Monthly Archives: August 2017

  • 0

DUEL „ČETIRI NA JEDAN“ – Piše Dr Jovana Stojković

Tags :

Category : Članci

Cyr:

Piše: Dr Jovana Stojković

Vakcinalni svedoci iz nemačkog dnevnog tabloida, na sebi svojstven prostački i primitivan način, nastavljaju hajku protiv osnovnih građanskih sloboda i fizičkog i psihičkog integriteta građana, promovišući prisilnu vakcinaciju .

U novoj „epizodi“ medicinski dunsteri i poluobrazovani presstitutski talog iz redakcije ocenjuje kako su dva lekara „pokopala“ predstavnika roditelja „opskurnog „Udruženja za neobaveznu vakcinaciju”. Ovo „razbijanje“ omogućila je gebelsovska televizija, poznata po poštenom tretmanu sagovornika, po formuli 4 na 1. Ako i ignorišemo neiteligentna i nekompetentna pitanja voditelja koji su se za emisiju spremali čitajući kajrone sa jutarnjih programa i masna slova u dnevnim novinama, primetićemo da je naš saborac Milivoj Mrdaković predstavljen samo kao „roditelj“ (što u slobodnom prevodu jednog od prisutnih lekara znači isto što i budaletina), iako je i diplomirani informatičar, master ekonomije i član Mense, što je za zločinačke potrebe ružičastih spinera bilo irelevantno.

Sve što je naš saborac izneo bilo je apsolutno tačno i proverivo, ali slabimislećim i ideološki osrašćenim teletabisima nedovoljno ubedljivo u odnosu na medicinsko blagoglagoljanje i besčinjenično pozivanje na autoritet dvojice lekara.

Tvrdnje da vakcine sadrže aluminijum, formaldehid, živu izazvale su akutnu stresnu reakciju kod voditeljke koja očigledno za života nije pročitala ni jedno uputstvo za vakcine, što je ipak nije sprečilo da „vodi“ razgovor na tu temu. Količina ovih stvari u vakcinama koja je po rečima jednog od prisutnih „hiljadama puta manja“ i samim tim bezopasna, ne odgovara činjenicama.

Verstraeten et al., 2008. navodi da negativni učinci aluminijuma nisu zavisni od doze već od trenutka kada je unesen u razvojnom dobu izložene osobe.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. zaključuju da injiciranje aluminijum hidroksida negativno utiče na motoriku i kognitivne funkcije.

Shaw I Tomljenović 2013. otkrivaju da su imunotoksični učinci ađuvansa posledica preterane stimulacije imunog odgovora.

Tomljenović et Shaw 2011a zaključuju da se apsorbuje 0,25% unesenog aluminijuma peroralno, dok se apsorbuje gotovo 100% injiciranog. U prevodu na „minimalanu“ dozu od 0,5 mg. u samo jednoj vakcini, dete 400 puta više aluminijuma apsorbuje vakcinom, nego da je pojelo tih 0,5 mg.

Dorea i Marques 2010., str. 600 zapaža da dete apsorbuje 55 mikrograma aluminijuma preko majčinog mleka prvih 6 meseci sisanja. Do tada apsorbuje preko vakcina 1.500 mikrograma aliminijuma. Dakle, samo jednom dozom vakcine apsorbuje 9 puta veću dozu aluminijuma nego sisanjem za svih 6 meseci.

Naravno, nije izostao ni famozni „kolektivni imunitet“ dobijen vakcinacijom, za koji je naš saborac tvrdio da je mit i sasvim zdravorazumski upitao voditeljku kada je ona poslednji put primila vakcinu. Iako profesori pedijatrije u udžbeniku Medicinskog fakulteta u Beogradu na 18. str. tvrde da „otpornost stečena imunizacijom traje više meseci ili godina“, proizvođač na 4. strani uputstva da „kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, a infektolozi u udžbeniku iz infektologije na strani 218. da je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ , jedan od sagovornika  je tvrdio da vakcinacija MMR vakcinom daje doživotan imunitet! O izlučivanju virusa morbila kod vakcinisanih, njihovom obolevanju ali i zaražavanju ostalih svedoče radovi Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Stigosmo i do autizma, bolesti koja je postojala oduvek, sa čudnom osobinom da zaustavlja starenje, obzirom da nikada za osam godina provedenih na psihijatriji nisam videla odraslu obolelu osobu. Sva „argumentacija“ prisutnih svodila se na opljuvavanje po Vejkfildu (džukela jedna), dok je ignorisana činjenica da je glavni istraživač koji je uradio 22 od 24 studije o autizmu za CDC na Interpolovoj poternici za finansijske malverzacije. Teoretski, postoji mogućnost da je kleptoman, što ne umanjuje njegovu ljubav prema dečici i intelektualno poštenje. Omakne mu se da mazne koji milion, ali pare farmaceutske industrije sa gađenjem odbija.

Izrečeno je da postoje hiljade i hiljade studija koje ne povezuju autizam, po principu, što više to istinitije, kao što mali Perica zamišlja nauku. Evo skromnih par koji bacaju sumnju na „zvaničan stav struke“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Sve prevaranti, šarlatani i baba-vange.

Nije izostala ni hipnotička poruka da su „vakcine efikasne i bezbedne“ iako su na sajtu ALIMS-a vakcine koje su  odobrene od 1.1.2011. pod “intenzivnim dodatnim praćenjem“ uz objašnjenje da „u trenutku podnošenja zahteva za dozvolu za lek , još uvek nisu poznati svi mogući rizici“. Pregledom uputstva za lek, vidi se da u ovu grupu spada Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Usledilo je i redovno ubijanje u pojam tvrdnjom da zapadne zemlje imaju neobaveznu vakcinaciju zbog visoke svesti i istog takvog “obuhvata“. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Batut u periodu od 1997.-2007. godine Srbija je imala veći obuhvat vakcinacije protiv morbila u odnosu na evropski region SZO svih godina izuzev 2000.godine. Prema podacima Batuta, izvor SZO, u periodu od 2006.-2012. Italija i Francuska niti jedne godine nisu imale obuhvat vakcinisanosti protiv morbila preko 91%? Evropski region dostigao je 95% obuhvata jedino 2010. godine, dok je Srbija svih godina, osim 2012., imala obuhvat 96-97%. Uzgred, svi podaci su sa interneta, znači vrlo sumnjivi. Lepo su rekli stari da je to đavolja rabota .

I za kraj, jedno spasavanje čovečanstva ne bi bilo na odmet. Mada, ima budala kao onaj McKeown koji je 1975. govorio da je pad mortaliteta od zaraznih bolesti u drugoj polovini 19. veka bio uslovljen poboljšanjem životnog standarda i higijene, kao i da su posledice malih boginja nedvosmisleno povezane sa niskim životnim standardom, dok je mortalitet determinisan uhranjenošću.

I njega ćemo da hapsimo!

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

 

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

PODELI OVAJ ČLANAK SA DRUGIMA:


  • 0

ДУЕЛ „ЧЕТИРИ НА ЈЕДАН“ – Пише Др Јована Стојковић

Category : Članci

Lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Вакцинални сведоци из немачког дневног таблоида, на себи својствен простачки и примитиван начин, настављају хајку против основних грађанских слобода и физичког и психичког интегритета грађана, промовишући присилну вакцинацију .

У новој „епизоди“ медицински дунстери и полуобразовани пресститутски талог из редакције оцењује како су два лекара „покопала“ представника родитеља „опскурног „Удружења за необавезну вакцинацију”. Ово „разбијање“ омогућила је гебелсовска телевизија, позната по поштеном третману саговорника, по формули 4 на 1. Ако и игноришемо неителигентна и некомпетентна питања водитеља који су се за емисију спремали читајући кајроне са јутарњих програма и масна слова у дневним новинама, приметићемо да је наш саборац Миливој Мрдаковић представљен само као „родитељ“ (што у слободном преводу једног од присутних лекара значи исто што и будалетина), иако је и дипломирани информатичар, мастер економије и члан Менсе, што је за злочиначке потребе ружичастих спинера било ирелевантно.

Све што је наш саборац изнео било је апсолутно тачно и провериво, али слабимислећим и идеолошки осрашћеним телетабисима недовољно убедљиво у односу на медицинско благоглагољање и бесчињенично позивање на ауторитет двојице лекара.

Тврдње да вакцине садрже алуминијум, формалдехид, живу изазвале су акутну стресну реакцију код водитељке која очигледно за живота није прочитала ни једно упутство за вакцине, што је ипак није спречило да „води“ разговор на ту тему. Количина ових ствари у вакцинама која је по речима једног од присутних „хиљадама пута мања“ и самим тим безопасна, не одговара чињеницама.

Verstraeten et al., 2008. наводи да негативни учинци алуминијума нису зависни од дозе већ од тренутка када је унесен у развојном добу изложене особе.

Shaw and Petrik 2009., Petrik et al. 2007. закључују да ињицирање алуминијум хидроксида негативно утиче на моторику и когнитивне функције.

Shaw I Tomljenović 2013. откривају да су имунотоксични учинци ађуванса последица претеране стимулације имуног одговоra.

Tomljenović et Shaw 2011a закључују да се апсорбује 0,25% унесеног алуминијума перорално, док се апсорбује готово 100% ињицираног. У преводу на „минималану“ дозу од 0,5 мг. у само једној вакцини, дете 400 пута више алуминијума апсорбује вакцином, него да је појело тих 0,5 мг.

Dorea i Marques 2010., стр. 600 запажа да дете апсорбује 55 микрограма алуминијума преко мајчиног млека првих 6 месеци сисања. До тада апсорбује преко вакцина 1.500 микрограма алиминијума. Дакле, само једном дозом вакцине апсорбује 9 пута већу дозу алуминијума него сисањем за свих 6 месеци.

Наравно, није изостао ни фамозни „колективни имунитет“ добијен вакцинацијом, за који је наш саборац тврдио да је мит и сасвим здраворазумски упитао водитељку када је она последњи пут примила вакцину. Иако професори педијатрије у уџбенику Медицинског факултета у Београду на 18. стр. тврде да „отпорност стечена имунизацијом траје више месеци или година“, произвођач на 4. страни упутства да „кao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba”, а инфектолози у уџбенику из инфектологије на страни 218. да је „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ , један од саговорника  је тврдио да вакцинација ММР вакцином даје доживотан имунитет! О излучивању вируса морбила код вакцинисаних, њиховом оболевању али и заражавању осталих сведоче радови Atrasheusjaye 2008., Morfina 2002., Berggren 2005., Damien 1998.

Стигосмо и до аутизма, болести која је постојала одувек, са чудном особином да зауставља старење, обзиром да никада за осам година проведених на психијатрији нисам видела одраслу оболелу особу. Сва „аргументација“ присутних сводила се на опљувавање по Вејкфилду (џукела једна), док је игнорисана чињеница да је главни истраживач који је урадио 22 од 24 студије о аутизму за ЦДЦ на Интерполовој потерници за финансијске малверзације. Теоретски, постоји могућност да је клептоман, што не умањује његову љубав према дечици и интелектуално поштење. Омакне му се да мазне који милион, али паре фармацеутске индустрије са гађењем одбија.

Изречено је да постоје хиљаде и хиљаде студија које не повезују аутизам, по принципу, што више то истинитије, као што мали Перица замишља науку. Ево скромних пар који бацају сумњу на „званичан став струке“ – Blaxill 2004, De Soto I Hitlan 2010, Tomljenović 2011, Delongova 2011., Tomljenović i Shaw 2011b, Geier 2010, Blaylock 2008, 2009a, 2009b, Garecht i Austin 2011, Singh 2002, 2009. Све преваранти, шарлатани и баба-ванге.

Није изостала ни хипнотичка порука да су „вакцине ефикасне и безбедне“ иако су на сајту АЛИМС-а вакцине које су  одобрене од 1.1.2011. под “интензивним додатним праћењем“ уз објашњење да „у тренутку подношења захтева за дозволу за лек , још увек нису познати сви могући ризици“. Прегледом упутства за лек, види се да у ову групу спада Infranrix hexa (20.03.2014.), Pentaxim (11.8.2014.), Priorix (29.4.2014.), Engerix B 26.02.2013.

Уследило је и редовно убијање у појам тврдњом да западне земље имају необавезну вакцинацију због високе свести и истог таквог “обухвата“. Према подацима Института за јавно здравље Батут у периоду од 1997.-2007. године Србија је имала већи обухват вакцинације против морбила у односу на европски регион СЗО свих година изузев 2000.године. Према подацима Батута, извор СЗО, у периоду од 2006.-2012. Италија и Француска нити једне године нису имале обухват вакцинисаности против морбила преко 91%? Европски регион достигао је 95% обухвата једино 2010. године, док је Србија свих година, осим 2012., имала обухват 96-97%. Узгред, сви подаци су са интернета, значи врло сумњиви. Лепо су рекли стари да је то ђавоља работа .

И за крај, једно спасавање човечанства не би било на одмет. Мада, има будала као онај McKeown који је 1975. говорио да је пад морталитета од заразних болести у другој половини 19. века био условљен побољшањем животног стандарда и хигијене, као и да су последице малих богиња недвосмислено повезане са ниским животним стандардом, док је морталитет детерминисан ухрањеношћу.

И њега ћемо да хапсимо!

Др Јована Стојковић

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?

Category : Članci

Да ли винским мушицама прети епидемија КОНског грипа?
“KОН-ovo приморавање грађана на вакцинацију je неетичко и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је наше удружење грађана за слободу избора, (прво такво у Србији) уопште основано.” 

 

С А О П Ш Т Е Њ Е

Поводом узастопних вишедневних организованих медијских напада на родитеље који одбијају (одлажу) вакцинацију властите деце, удружење “Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију” подсећа јавност да је Врховни суд Европске уније (21.07.2017. године) донео пресуду којом се потврђује да вакцине изазивају болести, о чему ниједан медији у Србији није информисао јавност! Само пар дана након ове одлуке Европског суда, у најтиражнијим дневним новинама се поново ствара хистерија о слабом одзиву забринутих родитеља на обавезну вакцинацију, која , подсећамо, истовремено  није обавезна у 17 од 28 чланица ЕУ. Индикативно је и веома сумњиво како се у тој причи по обичају чује само једна страна, док се аргументи друге (родитељске) стране у потпуности игноришу.
 
С обзиром на све чешћу злоупотребу медија за ширење страха од наводних “епидемија” малих богиња, захтевамо од надлежних органа да истраже спрегу фармацеутског интересног лобија и њихове мреже упосленика међу лекарима и новинарима који годинама тенденциозно дезинформишу српску јавност када је проблематика вакцинације у питању.
Сада, када коначно постоји пресуда врховног суда ЕУ о повезаности вакцина и разних озбиљних болестима, коме је интересу да причу о вакцинама окрене на другу страну?! Ко су људи и организоване групе које се баве спиновањем јавности и фабриковањем лажи о наводним епидемијама болести против којих се не вакцинишемо док истовремено игноришу стварне епидемије аутизма, леукемије, тумора, науролошких обољења код ВАКЦИНИСАНЕ деце?! Коме је у интересу да се и даље сакрива истина о доказаним негативним последицама вакцина за које ни сам произвођач не даје гаранције о потпуној сигурности и ефикасности?!
Зашто Уставни суд Србије игнорише неколико Иницијатива за оцену уставности спорног закона о присилној вакцинацији које као удружење и групе родитеља подносимо сваке године?!
Није ли управо оволика ароганција државних органа и информативног сервиса за питања и аргументе присталица укидања обавезне вакцинације допринела целокупној конфузији и паници међу родитељима, иии ко ће након свега бити одговоран за децу чије су здравље доказано уништиле законом ОБАВЕЗНЕ вакцине?!
 
Наставиће се…
 

 

 

 

ДА ЛИ  ВИНСКИМ МУШИЦАМА ПРЕТИ ЕПИДЕМИЈА КОНСКОГ ГРИПА?

Јавност Србије, или бар онај њен део који прати бљут(ц)аве дневне новине, свакодневно је изложена мобингу епидемиолога Предрага Кона који својим црним и, искуствено потврђено, погрешним прогнозама, прогони родитеље и лекаре који нису за обавезну (читај присилну) вакцинацију деце. Не улазећи у дубиозе око смислености и безбедности обавезне вакцинације, нити у уставно-правно-етичку димензију овог комплексног феномена, осврнућемо се на досадашња предвиђања нашег, свакако, најгрлатијег епидемиолога, којем је посао управо да антиципира кретање заразних болести и да предлаже одговарајуће противепидемијске мере.

Тако је др Кон 24.7.2009. године пронео вест коју је објавио Танјуг, да ће од свињског грипа у Србији оболети до 2.500.000 људи, а да ће због истог број хоспитализација бити до 200.000. У реалности је те године било оболелo 117.958  људи од идентификованих и неидентификованих врста „грипова“ укупно, док је био 25.051 болесник лечен у болничким условима од свих заразних болести укупно. (Здравствено-статистички годишњак за 2009., стр.240 и стр.222)

5.11.2013. године, у дневној новини „Курир“ освануо је наслов:

„Алармантно:Србију напада дечја парализа, 40% деце није вакцинисано“ – саговорник је, погађате, био др Предраг Кон који је навео да је вакцинисаност у београдским општинама 60%, док је у унутрашњости вероватно гора ситуација. У реалности је те године обухват вакцинацијом за ту болест био 97%, као и целих 13 година раније када је обухват био изразито висок  (Резултати спроведених имунизације у Републици Србији у периоду од 2001. – 2013., Табела 3). Од тада до данас није било случајева дечје парализе.

2.2.2014.године, у дневној новини „Блиц“ у тексту „Вакцине су искорениле многе болести, а противници све гласнији“, др Кон тврди  да су „искорењени дифтерија и тетанус“ . У реалности је у периоду од 2011.-2015. у Србији умрло деветоро људи од тетануса (Здравствено-статистички годишњак за 2011., 2012., 2013., 2014., 2015.)

17.03.2017. у дневној новини „Блиц“  освануо је наслов „Вакцине спречиле румунски сценарио у Србији“ са појашњењем да је степен вакцинисаности у Србији висок“., док  нам  у истом листу већ 3.8.2017. „Прете епидемије смртоносних богиња“, уз констатацију да трећина деце у Београду није примила ММР вакцину. Од високог обухвата и спасења до (само)уништења протекло је мање од пет месеци…

Иако предвиђање кретања заразних болести др Кону није јача страна, не либи се да као противеидемијске мере користи претње колегама одузимањем хлеба, те 5.1.2010. са страница „Прес магазина“ кличе да „лекари који су против вакцине не заслужују да раде!“, док 2.8.2017. са страница „Телеграфа“ позива на морално-етичку одговорност професора педијатрије др Несторовића због става о праву родитеља на слободан избор.

Конц-логорска етика и правосуђе дозвољава несметано мобинговање лаичке и стручне јавности човека који је толико пута викао „вук“ да му више ни овце не верују. Његово приморавање грађана на вакцинацију неетичко је и противуставно, а етикетирање родитеља који су за право на избор као антивакциналног покрета малициозно и покварено. Управо је Предраг Кон најефикаснији антивакцинални лобиста. Управо је 2012. дошло до пада обухвата вакцинацијом, након неоправдане хистерије око свињског грипа, што је целе три године пре него је прво удружење грађана за слободу избора уопште основано.

Можда је то и разлог његовог непресталног позивања свих и свакога на одговорност. Страх да има и оних који памте дуже од винских мушица  не може излечити ни један наслов у дневном таблоиду. Нити новинарка на платном списку РФЗО. 

Др Јована Стојковић

 

Predrag Kon

Predrag Kon u medijima daje prognoze

 

Подели овај чланак са другима:


  • 0

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Lat.

ЗАШТО КОЛЕКТИВНИ ИМУНИТЕТ НИЈЕ ВАЉАН РАЗЛОГ ЗА КОЛЕКТИВНУ ХИСТЕРИЈУ?

Најчешћа мантра у мегаломанско-месијанском походу за спасавање човечанства од смртоносних заразних болести је – колективни имунитет. Могла бих сада да ставим сто евра да би врло мали број стручњака који нас прекорева са малих екрана могао да, на препад, дефинише ову појаву. О човекољупцима што пене на друштвеним мрежама да и не говорим.

По уџбеничкој дефиницији, “колективни имунитет представља отпорност неке популације према појединим болестима и изражава се као пропорција имуних у колективу… он одражава вероватноћу да ће они који су осетљиви доћи у контакт са инфицираном особом… степен колективног имунитета зависи од способности појединца да пренесе заразу, дужине његове заразности, врсте агенса, величине и врста колектива.“ „

Примећујемо да у изворној дефиницији нема помена о вакцинисаности појединца и обухвату од 95% који је „неопходан“ за сваку вакцину. Неодрживост овог става видљива је из саме дефиниције, обзиром да вакцинисање или невакцинисање не може утицати на врсту агенса (узрочника болести који је такав, какав је), нити на величину и врсту колектива. Како су ова два аспекта колективног имунитета променљива, променљив је и колективни имунитет за различите болести и колективе .

Вакцинисање, дакле, може утицати само на друга два фактора: способности појединца да пренесе заразу и дужине његове заразности. Теоретски гледано, невакцинисан човек би могао бити преносилац заразе једино у ситуацији да се разболи од одређене болести, али ни тада не представља  значајан епидемиолошки проблем, јер „Болесници са типичном клиничком сликом су без великог епидемиолошког значаја, јер се дијагноза обољења обично поставља на време што омогућава изолацију и адекватно лечења оболелих“. – Епидемиологија, 135 стр.

Њихова заразност пре и после обољевања није угрожавајућа за колективни имунитет:

«Најбројнија обољења код којих болесник у инкубацији (време од неколико дана пре обољевања) није заразан – вариола, варичела, морбили, пертутис, грип, трбушни тифус, паратифуs“… – Епидемиологија, 135.стр.

«Код неких обољења, као што су морбили, варичела, рубела, грип, нема ни асимптоматског клицоноштва, ни клицоноштва након прележане болести“. – 136. стр., Епидемиологија.

Дакле, код невакцинисаног човека, бабавангијском методом слутимо да ће се некад разболети од одређене болести. Чак и ако се ово пророчанство оствари, према претходним наводима, он неће пре, у току и после своје болести бити епидемиолошки значајан.

Вакцинисан човек, пак, теоретски доживљава се као ходајући стерилизатор о чије се слузокоже одбијају микроби. Пракса је међутим показала да он може бити епидемиолошки проблематичан у два случаја: 

1. Када током епидемије има атипичну слику болести која остане непрепозната, па изостане изолација и лечење, што доводи до ширења болести. 

Warfel et al.2014, str.787, наводи да је 2012. у САД била највиша инциденца магарећег кашља у последњих 50 година упркос обухвату од преко 95%

Millen 2004, str.617 , извештава о 51 детету коме је лабораторијски потврђена инфекција магарећи кашљем, од којих је 90,2% било вакцинисано.

Christie i sar. (1994) описују значајно повећање стопе пертузиса у Синсинатију 1993., када је 89% оболелих било у узрасту до 12 године (када би требало да су заштићени). Деца су подељена на групе према узрасту и утврђено је да је по групама било 75%, 55%, 70%, 85% вакцинисаних међу оболелима.

Srugo i sar. (2000) закључује након једне локалне епидемије која је однела живот четворомесечној беби: “Вакцинисани тинејџери и одрасли могу служити као резервоар инапарентне инфекције… зато млади и свеже вакцинисана деца могу служити као резервоар и потенцијални преносилац болести.

Block i sar. (2008) потврђују ширење вируса грипа које је документовано код 28,9%.

2. Када вирус из вакцине буде излучен секретима у околину и изазове епидемију са вакциналним сојем вируса.

Atrasheuskaya i sar. (2008) описују епидемију малих богиња код 27 одраслих, од којих је 74,1% био вакцинисан. Узрочник је био и дивљи вирус и вирус из вакцина.

Morfin i sar. (2002.) отварају питање преноса вируса малих богиња из вакцине, након описа трогодишњака који је након вакцинације има температуру и позитиван брис грла.

Atrasheuskaya i sar. (2006) извештава о шесторо вакцинисаних који су оболели од заушки, а који су заражени од осталих вакцинисаних.

Baker i Mathias (2001) говоре о заражавању 315 особа вирусом заушки из вакцина.Том приликом је оболело 15% вакцинисаних и 4,7% особа из невакцинисане групе.

Као што видимо, када је у вакцини присутан жив вирус, може доћи до ширења у околину. Међутим, када вакцина садржи мртав вирус, не могу се створити довољне количине антитела да би се постигле довољне концентрације IGG које би спречиле колонизацију слузница са одеђеним патогеном. Вакцинисани човек у том случају може бити преносилац заразе, а да не оболи. (Kraigher et al.2011, str. 34.)

Дакле, имамо невакцинисаног човека, који НЕМА узрочника болести у телу и за кога се „основано“ сумња да ће га у једном тренутку имати, па чак и тада бити „епидемиолошки безначајан“, јер ће се моћи детектовати и изоловати, а са друге стране вакцинисаног човека који  ИМА узрочника болести у телу и могућност да неопажено шири инфекцију и у случају кад је узрочник жив, и у случају када је узрочник мртав.

Онај ко ми објасни ко је овде луд, нека ме слободно вакцинише. 

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj