Monthly Archives: March 2017

  • 0

ЗАХТЕВ председничким кандидатима – њихови одговори уочи “Избора 2017.”

lat.

Поштованом кандидату за будућег Председника РС,

Удружење грађана “ Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију ” обраћа Вам се у време предизборне кампање у жељи да добије конкретне и јасне одговоре од Вас, у вези са захтевом и питањима због којих је наше удружење и основано.

Као заинтересовани грађани тражимо од Вас да се изјасните по питању промене постојећег закона који прописује обавезну вакцинацију наше деце, прецизније, члана 32 Закона о заштити становништва од заразних болести, за који сматрамо да није у складу са Уставом Републике Србије, као и Законом о правима пацијената и  Законом о основама образовања. Такође, тај спорни члан неусклађен је и са Међународним конвенцијама о правима детета, супротан је Нирнбершком кодексу и Међународној конвенцији о заштити људских права у примени биоетике, као и другим бројним повељама о људским правима чија је РС потписница.

Наше удружење се залаже за слободу одлучивања и информисани пристанак при вакцинацији и у складу са тим захтевамо ХИТНУ измену Закона о ЗСОЗБ спорне одредбе о обавезној – присилној вакцинацији којом су у случају одбијања, прописане високе новчaне казне за родитеље, али и дискриминација невакцинисане деце неуписивањем у колектив…

Од Вас тражимо да у оквиру своје предизборне кампање изнесете свој јасан став и мишљење по питању обавезне вакцинације, као и мере које бисте предузели како би се слободе и права свих грађана гарантоване Уставом РС – поштовале.

Замолићемо Вас да најкасније до 31. Марта одговорите на наша питања, како бисмо благовремено обавестили наше чланове и грађане о Вашем ставу.

Маил адреса нашег удружења је:  inicijativa@vakcinainfo.org

С поштовањем,

Сабина Чабаркапа

УГ ”Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“

 

22.марта 2017. у Београду

(Одговоре кандидата објављујемо у интегралној верзији, према распореду њиховог пристизања на  адресу нашег удружења) 

 

Први одговор стигао је од председничког кандидата СП “Двери”, Бошка Обрадовића:

“Српски покрет Двери сматра да се ни у ком случају не сме доводити у питање фундаментално право родитеља да одлучују о добробити своје деце, нити да се сме дозволити присилно спровођење било какве медицинске мере или поступка без информисаног пристанка пацијента, односно, у случају вакцинације, родитеља или старатеља.
Као председник Србије, иницирао бих измене Закона о заштити становништва од заразних болести како би заштитио права пацијената, родитеља и деце, у складу са Уставом и одговарајућим законима, али и иницирао формулисање јасних ставова и препорука стручне јавности и надлежних стручних служби у вези са вакцинацијом.”

Бошко Обрадовић, председнички кандидат, Српски покрет Двери.

 

Други одговор стигао је од председничког кандидата “ЛСВ”, Ненада Чанка

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Zahtev predsedničkim kandidatima, uoči “Izbora 2017.”

cyr.

Poštovanom kandidatu za budućeg Predsednika RS,

Udruženje građana “ Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju ” obraća Vam se u vreme predizborne kampanje u želji da dobije konkretne i jasne odgovore od Vas, u vezi sa zahtevom i pitanjima zbog kojih je naše udruženje i osnovano.

Kao zainteresovani građani tražimo od Vas da se izjasnite po pitanju promene postojećeg zakona koji propisuje obaveznu vakcinaciju naše dece, preciznije, člana 32 Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, za koji smatramo da nije u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kao i Zakonom o pravima pacijenata i Zakonom o osnovama obrazovanja. Takođe, taj sporni član neusklađen je i sa Međunarodnim konvencijama o pravima deteta, suprotan je Nirnberškom kodeksu i Međunarodnoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava u primeni bioetike, kao i drugim brojnim poveljama o ljudskim pravima čija je RS potpisnica.

Naše udruženje se zalaže za slobodu odlučivanja i informisani pristanak pri vakcinaciji i u skladu sa tim zahtevamo HITNU izmenu Zakona o ZSOZB sporne odredbe o obaveznoj – prisilnoj vakcinaciji kojom su u slučaju odbijanja, propisane visoke novčane kazne za roditelje, ali i diskriminacija nevakcinisane dece neupisivanjem u kolektiv…

Od Vas tražimo da u okviru svoje predizborne kampanje iznesete svoj jasan stav i mišljenje po pitanju obavezne vakcinacije, kao i mere koje biste preduzeli kako bi se slobode i prava svih građana garantovane Ustavom RS – poštovale.

Zamolićemo Vas da najkasnije do 31. Marta odgovorite na naša pitanja, kako bismo blagovremeno obavestili naše članove i građane o Vašem stavu.

Mail adresa našeg udruženja je: inicijativa@vakcinainfo.org

S poštovanjem,

Sabina Čabarkapa

UG ”Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju“

22.marta 2017. u Beogradu

 

(Odgovore kandidata objavljujemo u integralnoj verziji, prema rasporedu njihovog pristizanja na adresu našeg udruženja)

Prvi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata SP “Dveri”, Boška Obradovića:

“Srpski pokret Dveri smatra da se ni u kom slučaju ne sme dovoditi u pitanje fundamentalno pravo roditelja da odlučuju o dobrobiti svoje dece, niti da se sme dozvoliti prisilno sprovođenje bilo kakve medicinske mere ili postupka bez informisanog pristanka pacijenta, odnosno, u slučaju vakcinacije, roditelja ili staratelja.
Kao predsednik Srbije, inicirao bih izmene Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti kako bi zaštitio prava pacijenata, roditelja i dece, u skladu sa Ustavom i odgovarajućim zakonima, ali i inicirao formulisanje jasnih stavova i preporuka stručne javnosti i nadležnih stručnih službi u vezi sa vakcinacijom.”

Boško Obradović, predsednički kandidat, Srpski pokret Dveri.

 

Drugi odgovor stigao je od predsedničkog kandidata “LSV”, Nenada Čanka:

>>Poštovani, dostavljamo vam odgovore kandidata za predsednika Srbije, Nenada Čanka:

“Vakcine su epohalno otkriće u medicini.

Primena vakcina u prošlosti eradicirala je veliki broj bolesti koje su epidemijski odnosile ogroman broj života ljudi dece. Ogroman je doprinos primene vakcina ukupnom zdravlju čovečanstva.

Primena proverenih, registrovanih i bezbednih vakcina, i po vakcinalnom kalendaru, veoma je važna za zdravlje najvulnerabilnije kategorije stanovništva, dece. Najefikasnije sredstvo za sprečavanje masovnog širenja zaraznih bolesti. Podržavamo primenu vakcina u našoj državi.

Novčane kazne ne rešavaju problem. Roditelji plate ili ne plate kaznu, a dete ostane nevakcinisano. Time se gubi suština, a to je potreban obuhvat od 97% da bi vakcinacija bila uspešna.

Pored svih kontroverzi i otpora etičke, političke, verske prirode, kao i antivakcinalnih lobija, vakcina je najefikasnije sredstvo protiv širenja masovnih zaraznih bolesti.”

Novi Sad, 28. mart 2017. godine.<<

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

ВАКЦИНАЛНА МАТЕМАТИКА И МЕДИЈСКА ПАТЕТИКА

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

Смрт седамнаесторо људи од компликација малих богиња у Румунији, у периоду од годину дана, страшна је и узнемирујућа. Смрт двадесетпеторо људи од грипа за само седам дана (27.02.- 05.3.2017) у истој Румунији, а према подацима Националног центра за праћење заразних болести, за наше медије није страшна и узнемирујућа, обзиром да се не помиње. Вакцина против грипа постоји. Када је примите и ипак се разболите, лекар вам каже да очигледно није била истог типа као вирус који вас је разболео. То вам неће рећи за вакцину против морбила, иако је  „молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“ (Инфективне болести, стр.218.).

 

 

За наше медије, ван сваке сумње је да је пад обухвата вакцинације (испод 95%) одговоран за избијање епидемије. Према дефиницији Eвропског центра за превенцију и контролу болести, колективни имунитет је „situacija u kojoj je u zajednici dovoljno velik udio populacije imun na neku zaraznu bolest (zbog cijepljenja i/ili prebolijevanja same bolesti) uslijed čega širenje te zarazne bolesti s osobe na osobu nije vjerojatno“ (Практични водич за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, стр. 8). Погледајмо како ова математика описује стање код проблематичне популације у Србији. По речима нишког епидемиолога др Величковића, у једном од јутарњих програма који традиционално подижу свест нес(а)весних грађана, „заштита“ ММР вакцином траје десет година. Ако је последња ревакцина у 12. години живота, то би значило да су грађани изнад 22. године живота „незаштићени“ исто као и невакцинисана деца која нису природно прележала болест. Према попису становништва из 2011., у Србији је живело 7.120 666 становника, од тога у старосној доби од 0-24 године 1.867.013, или око 26,2%  “заштићеног“ становништва.

Да би превенирали ефекат ове здраворазумско-рачунске операције, новинари најстаријег дневног листа су навели податак да је српски имунитет угрожен ако постоји мање од “95% вакцинисаних у генерацији“, рачунајући ваљда да се Власи неће досетити да не живимо по интернатима, свако са својом генерацијом, него и по неколико генерација у истом бабином стану.

Према подацима др Матеје Чернич која је докторирала са темом „Идеолошки конструкти о цепљењу“, статистички подаци о обољевању и смртности од малих богиња у Енглеској говоре да вакцина није утицала на њихово смањивање:
„Rutinsko cijepljenje protiv ospica u Velikoj Britaniji uvedeno je 1968. godine. Ospice su uz hripavac predstavljale jednu od najsmrtonosnijih dječjih bolesti, jer je prosječan stupanj smrtnosti djece do navršene 1. godine života u Engleskoj i Walesu u razdoblju 1901-1905. iznosio 311,72 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 2,32 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,25% ili za 134 puta u usporedbi s početnim razdobljem.

Prosječan stupanj smrti djece do navršene 5. godine života u razdoblju 1901-1905. iznosio je 272,05 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 1,69 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,37% ili za 161 puta u usporedbi sa početnim razdobljem.

Baš u svih kategorija životne dobi (djeca do navršene 1. godine života, do 2., do 5., populacija) smrtnost zbog ospica pala je za više od 99%, odnosno za 125-161 puta već prije uvođenja rutinskog cijepljenja. Tvrditi ili spekulirati da je cijepljenje igralo bilo kakvu ulogu kod smanjenja smrtnosti zbog ospica, obična je laž.“

 

Медијско испирање о томе да је „висок обухват вакцинације“ нешто што ће нас заштити од епидемије малих богиња, за своју логичну последицу имало би закључак да епидемија има само у земљама са „ниским обухватом”. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести изнетим у Практичном водичу за здравствене дјелатнике за повећење обухвата цјепљења дјеце, страна 8., ова болест се највише јављала управо у земљама које наводно имају високи обухват вакцинације (па су зато заслужиле да немају обавезну вакцинацију): „Slučajeve ospica prijavile su sve zemlje osim otočnih zemalja Islanda i Cipra. Epidemija ospica u zapadnom dijelu Europe 2011. bila je jedna od najvećih na svijetu (ECDC, 2012.)„

.Је ли, Власи, нису ли то оне исте земље са високим обухватом и још вишом свешћу која се код нас „примитивних“ треба утеривати насилно шприцем? Колико је велика просвећеност дотичних сведоче и подаци из истог извора (стр.15): “Stvarnost, i dobra vijest, jest da većina roditelja u EU vjeruje i podrţava programe cijepljenja. Međutim, mnogi od nas odluče cijepiti svoju djecu bez previše razumijevanja. Nedavno provedena studija 10 u Nizozemskoj pokazala je da je 81% roditelja Nizozemaca prihvatilo cijepljenje bez da su prethodno sami kritički razmotrili prednosti i rizike cijepljenja.“ То су одговорни родитељи, а „добра вест“ је, како видимо, да не разматрају ништа.

Овај душекорисни приручник, на страни 8., нам потврђује да је медијско хистерисање за високим обухватом само начин да се распамаћена и полушколована руља нахушка на невернике вакцинације, јер: “Čak i u zemljama s visokom stopom procijepljenosti broj necijepljenih akumulirat će se s vremenom (ECDC, 2012) te se u subnacionalnim područjima mogu naći „džepovi― slabo zaštićene, osjetljive populacije.“, док нам на два места доноси потврду да управо вакцина може довести до оболевања од малих богиња. На 43.страни се наводи да се након ММР вакцине „у 5-10% случајева јавља температура са или без осипа 8-10 дана након примјене цјепива“, док на 54. страни наводе да се „цијепљена особа не може разболети осим уколико се не даје живо цјепиво попут ММР или цјепиво против водених козица“.

Позивање на савест и наглашена емпатија душебрижника који се боје да се не угрозе „осетљиве популације које не могу да буду вакцинисане“ захтевају један статистички осврт. Према раду Предрага Кона „Резултати спровођења имунизација у Београду са освртом на период 2010-2014“ било је 4 утврђене трајне контраиндикације за ММР вакцину за двомилионски град Београд. Питам се, како им никад суза не кане за 4.115 умрлих од последица вакцинације у периоду од 1990-2011. према подацима Европског форума за вигиланцију вакцина?

 

Ако вам је све ово бљутаво, да засолимо мало алуминијум хлоридом. Према речима др Матеје Чернич, а према раду Tomljenović i Shaw, 2011., након оралног уношења слободног алуминијума у циркулацију се абсорбује 0,25%, док се код ињицираног абсорбује скоро 100%. Код уношења 0,5 mg орално унешеног, абсорбује се 1,25 mcg, док се код исте количине ињицираног, апсорбује 500 mcg, односно 400 пута више, док се на крају не настани у мозгу (Khan, 2013.).

Али ко ће о томе да мисли док гледа смрти у очи као и за време вариоле вере која се волшебно актуелизује у медијима. За наше храбре новинаре истраживачког новинарства да напоменемо да је обавезна вакцинација против вариоле у Србију уведена 1839.године, а да је у периоду од 1896.-1910. (60 година након увођења обавезе) од ове болести умрло 38.953 људи (Предраг Кон, Резултати спровођења имунизација у Београду).

Можда је требало да буде обавезнија?

Др Јована Стојковић

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

VAKCINALNA MATEMATIKA I MEDIJSKA PATETIKA

Category : Članci

cyr.

Piše: Dr Jovana Stojković

Smrt sedamnaestoro ljudi od komplikacija malih boginja u Rumuniji, u periodu od godinu dana, strašna je i uznemirujuća. Smrt dvadesetpetoro ljudi od gripa za samo sedam dana (27.02.- 05.3.2017) u istoj Rumuniji, a prema podacima Nacionalnog centra za praćenje zaraznih bolesti, za naše medije nije strašna i uznemirujuća, obzirom da se ne pominje. Vakcina protiv gripa postoji. Kada je primite i ipak se razbolite, lekar vam kaže da očigledno nije bila istog tipa kao virus koji vas je razboleo. To vam neće reći za vakcinu protiv morbila, iako je „molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“ (Infektivne bolesti, str.218.).

Za naše medije, van svake sumnje je da je pad obuhvata vakcinacije (ispod 95%) odgovoran za izbijanje epidemije. Prema definiciji Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, kolektivni imunitet je „situacija u kojoj je u zajednici dovoljno velik udio populacije imun na neku zaraznu bolest (zbog cijepljenja i/ili prebolijevanja same bolesti) uslijed čega širenje te zarazne bolesti s osobe na osobu nije vjerojatno“ (Praktični vodič za zdravstvene djelatnike za povećenje obuhvata cjepljenja djece, str. 8). Pogledajmo kako ova matematika opisuje stanje kod problematične populacije u Srbiji. Po rečima niškog epidemiologa dr Veličkovića, u jednom od jutarnjih programa koji tradicionalno podižu svest nes(a)vesnih građana, „zaštita“ MMR vakcinom traje deset godina. Ako je poslednja revakcina u 12. godini života, to bi značilo da su građani iznad 22. godine života „nezaštićeni“ isto kao i nevakcinisana deca koja nisu prirodno preležala bolest. Prema popisu stanovništva iz 2011., u Srbiji je živelo 7.120 666 stanovnika, od toga u starosnoj dobi od 0-24 godine 1.867.013, ili oko 26,2% “zaštićenog“ stanovništva.

Da bi prevenirali efekat ove zdravorazumsko-računske operacije, novinari najstarijeg dnevnog lista su naveli podatak da je srpski imunitet ugrožen ako postoji manje od “95% vakcinisanih u generaciji“, računajući valjda da se Vlasi neće dosetiti da ne živimo po internatima, svako sa svojom generacijom, nego i po nekoliko generacija u istom babinom stanu.

Prema podacima dr Mateje Černič koja je doktorirala sa temom „Ideološki konstrukti o cepljenju“, statistički podaci o oboljevanju i smrtnosti od malih boginja u Engleskoj govore da vakcina nije uticala na njihovo smanjivanje:
„Rutinsko cijepljenje protiv ospica u Velikoj Britaniji uvedeno je 1968. godine. Ospice su uz hripavac predstavljale jednu od najsmrtonosnijih dječjih bolesti, jer je prosječan stupanj smrtnosti djece do navršene 1. godine života u Engleskoj i Walesu u razdoblju 1901-1905. iznosio 311,72 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 2,32 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,25% ili za 134 puta u usporedbi s početnim razdobljem.

Prosječan stupanj smrti djece do navršene 5. godine života u razdoblju 1901-1905. iznosio je 272,05 na 100.000. U razdoblju prije uvođenja rutinskog cijepljenja (1963-1967.) iznosio je 1,69 na 100.000. To znači da se smrtnost u razdoblju prije rutinskog cijepljenja smanjila za 99,37% ili za 161 puta u usporedbi sa početnim razdobljem.

Baš u svih kategorija životne dobi (djeca do navršene 1. godine života, do 2., do 5., populacija) smrtnost zbog ospica pala je za više od 99%, odnosno za 125-161 puta već prije uvođenja rutinskog cijepljenja. Tvrditi ili spekulirati da je cijepljenje igralo bilo kakvu ulogu kod smanjenja smrtnosti zbog ospica, obična je laž.“

Medijsko ispiranje o tome da je „visok obuhvat vakcinacije“ nešto što će nas zaštiti od epidemije malih boginja, za svoju logičnu posledicu imalo bi zaključak da epidemija ima samo u zemljama sa „niskim obuhvatom”. Prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti iznetim u Praktičnom vodiču za zdravstvene djelatnike za povećenje obuhvata cjepljenja djece, strana 8., ova bolest se najviše javljala upravo u zemljama koje navodno imaju visoki obuhvat vakcinacije (pa su zato zaslužile da nemaju obaveznu vakcinaciju): „Slučajeve ospica prijavile su sve zemlje osim otočnih zemalja Islanda i Cipra. Epidemija ospica u zapadnom dijelu Europe 2011. bila je jedna od najvećih na svijetu (ECDC, 2012.)„

.Je li, Vlasi, nisu li to one iste zemlje sa visokim obuhvatom i još višom svešću koja se kod nas „primitivnih“ treba uterivati nasilno špricem? Koliko je velika prosvećenost dotičnih svedoče i podaci iz istog izvora (str.15): “Stvarnost, i dobra vijest, jest da većina roditelja u EU vjeruje i podrţava programe cijepljenja. Međutim, mnogi od nas odluče cijepiti svoju djecu bez previše razumijevanja. Nedavno provedena studija 10 u Nizozemskoj pokazala je da je 81% roditelja Nizozemaca prihvatilo cijepljenje bez da su prethodno sami kritički razmotrili prednosti i rizike cijepljenja.“ To su odgovorni roditelji, a „dobra vest“ je, kako vidimo, da ne razmatraju ništa.

Ovaj dušekorisni priručnik, na strani 8., nam potvrđuje da je medijsko histerisanje za visokim obuhvatom samo način da se raspamaćena i poluškolovana rulja nahuška na nevernike vakcinacije, jer: “Čak i u zemljama s visokom stopom procijepljenosti broj necijepljenih akumulirat će se s vremenom (ECDC, 2012) te se u subnacionalnim područjima mogu naći „džepovi― slabo zaštićene, osjetljive populacije.“, dok nam na dva mesta donosi potvrdu da upravo vakcina može dovesti do obolevanja od malih boginja. Na 43.strani se navodi da se nakon MMR vakcine „u 5-10% slučajeva javlja temperatura sa ili bez osipa 8-10 dana nakon primjene cjepiva“, dok na 54. strani navode da se „cijepljena osoba ne može razboleti osim ukoliko se ne daje živo cjepivo poput MMR ili cjepivo protiv vodenih kozica“.

Pozivanje na savest i naglašena empatija dušebrižnika koji se boje da se ne ugroze „osetljive populacije koje ne mogu da budu vakcinisane“ zahtevaju jedan statistički osvrt. Prema radu Predraga Kona „Rezultati sprovođenja imunizacija u Beogradu sa osvrtom na period 2010-2014“ bilo je 4 utvrđene trajne kontraindikacije za MMR vakcinu za dvomilionski grad Beograd. Pitam se, kako im nikad suza ne kane za 4.115 umrlih od posledica vakcinacije u periodu od 1990-2011. prema podacima Evropskog foruma za vigilanciju vakcina?

Ako vam je sve ovo bljutavo, da zasolimo malo aluminijum hloridom. Prema rečima dr Mateje Černič, a prema radu Tomljenović i Shaw, 2011., nakon oralnog unošenja slobodnog aluminijuma u cirkulaciju se absorbuje 0,25%, dok se kod injiciranog absorbuje skoro 100%. Kod unošenja 0,5 mg oralno unešenog, absorbuje se 1,25 mcg, dok se kod iste količine injiciranog, apsorbuje 500 mcg, odnosno 400 puta više, dok se na kraju ne nastani u mozgu (Khan, 2013.).

Ali ko će o tome da misli dok gleda smrti u oči kao i za vreme variole vere koja se volšebno aktuelizuje u medijima. Za naše hrabre novinare istraživačkog novinarstva da napomenemo da je obavezna vakcinacija protiv variole u Srbiju uvedena 1839.godine, a da je u periodu od 1896.-1910. (60 godina nakon uvođenja obaveze) od ove bolesti umrlo 38.953 ljudi (Predrag Kon, Rezultati sprovođenja imunizacija u Beogradu).

Možda je trebalo da bude obaveznija?

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

VAŠE PRAVO DA NE PITATE NIŠTA – Piše: Dr Jovana Stojković

Category : Članci

cyr.

Piše: Dr Jovana Stojković

Većina medija sa nacionalnom frekvencijom (koji nisu nikada preneli nijednu tribinu koju je organizovala Građanska inicijativa za neobaveznu vakcinaciju) krenuli su u orkestriranu, jednovremenu hajku protiv nevakcinisane dece i njihovih roditelja. Na prvi zvuk Pavlovljevog zvonceta, medijski kerberi krenuli su u ubeđivanje da je pad obuhvata vakcinacije doveo do epidemije malih boginja u Rumuniji. Od najavljivača, preko voditeljke, do zabrinute mame koja glumi javnost, kamermana i spremačice, govorom tela i mimikom odašiljana je zabrinutost u etar, ali i prekor „antivakcinalnom pokretu“ koji se, kakve drskosti, bori za ustavno i prirodnopravo na nepovredivost fizičkog integriteta (o psihičkom je teško govoriti sa takvim medijima). Većina ovih ljudi koje okupacioni mediji sramno predstavljaju kao primitivnu sektu, već je prinela po jedno dete na oltar raznim „obuhvatima“ i „kolektivnim imunitetima“, no bolećivog sažaljenja i odgovornosti za njihovu decu nema niotkuda.

Iako je neverbalna komunikacija pomoćnog osoblja bila ključna, prokomentarisaćemo selektivne i sugestivne izjave stručnog osoblja. Doktorka epidemiolog je insistirala na mogućim smrtnim slučajevima i upali pluća kao mogućoj opasnoj komplikaciji, prećutkujući da su morbili bolest sa dobrom prognozom (pre uvođenja vakcinacije 1955., u Americi je smrtnost bila 0,03 na 100 000 slučajeva) i da se eventualne upale pluća efikasno leče antibioticima, kao i da se teži oblici javljaju kod populacije sa oštećenim celularnim imunitetom, dok čak i bolesnici sa deficitom humoralnog imuniteta (antitela) preboljevaju morbile bez većih problema. Interesantno je da se uspešnost vakcinacije od morbila meri upravo antitelima, koja, kao što se vidi iz prethodnog, nisu ključna za uspešno prebolevanje ove bolesti. Takođe, doktorka se osvrnula na nekrunisanog kralja „antivakcinalnog pokreta“ Endrju Vejkfilda kome je „oduzeta licenca, jer je lažirao podatke u studiji“, opet prećutkujući da je njegovom saradniku u radu prof.dr Džon Voker Smitu vraćena licenca još 2012. godine, dok je Vekfild aktuelno u sudskom procesu za klevetu protiv British Medical Journal.

Niko nije pomenuo da je viši naučnik američkog Centra za kontrolu bolesti Vilijam Tompson 2014.godine objavio na sajtu advokatske firme Morgan Verkamp LLC izjavu u kojoj priznaje da su on i njegovi saradnici izostavili statistički značajne informacije u naučnom radu koji je objavljen 2004.godine u časopisu Pediatrics, a koji govore da su afro-američki muškarci koji prime MMR vakcinu pre 36 meseci starosti bili pod rizikom za dobijanje autizma.

Nije pomenut ni glavni istraživač koji je za CDC radio 21 od 24 studije o bezbednosti MMR vakcine, Pol Torsen, ni Interpolova poternica raspisana za njim zbog prevara, što bi sve, istine radi, doktorka morala da zna, ali i da iznese u javnost koju želi da informiše i edukuje. Ovako možemo zaključiti da je pominjanje Vejkfilda samo način da se “antivakcinaši“, a zapravo ljudi koji zahtevaju slobodu izbora pri invazivnoj medicinskoj intervenciji , predstave kao neracionalni sledbenici harizmatičnog prevaranta koji više vole njega nego sopstvenu decu.

Čuli smo i milion puta eksploatisanu frazu da je „dokazano da vakcine ne izazivaju autizam“, iako, i to samo uslovno, nije dokazano da izazivaju autizam, te se u ovoj igri reči (ne)svesno gubi veliki deo istine. Mučno je i pominjati priču o živi i tunjevini i diletantski zaključak da je isto progutati nešto i ubrizgti ga u telo ( inače je opštepoznato da se bebe od nekoliko meseci svakodnevno najedaju tunjevine iz konzerve).

Drugi stručni član RTS-ove predstave bio je stava da je ispod svakog naučnog nivoa osvrtati se na „antivakcinaške“ argumente, dokazujući da je svaki zdravorazumski i ljudski nivo njemu stran. On je čovek doktor i tačka.

Izbačeno je i nekoliko probranih statističkih podataka za ljubitelje matematike koji bi trebalo da nedvosmisleno ukažu da se epidemija pojavljuje tamo gde „obuhvatvakcinacije“ padne. No, da li je baš sve tako prosto i nedvosmisleno?

„Prema izveštaju Nacionalne zdravstvene federacije iz 1969., utvrđeno je da su vakcinisani ljudi bili izloženi 14 puta većoj verovatnoći za dobijanje bolesti od nevakcinisanih-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Prenošenje malih boginja jasno je dokumentovano među vakcinisanim osobama. Pri velikim epidemijama , 95% slučajeva bilo je vakcinisano“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Zbog nekog razloga , od kada je 1963.otpočela vakcinacija protiv malih boginja , adolescenti i mlade odrasle osobe češće dobijaju male boginje“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Infektivne bolesti, str.218.

Još jedna od omiljenih teza protivnika slobode izbora po pitanju vakcinacije je ta da morbila više nema zahvaljujući vakcinaciji, te da lekari nisu godinama videli male boginje ( što bi trebalo da sugeriše da ih i nema). Međutim, ono što vakcinacija zapravo čini je izmena kliničke slike koja postaje netipična (obzirom da virus ulazi na arteficijalan način u organizam, „varajući“ imune ćelije na koži i sluzokožama), te bolest koja se nekada jasno klinički prepoznavala, sada prolazi neprimentno ili se pogrešno dijagnostikuje kao neka druga, što svedoči i udžbenik iz Infektivnih bolesti na strani 220.: „Pre vakcinalne ere, dijagnoza morbila je bila klinička dijagnoza. Pojavom ospe, uz nalaz Koplikovog enanema, dijagnoza se lako postavljala. Danas, u vakcinisanoj sredini, dijagnoza se sme postaviti jedino na osnovu specifičnog serološkog nalaza. Podatak o vakcinaciji ne isključuje dijagnozu.“

I za kraj, jedna zabrinuta mama koja glumi javnost i zalaže se za sankcije neodgovornim roditeljima, jerbo njen intenzivan rad na osvešćivanju narodnih masa nije brz kao galopirajuća epidemija koja nam se pribižava, a koja je, kako čusmo iz njihovih usta, zahvatila i Mađarsku koja ima obaveznu vakcinaciju i visok obuhvat vakcinacije ( što bi valjda trebalo da je štiti upravo od epidemije koja joj se dešava?).

Naravno da se na javnom medijskom servisu evropske Srbije nije moglo čuti da su umrli ljudi u Rumuniji imali prateće hronične bolesti, da je umrla jedna HIV pozitivna žena, beba sa tuberkulozom i jednogodišnje neuhranjeno dete koje je imalo telesnu težinu dvomesečne bebe. Zabrinuti doktori nisu pomenuli da je obuhvat vakcinacije Roma u Srbiji oko 13 procenata. Pomoćno osoblje nije kolutalo očima na hiljade migranata nepoznatog „vakcinalnog statusa“.

Javna (medijska) kuća Srbije (ne) uspešno je obavila još jedan naručeni poslić uterivanja neposlušnih Srba u tor.

Sledi vakcinisanje.

Dr Jovana Stojković

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

ВАШЕ ПРАВО ДА НЕ ПИТАТЕ НИШТA – Пише: Др Јована Стојковић

lat.

Пише: Др Јована Стојковић

 

Већина медија са националном фреквенцијом (који нису никада пренели ниједну трибину коју је организовала Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију) кренули су у оркестрирану, једновремену хајку против невакцинисане деце и њихових родитеља. На први звук Павловљевог звонцета, медијски кербери кренули су у убеђивање да је пад обухвата вакцинације довео до епидемије малих богиња у Румунији. Од најављивача, преко водитељке, до забринуте маме која глуми јавност,  камермана и спремачице, говором тела и мимиком одашиљана је забринутост у етар, али и прекор „антивакциналном покрету“ који се, какве дрскости, бори за уставно и природноправо на неповредивост физичког интегритета (о психичком је тешко говорити са таквим медијима). Већина ових људи које окупациони медији срамно представљају као примитивну секту, већ је принела по једно дете на олтар  разним „обухватима“ и „колективним имунитетима“, но болећивог сажаљења и одговорности за њихову децу нема ниоткуда.

Иако је невербална комуникација помоћног особља била кључна, прокоментарисаћемо селективне и сугестивне изјаве стручног особља. Докторка епидемиолог је инсистирала на могућим смртним случајевима и упали плућа као могућој опасној компликацији, прећуткујући да су морбили болест са добром прогнозом (пре увођења вакцинације 1955., у Америци је смртност била 0,03 на 100 000 случајева)  и да се евентуалне упале плућа ефикасно лече антибиотицима, као и да се тежи облици јављају код популације са оштећеним целуларним имунитетом, док чак и болесници са дефицитом хуморалног имунитета (антитела) пребољевају морбиле без већих проблема. Интересантно је да се успешност вакцинације од морбила мери управо антителима, која, као што се види из претходног, нису кључна за успешно преболевање ове болести. Такође, докторка се осврнула на некрунисаног краља „антивакциналног покрета“ Ендрју Вејкфилда коме је „одузета лиценца, јер је лажирао податке у студији“, опет прећуткујући да је његовом сараднику у раду проф.др  Џон Вокер Смиту враћена лиценца  још 2012. године, док је Векфилд актуелно у судском процесу за клевету против British Medical Journal.

Нико није поменуо да је виши научник америчког Центра за контролу болести Вилијам Томпсон 2014.године објавио на сајту адвокатске фирме Morgan Verkamp LLC  изјаву у којој признаје да су он и његови сарадници изоставили статистички значајне информације у научном раду који је објављен 2004.године у часопису Pediatrics, a који говоре да су афро-амерички мушкарци који приме ММР вакцину пре 36 месеци старости били под ризиком за добијање аутизма.

Није поменут ни главни истраживач који је за ЦДЦ радио 21 од 24 студије о безбедности ММР вакцине, Пол Торсен, ни Интерполова потерница расписана за њим због  превара, што би све, истине ради, докторка морала да зна, али и да изнесе у јавност коју жели да информише и едукује. Овако можемо закључити да је помињање Вејкфилда  само начин да се “антивакцинаши“, а заправо људи који захтевају слободу избора при инвазивној медицинској интервенцији , представе као нерационални следбеници харизматичног преваранта који више воле њега него сопствену децу.

Чули смо и милион пута експлоатисану фразу да је „доказано да вакцине не изазивају аутизам“, иако, и то само условно, није доказано да изазивају аутизам, те се у овој игри речи  (не)свесно губи велики део истине.  Мучно је и помињати причу о живи и туњевини и дилетантски закључак да је исто прогутати нешто и убризгти га у тело ( иначе је општепознато да се бебе од неколико месеци свакодневно наједају туњевине из конзерве).

Други стручни члан РТС-ове представе био је става да је испод сваког научног нивоа освртати се на „антивакцинашке“ аргументе, доказујући да је сваки здраворазумски и људски ниво њему стран. Он је човек доктор и тачка.

Избачено је и неколико пробраних статистичких података за љубитеље математике који би требало да недвосмислено укажу да се епидемија појављује тамо где „обухватвакцинације“ падне. Но, да ли је баш све тако просто и недвосмислено?

„Према извештају Националне здравствене федерације из 1969., утврђено је да су вакцинисани људи били изложени 14 пута већој вероватноћи за добијање болести од невакцинисаних-„20thImmunisatio Conference Proceedings, MAY 6-9, 1985., p.21

„Преношење малих богиња јасно је документовано међу вакцинисаним особама. При великим епидемијама , 95% случајева било је вакцинисано“-FDA Workshop to Review Warnings, September 18 1992., p.27

„Због неког разлога , од када је 1963.отпочела вакцинација против малих богиња , адолесценти и младе одрасле особе чешће добијају мале богиње“.- Infectious Diseases, January 1982, p.21

„Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава  поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Инфективне болести, стр.218.

Још једна од омиљених теза противника слободе избора по питању вакцинације је та да морбила више нема захваљујући вакцинацији, те да лекари нису годинама видели  мале богиње ( што би требало да сугерише да их и нема).  Међутим, оно што вакцинација заправо чини је измена клиничке слике која постаје нетипична (обзиром да вирус улази на артефицијалан начин у организам, „варајући“ имуне ћелије на кожи и слузокожама), те болест која се некада јасно клинички препознавала, сада пролази неприментно или се погрешно дијагностикује као нека друга, што сведочи и уџбеник из Инфективних болести на страни 220.: „Пре вакциналне ере, дијагноза морбила је била клиничка дијагноза. Појавом оспе, уз налаз Копликовог енанема, дијагноза се лако постављала. Данас, у вакцинисаној средини, дијагноза се сме поставити једино на основу специфичног серолошког налаза. Податак о вакцинацији не искључује дијагнозу.“

 

И за крај, једна забринута мама која глуми јавност и залаже се  за санкције неодговорним родитељима, јербо њен интензиван рад на освешћивању народних маса није брз као галопирајућа епидемија која нам се прибижава, а која је, како чусмо из њихових уста, захватила и Мађарску која има обавезну вакцинацију и висок обухват вакцинације ( што би ваљда требало да је штити управо од епидемије која јој се дешава?).

Наравно да се на јавном медијском сервису европске Србије није могло  чути да су умрли људи у Румунији имали пратеће хроничне болести, да је умрла једна ХИВ позитивна жена, беба са туберкулозом и једногодишње неухрањено дете које је имало телесну тежину двомесечне бебе. Забринути доктори нису  поменули да је обухват вакцинације Рома у Србији око 13 процената. Помоћно особље није колутало очима на хиљаде миграната непознатог „вакциналног статуса“.

Јавна (медијска) кућа Србије (не) успешно је обавила још један наручени послић утеривања непослушних Срба у тор.

Следи вакцинисање.

 

Др Јована Стојковић

 

 

 

Подели овај чланак са другима:

 


  • 0

Dr Lidija Gajski – Ima li granice lažima i cenzuri u medijima?!

Category : Dešavanja

Dr Lidija Gajski,
Reagovanje: 

 

Gde je granica lažima i cenzuri u medijima?

 

Prenosimo pismo dr Lidije Gajski kao reakciju na članak hrvatskog lista “Slobodna Dalmacija” objavljenom 27. februara 2017.

Naslov članka glasio je: Trubiti protiv cjepiva vrlo je profitabilno: ​strah raste, roditelji su zbunjeni, a netko zgrće velike novce; Dr. Richter: Mi znamo tko financira antivakcinalnu kampanju! .

Ovaj intervju dr Darka Richtera pod sličnim naslovom preneli su hrvatski portali “Jutarnji list”: DARKO RICHTER – CIJEPIO SAM I SEBE I SVU SVOJU DJECU, NETKO NA ŠIRENJU STRAHA ZGRĆE VELIKE NOVCE!”;  “Net.hr”: “TKO ZGRĆE LOVU NA KAMPANJI PROTIV CIJEPLJENJA? ‘Masno zarađuju na strahu, putuje se od Belgije do Jamajke…” kao i domaći portal B92 “Zna se ko profitira od trubljenja o opasnosti vakcina” , koji su istoga dana preneli taj članak u nešto skraćenom obliku.

U zahtevu za objavljivanjem svoje reakcije na spomenute članke, dr Gajski se poziva na čl. 40. Zakona o medijima RH koji garantuje pravo na ispravak u slučaju netačnih i nepotpunih informacija, kao i povređenih prava i interesa – njenih ličnih, kao i prava i interesa roditelja, članova Građanske inicijative „Cijepljenje – pravo izbora“. Podsećamo da i Ustav RH u čl. 38. koji se bavi slobodom govora, jamči pravo na ispravak svakome kome je javnom vešću povređeno Ustavom i zakonom utvrđeno pravo.

Slobodna Dalmacija, Jutarnji list, Net.hr i B92 dali su javni prostor osobi koja je izgovorila niz laži i uvreda na račun ljudi koji se zalažu za preispitivanje obaveznog cepljenja i istovremeno drugoj strani onemogućili da na njih reaguje. Pokazali su da deluju suprotno zakonu, ali i suprotno novinarskoj etici i onome što bi trebalo biti njihova društvena uloga i odgovornost.

U nastavku je pismo dr Lidije Gajski u integralnoj verziji na hrvatskom jeziku.

 

 

 

Ispravak članka

Članak na koji se referiram napisan je u formi intervjua s pedijatrom prim. dr. Darkom Richterom. Dr. Richter je gorljivi zagovornik cijepljenja. U članku izjavljuje da bi, uz postojećih deset bolesti u Kalendaru, cijepio i protiv dodatne tri, a možda i još bolesti, a vakcinirao bi i trudnice.

Neću ovom prigodom komentirati zastrašivanje epidemijama zaraznih bolesti i umanjivanje nuspojava cjepiva (dezinformacije promotora vakcina uskoro će se naći u posebnom filmu). Osvrnut ću se na Richterovo poimanje i odnos prema „drugoj strani“, koju naziva „antivakcinalistima“. Riječ je o kvalifikaciji koja predstavlja pojednostavljenje, krivu interpretaciju i zlouporabu onoga za što se zalažu informirani roditelji i odgovorni znanstvenici i liječnici širom svijeta. A to je preispitivanje cjepiva, naročito u pitanju sigurnosti, odnosno težnja za njihovom boljom kvalitetom. Premda polaze od svojih vlastitih loših iskustava, kao i od znanstvenih nalaza o škodljivosti vakcina, roditelji i drukčije misleći stručnjaci ne uspijevaju senzibilizirati pedijatre i institucije nadležne za cijepljenje. U nedostatku komunikacije kao svoj primarni cilj postavljaju ukidanje zakonske obveze cijepljenja.

Sa službenih adresa molbe i zahtjevi druge strane ne samo da se ignoriraju, već se one koji misle drukčije proglašava neobaviještenima, nekompetentnima, iracionalnima i neodgovornima. D. Richter vrlo dobro oslikava takvu poziciju; neistomišljenike optužuje da „tako intenzivno prate internet, ali se tako teško snalaze u ozbiljnim sadržajima na engleskom jeziku“, „smišljaju gluposti“ i uvode „modu“ pronalaženja nuspojava uz svako novo cjepivo. Naročito se  obrušava na liječnike, kao „pripametne glasnogovornike antivakcinalnih stajališta.“ Kako nije teško zaključiti da ovo ide poglavito na moj račun, morat ću po ne-znam-koji-put ponoviti da nikad nisam izjavila da sam protiv cijepljenja. Od početka se zalažem za to da se cjepiva na objektivan način istraže i da se onda dogovori koja su nam potrebna, a koja nisu. S ciljem da se izbjegnu štetne posljedice za obitelji i zajednicu. 

Međutim, prema dr. Richteru liječnici-antivakcinalisti imaju još neki, „samo njima znani interes“ u antivakcinalnoj kampanji. I on ga je, premda oni „misle da nitko ne zna koji su njihovi (goli) interesi“ ipak prozreo – riječ je, naravno, o novcu. Odakle? Iz „tzv. otvorenih društva koja su, unatoč imenu, prilično netransparentnih namjera“.

Oprostite mi, ali ne sjećam se kad sam zadnji put čula ovakvu bedastoću. Molila bih novinare i urednike da ovakve neprovjerene i apsurdne izjave („netko zgrće velike novce“) koje nanose štetu ugledu poštenih ljudi, barem ne stavljaju u naslove. A kolegu Richtera bih molila da se suzdrži od iznošenja u javni prostor besmislica bez ikakvog utemeljenja i logike. Ili neka odmah dostavi dokaze o financijskoj vezi između Sorosa i mene, odnosno Sorosa i tzv. antivakcinalnog pokreta. Pa da se točno vidi koliko nam je podebljao novčanike i priskrbio putovanja „od Jamajke do Belgije“. O Jamajci većina nas može samo sanjati, a novac za jednu zrakoplovnu kartu do Bruxellesa skupili smo iz vlastitih džepova.

Izgleda da su u svijetu i svjetonazoru dr. Richtera nemogući i neshvatljivi motivi i djelovanja izvan materijalnih kategorija. Na sreću, postoji i drugačiji svijet i svjetonazor u kojem ljude ne pokreće novac, već istinoljublje, dobročinstvo i suosjećanje. Nastave li vodeći stručnjaci za cijepljenje i dalje živjeti u ovom prvom svijetu, potpuno će izgubiti već ozbiljno narušeno povjerenje ljudi i sustav cijepljenja će se raspasti. Pri tom za moguće žrtve neće biti krivi „antivakcinalisti“, već rigidni zagovornici cijepljenja i nosioci postojećeg  restriktivnog zakonodavstva. 

Doktoru Richteru „nije jasno da se na razini Komore ne preispita stručna odgovornost tih liječnika“. Ovim putem ga obavještavam da je njegov kolega prije nekoliko godina podnio Hrvatskoj liječničkoj komori zahtjev da me se procesuira zbog iznošenja neistina o cijepljenju i narušavanja ugleda liječničke struke (što baš pokazuje da je„trubiti protiv cjepiva vrlo profitabilno“). Nakon mog očitovanja Komora je taj zahtjev odbacila kao neosnovan.

Također mu je nejasno zašto „se antivakcinalistima, liječnicima i neliječnicima otvara tako puno prostora u državnim medijima“. Vjerujemo da bi mu posao bio jednostavniji i lakši bez tih „ometanja“. No današnji pacijent nije više neuk i neinformiran, i još važnije, razumije koliko je medicinski autoritet izgubio na vjerodostojnosti i stručnoj i društvenoj odgovornosti. Srećom, razumiju to i neki mediji, odnosno novinari. Nisam sigurna da se to može reći za članak na koji se odnosi ovo pismo. 

 

Lidija Gajski, dr. med., spec. interne medicine

 

 

Slobodna Dalmacija

http://www.slobodnadalmacija.hr/novosti/hrvatska/clanak/id/470860/trubiti-protiv-cjepiva-vrlo-je-profitabilno-strah-raste-roditelji-su-zbunjeni-a-netko-zgrce-velike-novce-dr-richter-mi-znamo-tko-financira-antivakcinalnu-kampanju.

Jutarnji list  

http://www.jutarnji.hr/life/zdravlje/cijepio-sam-i-sebe-i-svu-svoju-djecu-netko-na-sirenju-straha-zgrce-velike-novce-nas-renomirani-doktor-napao-kolege-koji-se-protive-cijepljenju/5693639/

Net.hr 

http://net.hr/danas/hrvatska/ugledni-pedijatar-o-necijepljenju-znamo-tko-financira-tu-kampanju-na-strahu-zgrcu-novac/

B92 

http: //www.b92.net/zdravlje/vesti.php?yyyy=2017&mm=02&nav_id=1235303

 

 

Priredila: Dragana Baša

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


Odaberite vaš jezik

    Translate from:

    Translate to:

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj