Author Archives: Dragana Baša

  • 0

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ – Пише: др Јована Стојковић

Category : Članci

lat.

МАЛЕ БОГИЊЕ И ВЕЛИКО СПИНОВАЊЕ

Пише: др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Готово свакодневно вакцинални ревнитељи из једних дневних новина узбуњују јавност и шире хистерију поводом пада обухвата вакцинације ММР вакцином насловима попут: „Претња коју не смемо дозволити“, „Ако се родитељи после овога не опамете онда нам стварно нема спаса“, „Због живота ове деце морате вакцинисати своју“.

Овај пропагандно-психолошки рат који шири неосновани страх и етикетира родитеље који из било ког разлога одбијају вакцинацију деце као здравствене терористе, опробано је оружје  које се дословце и готово у истим реченичним склоповима користи и у другим земљама у којима се намеће присилна вакцинација. И тамо, више него нечасну улогу у одузимању основних људских права играју они коју су ослобођени било какве одговорности за било кога – (спин) доктори, који знају да „неопамећени„ родитељи немају проблем са тим да им дете умре од малих богиња  и знају да ће  деведесетпетопроцентна вакцинисаност деце у другој и дванаестој години са нешкодљивом ММР вакцином учинити да нам „има спаса“.

Да новинари јесу новинари, а не ПРЕССтитутке, којима се за бедну цркавицу говори шта ће да спинују, упитали би забринуте докторе:

 

  1. Колика је била смртност од датих болести у петогодишњем периоду пре увођења ММР вакцине 1994.године и да ли нам је тада „било спаса“ или смо помрли, а не знамо? 
  2. Због чега нисмо забранили улазак просвећеним страним држављанима и тако „се спасли“, када обухват ММР вакцином у европском региону СЗО у десетогодишњем периоду од 1997. до 2006. ни једне године није достизао 95%, док је у седмогодишњем периоду од 2006. до 2012.године  европски регион СЗО само једне године (2010) имао одговарајући обухват, док Италија и Француска у истом периоду нису имале „одговарајући обухват“ ни једне године?
  3. Уколико ММР вакцина доводи до имунитета који траје 10 година, према речима епидемиолога др Величковића, да ли то значи да не постоји имунитет људи старијих од 22 године (осим оних који су природно прележали болест и неким чудом преживели), обзиром да је последња ревакцина у 12.години живота?
  4. Због чега се тврди да ће нас ММР вакцина „спасити“ болести када сам произвођач у упутству за лек наводи да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba“ и како ће забринути доктори и грађанство детектовати ову популацију  и ревакцинисати их?
  5. Ко је „крив“ за епидемије малих богиња у Србији 2007.године са 201 оболелим уз обухват вакцинације  од 97%, као и епидемију из 2011.године са 370 оболелих уз обухват од такође 97%, али и десетогодишњим обухватима у периоду 2001.-2011. који су износили преко 95% (осим 2002.када је износио 93%) , и због чега висок обухват вакцинацијом није исте спречио? Епидемија се овом приликом догодила и на одељењу хематоонкологије и „висок обухват „ је није спречио, али тада није било патетичне приче о деци оболелој од карцинома који, нажалост, могу бити жртва и грипа и прехладе, али и стотина других инфекција. Ипак, према оценама епидемиолога, и за њихово разбољевање су криви стил живота и исхрана и „нема доказа“ да је то последица осиромашеног уранијума .
  6. Због чега се деца вакцинисана ММР вакцином, а која су добила паротитис и морбилиформну оспу не помињу као извори заразе и „кривци“ за епидемију, али се зато „праведни гнев „ обрушава на невакцинисану децу која нити су болесна, нити заражена? Овакве деце је 2011.године забележено 47, 2012.године 21, 2013. Године 40.
  7. Нису ли „мало“ претеране и обмањујуће тврдње да нам „нема спаса“ ако је у тренутку увођења вакцинације у Велику Британију 1968.године смртност од малих богиња била 0,11 на 100 000 људи, односно 1 човек на милион, док је смртност у САД у тренутку када је прва вакцина против малих богиња лиценцирана 1963.године била 0,2 на 100000 односно 2 на милион, што је 2738, односно 1506 пута мања смртност него смртност од рака у Србији 2015.?
  8. Да ли су сви педијатри, педијатријске сестре и остали радници који раде са децом прошли проверу нивоа антитела на мале богиње, заушке и црвенку и да ли су ревакцинисани?
  9. Какав је вакцинални статус Рома и миграната?
  10. Ко даје право лекарима који не дају одговоре ни на ова питања да у јавним гласилима износе „своје“ коментаре на контроверзна и осетљива правна питања која се тичу „права детета на вакцинацију“(које је правно непостојеће) и права родитеља да одлучују за своје малолетно дете?
  11. Да ли је реклама на билборду у којој се наводи да су „вакцине безбедне, делотворне и штите од заразних болести“ са сликом насмејане  бебе и потписом „Тиршове“ у складу са Правилником о начину оглашавања лека, односно медицинског средства и његовим чланом 8, чланом 10, чланом 11 и чланом 12.
  12. Да ли вас мало није стид да прозивате људе који се боре да поврате своја елементарна људска и природна права за „огромну штету коју су нанели“ и да позивате на прављење националног плана за „сузбијање антивакциналног лобија“, уколико и сами знате да је пад обухвата ММР вакцином започео 2012. године, док је прво удружење за слободу избора при вакцинацији регистровано јуна 2015.године као одговор на репресивни Закон о заштити становништва од заразних болести и махнито лупетање представника Министарства здравља о одузимању деце?

Медицинска етика у Србији је мртва. Слава јој.

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ПРОТЕСТ – СТОП ПРИСИЛНОЈ ВАКЦИНАЦИЈИ ДЕЦЕ У СРБИЈИ! ЗА СЛОБОДУ ИЗБОРА И ИНФОРМИСАН ПРИСТАНАК!

lat:

3. ЈУН – МЕЂУНАРОДНИ ДАН СВЕСНОСТИ О ЖРТВАМА ВАКЦИНАЦИЈЕ РОДИТЕЉИ У СРБИЈИ ОБЕЛЕЖАВАЈУ ПРОТЕСТОМ!

ЕФВВ (Европски Форум за Безбедну Вакцинацију) је прошле године прогласио 3. јун за Међународни дан свесности о жртвама вакцинације, а ове године, у Србији ће се 3. јун обележити протестним скупом у месту и покрету. Истог дана  протестоваће родитељи у Словенији, Италији, Француској, Енглеској, Ирској, Пољској, Чешкој, Шведској, Италији…

http://lightacandle.eu/main

Догађај под називом “Упали свећу за жртве вакцинације”, има за циљ подизање пажње домаће и светске јавности на ризике и опасности вакцинације. У време када је у 12 земаља Европе вакцинација обавезна, неопходно је информисати људе о њеним потенцијалним ризицима на које упозоравају многи медицински експерти широм света.

Постојање обавезног вакцинисања у неким земљама представља кршење основних људских права и слобода. Деца посебно могу постати жртве система који приморава родитеље да пристану на медицински третман за своје дете, под претњом санкција, што може из различитих разлога бити ризично. У име научно неоснованог “колективног имунитета”, здравље детета може бити угрожено вакцинацијом, или чак трајно оштећено.

У сусрет Међународном дану свесности о жртвама вакцинације, број људи који су уверени да су њихова деца или они сами оштећени вакцинама је у сталном порасту. Зато је 3. јун посвећен свима онима чији су се животи заувек променили након вакцинације. Посвећен је њиховим родитељима и породицама, директним и индиректним жртавама које храбро носе терет доживотног издржавања, а посебно оштећеној деци. Посвећен је њиховој личној храбрости упркос социјалној депривацији и неповерењу које редовно доживљавају од других. У многим земљама не постоји државна брига и подршка за ове породице, док се у појединим државама компензација и помоћ жртвама вакцинације сматра стандардом, поготово у земљама у којима вакцинација није обавезна.

Овај дан је такође посвећен онима који су можда изабрали да се добровољно вакцинишу, потпуно уверени у сигурност вакцина. Накнадно су открили да су под утицајем медијске пропаганде били изиграни и ускраћени за потпуне информације о вакцинацији и да њихови потенцијални здравствени проблеми нису узети у обзир.

Последње, али не и најмање важно, овај дан је посвећен онима који су храбро подигли свој глас и траже истину. Нама, који упорно постављамо питања појединцима и групама које промовишу такозвану “имунизацију” и уређују вакциналну политику, а који одбијају да одговоре на наша питања, па чак покушавају и да нас ућуткају.

Циљ је да се укаже да о вакцинацији сада мора да се расправља у јавности потпуно отворено, аргументовано и критички. Сви штетни ефекти морају да се пажљиво испитају, а резултати тих истраживања у целости обелодане јавности.

3. јуна људи ће палити свеће на јавним местима, у знак сећања на жртве вакцинације, али и као опомену законодавној власти да мандаторну вакцинацију мора хитно заменити слободном одлуком и информисаним пристанком каква је пракса у већини земаља света.

У то име, ми смо конкретизовали ЗАХТЕВЕ које ћемо упутити надлежним министарствима, Премијеру и Председнику РС, као и јавном медијском сервису СВИХ грађана Србије:

1. Укидање обавезне вакцинације и поштовање члана 25. Устава Републике Србије који гарантује неповредивост физичког и психичког интегритета.

2. Промена Закона о заштити становништва од заразних болести и његово усклађивање са Законом о правима пацијената (члан 11.) који обезбеђује право пацијента на потпуну информацију о медицинском поступку , као и слободан избор на пристајање или непристајање на исти (Информисан пристанак).

3. Поштовање члана 14. Закона о правима пацијената, о праву на приватност и поверљивост медицинских података, као и санкционисање здравствених радника који јавно објављују вакцинални статус пацијената.

4. Забрана дискриминације невакцинисане деце приликом уписка у обданишта и школе и поштовање члана 71. Устава Републике Србије.

5. Поштовање члана 72. Породичног закона Републике Србије и омогућавање родитељима да као правни заступници своје деце доносе одлуке у вези са њиховим медицинским третманима.

6. Јавно заузимање става Лекарске коморе Србије и Српског лекарског друштва по питању лекарске етике у вези са вакцинисањем деце противно вољи родитеља.

7. Пружање на увид клиничких студија на основу којих су одобрене обавезне вакцине у Републици Србији, а према Закону о доступности информација од јавног значаја.

8. Отварање јавних стручних расправа на тему (не)оправданости обавезне вакцинације.

9. Престанак медијске цензуре и омогућавање јавне дебате, првенствено на државном медију Радио телевизији Србије.

10. Утврђивање евентуалног сукоба интереса и финансирања од стране фармацеутских кућа главних промотера присилне вакцинације у Србији.

11. Утврђивање одговорности и кривице за децу оштећену вакцинацијом и обештећење њиховим породицама.

(Упућени са 4. ПРОТЕСТА за СЛОБОДУ ИЗБОРА)

У Београду,
3. јуна 2017.
УГ “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију”

Приредила: Драгана Баша

 

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Српски алуминијум, жива, формалдехид у Торлаковим вакцинама мање токсични и канцерогени него инострани?

latcyr

РЕАГОВАЊЕ – ТРИБИНА ПАТРИОТСКИХ ХВАЛОСПЕВА:
Српски алуминијум, жива, формалдехид у Торлаковим вакцинама мање токсични и канцерогени него инострани(!?)

Пише: др Јована Стојковић

Удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” већ годинама опомиње на неопходност промене неуставног закона који налаже обавезну, а заправо присилну вакцинацију деце у Србији. Сваки добронамерни и освешћени савезник, а нарочито лекар, пожељан је и добродошао. Ипак, имамо обавезу и потребу да реагујемо на поруке са  трибине двосмисленог, политички коректног и збуњујућег наслова у којој су учествовале две цењене даме и доказани професионалци у својим областима.

VAKCINACIJA DECE DA ILI NE? – MOLIM VAS PODELITEPuno puta u javnosti se postavljalo pitanje o vakcinaciji dece. Dobila sam ogroman broj vaših pitanja na tu temu i često o tome govorila u javnosti. Izuzetno važna pitanja pre svega za mlade devojke koje tek treba da rode i mlade mame koje treba vakcinišu decu. Da li treba ili ne treba?! Da li su vakcine dobre ili nisu?! Koja je kontrola vakcine i sl. To je jedno od najozbiljnijih i najvažnijih pitanja u društvu. Radi se direktno o zdravstvenoj bezbednosti naroda. I društvo, i stručna javnosti država moraju da se uključe u rešavanje ovog problema. A problem postoji. I smatram da pre svega stručna javnost olako prelazi preko ovog pitanja. Kratak isečak na temu vakcinacije sa tribine na kojoj smo govorili fenomenala Mirjana Bobić Mojsilović i ja. Nekada je u Srbiji tada Jugoslaviji postajala državna farmaceutska kuća TORLAK koja je proizvodila najbolje vakcine na svetu. A onda se neko pametan dosetio i prodao deo ili ceo Torlak. I od tada mi uvozimo vakcine koje proizvodi neko drugi za našu decu. Ne treba postavljati pitanje da li treba da se prima vakcina ili ne. Naravno da treba. Vakcina je dostignuće medicine i čovečanstva. Pravo pitanje je šta je ono čime bodu našu decu. To uvek mora biti prioritet, kvalitet. Svakako da je bolje vakcinisati decu i odkloniti strahove roditelja jer su posledice često tragične. Srećom naša javnost nikada nije bila upoznata sa tim posledicama poput difterije, velikog kašlja i sl. protiv čega se i vakcinišu deca. Glavno pitanje je da država Srbija koja je bila vlasnik torlaka i proizvodila odlične vakcine to treba da nastavi da radi jer se radi o pitanju od nacionalnog značaja. Koliko god da se u medijima spušta kredibilitet lekarima i da se jedna greška gura maksimalno a da se hiljade teških i svakodnevnih spašenih života prećutkuju. Ne zaboravite da su lakri ti koji iz sebe imaju deset godina školovanja i hiljade pacijenata i da to znači i znanje i iskustvo. Ono za šta treba naše društvo da se bori jeste TORLAK. Da država i da naši ljudi proizvode vakcine za našu decu. Ljudi koji će proizvoditi vakcine za svoju decu će proizvoditi dobre vakcine i za našu decu. Pitanje vakcine i Torlaka ja pitanje od nacionalnog značaja po zdravlje i bezbednost naroda. Dozvoliti da vam neka druga država prodaje vakcine znači staviti zdravlje svog naroda u ruke stranih država a samim tim znači biti ucenjen. Da ne ulazimo u ekonomsku računicu Torlaka koji je mogao da proizvodi vakcine i da izvozi za Indiju ili bilo koju drugu mnogoljudnu državu. I to da proizvodi ako ne najbolje onda među najboljim vakcinama na svetu. Devojke i mlade mame ako postoji nešto oko čega treba da se bunite onda je to pitanje Torlaka. To je budućnost vaše dece. To je problem u društvu oko čega pre svega žene moraju da se organizuju na prvom mestu. Ono što moramo svi zajedno da uradimo je da sačuvamo Torlak i da proizvodnja vakcina bude pod najstrožom kontrolom države.

Posted by Даница Грујичић on понедељак 17. април 2017.

Наиме, на трибини је речено да не треба постављати питање да ли треба вакцинисати, уз одговор да „наравно да треба“. Не можемо а да се не запитамо шта је то тако јединствено и недвосмислено у овој медицинској интервенцији, па се може нетремице преписати милионском становништву? Због чега је могуће, на пример, одбити операцију мозга, а није могуће ни теоретски одбити вакцинацију? Да ли ће „неодговорна и неука“ мајка која одбије вакцинацију свог детета бити подвргнута и присилној операцији тумора на мозгу или је њена неодговорност и неукост селективна и променљива? Због чега се вакцинација обмањујуће представља као неупитна научна истина, иако је само актуелни медицински консензус који је одувек имао и неистомишњенике у медицинским круговима?

Због чега се вакцинација мегаломански представља као неупитно „достигнуће медицине и човечанства“ када подаци државних статистика говоре о огромном смањењу смртности од заразних болести пре увођења исте? Само за поменути пертузис, у Енглеској је смртност опала за 97,5-99% пре увођења националног програма вакцинације 1957. У САД-у  се од 1870. до увођења вакцинације смртност од пертузиса смањила за 77-92%, док је у Аустралији смртност од исте болести пре увођења вакцинације пала за 85%. Када је прве вакцине против“ вируса вариоле“ уводио Џенер, човечанство је било 150 година далеко од открића електронског микроскопа којим се вирус једино могао видети. До деведесетих година двадесетог века, медицина готово ништа није знала о начину на који вакцине стимулишу имуни систем (Епидемиологија 153.стр.), иако је до тада успела да „искорени многе болести“. То наука сигурно није, али видимо да постаје религија.

Због чега се износи немогућа тврдња да вакцине могу бити безбедне само ако се произведу у Србији, а у случајевима оштећења се брани ставом да „сваки лек има и нежељена дејства“? Да ли су српски алуминијум, жива или формалдехид мање токсични и канцерогени него инострани? Да ли патриотски хвалоспеви могу да неутралишу чињеницу коју је потврдио суд у Србији да је Торлакова вакцина против полиомијелитиса изазвала парализу деце у Србији, као и БСЖ вакцина која је разболела хиљаду казастанске деце, а којима је њихово министарство здравља због тога платило одштету?

Преиспитивање ефикасности и безбедности вакцинације дешава се широм света (али и у нашој земљи)  и то управо од стране лекара и научника који су „студирали десет година и лечили хиљаде пацијената“. Др Робер Менделсон, др Фред Кленер, др Џон Сил, др Ејри Зајерман, др Вилијам Хауард Хеј, др Робер Симпсон, др Ј.А.Морис, др Том Бурбахер, др Џил Џејмс, др Џефри Бредстрит, др Харима Тирани, др Ендрју Моулден, др Брус Липтон, др Шери Тенпени, др Мајл Фарли, др Арчи Калокеринос, др Стефани Сенеф, др Лорин Деј, др Мејер Ајзенштајн, др Сузан Хемфрис, др Жилијан Ланктут, др Павел Воробјев, др Червноскаја, др Кириличева, др Онишченко, др Лидија Гајски, др Срећко Сладољев , др Ђула Сунара и др Расел Блејлок, неурохирург, само су неки од њих. Ово указује да је позивање на сопствено научно и професионално звање да би се оправдала потреба за обавезном вакцинацијом чист  психолошки маневар позивања на ауторитет. Иако никоме не бранимо да верује да су вакцине неопходне и безбедне, напомињемо да научних доказа за тако нешто нема, јер све досадашње студије о вакцинама имају следеће недостатке:

  1. Фармакокинетичке студије нису обавезне, па се самим тим најчешће не изводе, те нисмо у могућности да знамо како се додаци у вакцинама апсорбују, дистрибуишу и складиште и телу.
  2. Праћење нежељених дејстава обично траје 5 до 15 дана, што онемогућава увид у средње и дуготрајне учинке.
  3. Скоро никада се у студијама не користи прави плацебо (на пример физиолошки раствор), већ су то или раније вакцине или ађуванси без антигена.
  4. Нема одговарајућих контролних група тј. невакцинисане деце, јер је „неетично“ некоме не дати вакцину.
  5. Методологија детекције нежељених ефеката је у најмању руку субјективна и ослања се на перцепцију истих од стране медицинских сестара или родитеља и тада се њихов исказ сматра валидним и научним , али када дођете са оштећеним дететом након редовне вакцинације тада сте некомпетентни или луди, а ваше дете је анегдота.
  6. Већина студија је финансирана од стране фармацеутских кућа које вакцине и производе. Коментар није потребан.
  7. Студије о ефикасности и безбедности вакцина укључују само здраву децу и због тога настаје привид безбедности на основу кога се одобравају, а у реалности се примењују на све већој популацији деце са хроничним сметњама.

У ово време „атомске технике и прашумске етике“ подсетимо се онога чега сваки лекар треба  да се придржава:

“У медицинској пракси, принцип аутономије подразумева не само спремност, него  моралну, а у многим земљама и законску обавезу медицинских професионалаца да поштују мишљења, процене и одлуке, дакле вољу пацијента у вези да њиховим третманом , и то у свим сегментима медицинског поступања (превенција , дијагноза , терапија, рехабилатације, истраживачки процес).70 стр., Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

“Информација пацијенту мора бити потпуна и исказана на начин да је пацијенту сасвим разумљива .У супротном, евентуални пристанак је добијен на начин који се ни на који начин не може етички оправдати, а за такво је чињење у развијеним правним државама, углавном предвиђена  законска санкција“.72.стр. Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

“Показује са да продирање права , то јест правне регулације у подручје медицинског морала и етике, не значи увек и ојачавање морала и етике, право их каткад и анулира“. 77.стр. Увод у медицинску етику, Медицински факултет Универзитет у Београду.

Женевска декларација – „ни под претњом нећу користити медицинска знања тако да кршим људска права или угрожавам грађанске слободе“

Нирнбершки конгрес – „Особа треба да буде у ситуацији да слободно може да врши избор, без икаквог утицаја силе, преваре, лукавства, принуде, погрешног процењивања или других прикривених облика приморавања.“

Интернационални кодекс лекарске етике: “Лекар мора поштовати право компетентног пацијента да прихвати или одбије лечење.“

Наше удружење неће дозволити да се наша настојања усмере на споредне  колосеке. Ми идемо право у центар! Слобода избора по питању вакцинације и осталих медицинских третмана!

Др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

 

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

 

Препоручено:

Неке од чланака, обраћања и видео прилога Др Јоване Стојковић можете погледати и прочитати – О В Д Е

 

 

Подели овај чланак са другима:


  • 1

ЗАХТЕВ председничким кандидатима – њихови одговори уочи “Избора 2017.”

lat.

Поштованом кандидату за будућег Председника РС,

Удружење грађана “ Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију ” обраћа Вам се у време предизборне кампање у жељи да добије конкретне и јасне одговоре од Вас, у вези са захтевом и питањима због којих је наше удружење и основано.

Као заинтересовани грађани тражимо од Вас да се изјасните по питању промене постојећег закона који прописује обавезну вакцинацију наше деце, прецизније, члана 32 Закона о заштити становништва од заразних болести, за који сматрамо да није у складу са Уставом Републике Србије, као и Законом о правима пацијената и  Законом о основама образовања. Такође, тај спорни члан неусклађен је и са Међународним конвенцијама о правима детета, супротан је Нирнбершком кодексу и Међународној конвенцији о заштити људских права у примени биоетике, као и другим бројним повељама о људским правима чија је РС потписница.

Наше удружење се залаже за слободу одлучивања и информисани пристанак при вакцинацији и у складу са тим захтевамо ХИТНУ измену Закона о ЗСОЗБ спорне одредбе о обавезној – присилној вакцинацији којом су у случају одбијања, прописане високе новчaне казне за родитеље, али и дискриминација невакцинисане деце неуписивањем у колектив…

Од Вас тражимо да у оквиру своје предизборне кампање изнесете свој јасан став и мишљење по питању обавезне вакцинације, као и мере које бисте предузели како би се слободе и права свих грађана гарантоване Уставом РС – поштовале.

Замолићемо Вас да најкасније до 31. Марта одговорите на наша питања, како бисмо благовремено обавестили наше чланове и грађане о Вашем ставу.

Маил адреса нашег удружења је:  inicijativa@vakcinainfo.org

С поштовањем,

Сабина Чабаркапа

УГ ”Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

 

22.марта 2017. у Београду

(Одговоре кандидата објављујемо у интегралној верзији, према распореду њиховог пристизања на  адресу нашег удружења) 

 

Први одговор стигао је од председничког кандидата СП “Двери”, Бошка Обрадовића:

“Српски покрет Двери сматра да се ни у ком случају не сме доводити у питање фундаментално право родитеља да одлучују о добробити своје деце, нити да се сме дозволити присилно спровођење било какве медицинске мере или поступка без информисаног пристанка пацијента, односно, у случају вакцинације, родитеља или старатеља.
Као председник Србије, иницирао бих измене Закона о заштити становништва од заразних болести како би заштитио права пацијената, родитеља и деце, у складу са Уставом и одговарајућим законима, али и иницирао формулисање јасних ставова и препорука стручне јавности и надлежних стручних служби у вези са вакцинацијом.”

Бошко Обрадовић, председнички кандидат, Српски покрет Двери.

 

Други одговор стигао је од председничког кандидата “ЛСВ”, Ненада Чанка

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

ВАКЦИНАЛНА МАТЕМАТИКА И МЕДИЈСКА ПАТЕТИКА

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Смрт седамнаесторо људи од компликација малих богиња у Румунији, у периоду од годину дана, страшна је и узнемирујућа. Смрт двадесетпеторо људи од грипа за само седам дана (27.02.- 05.3.2017) у истој Румунији, а према подацима Националног центра за праћење заразних болести, за наше медије није страшна и узнемирујућа, обзиром да се не помиње. Вакцина против грипа постоји. Када је примите и ипак се разболите, лекар вам каже да очигледно није била истог типа као вирус који вас је разболео. То вам неће рећи за вакцину против морбила, иако је  „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ (Инфективне болести, стр.218.).

 

 

За наше медије, ван сваке сумње је да је пад обухвата вакцинације (испод 95%) одговоран за избијање епидемије. Према дефиницији Eвропског центра за превенцију и контролу болести, колективни имунитет је „situacija u kojoj je u zajednici dovoljno velik udio populacije imun na neku zaraznu bolest (zbog cijepljenja i/ili prebolijevanja same bolesti) uslijed čega širenje te zarazne bolesti s osobe na osobu nije vjerojatno“ (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, стр. 8). Погледајмо како ова математика описује стање код проблематичне популације у Србији. По речима нишког епидемиолога др Величковића, у једном од јутарњих програма који традиционално подижу свест нес(а)весних грађана, „заштита“ ММР вакцином траје десет година. Ако је последња ревакцина у 12. години живота, то би значило да су грађани изнад 22. године живота „незаштићени“ исто као и невакцинисана деца која нису природно прележала болест. Према попису становништва из 2011., у Србији је живело 7.120 666 становника, од тога у старосној доби од 0-24 године 1.867.013, или око 26,2%  “заштићеног“ становништва.

Да би превенирали ефекат ове здраворазумско-рачунске операције, новинари најстаријег дневног листа су навели податак да је српски имунитет угрожен ако постоји мање од “95% вакцинисаних у генерацији“, рачунајући ваљда да се Власи неће досетити да не живимо по интернатима, свако са својом генерацијом, него и по неколико генерација у истом бабином стану.

Према подацима др Матеје Чернич која је докторирала са темом „Идеолошки конструкти о цепљењу“, статистички подаци о обољевању и смртности од малих богиња у Енглеској говоре да вакцина није утицала на њихово смањивање:
„Rutinsko cijepljenje protiv ospica u Velikoj Britaniji uvedeno je 1968. godine. Ospice su uz hripavac predstavljale jednu od najsmrtonosnijih dječjih bolesti, jer je prosječan stupanj smrtnosti djece do navršene 1. godine života u Engleskoj i Walesu u razdoblju 1901-1905. iznosio 311,72 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 2,32 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,25% ili za 134 puta u usporedbi s početnim razdobljem.

Prosječan stupanj smrti djece do navršene 5. godine života u razdoblju 1901-1905. iznosio je 272,05 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 1,69 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,37% ili za 161 puta u usporedbi sa početnim razdobljem.

Baš u svih kategorija životne dobi (djeca do navršene 1. godine života, do 2., do 5., populacija) smrtnost zbog ospica pala je za više od 99%, odnosno za 125-161 puta već prije uvođenja rutinskog cijepljenja. Tvrditi ili spekulirati da je cijepljenje igralo bilo kakvu ulogu kod smanjenja smrtnosti zbog ospica, obična je laž.“

 

Медијско испирање о томе да је „висок обухват вакцинације“ нешто што ће нас заштити од епидемије малих богиња, за своју логичну последицу имало би закључак да епидемија има само у земљама са „ниским обухватом”. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести изнетим у Практичном водичу за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, страна 8., ова болест се највише јављала управо у земљама које наводно имају високи обухват вакцинације (па су зато заслужиле да немају обавезну вакцинацију): „Slučajeve ospica prijavile su sve zemlje osim otočnih zemalja Islanda i Cipra. Epidemija ospica u zapadnom dijelu Europe 2011. bila je jedna od najvećih na svijetu (ECDC, 2012.)„

.Је ли, Власи, нису ли то оне исте земље са високим обухватом и још вишом свешћу која се код нас „примитивних“ треба утеривати насилно шприцем? Колико је велика просвећеност дотичних сведоче и подаци из истог извора (стр.15): “Stvarnost, i dobra vijest, jest da većina roditelja u EU vjeruje i podrţava programe cijepljenja. Međutim, mnogi od nas odluče cijepiti svoju djecu bez previše razumijevanja. Nedavno provedena studija 10 u Nizozemskoj pokazala je da je 81% roditelja Nizozemaca prihvatilo cijepljenje bez da su prethodno sami kritički razmotrili prednosti i rizike cijepljenja.“ То су одговорни родитељи, а „добра вест“ је, како видимо, да не разматрају ништа.

Овај душекорисни приручник, на страни 8., нам потврђује да је медијско хистерисање за високим обухватом само начин да се распамаћена и полушколована руља нахушка на невернике вакцинације, јер: “Čak i u zemljama s visokom stopom procijepljenosti broj necijepljenih akumulirat će se s vremenom (ECDC, 2012) te se u subnacionalnim područjima mogu naći „džepovi― slabo zaštićene, osjetljive populacije.“, док нам на два места доноси потврду да управо вакцина може довести до оболевања од малих богиња. На 43.страни се наводи да се након ММР вакцине „у 5-10% случајева јавља температура са или без осипа 8-10 дана након примјене цјепива“, док на 54. страни наводе да се „цијепљена особа не може разболети осим уколико се не даје живо цјепиво попут ММР или цјепиво против водених козица“.

Позивање на савест и наглашена емпатија душебрижника који се боје да се не угрозе „осетљиве популације које не могу да буду вакцинисане“ захтевају један статистички осврт. Према раду Предрага Кона „Резултати спровођења имунизација у Београду са освртом на период 2010-2014“ било је 4 утврђене трајне контраиндикације за ММР вакцину за двомилионски град Београд. Питам се, како им никад суза не кане за 4.115 умрлих од последица вакцинације у периоду од 1990-2011. према подацима Европског форума за вигиланцију вакцина?

 

Ако вам је све ово бљутаво, да засолимо мало алуминијум хлоридом. Према речима др Матеје Чернич, а према раду Tomljenović i Shaw, 2011., након оралног уношења слободног алуминијума у циркулацију се абсорбује 0,25%, док се код ињицираног абсорбује скоро 100%. Код уношења 0,5 mg орално унешеног, абсорбује се 1,25 mcg, док се код исте количине ињицираног, апсорбује 500 mcg, односно 400 пута више, док се на крају не настани у мозгу (Khan, 2013.).

Али ко ће о томе да мисли док гледа смрти у очи као и за време вариоле вере која се волшебно актуелизује у медијима. За наше храбре новинаре истраживачког новинарства да напоменемо да је обавезна вакцинација против вариоле у Србију уведена 1839.године, а да је у периоду од 1896.-1910. (60 година након увођења обавезе) од ове болести умрло 38.953 људи (Предраг Кон, Резултати спровођења имунизација у Београду).

Можда је требало да буде обавезнија?

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

ВАШЕ ПРАВО ДА НЕ ПИТАТЕ НИШТA – Пише: Др Јована Стојковић

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

 

Већина медија са националном фреквенцијом (који нису никада пренели ниједну трибину коју је организовала Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију) кренули су у оркестрирану, једновремену хајку против невакцинисане деце и њихових родитеља. На први звук Павловљевог звонцета, медијски кербери кренули су у убеђивање да је пад обухвата вакцинације довео до епидемије малих богиња у Румунији. Од најављивача, преко водитељке, до забринуте маме која глуми јавност,  камермана и спремачице, говором тела и мимиком одашиљана је забринутост у етар, али и прекор „антивакциналном покрету“ који се, какве дрскости, бори за уставно и природноправо на неповредивост физичког интегритета (о психичком је тешко говорити са таквим медијима). Већина ових људи које окупациони медији срамно представљају као примитивну секту, већ је принела по једно дете на олтар  разним „обухватима“ и „колективним имунитетима“, но болећивог сажаљења и одговорности за њихову децу нема ниоткуда.

Иако је невербална комуникација помоћног особља била кључна, прокоментарисаћемо селективне и сугестивне изјаве стручног особља. Докторка епидемиолог је инсистирала на могућим смртним случајевима и упали плућа као могућој опасној компликацији, прећуткујући да су морбили болест са добром прогнозом (пре увођења вакцинације 1955., у Америци је смртност била 0,03 на 100 000 случајева)  и да се евентуалне упале плућа ефикасно лече антибиотицима, као и да се тежи облици јављају код популације са оштећеним целуларним имунитетом, док чак и болесници са дефицитом хуморалног имунитета (антитела) пребољевају морбиле без већих проблема. Интересантно је да се успешност вакцинације од морбила мери управо антителима, која, као што се види из претходног, нису кључна за успешно преболевање ове болести. Такође, докторка се осврнула на некрунисаног краља „антивакциналног покрета“ Ендрју Вејкфилда коме је „одузета лиценца, јер је лажирао податке у студији“, опет прећуткујући да је његовом сараднику у раду проф.др  Џон Вокер Смиту враћена лиценца  још 2012. године, док је Векфилд актуелно у судском процесу за клевету против British Medical Journal.

Нико није поменуо да је виши научник америчког Центра за контролу болести Вилијам Томпсон 2014.године објавио на сајту адвокатске фирме Morgan Verkamp LLC  изјаву у којој признаје да су он и његови сарадници изоставили статистички значајне информације у научном раду који је објављен 2004.године у часопису Pediatrics, a који говоре да су афро-амерички мушкарци који приме ММР вакцину пре 36 месеци старости били под ризиком за добијање аутизма.

Није поменут ни главни истраживач који је за ЦДЦ радио 21 од 24 студије о безбедности ММР вакцине, Пол Торсен, ни Интерполова потерница расписана за њим због  превара, што би све, истине ради, докторка морала да зна, али и да изнесе у јавност коју жели да информише и едукује. Овако можемо закључити да је помињање Вејкфилда  само начин да се “антивакцинаши“, а заправо људи који захтевају слободу избора при инвазивној медицинској интервенцији , представе као нерационални следбеници харизматичног преваранта који више воле њега него сопствену децу.

Чули смо и милион пута експлоатисану фразу да је „доказано да вакцине не изазивају аутизам“, иако, и то само условно, није доказано да изазивају аутизам, те се у овој игри речи  (не)свесно губи велики део истине.  Мучно је и помињати причу о живи и туњевини и дилетантски закључак да је исто прогутати нешто и убризгти га у тело ( иначе је општепознато да се бебе од неколико месеци свакодневно наједају туњевине из конзерве).

Други стручни члан РТС-ове представе био је става да је испод сваког научног нивоа освртати се на „антивакцинашке“ аргументе, доказујући да је сваки здраворазумски и људски ниво њему стран. Он је човек доктор и тачка.

Избачено је и неколико пробраних статистичких података за љубитеље математике који би требало да недвосмислено укажу да се епидемија појављује тамо где „обухватвакцинације“ падне. Но, да ли је баш све тако просто и недвосмислено?

„Према извештају Националне здравствене федерације из 1969., утврђено је да су вакцинисани људи били изложени 14 пута већој вероватноћи за добијање болести од невакцинисаних-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Преношење малих богиња јасно је документовано међу вакцинисаним особама. При великим епидемијама , 95% случајева било је вакцинисано“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Због неког разлога , од када је 1963.отпочела вакцинација против малих богиња , адолесценти и младе одрасле особе чешће добијају мале богиње“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава  поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Инфективне болести, стр.218.

Још једна од омиљених теза противника слободе избора по питању вакцинације је та да морбила више нема захваљујући вакцинацији, те да лекари нису годинама видели  мале богиње ( што би требало да сугерише да их и нема).  Међутим, оно што вакцинација заправо чини је измена клиничке слике која постаје нетипична (обзиром да вирус улази на артефицијалан начин у организам, „варајући“ имуне ћелије на кожи и слузокожама), те болест која се некада јасно клинички препознавала, сада пролази неприментно или се погрешно дијагностикује као нека друга, што сведочи и уџбеник из Инфективних болести на страни 220.: „Пре вакциналне ере, дијагноза морбила је била клиничка дијагноза. Појавом оспе, уз налаз Копликовог енанема, дијагноза се лако постављала. Данас, у вакцинисаној средини, дијагноза се сме поставити једино на основу специфичног серолошког налаза. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу.“

 

И за крај, једна забринута мама која глуми јавност и залаже се  за санкције неодговорним родитељима, јербо њен интензиван рад на освешћивању народних маса није брз као галопирајућа епидемија која нам се прибижава, а која је, како чусмо из њихових уста, захватила и Мађарску која има обавезну вакцинацију и висок обухват вакцинације ( што би ваљда требало да је штити управо од епидемије која јој се дешава?).

Наравно да се на јавном медијском сервису европске Србије није могло  чути да су умрли људи у Румунији имали пратеће хроничне болести, да је умрла једна ХИВ позитивна жена, беба са туберкулозом и једногодишње неухрањено дете које је имало телесну тежину двомесечне бебе. Забринути доктори нису  поменули да је обухват вакцинације Рома у Србији око 13 процената. Помоћно особље није колутало очима на хиљаде миграната непознатог „вакциналног статуса“.

Јавна (медијска) кућа Србије (не) успешно је обавила још један наручени послић утеривања непослушних Срба у тор.

Следи вакцинисање.

 

Др Јована Стојковић

 

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Dr Lidija Gajski – Ima li granice lažima i cenzuri u medijima?!

Category : Dešavanja

Dr Lidija Gajski,
Reagovanje: 

 

Gde je granica lažima i cenzuri u medijima?

 

Prenosimo pismo dr Lidije Gajski kao reakciju na članak hrvatskog lista “Slobodna Dalmacija” objavljenom 27. februara 2017.

Naslov članka glasio je: Trubiti protiv cjepiva vrlo je profitabilno: ​strah raste, roditelji su zbunjeni, a netko zgrće velike novce; Dr. Richter: Mi znamo tko financira antivakcinalnu kampanju! .

Ovaj intervju dr Darka Richtera pod sličnim naslovom preneli su hrvatski portali “Jutarnji list”: DARKO RICHTER – CIJEPIO SAM I SEBE I SVU SVOJU DJECU, NETKO NA ŠIRENJU STRAHA ZGRĆE VELIKE NOVCE!”;  “Net.hr”: “TKO ZGRĆE LOVU NA KAMPANJI PROTIV CIJEPLJENJA? ‘Masno zarađuju na strahu, putuje se od Belgije do Jamajke…” kao i domaći portal B92 “Zna se ko profitira od trubljenja o opasnosti vakcina” , koji su istoga dana preneli taj članak u nešto skraćenom obliku.

U zahtevu za objavljivanjem svoje reakcije na spomenute članke, dr Gajski se poziva na čl. 40. Zakona o medijima RH koji garantuje pravo na ispravak u slučaju netačnih i nepotpunih informacija, kao i povređenih prava i interesa – njenih ličnih, kao i prava i interesa roditelja, članova Građanske inicijative „Cijepljenje – pravo izbora“. Podsećamo da i Ustav RH u čl. 38. koji se bavi slobodom govora, jamči pravo na ispravak svakome kome je javnom vešću povređeno Ustavom i zakonom utvrđeno pravo.

Slobodna Dalmacija, Jutarnji list, Net.hr i B92 dali su javni prostor osobi koja je izgovorila niz laži i uvreda na račun ljudi koji se zalažu za preispitivanje obaveznog cepljenja i istovremeno drugoj strani onemogućili da na njih reaguje. Pokazali su da deluju suprotno zakonu, ali i suprotno novinarskoj etici i onome što bi trebalo biti njihova društvena uloga i odgovornost.

U nastavku je pismo dr Lidije Gajski u integralnoj verziji na hrvatskom jeziku.

 

 

 

Ispravak članka

Članak na koji se referiram napisan je u formi intervjua s pedijatrom prim. dr. Darkom Richterom. Dr. Richter je gorljivi zagovornik cijepljenja. U članku izjavljuje da bi, uz postojećih deset bolesti u Kalendaru, cijepio i protiv dodatne tri, a možda i još bolesti, a vakcinirao bi i trudnice.

Neću ovom prigodom komentirati zastrašivanje epidemijama zaraznih bolesti i umanjivanje nuspojava cjepiva (dezinformacije promotora vakcina uskoro će se naći u posebnom filmu). Osvrnut ću se na Richterovo poimanje i odnos prema „drugoj strani“, koju naziva „antivakcinalistima“. Riječ je o kvalifikaciji koja predstavlja pojednostavljenje, krivu interpretaciju i zlouporabu onoga za što se zalažu informirani roditelji i odgovorni znanstvenici i liječnici širom svijeta. A to je preispitivanje cjepiva, naročito u pitanju sigurnosti, odnosno težnja za njihovom boljom kvalitetom. Premda polaze od svojih vlastitih loših iskustava, kao i od znanstvenih nalaza o škodljivosti vakcina, roditelji i drukčije misleći stručnjaci ne uspijevaju senzibilizirati pedijatre i institucije nadležne za cijepljenje. U nedostatku komunikacije kao svoj primarni cilj postavljaju ukidanje zakonske obveze cijepljenja.

Sa službenih adresa molbe i zahtjevi druge strane ne samo da se ignoriraju, već se one koji misle drukčije proglašava neobaviještenima, nekompetentnima, iracionalnima i neodgovornima. D. Richter vrlo dobro oslikava takvu poziciju; neistomišljenike optužuje da „tako intenzivno prate internet, ali se tako teško snalaze u ozbiljnim sadržajima na engleskom jeziku“, „smišljaju gluposti“ i uvode „modu“ pronalaženja nuspojava uz svako novo cjepivo. Naročito se  obrušava na liječnike, kao „pripametne glasnogovornike antivakcinalnih stajališta.“ Kako nije teško zaključiti da ovo ide poglavito na moj račun, morat ću po ne-znam-koji-put ponoviti da nikad nisam izjavila da sam protiv cijepljenja. Od početka se zalažem za to da se cjepiva na objektivan način istraže i da se onda dogovori koja su nam potrebna, a koja nisu. S ciljem da se izbjegnu štetne posljedice za obitelji i zajednicu. 

Međutim, prema dr. Richteru liječnici-antivakcinalisti imaju još neki, „samo njima znani interes“ u antivakcinalnoj kampanji. I on ga je, premda oni „misle da nitko ne zna koji su njihovi (goli) interesi“ ipak prozreo – riječ je, naravno, o novcu. Odakle? Iz „tzv. otvorenih društva koja su, unatoč imenu, prilično netransparentnih namjera“.

Oprostite mi, ali ne sjećam se kad sam zadnji put čula ovakvu bedastoću. Molila bih novinare i urednike da ovakve neprovjerene i apsurdne izjave („netko zgrće velike novce“) koje nanose štetu ugledu poštenih ljudi, barem ne stavljaju u naslove. A kolegu Richtera bih molila da se suzdrži od iznošenja u javni prostor besmislica bez ikakvog utemeljenja i logike. Ili neka odmah dostavi dokaze o financijskoj vezi između Sorosa i mene, odnosno Sorosa i tzv. antivakcinalnog pokreta. Pa da se točno vidi koliko nam je podebljao novčanike i priskrbio putovanja „od Jamajke do Belgije“. O Jamajci većina nas može samo sanjati, a novac za jednu zrakoplovnu kartu do Bruxellesa skupili smo iz vlastitih džepova.

Izgleda da su u svijetu i svjetonazoru dr. Richtera nemogući i neshvatljivi motivi i djelovanja izvan materijalnih kategorija. Na sreću, postoji i drugačiji svijet i svjetonazor u kojem ljude ne pokreće novac, već istinoljublje, dobročinstvo i suosjećanje. Nastave li vodeći stručnjaci za cijepljenje i dalje živjeti u ovom prvom svijetu, potpuno će izgubiti već ozbiljno narušeno povjerenje ljudi i sustav cijepljenja će se raspasti. Pri tom za moguće žrtve neće biti krivi „antivakcinalisti“, već rigidni zagovornici cijepljenja i nosioci postojećeg  restriktivnog zakonodavstva. 

Doktoru Richteru „nije jasno da se na razini Komore ne preispita stručna odgovornost tih liječnika“. Ovim putem ga obavještavam da je njegov kolega prije nekoliko godina podnio Hrvatskoj liječničkoj komori zahtjev da me se procesuira zbog iznošenja neistina o cijepljenju i narušavanja ugleda liječničke struke (što baš pokazuje da je„trubiti protiv cjepiva vrlo profitabilno“). Nakon mog očitovanja Komora je taj zahtjev odbacila kao neosnovan.

Također mu je nejasno zašto „se antivakcinalistima, liječnicima i neliječnicima otvara tako puno prostora u državnim medijima“. Vjerujemo da bi mu posao bio jednostavniji i lakši bez tih „ometanja“. No današnji pacijent nije više neuk i neinformiran, i još važnije, razumije koliko je medicinski autoritet izgubio na vjerodostojnosti i stručnoj i društvenoj odgovornosti. Srećom, razumiju to i neki mediji, odnosno novinari. Nisam sigurna da se to može reći za članak na koji se odnosi ovo pismo. 

 

Lidija Gajski, dr. med., spec. interne medicine

 

 

Slobodna Dalmacija

http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/470860/trubiti-protiv-cjepiva-vrlo-je-profitabilno-strah-raste-roditelji-su-zbunjeni-a-netko-zgrce-velike-novce-dr-richter-mi-znamo-tko-financira-antivakcinalnu-kampanju.

Jutarnji list  

http://www.jutarnji.hr/life/zdravlje/cijepio-sam-i-sebe-i-svu-svoju-djecu-netko-na-sirenju-straha-zgrce-velike-novce-nas-renomirani-doktor-napao-kolege-koji-se-protive-cijepljenju/5693639/

Net.hr 

http://net.hr/danas/hrvatska/ugledni-pedijatar-o-necijepljenju-znamo-tko-financira-tu-kampanju-na-strahu-zgrcu-novac/

B92 

http: //www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&nav_id=1235303

 

 

Priredila: Dragana Baša

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

ПРОГРЕСИВНИ ПРИМИТИВЦИ – пише др Јована Стојковић

ПРОГРЕСИВНИ ПРИМИТИВЦИ

Пише: др Јована Стојковић

Мотиви за промоцију присилне вакцинације од стране (појединих) лекара и (готово свих, жив био Александар Радојевић) политичара међу лекарима су сасвим разумљиви, иако морално, етички и уставно-правно апсолутно неприхватљиви. Мотиви људи чије активности овог типа  отворено и јавно и по сопственом признању финансирају фармацеутске куће, саморазумљиве су. 

Међутим, оно што би сигурно било интригантно и Молдеру и Скали јесу фејсбуковске активности забринутих грађанки и грађана који „спонтано„ запљувавају  најаву сваке активности која доводи у питање (не)оправданост присилне вакцинације.

 

Очекивати да се у Србији за пар сати народ спонтано окупи зарад „јавног добра“, макар и на друштвеним мрежама, једнака је могућности да мртав коњ прдне. Ова алегорија на граници непристојности намерно није избегнута, а циљ јој је да пружи повод за вентилацију популацији која високо цени вербалну чистоћу и сматра да није пристојно да вриштиш када те силују и да је сасвим пристојно нечијем детету насилно убризгати вакцину и отети га од родитеља.

Ипак, и о њиховном менталном здрављу треба водити рачуна обзиром да ће наредни редови бити повод за висок ниво фрустрираности.

 

Ови добри људи имају две главне тезе:

 

1. Брину се зато што неко не вакцинише сопствено дете и става су да тим „примитивцима и секташима“ треба одузети јадну дечицу. Претпостављам да су ови добри људи и редовни финансијери народних кухиња, скупљачи новца за лечење јадне дечице и помагачи гладних и невољних многодетних породица или је можда њихов истанчани осећај за добробит туђе деце селективан само по питању вакцинације (што би онда било чудно и логички неодрживо)?

Даље, претпостављам да се залажу за одузимање деце и припадницима Јеховиних сведока, суботара и осталих двадесет и кусур верских заједница у Србији, обзиром да би и то било логично?

Што се примитивизма тиче, са становишта социологије, он се третира као друштвени однос примерен прастарим (раним, древним, првобитним) друштвеним заједницама, а чије погубне реликте ови грозни антивакцинашки родитељи уносе у наше прогресивно и просветљено друштво.

Међутим, у уџбенику из Епидемиологије Медицинског факултета у Београду, иначе омиљеном и редовном штиву савесних и просветљених грађана пише да “примена вакцине има дугу историју. Будисти су пили змијски отров да би постали имуни на његов ујед, у Кини се примењивала заштита од великих богиња удисањем и утрљавањем у кожу сасушених круста, а у Индији утрљавањем процеђеног гноја пустула.“  Значи, било је, добри људи, вакцинације међу „примитивцима“, али приметићете да се све одигравало преко слузокожа, баш као што је и природни пут болести  и то се зове древна мудрост, а не примитивизам, но свако види оно што је њему, проклета пројекција..

 

2. Други лајт мотив за фејсбучење савесних грађана је брига за вакцинисану децу, кад већ ова брига за невакцинисану не упали. И ту долазимо до непремостиве логичке замке  која каже да они верују да их вакцине штите од болести, али уједно и страхују да ће их невакцинисани заразити, што би значило да је лажна или прва тврдња или друга (а можда и обе?), да не улазимо сада у филозофско-теолошке расправе да ли је могуће истовремено веровати и страховати. Но, зашто би у време научног и технолошког прогреса „веровали“ да нас вакцине штите од болести?

Ови добри људи вероватно знају за многобројне  дупло слепe рандомизованe студијe које читаjу уз јутарњу кафу, а које указују да се вакцинисана група након излагања узрочнику није разболела, а невакцинисана јесте. Молим да их дају овим примитивцима на увид уколико нису оштећене од окретања шоље, док нам њихова невакцинисана деца не угрозе колективни имунитет и док нас не заразе.

Претпостављам да су ови добри људи (који су вероватно старији од неколико месеци или година) свеже вакцинисани од дифтерије, тетануса, полија, морбила и заушки обзиром да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“ (18 стр. Педијатрија, Медицински факултет у Београду) и да им савест не  би дала да  угрозе заједницу. Они такође знају, обзиром да редовно листају медицинске уџбенике пре поподневне дремке, да човек може бити резервоар инфекције у два случаја: када је болестан од одређене болести или када је клицоноша, што све невакцинисан здрав човек није. У случају појаве одређене болести спонтано (неспонтана дешавања захтевају посебан осврт), невакцинисан човек би најчешће имао типичну слику болести, док би вакцинисан имао најчешће атипичну слику.

Да видимо који је са епидемиолошке стране значајнији: „болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време  што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“, Епидемиологија, 135 стр. Клицоноша је , са друге стране, „особа која у одсуству видљиве клиничке болести носи специфични агенс и служи као могући извор инфекције.“

Невакцинисан човек, дакле, у случају да има одређену болест, бива препознат и изолован још на почетку болети, а по завршетку болести није инфективан, јер по правилу, не постоји хронично клицоноштво за болести против којих се вакцинишемо, о чему сведочи и горе поменути уџбеник – „код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести,“ 136.стр., Епидемиологија.

Такође , на истој страни истог уџбеника сазнајемо да су „најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан-вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифус)“. Али, ко је онда проблематичан, да ли онај који се разболи и који је заразан само у току своје јасно видљиве болести када може бити изолован или инфицирани који нема симптоме – асимптоматски клицоноша?

Стручњаци кажу, а сви студенти медицине уче да се“овај тип клицоноштва јавља код особа чија је инфекција инапарентна (протиче без видљивих симптома и знакова)… а која доводи до сероконверзије, као објективног и сигурног знака заражавања… здраве клицоноше ретко откривамо, па се ове особе слободно крећу и шире инфекцију на осетљиве особе“.

Да ли вам ово личи на вакцинисаног човека? Нема јасне знаке инфекције, али има објективан и сигуран знак заражавања – антитела која су последица горе поменуте сероконверзије, а која апсолутно не морају да га штите од обољевања, што је било познато још 1950. године након истраживања Алека Буртона објављеној у студији Британског медицинског савета исте године, а која је рађена у време избијања епидемије дифтерије.

Закључак студије је био да није било никакве везе између нивоа антитела и учесталости и тежине болести. Он је утврдио да су чак и деца са урођеном гамаглобулинемијом (немогућност производње антитела) развила отпорност према богињама и осталим заразним болестима.

Зашто се онда ови савесни грађани плаше невакцинисане деце?

Да нису видели можда нешто у шољи?

Истина је негде тамо …

др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

Вежите се полећемо – Пробијамо звучни зид 😀

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

“ЗАТО ШТО СУ ДЕЦА НАША, А НЕ ДРЖАВНА!!!”
Позивамо све родитеље и остале грађане да се у четвртак 23.02.2017.год. у 12.00 часова, прикључе спонтаном ОКУПЉАЊУ испред Уставног суда Србије!
ЗАЈЕДНО ћемо предати иницијативу за оцену уставности закона о обавезној тј.присилној вакцинацији!
Поведите децу, понесите транспаренте и пиштаљке!
Нека нас виде!
Нека нас чују!

Прочитајте више и поделите даље:

"ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!! "Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u…

Posted by Vakcine INFO on четвртак 9. фебруар 2017.

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

СТАРИ ДОБРИ АУТИЗАМ – Пише: Др Јована Стојковић

Category : Članci

СТАРИ ДОБРИ АУТИЗАМ

Пише: Др Јована Стојковић

„Налази Gupte говоре о томе да велики проценат деце са аутизмом има смањени целуларни имунитет.  Друга, вечито атрактивна (али не и доказана) хипотеза је хипотеза о аутоимуном механизму настанка аутистичног поремећаја, где је окидач непознати фактор из околине. Неопходно је поменути и питање евентуалне улоге вакцинације у компромитовању имуног статуса деце и следственог учешћа у збивањима око појаве аутизма. Наиме, бројни извештаји у последње време, говоре о коинциденцији вакцинација и појаве аутизма. – “Психијатрија, стр.214., Универзитет у Београду, Медицински факултет

Недавно сам, као психијатар, била позвана на консултативни преглед у једну клинику где је лечена двадесетдвогодишња аутистична девојка. Колеге су звале због њеног узнемиреног и агресивног понашања које се развило у условима промене рутине и боравка у болници. Особље је било престрављено, родитељи исцрпљени и намучени и сви су се надали да ће им психијатар решити проблем. Осим додавања још неколико таблета на већ постојећу тону, никаквог решења није било. У Србији не постоји установа која се бави одраслим аутистичним људима. Надлежни психијатар дотичне девојке је био дечји психијатар који је прати од детињства.

Ова ситуација указује да у Србији не постоји болница за одрасле аутистичне људе и да не постоји кадар адултних психијатара који би се овом проблематиком бавио, а којом се актуелно баве искључиво дечји психијатри. Наградно питање би било, зашто је то тако? Зашто систем није организован за бригу о овим људима?

Када нам објашњавају да је пошаст неуроразвојних поремећаја постојала одувек, али да аутизам „нисмо препознавали“, па чак и до бизарних тврдњи да су људи „крили аутистичну децу због срамоте“, никако да нам објасне где су сви ти људи од седамдесет, осамдесет, педесет и шездесет година који имају аутизам (да не питамо да ли их можда њихови стогодишњи родитељи још увек „крију“), где су њихови доктори који их лече и болнице у којима се лече?

Интересантно је да понашање аутистичне деце које „нисмо препознавали раније“, сада препознајемо и то управо и само опсервацијом тог „непрепознатљивог понашања“, што значи да је једини инструмент за дијагностиковање аутизма исти као и раније, а то је психички апарат испитивача (изузев ако је испитивач киборг).

Теоретичари тврдње да је аутизам „постојао одувек“ куну се у Леа Канера који је 1943. (знатно касније од одувек) описао „рани инфантилни аутизам“’ – поремећај који је сматран за психотични поремећај и облик  дечје схизофреније. Осим сличног имена, овај поремећај је и етиолошки, а и клинички различит од онога што називамо данашњим аутизмом или первазивним психичким поремећајем који је уведен у Класификацију америчке психијатријске класификације (ДСМ 3) 1980.године.

Етиолошки, дечја психоза  коју је описао Канер тумачила се  неадекватношћу и хладноћом родитеља, док је данашњи аутизам нејасне етиологије, али извесно је да је последица неке органске абнормалности.

Клинички, дечја схизофренија се одликује постојањем халуцинација и суманутих идеја које нису типичне за аутизам. Упрошћено, када нешто има различиту и етиологију и клинички слику, не може бити иста болест.

Типична прича већине родитеља аутистичне деце у Србији је слична. Дете се нормално развијало, смејало, гукало, говорило, а онда је заћутало заувек. Овај опис  уклапа се у слику разграђујућег (дезинтегративног) поремећаја који се доводи у везу са запаљивим и дегенеративним процесима у централном нервном систему (Психијатрија 2028 стр., трећи том).

Наградно питање – шта изазива запаљиве и дегенеративне поремећаје централног нервног система код деце до 3 године од осамдесетих на овамо? Можда хладна мајка и одсутан отац?

Одговор очекујемо од ових што одувек знају за аутизам.

Бар су имали времена за размишљање.

Др Јована Стојковић

 

 

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

“ЗАТО ШТО СУ ДЕЦА НАША, А НЕ ДРЖАВНА!!!”
Позивамо све родитеље и остале грађане да се у четвртак 23.02.2017.год. у 12.00 часова, прикључе спонтаном ОКУПЉАЊУ испред Уставног суда Србије!
ЗАЈЕДНО ћемо предати иницијативу за оцену уставности закона о обавезној тј.присилној вакцинацији!
Поведите децу, понесите транспаренте и пиштаљке!
Нека нас виде!
Нека нас чују!

Прочитајте више и поделите даље:

"ZATO ŠTO SU DECA NAŠA, A NE DRŽAVNA!!! "Pozivamo sve roditelje i ostale građane da se u četvrtak 23.02.2017.god. u…

Posted by Vakcine INFO on четвртак 9. фебруар 2017.

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

SKANDAL – EU PARLAMENT ZABRANIO TEMU NEBEZBEDNIH VAKCINA!

Tags :

Category : Dešavanja

SKANDAL – EU PARLAMENT ZABRANIO TEMU NEBEZBEDNIH VAKCINA!

BRISEL – DEBATA I PREMIJERA FILMA “VAXXED” PREMEŠTENA U “ESPACE LUMEN”

INTERES PRIVATNOG KAPITALA FARMAKOLOBISTA EU – IZNAD ZDRAVLJA DECE I SLOBODE GOVORA!

 

SAOPŠTENJE

 

Obaveštavamo javnost u Srbiji i regionu, da je usled pritisaka “Big Pharme”, Evropski parlament doneo juče jednu od najsramnijih odluka u istoriji svog postojanja!

U EU INSTITUCIJI – NEMA MESTA ZA DRUGU STRANU ISTINE O VAKCINAMA!

Najavljeni ekskluzivni dogadjaj u EU parlamentu o pokretanju gorućeg pitanja “bezbednih vakcina” – iznenada otkazan!

Poslanica Mišel Rivasi, incijator ovog dešavanja, obavestila je javnost da će se celodnevni event ipak ODRŽATI 9. februara, ali na drugoj lokaciji, u pozorištu “Espace Lumen” u neposrednoj blizini Parlamenta.

Bonjour, vous êtes conviés à l'Espace Lumen à Bruxelles à la projection-débat sur les vaccins "leur sûreté en question /…

Posted by Michèle Rivasi on петак 3. фебруар 2017.

 

Postavljamo pitanja za predsedavajućeg i 549 poslanika Evropskog parlamenta:

– Čiji interesi su iznad slobode govora i izražavanja drugačijeg profesionalnog mišljenja?

– Ko pokušava da ućutka glas naučnika, profesora, NOBELOVCA, lekara i hrabrih “zviždača” odlučnih da podele svoja saznanja i dokaze da su vakcine nebezbedne i opasne?

– Ima li bar jedna institucija EU da nije u vlasništvu krupnog kapitala i Big Pharme?

– Zar vas ne zanima kakvim vakcinama bodu vašu decu, unuke ili koristite datu vam “slobodu izbora” i odbijate da rizikujete njihovo zdravlje?
(Vidite, roditeljima u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, BiH, Crnoj Gori je uskraćeno to “ekskluzivno” pravo!)

– Da li je ovakav potez Evropskog parlamenta dokaz da je Unija na samrti i da je sloboda građana u rukama raznih korporacija?!

– Da li ovo znači da oni koji treba da štite i unapređuju prava i slobode građana Evrope, rade direktno suprotno?! 
Želimo da znamo imena onih koji su vršili pritisak da se zabrani zakazan dogadjaj!

 

Hoćemo da znamo imena onih koji su pristali na ustupke i podlegli ucenama! 

 

– Za čiji interes rade poslanici i uposlenici Evropskog parlamenta?!

 

 

I za kraj DOBRA VEST – ova sramna dešavanja nas, roditelje, nisu pokolebala. Naprotiv!

Mi znamo da je najcrnji mrak pred svitanje i da je brana zvana “vakcinacijska dogma” odavno napukla.
ISTINA, kao i svetlost, uvek nađe pukotinu da se prikaže ljudima koji su spremi da u nju pogledaju!
 
 
Zato, pozivamo sve slobodne Evropljane da pruže podršku organizatorima i učesnicima zakazanog događaja!
 

U IME SLOBODE IZBORA, za buduće naraštaje, roditelji, sabijajte redove!

 

Širite ISTINU, delite objavu!

 

UG “Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju”

 

 

Vaxxed: From Cover-Up to Catastrophe

Od zataškavanja do katastrofe! VAXXED film koji oni ne žele da vidite! “Mislim da ovaj film ljudi trebaju da vide.” – Robert De Niro za “TODAY”

 

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa 

 

Članak na engleskom OVDE 

Podelite ovaj članak sa drugima:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj