ТРЕЋЕ ОКО – Пише: Др Јована Стојковић

  • 0

ТРЕЋЕ ОКО – Пише: Др Јована Стојковић

Category : Članci

ТРЕЋЕ ОКО 

Пише: Др Јована Стојковић

У коментарима на емисије и текстове који говоре против присилне вакцинације грађана Србије, све чешће се појављују неиндетификовани лекари који се мелодраматично питају „како је могуће да један лекар говори да вакцине нису ефикасне?“ Овај неопростиви грех и отпадништво буди неверицу и гнев верника савремене медицине који поред иконе крсне славе држе слику Џенера и Пастера.

Ово питање-констатација  које сугерише да сви лекари верују у ефикасност вакцина, јесте заправо таутологија, јер се веровање у вакцине поставља као неопходан услов за чланство у лекарској професији, уз перфидну сугестију да је лекар-отпадник неук или неморалан.

Да се не би гађали уверењима, хранили страховима и припитомљавали уценама, навешћемо шест разлога због којих „како је могући лекар“ може да посумња у ефикасност вакцина:

 

1. Начин њиховог дејства није познат

или у најмању руку није био познат у периоду када су „истребиле“ заразне болести: .„Многе вакцине, које се већ деценијама успешно користе, припремане су БЕЗ ВЕЋЕГ или чак БЕЗ ИКАКВОГ познавања функционисања имуног система и начина на који на тај систем треба деловати да би се добио жељени имунски одговор. Деведесетих година прошлог века имунолози су се укључили у РАЗВОЈ вакцина.“ – 153.стр. Епдемиологија

 

2. Произвођачи вакцина не гарантују за њихову ефикасност 

Kao i kod svake druge vakcine, vakcinacija sa MMR-VaxPRO ne mora da obezbedi zaštitu kod svih vakcinisanih osoba.”, ММР упутство стр 4.

„Kao i prilikom primene drugih vakcina, primena vakcine Engerix B možda neće dovesti do potpune zaštite Vašeg organizma ili organizma Vašeg deteta od hepatitis B infekcije.”,  5 стр. упутство за вакцину против хепатитиса.

 

3. Нема начина да се исконтролише успешност вакцинације

јер „Према нашим законским прописима, контрола неуспеха имунизације врши се само за једну вакцину , против туберкулозе“. стр., 160 стр. Епидемиологија.

 

4. Не постоје контролисане студије

у којима се упоређивала група вакцинисаних са групом која је примала плацебо, а које су се након тога изложиле инфективном агенсу и које су показале да су се испитаници из плацебо групе разболели, а вакцинисани нису,.

 

5. Епидемије су се одувек дешавале и у високо вакцинисаним популацијама

Јапан је обавезну вакцинацију против вариоле увео 1872. године, а 20 година касније оболело је 165 774, а умрло 29 979 људи.

У Енглеској је обавезна вакцинација уведена 1867. год., за четири године 97,5% становништва је било вакцинисано. Годину дана касније избила је највећа епидемија у којој је умрло 44.840 људи.

У Енглеској и Велсу је 1894. уведена вакцинација против дифтерије, а број умрлих се у наредних 29 година повећао за 20%.

У Немачкој је 1939. уведена обавезна вакцинација против дифтерије, за годину дана број оболелих је порастао за 150.000, док је у Норвешкој, где је била необавезна вакцинација, било 50 случајева исте године.

 

6. „Нестанак“ вариоле захваљујући вакцинама

као најјачи адут лекара са атестом компромитују управо званични подаци једног од најекспониранијих срПских епидемиолога који у свом раду „REZULTATI SPROVOĐENJA IMUNIZACIJA U BEOGRADU (sa osvrtom na period 2010-2014)“ наводи да је обавезна вакцинација од вариоле у Србији започела 1836. година, али и да је број умрлих од 1896. до 1910. био 38.953, читавих шездесет година по увођењу ове ефикасне методе. Иначе, о научним сазнања о томе на који се начин вакцинацијом спречавала вариола можемо прочитати у уџбенику из Инфективних болести: „Након открића да инфекција крављим богињама штити од оболевања од великих богиња, превенција великих богиња је спровођена инокулацијом вируса крављих богиња. Током најмање сто година вирус је стално пасиран без икаквих вирусолошких контрола, које није било ни могуће радити, јер није била направљена неопходна методологија, тако да је настао вирус вакциније који се генетски разликује од вируса крављих богиња, а оба се разликују од вируса крављих богиња.“

У преводу на здрав разум, вакцинисали су вирусом за који нису могли ни да знају да постоји, јер је електронски микроскоп конструисан тек након Другог светског рата.

Али, какав је то лекар који не зна шта ће за сто година бити „откривено“?

Др Јована Стојковић

 

 

Подели овај чланак са другима:

 

Komentari

Komentari


Leave a Reply

Odaberite vaš jezik

EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj