkuloze. Ružna vremena. Obitelji je oduzeta sva imovina. Nestašica, glad, bolesti. Za narodne neprijatelje nema posla. Nema lijekova. Nema ni cjepiva. U moru lošeg, za dida sjajna vijest. Na cenzuriranoj dopisnici javljaju mu da njegova unučica, moja sestrična, nije ozbiljno bolesna – Vesna ima „SAMO rubeolu“!

Godina je 2016. Odavno nema dide. Nema ni popravnih domova za one koji misle svojom glavom, a na djecu vreba neka druga rubeola, ne ona s dopisnice. Ali ima lijeka. Ima cjepiva. Ima na pretek. Napredujemo. Od pet u pet doza u sedamdesetima, napredujemo do današnjih 14 u 69 doza. Osvajamo Svemir, već smo prošetali Mjesecom. Kažu da uživamo u slobodnom društvu, da smo svjedoci procvata demokracije. Tako kažu. Ali meni se ne čini da smo svijet učinili boljim. Razjedinjuje nas sve nevažno. Ipak, ima nešto što nas ujedinjuje. Djeca! Briga za djecu. A ta je jedinstvena i kod crnih i bijelih, onih koji ispovijedaju kršćanstvo ili islam, na prosvjedima nitko ne maše nacionalnim bojama. Jer djeca su naša vjera, naša nada, zalog čovječanstva da ćemo kao ljudi uspjeti.

Cijeli profesionalni radio sam na cjepivima i cijepljenju. Ispočetka vezano iz razvoj hibridomske tehnologije, kasnije u proizvodnji antiseruma za potrebe komercijalnih imunodijagnostika. Povjeren mi je projekt razvoja cijepnih pojačivača kako bi u velikim životinjama provocirali visoke koncentracije obrambenih protutijela iz komercijalnih razloga. O posljedicama nismo vodili računa, samo o zaradi. Životinje nisu bile u dobrom stanju. Udruge za zaštitu životinja su prosvjedovale. O cjepivima u igli nešto znam.

Pozvan sam sudjelovati na sutrašnjoj konferenciji. Nisam se mogao odazvati iz zdravstvenih razloga. Ispričao sam se. Ali tu su drugi, bolji od mene. Proces razotkrivanja najžilave zdravstvene dogme u povijesti medicine nitko više ne može zaustaviti. Dr Srećko Sladoljev

https://www.facebook.com/VakcineINFO/posts/907281646048050 “

Imunolog dr Srecko Sladoljev

Imunolog dr Srecko Sladoljev

KONFERENCIJA U BEOGRADU – PRVA REGIONALNA KONFERENCIJA
u organizaciji udruženja “Građanska inicijativa za neobaveznu…

Posted by Vakcine INFO on Saturday, 21 May 2016

Imunolog-dr-Srecko-Sladoljev-Vakcine-INFO-konferencija-Beograd-Inicijativa-NoVa

Podrška čuvenog imunologa dr Srećka Sladoljeva za Vakcine INFO konferencija Beograd – Inicijativa NoVa

 

Baner-za-slobodu-izbora-5x1,4m

Preporuka:

Dr. Srećko Sladoljev: Dio cijepljenih će oboljeti od opasnih autoimunih bolesti!

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj