Author Archives: Za Slobodu Izbora

  • 0

Prekinuta tribina o prisilnoj vakcinaciji dece u Srbiji!

Tags :

Category : Članci

Cyr.

ETIKA CENTRA ZA BIOETIKU

U Centru za bioetičke studije u Beogradu, juče je održana tribina pod nazivom „Obavezna ili preporučena vakcinacija dece – pravni aspekti“ . Govornice su bile dve dame, doktori pravnih nauka sa fakulteta Union. U publici su, pored malobrojnih ostalih, bili i predstavnici udruženja “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”, zatim roditelji koji se zalažu za slobodu izbora po pitanju vakcinacije – jedan diplomirani informatičar i master ekonomije, jedan građevinski inženjer, jedan arhitekta, jedna majka i jedan lekar specijalista. Skup je najavio i njegovim tokom rukovodio (i pored živog moderatora), organizator i predstavnik Centra za bioetiku.

Izlaganja govornica smo ispratili sa posebnom pažnjom. Iako su se još na početku ogradile o izjašnjavanja o vakcinaciji u medicinskom smislu, iznele su nekoliko pseudonaučnih tvrdnji koje su poslužile kao obrazloženje zbog čega se u Srbiju uveo ovakav represivan Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kao i kod svakog zakona, potreba za njegovim donošenjem izvire iz životnih, a ne pravnih razloga, te su medicinska obrazloženja osnov na koji se nadograđuju pravne forme. Tako je ovaj represivni zakon koji se meša u osnovne ljudske slobode i roditeljska prava obrazložen sledećim tezama:

Da će se padom obuhvata vakcinacije pojaviti opasne zarazne bolesti
Da će detetov život biti ugrožen ukoliko ne bude vakcinisano
Da je odnos korist-rizik prevagnuo na stranu vakcina, jer se teža neželjena dejstva javljaju u jedan na milion vakcinisanih.
Da će vakcinacija najvažniji metod prevencije zaraznih bolesti koji godišnje spasi dva miliona ljudi u svetu.

UKOLIKO JE TAKO, ONDA JE „OPRAVDANO“:

Vakcinisati dete bez volje roditelja
Kazniti roditelja
Eventualno pokrenuti postupak o zanemarivanju deteta ako je roditelj baš „uporan“ u odbijanju vakcinacije
U delu tribine koji je predviđen za komentare i diskusiju, roditelji koji se bore za slobodu izbora su probali da komentarišu i diskutuju. Tako su navođenjem statističkih i svima proverljivih podataka pokušali da opovrgnu iznete pseudonaučne teze na osnovu kojih bezlična država najličnije atakuje na fizički i psihički inegritet njihove rođene dece sa otvorenom mogućnošću da im razori i porodicu. Tako se moglo čuti sledeće:

Ukoliko je obuhvat vakcinacije preko 95% uslov da epidemije ne izbiju, zbog čega je 2007. i 2011. godine došlo do epidemije morbila i pored obuhvata vakcinacije od 97% tih istih godina , ali i celu deceniju pre , kada je bio iznad 95% svih godina , osim 2002. kada je iznosio 93%? izvor – Batut
Zašto se smrtonosnim nazivaju bolesti čija je smrtnost u periodu neposredno pre uvođenja vakcinacije bila :
difterija: 1,8 na 100 000 izvor –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

pertuzis: 0,338 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

tetanus: 0,056 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

paraliza: 0,57 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

male boginje: 0,208 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

rubeola : 0,0 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

zauške: 0,008 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

hepatitis B: 0,007 na 100.000 izvor-Office for National Statistics, 2000.

Poređenja radi, u Srbiji je smrtnost od raka u 2015 god. bila 301,2 na 100.000 stanovnika, što je 167,3 puta više nego smrtnost od difterije, 891.1 puta više od smrtnosti pertuzisa, 5.378, 6 puta više od smrtnosti tetanusa, 528,4 od smrtnosti paralize, 1.075,7 puta više od smrtnosti malih boginja 37.650 puta više od smrtnosti zauški, 43.028,6 puta više od smrtnosti hepatitisa B, pre uvođenja vakcina za date bolesti.

ZBOG ČEGA SE IZNOSI PODATAK DA JE JAVLjANjE TEŽIH NEŽELjENIH DEJSTAVA 1 NA 1000000, ŠTO JE „STATISTIČKI PRIHVATLjIV“ BROJ NEŽELjENIH REAKCIJA, KADA SAM PROIZVOĐAČI NAVODE:

– da se pri primeni određenih vakcina ozbiljne nuspojave poput konvulzija, anafilaktičkih reakcija i šoka javlja u 0,01%, što je stotinu puta češće nego gore navedeno (Pentaxim)

da se perzistentan plač (znak neurološkog oštećenja) javlja sa učestalošću od 1 na 1000 do 1 na 100 (Aldipete T), što je 1000 do 10000 puta češće nego gore navedeno

-da se alergijska reakcija sa gubitkom svesti, paraliza, Žilijan Bareov sindrom, encefalitis, meningitis i encefalopatija kod 1 na 10000 (Engerix B) što je stotinu puta češće?

ZBOG ČEGA JE VAKCINACIJA NAJBOLjI VID PREVENCIJE BOLESTI I SPASITELj ČOVEČANSTVA KADA JE SMRTNOST I PRE UVOĐENjA VAKCINA OPALA ZNAČAJNO (IZVORI PODATAKA:U .S. CENSUS, U.S.DEPARTMENNT OF THE INTERIOR, FEDERAL SECURITU AGENCY , U.S. DEPARTMENT OF HEALTH, OFFICE FOR NATIONAL STATISTICS, 2000)

difterija – u SAD za 92-98%

pertuzis – u Velikoj Britaniji za 98,87%

tetanus – u SAD za 72,56%

paraliza – u SAD za 88,57%

male boginje – u Velikoj Britaniji za 99,36%

zauške – u Velikoj Britaniji za 97%

Mogosmo mi tako do sutra, ali je organizator skupa skočio kao oparen i pokazao fenomenološki neobjašnjivu afektivnu reakciju na iznošenje emocionalno i vrednosno neutralnih statističkih podataka, projektujući na roditelje (verbalnu) agresivnost na koju valjda nemaju pravo u situaciji fabulativno-patetičnog palamuđenja o dobrobiti čovečanstva i javnog zdravlja koje će postići ubrizgavajući u svoju decu neurotoksine, kancerogene , životinjske DNK i abortirane fetuse, a pod pretnjom novčanih kazni i oduzimanja dece.

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta

Tribina je prekinuta od strane organizatora, na ivici incidenta, uz banalno-idiotsku opasku da su se nekada primitivci protivili vozovima, a koja je trebala da napravi analogiju između njih („primitivaca“) i diplomiranog informatičara i mastera ekonomije, građevinskog inžinjera, arhitekte, majke i lekara specijaliste koji iznose lako proverive argumente .

Mentalitet vakcinalnih svedoka još jednom je raspršio iluziju o njihovoj naučnosti, čovekoljublju i etici. O toj sekti, drugi put…

Dr Jovana Stojković

 

DR JOVANA STOJKOVIĆ SA DEVET PITANJA BACILA VAKCINAŠKI LOBI NA KOLENA! – VIDEO NAŠE HEROINE

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Preporučeno:

Neke od članaka, obraćanja i video priloga Dr Jovane Stojković možete pogledati i pročitati – O V D E

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Прекинута трибина о присилној вакцинацији деце у Србији!

Category : Članci

Lat.

ЕТИКА ЦЕНТРА ЗА БИОЕТИКУ 

У Центру за биоетичке студије  у Београду, јуче је одржана трибина под називом „Обавезна или препоручена вакцинација деце – правни аспекти“ . Говорнице су биле две даме, доктори правних наука са факултета Union. У публици су, поред малобројних осталих, били и представници удружења “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”, затим родитељи који се залажу за слободу избора по питању вакцинације – један дипломирани информатичар и мастер економије, један грађевински инжењер, један архитекта, једна мајка и један лекар специјалиста. Скуп је најавио и његовим током руководио (и поред живог модератора), организатор и представник Центра за биоетику.

Излагања говорница смо испратили са посебном пажњом. Иако су се још на почетку оградиле о изјашњавања о вакцинацији у медицинском смислу, изнеле су неколико  псеудонаучних тврдњи које су послужиле као образложење због чега се у Србију увео овакав репресиван Закон о заштити становништва од заразних болести. Као и код сваког закона, потреба за његовим доношењем извире из животних, а не правних разлога, те су медицинска образложења основ на који се надограђују правне форме. Тако је овај репресивни закон који се меша у основне људске слободе и родитељска права  образложен следећим  тезама:

  1. Да ће се падом обухвата вакцинације појавити опасне заразне болести
  2. Да ће дететов живот бити угрожен уколико не буде вакцинисано
  3. Да је однос корист-ризик превагнуо на страну вакцина, јер се тежа нежељена дејства јављају у један на милион вакцинисаних. 
  4. Да ће вакцинација најважнији метод превенције заразних болести који годишње спаси два милиона људи у свету.

Уколико је тако, онда је „оправдано“:

  1. Вакцинисати дете без воље родитеља
  2. Казнити родитеља
  3. Евентуално покренути поступак о занемаривању детета ако је родитељ баш „упоран“ у одбијању вакцинације

У делу трибине који је предвиђен за коментаре и дискусију, родитељи који се боре за слободу избора су пробали да коментаришу и дискутују. Тако су навођењем статистичких и свима проверљивих података покушали да оповргну изнете псеудонаучне тезе на основу којих безлична држава најличније атакује на физички и психички инегритет њихове рођене деце са отвореном могућношћу да им разори и породицу. Тако се могло чути следеће:

  1. Уколико је обухват вакцинације преко 95% услов да епидемије не избију, због чега је 2007. и 2011. године дошло до епидемије морбила и поред обухвата вакцинације од 97% тих истих година , али и целу деценију пре , када је био изнад 95% свих година , осим 2002. када је износио 93%?  извор – Батут
  2. Зашто се смртоносним називају болести чија је смртност у периоду непосредно пре увођења вакцинације била :

дифтерија: 1,8 на 100 000 извор –U.S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency, U.S. Department of Health

пертузис: 0,338 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

тетанус:  0,056 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

парализа: 0,57 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

мале богиње: 0,208 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

рубеола : 0,0 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

заушке: 0,008 на 100 000  извор-Office for National Statistics, 2000.

хепатитис Б: 0,007 на 100 000 извор-Office for National Statistics, 2000.

Поређења ради, у Србији је смртност од рака у 2015 год. била 301,2 на 100.000 становника, што је 167,3 пута више него смртност од дифтерије, 891.1 пута више од смртности  пертузиса, 5.378, 6 пута више од смртности тетануса, 528,4 од смртности парализе, 1075,7 пута више од смртности малих богиња 37.650 пута више од смртности заушки, 43.028,6 пута више од смртности хепатитиса Б, пре увођења вакцина за дате болести.

  1. Због чега се износи  податак  да је јављање тежих нежељених дејстава 1 на 1000000, што је „статистички прихватљив“ број нежељених реакција, када сам произвођачи наводе:

–   да се при примени одређених вакцина озбиљне нуспојаве попут конвулзија, анафилактичких реакција и шока јавља у 0,01%, што је стотину пута чешће него горе наведено (Pentaxim)

да се перзистентан плач (знак неуролошког оштећења) јавља  са учесталошћу од 1 на 1000 до 1 на 100 (Aldipete T), што је 1000 до 10000 пута чешће него горе наведено

-да се алергијска реакција са губитком свести, парализа, Жилијан Бареов синдром, енцефалитис, менингитис и енцефалопатија код 1 на 10000 (Engerix B) што је стотину пута чешће?

  1. Због чега је вакцинација најбољи вид превенције болести и спаситељ човечанства када је смртност и пре увођења вакцина опала значајно (извори података:U .S. Census, U.S.Departmennt of the Interior, Federal Securitu Agency , U.S. Department of Health, Office for National Statistics, 2000)

       дифтерија – у САД за 92-98%

       пертузис – у Великој Британији за 98,87%

       тетанус – у САД за 72,56%

       парализа – у САД за 88,57%

       мале богиње – у Великој Британији за 99,36%

       заушке – у Великој Британији за 97%

Могосмо ми тако до сутра, али је организатор скупа скочио као опарен и показао феноменолошки необјашњиву афективну реакцију на изношење емоционално и вредносно неутралних статистичких података, пројектујући на родитеље (вербалну ) агресивност на коју ваљда немају право у ситуацији  фабулативно-патетичног паламуђења о добробити  човечанства и јавног здравља  које ће постићи убризгавајући у своју  децу неуротоксине, канцерогене , животињске  ДНК и абортиране фетусе, а под претњом новчаних казни и одузимања деце.

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента

Трибина је прекинута од стране организатора, на ивици инцидента, уз банално-идиотску опаску да су се некада примитивци противили возовима, а која је требала да направи аналогију између њих („примитиваца“) и дипломираног информатичара и мастера економије, грађевинског инжињера, архитекте, мајке и лекара специјалисте  који износе лако провериве аргументе .

Менталитет вакциналних сведока још једном је распршио илузију о њиховој научности, човекољубљу и етици. О тој секти, други пут…

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Вакцинација иглом је ИГРАЊЕ ДИНАМИТОМ! ИНТЕРВЈУ: Др Срећко Сладољев

Вакцинација иглом је ИГРАЊЕ ДИНАМИТОМ! 

ИНТЕРВЈУ: Др Срећко Сладољев

ЗБОГ ХРАБРИХ ИСТУПАЊА НА ТЕМУ ОПАСНОСТИ ВАКЦИНАЦИЈЕ, ПРИДОБИЛИ СТЕ ПОВЕРЕЊЕ ВИШЕ МИЛИОНА ЉУДИ У ОВОМ ДЕЛУ ЕВРОПЕ, АЛИ И НЕКОЛИКО ОТВОРЕНИХ „НЕПРИЈАТЕЉА“ ТАКВОГ ВАШЕГ СТАВА. КАКО ЈЕ НОСИТИ СЕ ИСТОВРЕМЕНО СА ОБЕ ВРСТЕ ОДГОВОРНОСТИ?

СЛАДОЉЕВ: У фокусу јавности сам од октобра 2009. г. када сам оспорио процене службене медицине о ширењу и последицама “свињског” грипа. Уместо 60 милиона мртвих, прогнозирао сам да ће вирус имати благотворан, рекао сам чак “лековит”  учинак због покретања имунолошке отпорности на сезонске грипе, навео да ће вирус бити заустављен механизмима ћелијске, а не имунолошке одбране и прогнозирао експлозију АЛС као последицу пандемијскe вакцине.

Да говорим из знања и уверења, на врхунцу медијске хистерије двапут сам се заразио пљувачком оболелог и нисам оболео. Све што сам предвидео, остварило се. Од тада дневно примам сведочанства последица вакцинације у деце и молбе родитеља који их одбијају вакцинисати за савет. Моји одговори су јавни, свако их може видети у ФБ инбоксу.

 Вакцинација је поступак вештачког изазивања специфичне имунолошке меморије. Да нешто није у реду увидели су лекари пре 140 година и због тога организовали антивакциналне конгресе! Није се радило о “теорији завере”, интернету или неедукованим родитељима.

ДА ЛИ СТЕ ЗАГОВОРНИК БИЛО КОГ ОБЛИКА ВЕШТАЧКЕ „ИМУНИЗАЦИЈЕ“?

СЛАДОЉЕВ: Јавно сам се одредио да вакцинација ТРЕБА као медицински поступак задржати у простору медицинске превенције, али никако то чинити ињекцијом! Вештачка вакцинација мали је сегмент природног процеса “вакцинације” која се одвија од рођења до краја живота. Међутим, природна имунизација одвија се преко слузокоже пробавних и дисајних путева. Систем није прилагођен ситуацији када се иглом кроз кожу, која постоји да би то механички спречила (!), у ткиво депонује имунопровоцирајућа супстанца. Додатни проблем је ађувантирање. Вакцина је технички осмишљена да месецима, неутврђено дуго, отпушта пакетиће информација па у физиолошком смислу нема интеракције са имунолошким системом. Депо престаје са провокацијама након што се биолошки разгради, а не као резултат специфичног имуног одговора! Обзиром да је вакцинално извориште окружено ткивним структурама, реално је за очекивати да би се због дуготрајне провокације (имуномобинга!), имунолошки систем могао престимулисати да почне погрешно препознавати структуре окружења као да су стране и започне се од њих “бранити”. То је аутоимуна реакција и она је иреверзибилна. Реума је добар пример у природи. Дуготрајним потхлађивањем изложених делова тела, нпр. зглобова, имунолошки систем реагује на “хладне антигене”. Механизмима имуног надзора систем је способан препознати занемариве морфолошке промене у структури протеина које настају снижавањем температуре!

Вакцинација иглом,  је “игра динамитом”.  Да буде горе, у савременом здравственом “крајолику” негирају се пандемије сложених болести у чијој су основи дисфункције имуног система! Аутоимуне болести су у порасту 100 до 300 пута. Ко је пре почетка масовних вакцинација иглом пре 60 година чуо за мултиплу склерозу, целијакију, аутоимуни дијабетес мале деце, аутизам и сл.? Једва су и лекари понешто знали, а данас о томе причају деца у забавишту! Ко је неодговоран? Да ли родитељи који сумњају да је то због вакцине или струка која негира да се догађа нешто заиста лоше?

НЕ одбацујем вакцинацију. Заправо сам њен заговорник сугеришући да се мора радити другачије. Обратно, противници вакцинације су они из тзв. “Службене медицине” који је намећу законском присилом у медицински неприкладном облику!

ИМА ЛИ ОПРАВДАЊА МЕДИЈСКОЈ ХАЛАБУЦИ ЗБОГ ПАДА СТОПЕ ВАКЦИНИСАНЕ ДЕЦЕ?

СЛАДОЉЕВ: Обично се не упуштам у вакциналне статистика и сл .. Не пратим их. Не “навијам” за “наше”, то није “спорт” нити политика “ко ће кога надмудрити”. Знам да процепљеност пада, највише у Француској (?), податке могу преузети са Интернета али то није то.

Дубоко осећам (знам!) да сам у праву када говорим о опасностима вакцине у игли. То је дубоко уверење које није ишчитано из “кристалне кугле”. Осећам одговорност за оно што кажем. Када би заискрила и најмања сумња да грешим, не бих говорио. Мене не занима публицитет, путем медија само желим помоћи. Понављам, “знам” да вакцинама угрожавамо здравље. Расправе о процени “користи и штета” сматрам “сметњама у комуникацији”.

За Вакцина ИНФО приредила: Драгана Баша

Латиничну верзију овог Интервјуа можете преузети и прочитати ОВДЕ

Интегралну верзију на хрватском језику за “Јутарњи лист” прочитајте ОВДЕ 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

3. juna PROTESTI u: Srbiji, Sloveniji, Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Italiji..

Tags :

Category : Aktivnosti

Cyr: 

3. juna PROTESTI u: Srbiji, Sloveniji, Engleskoj, Francuskoj, Švedskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Italiji…

EFVV (Evropski Forum za Bezbednu Vakcinaciju) je prošle godine proglasio 3. jun za Međunarodni dan svesnosti o žrtvama vakcinacije, a ove godine, u Srbiji će se 3. jun obeležiti protestnim skupom u mestu i pokretu. Istog dana protestovaće roditelji u Sloveniji, Italiji, Francuskoj, Engleskoj, Irskoj, Poljskoj, Češkoj, Švedskoj, Italiji…

http://lightacandle.eu/main

Događaj pod nazivom “Upali sveću za žrtve vakcinacije”, ima za cilj podizanje pažnje domaće i svetske javnosti na rizike i opasnosti vakcinacije. U vreme kada je u 12 zemalja Evrope vakcinacija obavezna, neophodno je informisati ljude o njenim potencijalnim rizicima na koje upozoravaju mnogi medicinski eksperti širom sveta.

Poziv ZA PROTEST za ukidanje prisilne vakcinacije u Srbiji! Roditelji i građani ZA SLOBODU IZBORA i informisanu odluku….

Posted by Vakcine INFO on четвртак 18. мај 2017.

Postojanje obaveznog vakcinisanja u nekim zemljama predstavlja kršenje osnovnih ljudskih prava i sloboda. Deca posebno mogu postati žrtve sistema koji primorava roditelje da pristanu na medicinski tretman za svoje dete, pod pretnjom sankcija, što može iz različitih razloga biti rizično. U ime naučno neosnovanog “kolektivnog imuniteta”, zdravlje deteta može biti ugroženo vakcinacijom, ili čak trajno oštećeno.

U susret Međunarodnom danu svesnosti o žrtvama vakcinacije, broj ljudi koji su uvereni da su njihova deca ili oni sami oštećeni vakcinama je u stalnom porastu. Zato je 3. jun posvećen svima onima čiji su se životi zauvek promenili nakon vakcinacije. Posvećen je njihovim roditeljima i porodicama, direktnim i indirektnim žrtavama koje hrabro nose teret doživotnog izdržavanja, a posebno oštećenoj deci. Posvećen je njihovoj ličnoj hrabrosti uprkos socijalnoj deprivaciji i nepoverenju koje redovno doživljavaju od drugih. U mnogim zemljama ne postoji državna briga i podrška za ove porodice, dok se u pojedinim državama kompenzacija i pomoć žrtvama vakcinacije smatra standardom, pogotovo u zemljama u kojima vakcinacija nije obavezna.

Ovaj dan je takođe posvećen onima koji su možda izabrali da se dobrovoljno vakcinišu, potpuno uvereni u sigurnost vakcina. Naknadno su otkrili da su pod uticajem medijske propagande bili izigrani i uskraćeni za potpune informacije o vakcinaciji i da njihovi potencijalni zdravstveni problemi nisu uzeti u obzir.

Poslednje, ali ne i najmanje važno, ovaj dan je posvećen onima koji su hrabro podigli svoj glas i traže istinu. Nama, koji uporno postavljamo pitanja pojedincima i grupama koje promovišu takozvanu “imunizaciju” i uređuju vakcinalnu politiku, a koji odbijaju da odgovore na naša pitanja, pa čak pokušavaju i da nas ućutkaju.

Cilj je da se ukaže da o vakcinaciji sada mora da se raspravlja u javnosti potpuno otvoreno, argumentovano i kritički. Svi štetni efekti moraju da se pažljivo ispitaju, a rezultati tih istraživanja u celosti obelodane javnosti.

3. juna ljudi će paliti sveće na javnim mestima, u znak sećanja na žrtve vakcinacije, ali i kao opomenu zakonodavnoj vlasti da mandatornu vakcinaciju mora hitno zameniti slobodnom odlukom i informisanim pristankom kakva je praksa u većini zemalja sveta.

U to ime, mi smo konkretizovali ZAHTEVE koje ćemo uputiti nadležnim ministarstvima, Premijeru i Predsedniku RS, kao i javnom medijskom servisu SVIH građana Srbije:

1. Ukidanje obavezne vakcinacije i poštovanje člana 25. Ustava Republike Srbije koji garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

2. Promena Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i njegovo usklađivanje sa Zakonom o pravima pacijenata (član 11.) koji obezbeđuje pravo pacijenta na potpunu informaciju o medicinskom postupku , kao i slobodan izbor na pristajanje ili nepristajanje na isti (Informisan pristanak).

3. Poštovanje člana 14. Zakona o pravima pacijenata, o pravu na privatnost i poverljivost medicinskih podataka, kao i sankcionisanje zdravstvenih radnika koji javno objavljuju vakcinalni status pacijenata.

4. Zabrana diskriminacije nevakcinisane dece prilikom upiska u obdaništa i škole i poštovanje člana 71. Ustava Republike Srbije.

5. Poštovanje člana 72. Porodičnog zakona Republike Srbije i omogućavanje roditeljima da kao pravni zastupnici svoje dece donose odluke u vezi sa njihovim medicinskim tretmanima.

6. Javno zauzimanje stava Lekarske komore Srbije i Srpskog lekarskog društva po pitanju lekarske etike u vezi sa vakcinisanjem dece protivno volji roditelja.

7. Pružanje na uvid kliničkih studija na osnovu kojih su odobrene obavezne vakcine u Republici Srbiji, a prema Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.

8. Otvaranje javnih stručnih rasprava na temu (ne)opravdanosti obavezne vakcinacije.

9. Prestanak medijske cenzure i omogućavanje javne debate, prvenstveno na državnom mediju Radio televiziji Srbije.

10. Utvrđivanje eventualnog sukoba interesa i finansiranja od strane farmaceutskih kuća glavnih promotera prisilne vakcinacije u Srbiji.

11. Utvrđivanje odgovornosti i krivice za decu oštećenu vakcinacijom i obeštećenje njihovim porodicama.

(Upućeni sa 4. PROTESTA za SLOBODU IZBORA)

U Beogradu,
3. juna 2017.
UG “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”

 

Priredila: Dragana Baša

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

Srpski aluminijum, živa, formaldehid u Torlakovim vakcinama manje toksični i kancerogeni nego inostrani?

Category : Članci

cyrlat

REAGOVANjE – TRIBINA PATRIOTSKIH HVALOSPEVA:
Srpski aluminijum, živa, formaldehid u Torlakovim vakcinama manje toksični i kancerogeni nego inostrani(!?)

Piše: dr Jovana Stojković

Udruženje “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju” već godinama opominje na neophodnost promene neustavnog zakona koji nalaže obaveznu, a zapravo prisilnu vakcinaciju dece u Srbiji. Svaki dobronamerni i osvešćeni saveznik, a naročito lekar, poželjan je i dobrodošao. Ipak, imamo obavezu i potrebu da reagujemo na poruke sa tribine dvosmislenog, politički korektnog i zbunjujućeg naslova u kojoj su učestvovale dve cenjene dame i dokazani profesionalci u svojim oblastima.

VAKCINACIJA DECE DA ILI NE? – MOLIM VAS PODELITEPuno puta u javnosti se postavljalo pitanje o vakcinaciji dece. Dobila sam ogroman broj vaših pitanja na tu temu i često o tome govorila u javnosti. Izuzetno važna pitanja pre svega za mlade devojke koje tek treba da rode i mlade mame koje treba vakcinišu decu. Da li treba ili ne treba?! Da li su vakcine dobre ili nisu?! Koja je kontrola vakcine i sl. To je jedno od najozbiljnijih i najvažnijih pitanja u društvu. Radi se direktno o zdravstvenoj bezbednosti naroda. I društvo, i stručna javnosti država moraju da se uključe u rešavanje ovog problema. A problem postoji. I smatram da pre svega stručna javnost olako prelazi preko ovog pitanja. Kratak isečak na temu vakcinacije sa tribine na kojoj smo govorili fenomenala Mirjana Bobić Mojsilović i ja. Nekada je u Srbiji tada Jugoslaviji postajala državna farmaceutska kuća TORLAK koja je proizvodila najbolje vakcine na svetu. A onda se neko pametan dosetio i prodao deo ili ceo Torlak. I od tada mi uvozimo vakcine koje proizvodi neko drugi za našu decu. Ne treba postavljati pitanje da li treba da se prima vakcina ili ne. Naravno da treba. Vakcina je dostignuće medicine i čovečanstva. Pravo pitanje je šta je ono čime bodu našu decu. To uvek mora biti prioritet, kvalitet. Svakako da je bolje vakcinisati decu i odkloniti strahove roditelja jer su posledice često tragične. Srećom naša javnost nikada nije bila upoznata sa tim posledicama poput difterije, velikog kašlja i sl. protiv čega se i vakcinišu deca. Glavno pitanje je da država Srbija koja je bila vlasnik torlaka i proizvodila odlične vakcine to treba da nastavi da radi jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja. Koliko god da se u medijima spušta kredibilitet lekarima i da se jedna greška gura maksimalno a da se hiljade teških i svakodnevnih spašenih života prećutkuju. Ne zaboravite da su lakri ti koji iz sebe imaju deset godina školovanja i hiljade pacijenata i da to znači i znanje i iskustvo. Ono za šta treba naše društvo da se bori jeste TORLAK. Da država i da naši ljudi proizvode vakcine za našu decu. Ljudi koji će proizvoditi vakcine za svoju decu će proizvoditi dobre vakcine i za našu decu. Pitanje vakcine i Torlaka ja pitanje od nacionalnog značaja po zdravlje i bezbednost naroda. Dozvoliti da vam neka druga država prodaje vakcine znači staviti zdravlje svog naroda u ruke stranih država a samim tim znači biti ucenjen. Da ne ulazimo u ekonomsku računicu Torlaka koji je mogao da proizvodi vakcine i da izvozi za Indiju ili bilo koju drugu mnogoljudnu državu. I to da proizvodi ako ne najbolje onda među najboljim vakcinama na svetu. Devojke i mlade mame ako postoji nešto oko čega treba da se bunite onda je to pitanje Torlaka. To je budućnost vaše dece. To je problem u društvu oko čega pre svega žene moraju da se organizuju na prvom mestu. Ono što moramo svi zajedno da uradimo je da sačuvamo Torlak i da proizvodnja vakcina bude pod najstrožom kontrolom države.

Posted by Даница Грујичић on понедељак 17. април 2017.

Naime, na tribini je rečeno da ne treba postavljati pitanje da li treba vakcinisati, uz odgovor da „naravno da treba“. Ne možemo a da se ne zapitamo šta je to tako jedinstveno i nedvosmisleno u ovoj medicinskoj intervenciji, pa se može netremice prepisati milionskom stanovništvu? Zbog čega je moguće, na primer, odbiti operaciju mozga, a nije moguće ni teoretski odbiti vakcinaciju? Da li će „neodgovorna i neuka“ majka koja odbije vakcinaciju svog deteta biti podvrgnuta i prisilnoj operaciji tumora na mozgu ili je njena neodgovornost i neukost selektivna i promenljiva? Zbog čega se vakcinacija obmanjujuće predstavlja kao neupitna naučna istina, iako je samo aktuelni medicinski konsenzus koji je oduvek imao i neistomišnjenike u medicinskim krugovima?

Zbog čega se vakcinacija megalomanski predstavlja kao neupitno „dostignuće medicine i čovečanstva“ kada podaci državnih statistika govore o ogromnom smanjenju smrtnosti od zaraznih bolesti pre uvođenja iste? Samo za pomenuti pertuzis, u Engleskoj je smrtnost opala za 97,5-99% pre uvođenja nacionalnog programa vakcinacije 1957. U SAD-u se od 1870. do uvođenja vakcinacije smrtnost od pertuzisa smanjila za 77-92%, dok je u Australiji smrtnost od iste bolesti pre uvođenja vakcinacije pala za 85%. Kada je prve vakcine protiv“ virusa variole“ uvodio Džener, čovečanstvo je bilo 150 godina daleko od otkrića elektronskog mikroskopa kojim se virus jedino mogao videti. Do devedesetih godina dvadesetog veka, medicina gotovo ništa nije znala o načinu na koji vakcine stimulišu imuni sistem (Epidemiologija 153.str.), iako je do tada uspela da „iskoreni mnoge bolesti“. To nauka sigurno nije, ali vidimo da postaje religija.

Zbog čega se iznosi nemoguća tvrdnja da vakcine mogu biti bezbedne samo ako se proizvedu u Srbiji, a u slučajevima oštećenja se brani stavom da „svaki lek ima i neželjena dejstva“? Da li su srpski aluminijum, živa ili formaldehid manje toksični i kancerogeni nego inostrani? Da li patriotski hvalospevi mogu da neutrališu činjenicu koju je potvrdio sud u Srbiji da je Torlakova vakcina protiv poliomijelitisa izazvala paralizu dece u Srbiji, kao i BSŽ vakcina koja je razbolela hiljadu kazastanske dece, a kojima je njihovo ministarstvo zdravlja zbog toga platilo odštetu?

Preispitivanje efikasnosti i bezbednosti vakcinacije dešava se širom sveta (ali i u našoj zemlji) i to upravo od strane lekara i naučnika koji su „studirali deset godina i lečili hiljade pacijenata“. Dr Rober Mendelson, dr Fred Klener, dr Džon Sil, dr Ejri Zajerman, dr Vilijam Hauard Hej, dr Rober Simpson, dr J.A.Moris, dr Tom Burbaher, dr Džil Džejms, dr Džefri Bredstrit, dr Harima Tirani, dr Endrju Moulden, dr Brus Lipton, dr Šeri Tenpeni, dr Majl Farli, dr Arči Kalokerinos, dr Stefani Senef, dr Lorin Dej, dr Mejer Ajzenštajn, dr Suzan Hemfris, dr Žilijan Lanktut, dr Pavel Vorobjev, dr Červnoskaja, dr Kiriličeva, dr Oniščenko, dr Lidija Gajski, dr Srećko Sladoljev , dr Đula Sunara i dr Rasel Blejlok, neurohirurg, samo su neki od njih. Ovo ukazuje da je pozivanje na sopstveno naučno i profesionalno zvanje da bi se opravdala potreba za obaveznom vakcinacijom čist psihološki manevar pozivanja na autoritet. Iako nikome ne branimo da veruje da su vakcine neophodne i bezbedne, napominjemo da naučnih dokaza za tako nešto nema, jer sve dosadašnje studije o vakcinama imaju sledeće nedostatke:

Farmakokinetičke studije nisu obavezne, pa se samim tim najčešće ne izvode, te nismo u mogućnosti da znamo kako se dodaci u vakcinama apsorbuju, distribuišu i skladište i telu.
Praćenje neželjenih dejstava obično traje 5 do 15 dana, što onemogućava uvid u srednje i dugotrajne učinke.
Skoro nikada se u studijama ne koristi pravi placebo (na primer fiziološki rastvor), već su to ili ranije vakcine ili ađuvansi bez antigena.
Nema odgovarajućih kontrolnih grupa tj. nevakcinisane dece, jer je „neetično“ nekome ne dati vakcinu.
Metodologija detekcije neželjenih efekata je u najmanju ruku subjektivna i oslanja se na percepciju istih od strane medicinskih sestara ili roditelja i tada se njihov iskaz smatra validnim i naučnim , ali kada dođete sa oštećenim detetom nakon redovne vakcinacije tada ste nekompetentni ili ludi, a vaše dete je anegdota.
Većina studija je finansirana od strane farmaceutskih kuća koje vakcine i proizvode. Komentar nije potreban.
Studije o efikasnosti i bezbednosti vakcina uključuju samo zdravu decu i zbog toga nastaje privid bezbednosti na osnovu koga se odobravaju, a u realnosti se primenjuju na sve većoj populaciji dece sa hroničnim smetnjama.
U ovo vreme „atomske tehnike i prašumske etike“ podsetimo se onoga čega svaki lekar treba da se pridržava:

“U medicinskoj praksi, princip autonomije podrazumeva ne samo spremnost, nego moralnu, a u mnogim zemljama i zakonsku obavezu medicinskih profesionalaca da poštuju mišljenja, procene i odluke, dakle volju pacijenta u vezi da njihovim tretmanom , i to u svim segmentima medicinskog postupanja (prevencija , dijagnoza , terapija, rehabilatacije, istraživački proces).70 str., Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Informacija pacijentu mora biti potpuna i iskazana na način da je pacijentu sasvim razumljiva .U suprotnom, eventualni pristanak je dobijen na način koji se ni na koji način ne može etički opravdati, a za takvo je činjenje u razvijenim pravnim državama, uglavnom predviđena zakonska sankcija“.72.str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

“Pokazuje sa da prodiranje prava , to jest pravne regulacije u područje medicinskog morala i etike, ne znači uvek i ojačavanje morala i etike, pravo ih katkad i anulira“. 77.str. Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet Univerzitet u Beogradu.

Ženevska deklaracija – „ni pod pretnjom neću koristiti medicinska znanja tako da kršim ljudska prava ili ugrožavam građanske slobode“

Nirnberški kongres – „Osoba treba da bude u situaciji da slobodno može da vrši izbor, bez ikakvog uticaja sile, prevare, lukavstva, prinude, pogrešnog procenjivanja ili drugih prikrivenih oblika primoravanja.“

Internacionalni kodeks lekarske etike: “Lekar mora poštovati pravo kompetentnog pacijenta da prihvati ili odbije lečenje.“

Naše udruženje neće dozvoliti da se naša nastojanja usmere na sporedne koloseke. Mi idemo pravo u centar! Sloboda izbora po pitanju vakcinacije i ostalih medicinskih tretmana!

Dr Jovana Stojković

 

DR JOVANA STOJKOVIĆ SA DEVET PITANJA BACILA VAKCINAŠKI LOBI NA KOLENA! – VIDEO NAŠE HEROINE

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Preporučeno:

 

Neke od članaka, obraćanja i video priloga Dr Jovane Stojković možete pogledati i pročitati – O V D E

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Zahtev predsedničkim kandidatima, uoči “Izbora 2017.”

cyr.

Poštovanom kandidatu za budućeg Predsednika RS,

Udruženje građana “ Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju ” obraća Vam se u vreme predizborne kampanje u želji da dobije konkretne i jasne odgovore od Vas, u vezi sa zahtevom i pitanjima zbog kojih je naše udruženje i osnovano.

Kao zainteresovani građani tražimo od Vas da se izjasnite po pitanju promene postojećeg zakona koji propisuje obaveznu vakcinaciju naše dece, preciznije, člana 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za koji smatramo da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao i Zakonom o pravima pacijenata i Zakonom o osnovama obrazovanja. Takođe, taj sporni član neusklađen je i sa Međunarodnim konvencijama o pravima deteta, suprotan je Nirnberškom kodeksu i Međunarodnoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava u primeni bioetike, kao i drugim brojnim poveljama o ljudskim pravima čija je RS potpisnica.

Naše udruženje se zalaže za slobodu odlučivanja i informisani pristanak pri vakcinaciji i u skladu sa tim zahtevamo HITNU izmenu Zakona o ZSOZB sporne odredbe o obaveznoj – prisilnoj vakcinaciji kojom su u slučaju odbijanja, propisane visoke novčane kazne za roditelje, ali i diskriminacija nevakcinisane dece neupisivanjem u kolektiv…

Od Vas tražimo da u okviru svoje predizborne kampanje iznesete svoj jasan stav i mišljenje po pitanju obavezne vakcinacije, kao i mere koje biste preduzeli kako bi se slobode i prava svih građana garantovane Ustavom RS – poštovale.

Zamolićemo Vas da najkasnije do 31. Marta odgovorite na naša pitanja, kako bismo blagovremeno obavestili naše članove i građane o Vašem stavu.

Mail adresa našeg udruženja je: inicijativa@vakcinainfo.org

S poštovanjem,

Sabina Čabarkapa

UG ”Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“

22.marta 2017. u Beogradu

 

(Odgovore kandidata objavljujemo u integralnoj verziji, prema rasporedu njihovog pristizanja na adresu našeg udruženja)

Prvi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata SP “Dveri”, Boška Obradovića:

“Srpski pokret Dveri smatra da se ni u kom slučaju ne sme dovoditi u pitanje fundamentalno pravo roditelja da odlučuju o dobrobiti svoje dece, niti da se sme dozvoliti prisilno sprovođenje bilo kakve medicinske mere ili postupka bez informisanog pristanka pacijenta, odnosno, u slučaju vakcinacije, roditelja ili staratelja.
Kao predsednik Srbije, inicirao bih izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kako bi zaštitio prava pacijenata, roditelja i dece, u skladu sa Ustavom i odgovarajućim zakonima, ali i inicirao formulisanje jasnih stavova i preporuka stručne javnosti i nadležnih stručnih službi u vezi sa vakcinacijom.”

Boško Obradović, predsednički kandidat, Srpski pokret Dveri.

 

Drugi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata “LSV”, Nenada Čanka:

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

VAKCINALNA MATEMATIKA I MEDIJSKA PATETIKA

Category : Članci

cyr.

Piše: Dr Jovana Stojković

Smrt sedamnaestoro ljudi od komplikacija malih boginja u Rumuniji, u periodu od godinu dana, strašna je i uznemirujuća. Smrt dvadesetpetoro ljudi od gripa za samo sedam dana (27.02.- 05.3.2017) u istoj Rumuniji, a prema podacima Nacionalnog centra za praćenje zaraznih bolesti, za naše medije nije strašna i uznemirujuća, obzirom da se ne pominje. Vakcina protiv gripa postoji. Kada je primite i ipak se razbolite, lekar vam kaže da očigledno nije bila istog tipa kao virus koji vas je razboleo. To vam neće reći za vakcinu protiv morbila, iako je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ (Infektivne bolesti, str.218.).

Za naše medije, van svake sumnje je da je pad obuhvata vakcinacije (ispod 95%) odgovoran za izbijanje epidemije. Prema definiciji Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, kolektivni imunitet je „situacija u kojoj je u zajednici dovoljno velik udio populacije imun na neku zaraznu bolest (zbog cijepljenja i/ili prebolijevanja same bolesti) uslijed čega širenje te zarazne bolesti s osobe na osobu nije vjerojatno“ (Praktični vodič za zdravstvene djelatnike za povećenje obuhvata cjepljenja djece, str. 8). Pogledajmo kako ova matematika opisuje stanje kod problematične populacije u Srbiji. Po rečima niškog epidemiologa dr Veličkovića, u jednom od jutarnjih programa koji tradicionalno podižu svest nes(a)vesnih građana, „zaštita“ MMR vakcinom traje deset godina. Ako je poslednja revakcina u 12. godini života, to bi značilo da su građani iznad 22. godine života „nezaštićeni“ isto kao i nevakcinisana deca koja nisu prirodno preležala bolest. Prema popisu stanovništva iz 2011., u Srbiji je živelo 7.120 666 stanovnika, od toga u starosnoj dobi od 0-24 godine 1.867.013, ili oko 26,2% “zaštićenog“ stanovništva.

Da bi prevenirali efekat ove zdravorazumsko-računske operacije, novinari najstarijeg dnevnog lista su naveli podatak da je srpski imunitet ugrožen ako postoji manje od “95% vakcinisanih u generaciji“, računajući valjda da se Vlasi neće dosetiti da ne živimo po internatima, svako sa svojom generacijom, nego i po nekoliko generacija u istom babinom stanu.

Prema podacima dr Mateje Černič koja je doktorirala sa temom „Ideološki konstrukti o cepljenju“, statistički podaci o oboljevanju i smrtnosti od malih boginja u Engleskoj govore da vakcina nije uticala na njihovo smanjivanje:
„Rutinsko cijepljenje protiv ospica u Velikoj Britaniji uvedeno je 1968. godine. Ospice su uz hripavac predstavljale jednu od najsmrtonosnijih dječjih bolesti, jer je prosječan stupanj smrtnosti djece do navršene 1. godine života u Engleskoj i Walesu u razdoblju 1901-1905. iznosio 311,72 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 2,32 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,25% ili za 134 puta u usporedbi s početnim razdobljem.

Prosječan stupanj smrti djece do navršene 5. godine života u razdoblju 1901-1905. iznosio je 272,05 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 1,69 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,37% ili za 161 puta u usporedbi sa početnim razdobljem.

Baš u svih kategorija životne dobi (djeca do navršene 1. godine života, do 2., do 5., populacija) smrtnost zbog ospica pala je za više od 99%, odnosno za 125-161 puta već prije uvođenja rutinskog cijepljenja. Tvrditi ili spekulirati da je cijepljenje igralo bilo kakvu ulogu kod smanjenja smrtnosti zbog ospica, obična je laž.“

Medijsko ispiranje o tome da je „visok obuhvat vakcinacije“ nešto što će nas zaštiti od epidemije malih boginja, za svoju logičnu posledicu imalo bi zaključak da epidemija ima samo u zemljama sa „niskim obuhvatom”. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti iznetim u Praktičnom vodiču za zdravstvene djelatnike za povećenje obuhvata cjepljenja djece, strana 8., ova bolest se najviše javljala upravo u zemljama koje navodno imaju visoki obuhvat vakcinacije (pa su zato zaslužile da nemaju obaveznu vakcinaciju): „Slučajeve ospica prijavile su sve zemlje osim otočnih zemalja Islanda i Cipra. Epidemija ospica u zapadnom dijelu Europe 2011. bila je jedna od najvećih na svijetu (ECDC, 2012.)„

.Je li, Vlasi, nisu li to one iste zemlje sa visokim obuhvatom i još višom svešću koja se kod nas „primitivnih“ treba uterivati nasilno špricem? Koliko je velika prosvećenost dotičnih svedoče i podaci iz istog izvora (str.15): “Stvarnost, i dobra vijest, jest da većina roditelja u EU vjeruje i podrţava programe cijepljenja. Međutim, mnogi od nas odluče cijepiti svoju djecu bez previše razumijevanja. Nedavno provedena studija 10 u Nizozemskoj pokazala je da je 81% roditelja Nizozemaca prihvatilo cijepljenje bez da su prethodno sami kritički razmotrili prednosti i rizike cijepljenja.“ To su odgovorni roditelji, a „dobra vest“ je, kako vidimo, da ne razmatraju ništa.

Ovaj dušekorisni priručnik, na strani 8., nam potvrđuje da je medijsko histerisanje za visokim obuhvatom samo način da se raspamaćena i poluškolovana rulja nahuška na nevernike vakcinacije, jer: “Čak i u zemljama s visokom stopom procijepljenosti broj necijepljenih akumulirat će se s vremenom (ECDC, 2012) te se u subnacionalnim područjima mogu naći „džepovi― slabo zaštićene, osjetljive populacije.“, dok nam na dva mesta donosi potvrdu da upravo vakcina može dovesti do obolevanja od malih boginja. Na 43.strani se navodi da se nakon MMR vakcine „u 5-10% slučajeva javlja temperatura sa ili bez osipa 8-10 dana nakon primjene cjepiva“, dok na 54. strani navode da se „cijepljena osoba ne može razboleti osim ukoliko se ne daje živo cjepivo poput MMR ili cjepivo protiv vodenih kozica“.

Pozivanje na savest i naglašena empatija dušebrižnika koji se boje da se ne ugroze „osetljive populacije koje ne mogu da budu vakcinisane“ zahtevaju jedan statistički osvrt. Prema radu Predraga Kona „Rezultati sprovođenja imunizacija u Beogradu sa osvrtom na period 2010-2014“ bilo je 4 utvrđene trajne kontraindikacije za MMR vakcinu za dvomilionski grad Beograd. Pitam se, kako im nikad suza ne kane za 4.115 umrlih od posledica vakcinacije u periodu od 1990-2011. prema podacima Evropskog foruma za vigilanciju vakcina?

Ako vam je sve ovo bljutavo, da zasolimo malo aluminijum hloridom. Prema rečima dr Mateje Černič, a prema radu Tomljenović i Shaw, 2011., nakon oralnog unošenja slobodnog aluminijuma u cirkulaciju se absorbuje 0,25%, dok se kod injiciranog absorbuje skoro 100%. Kod unošenja 0,5 mg oralno unešenog, absorbuje se 1,25 mcg, dok se kod iste količine injiciranog, apsorbuje 500 mcg, odnosno 400 puta više, dok se na kraju ne nastani u mozgu (Khan, 2013.).

Ali ko će o tome da misli dok gleda smrti u oči kao i za vreme variole vere koja se volšebno aktuelizuje u medijima. Za naše hrabre novinare istraživačkog novinarstva da napomenemo da je obavezna vakcinacija protiv variole u Srbiju uvedena 1839.godine, a da je u periodu od 1896.-1910. (60 godina nakon uvođenja obaveze) od ove bolesti umrlo 38.953 ljudi (Predrag Kon, Rezultati sprovođenja imunizacija u Beogradu).

Možda je trebalo da bude obaveznija?

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – Piše: Dr Jovana Stojković

Category : Članci

cyr.

Piše: Dr Jovana Stojković

Većina medija sa nacionalnom frekvencijom (koji nisu nikada preneli nijednu tribinu koju je organizovala Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju) krenuli su u orkestriranu, jednovremenu hajku protiv nevakcinisane dece i njihovih roditelja. Na prvi zvuk Pavlovljevog zvonceta, medijski kerberi krenuli su u ubeđivanje da je pad obuhvata vakcinacije doveo do epidemije malih boginja u Rumuniji. Od najavljivača, preko voditeljke, do zabrinute mame koja glumi javnost, kamermana i spremačice, govorom tela i mimikom odašiljana je zabrinutost u etar, ali i prekor „antivakcinalnom pokretu“ koji se, kakve drskosti, bori za ustavno i prirodnopravo na nepovredivost fizičkog integriteta (o psihičkom je teško govoriti sa takvim medijima). Većina ovih ljudi koje okupacioni mediji sramno predstavljaju kao primitivnu sektu, već je prinela po jedno dete na oltar raznim „obuhvatima“ i „kolektivnim imunitetima“, no bolećivog sažaljenja i odgovornosti za njihovu decu nema niotkuda.

Iako je neverbalna komunikacija pomoćnog osoblja bila ključna, prokomentarisaćemo selektivne i sugestivne izjave stručnog osoblja. Doktorka epidemiolog je insistirala na mogućim smrtnim slučajevima i upali pluća kao mogućoj opasnoj komplikaciji, prećutkujući da su morbili bolest sa dobrom prognozom (pre uvođenja vakcinacije 1955., u Americi je smrtnost bila 0,03 na 100 000 slučajeva) i da se eventualne upale pluća efikasno leče antibioticima, kao i da se teži oblici javljaju kod populacije sa oštećenim celularnim imunitetom, dok čak i bolesnici sa deficitom humoralnog imuniteta (antitela) preboljevaju morbile bez većih problema. Interesantno je da se uspešnost vakcinacije od morbila meri upravo antitelima, koja, kao što se vidi iz prethodnog, nisu ključna za uspešno prebolevanje ove bolesti. Takođe, doktorka se osvrnula na nekrunisanog kralja „antivakcinalnog pokreta“ Endrju Vejkfilda kome je „oduzeta licenca, jer je lažirao podatke u studiji“, opet prećutkujući da je njegovom saradniku u radu prof.dr Džon Voker Smitu vraćena licenca još 2012. godine, dok je Vekfild aktuelno u sudskom procesu za klevetu protiv British Medical Journal.

Niko nije pomenuo da je viši naučnik američkog Centra za kontrolu bolesti Vilijam Tompson 2014.godine objavio na sajtu advokatske firme Morgan Verkamp LLC izjavu u kojoj priznaje da su on i njegovi saradnici izostavili statistički značajne informacije u naučnom radu koji je objavljen 2004.godine u časopisu Pediatrics, a koji govore da su afro-američki muškarci koji prime MMR vakcinu pre 36 meseci starosti bili pod rizikom za dobijanje autizma.

Nije pomenut ni glavni istraživač koji je za CDC radio 21 od 24 studije o bezbednosti MMR vakcine, Pol Torsen, ni Interpolova poternica raspisana za njim zbog prevara, što bi sve, istine radi, doktorka morala da zna, ali i da iznese u javnost koju želi da informiše i edukuje. Ovako možemo zaključiti da je pominjanje Vejkfilda samo način da se “antivakcinaši“, a zapravo ljudi koji zahtevaju slobodu izbora pri invazivnoj medicinskoj intervenciji , predstave kao neracionalni sledbenici harizmatičnog prevaranta koji više vole njega nego sopstvenu decu.

Čuli smo i milion puta eksploatisanu frazu da je „dokazano da vakcine ne izazivaju autizam“, iako, i to samo uslovno, nije dokazano da izazivaju autizam, te se u ovoj igri reči (ne)svesno gubi veliki deo istine. Mučno je i pominjati priču o živi i tunjevini i diletantski zaključak da je isto progutati nešto i ubrizgti ga u telo ( inače je opštepoznato da se bebe od nekoliko meseci svakodnevno najedaju tunjevine iz konzerve).

Drugi stručni član RTS-ove predstave bio je stava da je ispod svakog naučnog nivoa osvrtati se na „antivakcinaške“ argumente, dokazujući da je svaki zdravorazumski i ljudski nivo njemu stran. On je čovek doktor i tačka.

Izbačeno je i nekoliko probranih statističkih podataka za ljubitelje matematike koji bi trebalo da nedvosmisleno ukažu da se epidemija pojavljuje tamo gde „obuhvatvakcinacije“ padne. No, da li je baš sve tako prosto i nedvosmisleno?

„Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969., utvrđeno je da su vakcinisani ljudi bili izloženi 14 puta većoj verovatnoći za dobijanje bolesti od nevakcinisanih-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Prenošenje malih boginja jasno je dokumentovano među vakcinisanim osobama. Pri velikim epidemijama , 95% slučajeva bilo je vakcinisano“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Zbog nekog razloga , od kada je 1963.otpočela vakcinacija protiv malih boginja , adolescenti i mlade odrasle osobe češće dobijaju male boginje“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Infektivne bolesti, str.218.

Još jedna od omiljenih teza protivnika slobode izbora po pitanju vakcinacije je ta da morbila više nema zahvaljujući vakcinaciji, te da lekari nisu godinama videli male boginje ( što bi trebalo da sugeriše da ih i nema). Međutim, ono što vakcinacija zapravo čini je izmena kliničke slike koja postaje netipična (obzirom da virus ulazi na arteficijalan način u organizam, „varajući“ imune ćelije na koži i sluzokožama), te bolest koja se nekada jasno klinički prepoznavala, sada prolazi neprimentno ili se pogrešno dijagnostikuje kao neka druga, što svedoči i udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220.: „Pre vakcinalne ere, dijagnoza morbila je bila klinička dijagnoza. Pojavom ospe, uz nalaz Koplikovog enanema, dijagnoza se lako postavljala. Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu.“

I za kraj, jedna zabrinuta mama koja glumi javnost i zalaže se za sankcije neodgovornim roditeljima, jerbo njen intenzivan rad na osvešćivanju narodnih masa nije brz kao galopirajuća epidemija koja nam se pribižava, a koja je, kako čusmo iz njihovih usta, zahvatila i Mađarsku koja ima obaveznu vakcinaciju i visok obuhvat vakcinacije ( što bi valjda trebalo da je štiti upravo od epidemije koja joj se dešava?).

Naravno da se na javnom medijskom servisu evropske Srbije nije moglo čuti da su umrli ljudi u Rumuniji imali prateće hronične bolesti, da je umrla jedna HIV pozitivna žena, beba sa tuberkulozom i jednogodišnje neuhranjeno dete koje je imalo telesnu težinu dvomesečne bebe. Zabrinuti doktori nisu pomenuli da je obuhvat vakcinacije Roma u Srbiji oko 13 procenata. Pomoćno osoblje nije kolutalo očima na hiljade migranata nepoznatog „vakcinalnog statusa“.

Javna (medijska) kuća Srbije (ne) uspešno je obavila još jedan naručeni poslić uterivanja neposlušnih Srba u tor.

Sledi vakcinisanje.

Dr Jovana Stojković

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

TREĆE OKO – Piše: Dr Jovana Stojković

Tags :

Category : Članci

TREĆE OKO

Piše: Dr Jovana Stojković

U komentarima na emisije i tekstove koji govore protiv prisilne vakcinacije građana Srbije, sve češće se pojavljuju neindetifikovani lekari koji se melodramatično pitaju „kako je moguće da jedan lekar govori da vakcine nisu efikasne?“ Ovaj neoprostivi greh i otpadništvo budi nevericu i gnev vernika savremene medicine koji pored ikone krsne slave drže sliku Dženera i Pastera.

Ovo pitanje-konstatacija koje sugeriše da svi lekari veruju u efikasnost vakcina, jeste zapravo tautologija, jer se verovanje u vakcine postavlja kao neophodan uslov za članstvo u lekarskoj profesiji, uz perfidnu sugestiju da je lekar-otpadnik neuk ili nemoralan.

Da se ne bi gađali uverenjima, hranili strahovima i pripitomljavali ucenama, navešćemo šest razloga zbog kojih „kako je mogući lekar“ može da posumnja u efikasnost vakcina:

1. Način njihovog dejstva nije poznat

ili u najmanju ruku nije bio poznat u periodu kada su „istrebile“ zarazne bolesti: .„Mnoge vakcine, koje se već decenijama uspešno koriste, pripremane su BEZ VEĆEG ili čak BEZ IKAKVOG poznavanja funkcionisanja imunog sistema i načina na koji na taj sistem treba delovati da bi se dobio željeni imunski odgovor. Devedesetih godina prošlog veka imunolozi su se uključili u RAZVOJ vakcina.“ – 153.str. Epdemiologija

2. Proizvođači vakcina ne garantuju za njihovu efikasnost

„Kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.”, MMR uputstvo str 4.

„Kao i prilikom primene drugih vakcina, primena vakcine Engerix B možda neće dovesti do potpune zaštite Vašeg organizma ili organizma Vašeg deteta od hepatitis B infekcije.”, 5 str. uputstvo za vakcinu protiv hepatitisa.

3. Nema načina da se iskontroliše uspešnost vakcinacije

jer „Prema našim zakonskim propisima, kontrola neuspeha imunizacije vrši se samo za jednu vakcinu , protiv tuberkuloze“. str., 160 str. Epidemiologija.

4. Ne postoje kontrolisane studije

u kojima se upoređivala grupa vakcinisanih sa grupom koja je primala placebo, a koje su se nakon toga izložile infektivnom agensu i koje su pokazale da su se ispitanici iz placebo grupe razboleli, a vakcinisani nisu,.

5. Epidemije su se oduvek dešavale i u visoko vakcinisanim populacijama

Japan je obaveznu vakcinaciju protiv variole uveo 1872. godine, a 20 godina kasnije obolelo je 165 774, a umrlo 29 979 ljudi.

U Engleskoj je obavezna vakcinacija uvedena 1867. god., za četiri godine 97,5% stanovništva je bilo vakcinisano. Godinu dana kasnije izbila je najveća epidemija u kojoj je umrlo 44.840 ljudi.

U Engleskoj i Velsu je 1894. uvedena vakcinacija protiv difterije, a broj umrlih se u narednih 29 godina povećao za 20%.

U Nemačkoj je 1939. uvedena obavezna vakcinacija protiv difterije, za godinu dana broj obolelih je porastao za 150.000, dok je u Norveškoj, gde je bila neobavezna vakcinacija, bilo 50 slučajeva iste godine.

6. „Nestanak“ variole zahvaljujući vakcinama

kao najjači adut lekara sa atestom kompromituju upravo zvanični podaci jednog od najeksponiranijih srPskih epidemiologa koji u svom radu „REZULTATI SPROVOĐENJA IMUNIZACIJA U BEOGRADU (sa osvrtom na period 2010-2014)“ navodi da je obavezna vakcinacija od variole u Srbiji započela 1836. godina, ali i da je broj umrlih od 1896. do 1910. bio 38.953, čitavih šezdeset godina po uvođenju ove efikasne metode. Inače, o naučnim saznanja o tome na koji se način vakcinacijom sprečavala variola možemo pročitati u udžbeniku iz Infektivnih bolesti: „Nakon otkrića da infekcija kravljim boginjama štiti od obolevanja od velikih boginja, prevencija velikih boginja je sprovođena inokulacijom virusa kravljih boginja. Tokom najmanje sto godina virus je stalno pasiran bez ikakvih virusoloških kontrola, koje nije bilo ni moguće raditi, jer nije bila napravljena neophodna metodologija, tako da je nastao virus vakcinije koji se genetski razlikuje od virusa kravljih boginja, a oba se razlikuju od virusa kravljih boginja.“

U prevodu na zdrav razum, vakcinisali su virusom za koji nisu mogli ni da znaju da postoji, jer je elektronski mikroskop konstruisan tek nakon Drugog svetskog rata.

Ali, kakav je to lekar koji ne zna šta će za sto godina biti „otkriveno“?

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

ТРЕЋЕ ОКО – Пише: Др Јована Стојковић

Category : Članci

ТРЕЋЕ ОКО 

Пише: Др Јована Стојковић

У коментарима на емисије и текстове који говоре против присилне вакцинације грађана Србије, све чешће се појављују неиндетификовани лекари који се мелодраматично питају „како је могуће да један лекар говори да вакцине нису ефикасне?“ Овај неопростиви грех и отпадништво буди неверицу и гнев верника савремене медицине који поред иконе крсне славе држе слику Џенера и Пастера.

Ово питање-констатација  које сугерише да сви лекари верују у ефикасност вакцина, јесте заправо таутологија, јер се веровање у вакцине поставља као неопходан услов за чланство у лекарској професији, уз перфидну сугестију да је лекар-отпадник неук или неморалан.

Да се не би гађали уверењима, хранили страховима и припитомљавали уценама, навешћемо шест разлога због којих „како је могући лекар“ може да посумња у ефикасност вакцина:

 

1. Начин њиховог дејства није познат

или у најмању руку није био познат у периоду када су „истребиле“ заразне болести: .„Многе вакцине, које се већ деценијама успешно користе, припремане су БЕЗ ВЕЋЕГ или чак БЕЗ ИКАКВОГ познавања функционисања имуног система и начина на који на тај систем треба деловати да би се добио жељени имунски одговор. Деведесетих година прошлог века имунолози су се укључили у РАЗВОЈ вакцина.“ – 153.стр. Епдемиологија

 

2. Произвођачи вакцина не гарантују за њихову ефикасност 

Kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.”, ММР упутство стр 4.

„Kao i prilikom primene drugih vakcina, primena vakcine Engerix B možda neće dovesti do potpune zaštite Vašeg organizma ili organizma Vašeg deteta od hepatitis B infekcije.”,  5 стр. упутство за вакцину против хепатитиса.

 

3. Нема начина да се исконтролише успешност вакцинације

јер „Према нашим законским прописима, контрола неуспеха имунизације врши се само за једну вакцину , против туберкулозе“. стр., 160 стр. Епидемиологија.

 

4. Не постоје контролисане студије

у којима се упоређивала група вакцинисаних са групом која је примала плацебо, а које су се након тога изложиле инфективном агенсу и које су показале да су се испитаници из плацебо групе разболели, а вакцинисани нису,.

 

5. Епидемије су се одувек дешавале и у високо вакцинисаним популацијама

Јапан је обавезну вакцинацију против вариоле увео 1872. године, а 20 година касније оболело је 165 774, а умрло 29 979 људи.

У Енглеској је обавезна вакцинација уведена 1867. год., за четири године 97,5% становништва је било вакцинисано. Годину дана касније избила је највећа епидемија у којој је умрло 44.840 људи.

У Енглеској и Велсу је 1894. уведена вакцинација против дифтерије, а број умрлих се у наредних 29 година повећао за 20%.

У Немачкој је 1939. уведена обавезна вакцинација против дифтерије, за годину дана број оболелих је порастао за 150.000, док је у Норвешкој, где је била необавезна вакцинација, било 50 случајева исте године.

 

6. „Нестанак“ вариоле захваљујући вакцинама

као најјачи адут лекара са атестом компромитују управо званични подаци једног од најекспониранијих срПских епидемиолога који у свом раду „REZULTATI SPROVOĐENJA IMUNIZACIJA U BEOGRADU (sa osvrtom na period 2010-2014)“ наводи да је обавезна вакцинација од вариоле у Србији започела 1836. година, али и да је број умрлих од 1896. до 1910. био 38.953, читавих шездесет година по увођењу ове ефикасне методе. Иначе, о научним сазнања о томе на који се начин вакцинацијом спречавала вариола можемо прочитати у уџбенику из Инфективних болести: „Након открића да инфекција крављим богињама штити од оболевања од великих богиња, превенција великих богиња је спровођена инокулацијом вируса крављих богиња. Током најмање сто година вирус је стално пасиран без икаквих вирусолошких контрола, које није било ни могуће радити, јер није била направљена неопходна методологија, тако да је настао вирус вакциније који се генетски разликује од вируса крављих богиња, а оба се разликују од вируса крављих богиња.“

У преводу на здрав разум, вакцинисали су вирусом за који нису могли ни да знају да постоји, јер је електронски микроскоп конструисан тек након Другог светског рата.

Али, какав је то лекар који не зна шта ће за сто година бити „откривено“?

Др Јована Стојковић

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj