Monthly Archives: December 2016

  • 0

ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE – Dr Jovana Stojković

ERADIKACIJA SLOBODE VOLJE | cyr.lat.

Pojedini ljudi, eksperti i deo javnosti veruje da je korist od obavezne imunizacije precenjena i da postojeći etički problemi nisu dovoljno razmotreni. Ne čini se izrazita razlika u obuhvatima koji se prikazuju u zemljama gde je imunizacija obavezna u odnosu na obuhvat u zemljama gde se imunizacija samo preporučuje. U toku 2008. godine u regionu Veneto – Italija sa populacijom od 5 miliona stanovnika sve obavezne imunizacije su ukinute i pažljivo je praćen trend obuhvata imunizacijom. U preseku 2010. godine prikaz obuhvata za decu rođenu 2008. (prva generacija kada imunizacija nije obavezna) došlo je do vrlo blagog pada obuhvata svih vakcinacija koje su bile obavezne.

Predrag Kon, REZULTATI SPROVOĐENjA IMUNIZACIJA U BEOGRADU

(sa osvrtom na period 2010-2014)

Dosadašnja borba za neobaveznu vakcinaciju mi govori da neće trebati dugo provakcinaškim botovima da se sjate na poslednje tekstove o prisilnoj vakcinaciji kao muve na određenu organsku supstancu. Iskoristiću ovo vreme inkubacije (dok se prokonsultuju sa svojim stručnim nalogodavcima odakle da zapljunu) pre nego se virus mržnje i pozivanja na linč raširi po internetu, da razmotrimo (razmontiramo) još jednu tezu po kojoj je „zajednica ugrožena“ ukoliko se ispoštuje Ustav, konvencije o ljudskim pravima i medicinska etika.

Zaista, greota bi bilo da takvi intelektalni i moralni ekskluzivisti zaginu od boginja, zauški ili difterije. Zbog toga moraju svoj pravedni gnev iskazivati prema neobrazovanim, glupim i ružnim „antivakcinašima“ koji traže tamo neka svoja prava. Kakva, bre, prava kada oni znaju da je vakcinacija iskorenila mnoge opasne bolesti koje će da se vrate ako se mi ludaci ne vakcinišemo?! Kakva prava kada u svim knjigama iz medicine piše da je vakcinacija najveće dostignuće čovečanstva (koje se mora silom sprovoditi, jer je čovečanstvo glupo da bi to uvidelo)? I zaista to misle i zaista to piše…

Ali, paranoik ne bi bio paranoik kada ne bi čitao između redova pobedonosnih hvalospeva i grafikona, kada ne bi postavljao tako nesuvisla pitanja, kao na primer, koje su se sve to strašne bolesti iskorenile vakcinacijom?

Sve te strašne bolesti su – variola vera. Poslednji slučaj zabeležen je u Somaliji 1977.godine, a 1980. SZO je objavila eradikaciju ove bolesti. I tačka. Sledeće pitanje bi bilo, a koje su uopšte te strašne bolesti sa visokom smrtnošću koje su bile/ bi mogle biti pretnja po zdravlje i život čovečanstva? Odgovor je: kuga, kolera, tifus, variola, antraks, lepra. Na variolu ćemo se vratiti kasnije, a sada da razmotrimo koliku su ulogu imale vakcine na iskorenjivanje ostalih bolesti.

Kuga

Kuga jedna od najsmrtonosnijih bolesti u istoriji čovečanstva. Epidemije 543. godine i 1346. godine ubile su trećinu stanovništva Evrope i Bliskog istoka, a 1885. u Kini i Indiji umrlo je 12 miliona ljudi. Nema efikasne vakcine, inaktivisana vakcina izbačena je iz upotrebe i nikada nije masovno korišćena.

Kolera

Kolera, teška smrtonosna bolest za 50% obolelih. Pandemija se dogodila u 19.veku i zahvatila sve kontinente. U Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu 150 000 srpskih vojnika je umrlo od kolere. Poslednja epidemija u Rusiji 1922. Nikada nije bilo masovnog vakcinisanja. Postoji komercijalna vakcina od koje vakcinalni imunitet traje 2-5 meseci uz ograničeni efekat, neefikasna je u epidemijama, jer se do trenutka otkrivanja bolesti bolest već raširi.

Antraks

Antraks je teško oboljenje koje u nelečenoj kožnoj formi ima smrtnost od 20 %, crevnoj formi 50%, a antraksni meningitis retko ko preživi. Epidemije 1491.god. p.n.e. i u Evropi u 17.veku. Bacil antraksa rasprostranjen je širom sveta. Antraksnu vakcinu primaju eventualno samo vojnici i industrijski radnici. Nikada nije bilo masovne vakcinacije.

Tifus

Tifus, u Rusiji u periodu od 1918. do 1922. usmrtio 3 miliona ljudi, dok je 2 miliona Indijanaca umrlo od njega. U Prvom svetskom ratu 150 000 srpskih vojnika je umrlo od tifusa. Generalno, njegova smrtnost iznosila je 20%. Rikecije, izazivači tifusa, rasprostranjeni su po celom svetu, a nove vrste se permanentno identifikuju. Epidemija više nema, iako vakcina nikada nije ušla u široku primenu.

Lepra

Lepra, hronična infektivna bolest od koje je obolelo 12 miliona ljudi u svetu. Nikada nije bilo vakcine.

Da li su ovo te strašne bolesti na koje se dežurni nozofobi pozivaju? Naravno da ne. Pažljivijom analizom, u stanju pribrane svesti ako uspete da izbegnete egzistencijalne strahove kojima vas zasipaju stručnjaci, botovi i masovni mediji, uočićete da su te strašne bolesti upravo one protiv kojih se (pro)daju vakcine. Tako vam, oživaljavajući arhetipske uspomene na kugu, koleru, tifus i lepru, (pro)daju vakcine protiv malih boginja, zaušaka, difterije, magarećeg kašlja, crvenke i tetanusa.

Da se ne bi pravili pametni, pogledajmo šta o ovim bolestima kažu najpozvaniji stručnjaci – infektolozi u udžbeniku iz infektivnih bolesti iz kojih uče budući lekari, koji će vam u bliskoj budućnosti oduzimati decu (ako je verovati porukama službenika ministarstva zdravlja, zaštitnika građana i pojedinih cenjenih stručnjaka).

Da se ne bi pravili glupi, prokomentarisaćemo neke od tih navoda.

Difterija

Opisi difterije idu od “blage angine do maligne difterije”, što znači da može biti asimptomatska, ali i smrtonosna, u zavisnosti od mnogih faktora. Obzirom da je bakterijska bolest, u antibiotskoj eri dostupna je lečenju antibioticima. Navodi se da se smanjeno oboljevanje javlja nakon Drugog svetskog rata i taj uspeh se zvanično pripisuje vakcinaciji. Međutim, nakon rata promenili su se i mnogi „drugi faktori“. Na primer, ljudi su imali hranu, čistu vodu, grejanje, bolje higijenske uslove i dostupnu zdravstvenu zaštitu, što je moglo dovesti do smanjenog oboljevanja i do lakšeg oblika bolesti koja u tom slučaju može biti i bez simptoma, ali i u vidu blage angine koja može ličiti na ostale oblike angina zbog kojih dobijete antibiotike i bolest prođe, a da se ne verifikuje mikrobiološki koji je uzročnik (da li vam lekar kod grlobolje svaki put uzima bris i uzgaja ga na Leflerovoj podlozi ili vam odmah prepiše antibiotike?). Ono što se jeste dogodilo je smanjen broj težih oblika koji su se mogli klinički prepoznati, a da li je to posledica vakcinacije ili drugih faktora nije naučno dokazano, što ne smeta većini stručnjaka da tvrde ovo prvo.

Pertuzis (magareći kašalj)

Za pertuzis (magareći kašalj) se tvrdi da „se uvođenjem obavezne vakcinacije morbiditet (oboljevanje) dece od 1. do 5. godine smanjio, ali je zapažen porast incidence kod dece mlađe od jedne godine i kod odraslih kod kojih je iščezao vakcinalni imunitet“. Međutim, nailazimo dalje na tvrdnju da se najteže forme javljaju upravo kod odojčadi (deca do godinu dana), kada se usled apnoične krize može javiti i smrt (na koje se suzno pozivaju kada vam objašnjavaju da ste monstrum , jer odbijate vakcinaciju, ali im zato istom povećavaju incidenciju oboljevanja i šansu za smrt). Usput, obratite pažnju na iščezavanje vakcinalnog imuniteta, za koji vam, kada ga pomenete, skaču za vrat.

Male boginje

Male boginje, najčešće rešeto kojim se plaše mečke, i čije je pojavljivanje glavni dokaz da su nevakcinsani krivi za “strašne bolesti koje nam se vraćaju”. Međutim, profesori infektologije nam daju i drugačije objašnjenje: „Molekularno- epidemiološim istraživanjem ustanovljeno je da postoji više serotipova virusa morbila čime se delimično objašnjava ponovno oboljevanje kao i javljanje manjih epidemija u vakcinisanim populacijama“. Znači “zaštićen” si od jednog, ali ima i treći i peti… Ipak, za porast obolelih su krivi nevakcinisani od tog jednog. Interesantno je da, kako vidimo, vakcinisani mogu da imaju i “ponovno oboljevanje” koje se nije dešavalo kada se bolest prirodno preboljevala. Da li su male boginje nešto čega se treba plašiti kao kuge? “Nekomplikovane male boginje imaju dobru prognozu. Prognoza je loša kod neuhranjene dece u prvoj godini života, kod starijih ljudi i kod svih za koje se zna da imaju nedovoljan ćelijski imunitet.” Vidimo da dramatične brojke o „stotinama hiljada dece koja umiru od malih boginja“, jesu upravo deca „trećeg sveta“ koja nemaju šta da jedu i piju, te samim tim ulaze u ovu kategoriju neuhranjenih i hipovitaminoznih, ali kojima belosvetski filantropi rado daruju vakcine, ćutke prelazeći preko činjenice da je „pronalaskom antibiotika u velikoj meri smanjena smrtnost dece najmlađeg uzrasta koja su često imala bakterijske pneumonije“. Da upravo vakcina može dovesti do infekcije možemo videti u sledećem citatu: „Poseban oblik morbila su atipični morbili, bolest koja se javljala kod osoba koje su inficirane divljim virusom morbila nakon vakcinacije mrtvom vakcinom, što pripada istoriji, jer je mrtva vakcina izbačena iz upotrebe“. Šteta samo što je ta „istorija“ nekome bila i sadašnjost i budućnost.

Rubela ili Crvenka

Rubela ili crvenka je bolest koja „češće protiče asimptomatski, nego ispoljenom kliničkom slikom… oporavak je brz i potpun, ne javljaju se sekundarne bakterijske superinfekcije.“, „komplikacije su retke, posebno kod male dece … terapija nije potrebna“. Ali prevencija je potrebna! I to zbog prevencije kongenitalne rubele, kako trudnica koja nije preležala bolest ne bi došla u kontakt sa virusom rubele koji može da ošteti plod.

Elementarna logika govori da kada buduću trudnicu ne bi sprečavali vakcinacijom da preleži ovaj benigni virus u detinjstvu, ne bi ni došla u situaciju da u trudnoći bude zaražena, a to joj direktno preti ukoliko ima sveže vakcinisano starije dete, što priznaju i proizvođači vakcine (kod većine osetljivih osoba, 7 do 28 dana posle vakcinacije zabeleženo je izlučivanje malih količina živog atenuisanog virusa rubele iz nosa ili grla), uz naravno otrcanu frazu da „nije dokazano“ da je taj virus izazvao infekciju kod drugih osoba, jer da je „dokazano“ morali bi da povuku vakcinu i izgube grdne pare.

Zauške

Zauške, opaka bolest kod koje se „posle sedam dana povlače svi znaci bolesti“, a terapija su tople obloge i mirovanje. Od komplikacija se javlja serozni meningitis kod koga se „posle sedam do deset dana znaci i simptomi meningitisa povlače, dok su komplikacije od ovog meningitisa retke“, dok je ,,encefalitis retka, ali teška komplikacija” kod koje je „oporavak obično kompletan“. Vakcinacija se obično nameće pod vidom brige od komplikacija tipa orhitisa koji može dovesti do steriliteta muškaraca. Pogledajmo kod koga se i u kolikoj meri ova komplikacija dešava: „Orhitis se javlja kod bolesnika posle puberteta u 20-40% slučajeva… kao posledica ove infekcije može se javiti sterilitet kod muškaraca, mada se to retko dešava čak i kod bilateralnih orhitisa“. Ajmo opet zdrava pamet – mi sprečavamo sterilitet koji se retko dešava i to kod muškaraca posle puberteta tako što vakcinišemo celo čovečanstvo i sprečavamo i te dotične muškarce da prirodno prebole bolest u detinjstvu koja traje sedam dana, time ih izlažući riziku da joj budu izloženi upravo u godinama kada postoji veća mogućnost komplikacija i steriliteta.

Tetanus

Tetanus je teška bolest koja kod generalizovanog oblika ima smrtnost 50%, a kod genitalnog i neonatalnog 80-90% (ovaj poslednji se inače pojavljivao u vremenu kada je pupčana vrpca presecana srpom i drugim baštenskim oruđem). Primoravanje na vakcinaciju protiv tetanusa (a vidimo da su pozivi i pretnje krenuli i u Srbiji) je apsolutno besmisleno obzirom da se ova bolest ne prenosi sa čoveka na čoveka. Interesantno je da i posle prirodno preležane bolesti nema trajnog imuniteta (možete oboleti opet), ali je veštački vakcinalni imunitet navodno ono što je smanjilo oboljevanje (šta zna priroda šta je imunitet). ‘Ajd i da poverujemo da ne mogu da spavaju od sekiracije da li ćemo mi umreti od tetanusa, ali kako se ne sekiraju za botulizam čija smrtnost ide i do 45% i gasnu gangrenu čija je smrtnost 40-80%, a spore im se isto nalaze u zemljištu i aktiviraju se u rani pod anaerobnim uslovima baš kao i tetanus, a protiv kojih se ne vakcinišemo? Koliki je morbiditet i mortalitet ovih bolesti bez vakcinisanja?

Hemofilus influence B

Hemofilus influence B je jedan od izazivača meningitisa kod dece i njegova smrtnost je 5 %. Ipak „savremena terapija (antibiotska), mere reanimacije i nadzora u jedinicama intenzivne nege dovele su do značajnog pada smrtnosti i sekvela meningitisa.“, ali ako odbijete vakcinu optužiće vas da će vam dete zbog nebrige dobiti meningitis. Ono što vam neće reći je da su meningokokni i pneumokokni meningitis takođe među najčešćim izazivačima, da je smrtnost od pneumokoknog meningitisa 40%, ali da nema obaveznih vakcina protiv istih, kao ni protiv meningitisa koje izaziva ešerihija koli, a koji u dve trećine najmlađih izaziva sepsu. Vidimo da katastrofiziranje nedostaje za bolesti koje nisu u redovnom kalendaru imunizacije.

Hepatitis B

Hepatitis B inače poznata dečja bolest koja se dobija seksualnim kontaktom i putem zaražene igle „prevenira“ se čim dete izađe iz majčine utrobe (valjda iz straha da se kasnije ne pokvari i uhvati lakih žena i droge). Logika je da treba vakcinisati svu decu na svetu, jer se može virus preneti sa majke na dete (pod uslovom da ga majka ima). Vredne seljanke sa pijace bi, da se bave ovom problematikom, se zapitale zašto ne testiraju majke na prisustvo virusa pre porođaja. To pitanje ostaje bez ikakvog komentara iako se na hepatitis B testira svaki dobrovoljni davalac krvi. Ako je dete zdravo, vakcina mu ne treba, a ako je inficirano pitanje je koliko će mu vakcina pomoći, jer u uputstvu za ovu vakcinu proizvođač kaže: “Usled dugog perioda inkubacije hepatitis B virusa, postoji mogućnost, da u vreme imunizacije, bude prisutna još neprepoznata infekcija. U navedenim slučajevima može se desiti da primena vakcine ne dovede do sprečavanja hepatitis B infekcije.“ Za čije baba zdravlje se ovo onda daje svakom novorođenčetu?

I za kraj, ponos i dika svih pobornika prisilne vakcinacije – variola vera!

Stariji se sećaju masovne vakcinacije u nekadašnjoj Jugoslaviji kada je za desetak dana pelcovano celo stanovništvo, što je između ostalog, imalo za cilj navikavanje na prisilu i odvikavanje od slobodne volje. Obzirom da se bolest ne prenosi za vreme inkubacije i da su bolesnici infektivni po izbijanju vezikula i prskanju istih, dovoljno je bilo da se oboleli zadrži u karantinu dok promene na koži ne prođu. Da li je ova bolest spontano izbila, a spasioci spontano imali odgovarajuću vakcinu? Manipulacije variolom verom kao biološkim oružjem traju vekovima. Tako u knjizi „Bioterorizam“ doktorke Elizabete Ristanović sa VMA možemo pročitati da je još u prvom veku p.n.e. Julije Cezar u napadu na Galiju namerno izazvao epidemiju variole, kao i o unošenju variole na prostor Severne Amerike sa ciljem uništenja domorodaca (dok na primer druga doktorka koja je pisala o ovoj bolesti u udžbeniku medicinskog fakulteta navodi da je „variola u neprokuženim sredinama napravila pomor, kao naprimer među Indijancima Novog sveta“). 1947. godine je napravljeno postrojenje pored Zagarska koje je proizvodilo virusno biološko oružje, između ostalog i variolu. Ovamo se proizvodi, a onamo eradicira, interesantno…

Da li postoji opasnost da nam se ova opaka bolest vrati? Da vidimo šta kažu stručnjaci, Infektivne bolesti, strana 228. (moja malenkost-zagrade): “ … Nije poštovan dogovor da se laboratorijski sojevi virusa variole unište. Sumnja se da virus nije sačuvan samo u dve laboratorije koje je odredila SZO (dobre čike), tj. da se nalazi u rukama koje bi ga mogle iskoristiti kao biološko oružje (loše čike koje su otele virus dobrim čikama). U cilju prevencije katastrofe koja bi mogla nastati, CDC (dobre čike) je napravio detaljan plan koji redovno dorađuje (šta mislite da li je vakcinacija deo plana)… Sa tim ciljem odmrznuta je vakcina koja je čuvana na -20 stepeni od sedamdesetih godina i utvrđeno je da nije izgubila ništa od svoje imunogenosti. Amerikanci tvrde da imaju dovoljno za svoje stanovništvo a da bi za pripremu nove vakcine trebalo da prođu godina do dve.“

Toliko o „vraćanju“ i o „ugrožavanju“, a i o „strašnim bolestima“. A kad smo kod (ne)poštovanja ljudskih prava, evo predlažemo da se zabrani predbračni , a naročito homoseksualni seks, jer doprinose epidemiji polnoprenosivih bolesti. Predlažemo i zabranu abortusa, jer je stanovništvo pred izumiranjem. Ko je izustio da kaže da je to nacizam i fašizam, neka se raspita da li su u nacističkim logorima čuvali predbračnu nevinost i podsticali rađanje ili ljude podvrgavali medicinskim tretmanima protiv svoje volje. Ne zaboravimo da je i tamo bilo sve po zakonu.

Dr Jovana Stojković

 

Dr Jovana Stojković

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ – Др Јована Стојковић

ЕРАДИКАЦИЈА СЛОБОДЕ ВОЉЕ | lat.cyr.

Поједини људи, експерти и део јавности верује да је корист од обавезне имунизације прецењена и да постојећи етички проблеми нису довољно размотрени. Не чини се изразита разлика у обухватима који се приказују у земљама где је имунизација обавезна у односу на обухват у земљама где се имунизација само препоручује. У току 2008. године у региону Венето – Италија са популацијом од 5 милиона становника све обавезне имунизације су укинуте и пажљиво је праћен тренд обухвата имунизацијом. У пресеку 2010. године приказ обухвата за децу рођену 2008. (прва генерација када имунизација није обавезна) дошло је до врло благог пада обухвата свих вакцинација које су биле обавезне.

Предраг Кон, РЕЗУЛТАТИ СПРОВОЂЕЊА ИМУНИЗАЦИЈА У БЕОГРАДУ

(са освртом на период 2010-2014)

Досадашња борба за необавезну вакцинацију ми говори да неће требати дуго провакцинашким ботовима  да се сјате на последње текстове о присилној вакцинацији као муве на одређену органску супстанцу. Искористићу ово време инкубације (док се проконсултују са својим стручним налогодавцима одакле да запљуну) пре него се вирус мржње и позивања на линч рашири по интернету, да размотримо (размонтирамо)  још једну тезу по којој је „заједница угрожена“ уколико се испоштује Устав, конвенције о људским правима и медицинска етика.

Заиста, греота би било да такви интелектални и морални ексклузивисти загину од богиња, заушки или дифтерије. Због тога морају свој праведни гнев исказивати према необразованим, глупим и ружним „антивакцинашима“ који траже тамо нека своја права. Каква, бре, права када они знају да је вакцинација искоренила многе опасне болести које ће да се врате ако се ми лудаци не вакцинишемо?! Каква права када у свим књигама из медицине пише да је вакцинација највеће достигнуће човечанства ( које се мора силом спроводити, јер је човечанство глупо да би то увидело)? И заиста то мисле и заиста то пише…

Али, параноик не би био параноик када не би читао између редова победоносних хвалоспева и графикона, када не би постављао тако несувисла питања, као на пример, које су се све то страшне болести искорениле вакцинацијом?

Све те страшне болести су – вариола вера. Последњи случај забележен је у Сомалији 1977.године, а 1980. СЗО је објавила ерадикацију ове болести. И тачка. Следеће питање би било, а које су уопште те страшне болести са високом смртношћу које су биле/ би могле бити  претња по здравље и живот човечанства? Одговор је: куга, колера, тифус, вариола, антракс, лепра. На вариолу ћемо се вратити касније, а сада да размотримо колику су улогу имале вакцине на искорењивање осталих болести.

Куга

Куга једна од најсмртоноснијих болести у историји човечанства. Епидемије 543. године и 1346. године убиле су трећину становништва Европе и Блиског истока, а 1885. у Кини и Индији умрло је 12 милиона људи. Нема  ефикасне вакцине, инактивисана вакцина избачена је из употребе и никада није масовно коришћена.

Колера

Колера, тешка смртоносна болест за 50% оболелих. Пандемија се догодила у 19.веку и захватила све континенте. У Балканским ратовима и Првом светском рату 150 000 српских војника је умрло од колере. Последња епидемија у Русији 1922. Никада није било масовног вакцинисања. Постоји комерцијална вакцина од које вакцинални имунитет траје 2-5 месеци уз ограничени ефекат, неефикасна је у епидемијама, јер се до тренутка откривања болести болест већ рашири.

Антракс

Антракс је тешко обољење које у нелеченој кожној форми има смртност од 20 %, цревној форми 50%, а антраксни менингитис ретко ко преживи. Епидемије 1491.год. п.н.е. и у Европи у 17.веку. Бацил антракса распрострањен је широм света. Антраксну вакцину  примају евентуално само војници и индустријски радници. Никада није било масовне вакцинације.

Тифус

Тифус, у Русији у периоду од 1918. до 1922. усмртио 3 милиона људи, док је 2 милиона Индијанаца умрло од њега. У Првом светском рату 150 000 српских војника је умрло од тифуса. Генерално, његова смртност износила је 20%. Рикеције, изазивачи тифуса, распрострањени су по целом свету, а нове врсте се перманентно идентификују. Епидемија више нема, иако вакцина никада није ушла у широку примену.

Лепра

Лепра, хронична инфективна болест од које је оболело 12 милиона људи у свету. Никада није било вакцине.

 

Да ли су ово те страшне болести на које се дежурни нозофоби позивају? Наравно да не. Пажљивијом анализом, у стању прибране свести ако успете да избегнете  егзистенцијалне страхове којима вас засипају стручњаци, ботови и масовни  медији, уочићете да су те страшне болести управо оне  против којих се (про)дају вакцине. Тако вам, оживаљавајући архетипске успомене на кугу, колеру, тифус и лепру, (про)дају вакцине против малих богиња, заушака, дифтерије, магарећег кашља, црвенке и тетануса.

Да се не би правили паметни, погледајмо шта о овим болестима кажу најпозванији стручњаци – инфектолози у уџбенику из инфективних болести из којих уче будући лекари, који ће вам у блиској будућности одузимати децу (ако је веровати порукама службеника министарства здравља, заштитника грађана и појединих цењених стручњака).

Да се не би правили глупи, прокоментарисаћемо неке од тих навода.

Дифтерија

Описи дифтерије иду од “благе ангине до малигне дифтерије”, што значи да може бити асимптоматска, али и смртоносна, у зависности од многих фактора. Обзиром да је бактеријска болест, у антибиотској ери доступна је  лечењу антибиотицима. Наводи се да се смањено обољевање јавља након Другог светског рата и тај успех се званично  приписује вакцинацији. Међутим, након рата променили су се и многи „други фактори“. На пример, људи су имали храну, чисту воду, грејање, боље хигијенске услове и доступну здравствену заштиту, што је могло довести до смањеног обољевања и до лакшег облика болести која у том случају може бити  и без симптома, али и у виду благе ангине која може личити на остале облике ангина због којих добијете антибиотике и болест прође, а да се не верификује микробиолошки који је узрочник (да ли вам лекар код грлобоље сваки пут узима брис и узгаја га на Лефлеровој подлози или вам одмах препише антибиотике?). Оно што се јесте догодило је смањен број тежих облика који су се могли клинички препознати, а да ли је то последица вакцинације или других фактора није научно доказано, што не смета већини стручњака да тврде ово прво.

Пертузис (магарећи кашаљ)

За пертузис (магарећи кашаљ) се тврди да „се увођењем обавезне вакцинације морбидитет (обољевање)  деце од 1. до 5. године смањио, али је запажен пораст инциденце код деце млађе од једне године и код одраслих код којих је ишчезао вакцинални имунитет“. Међутим, наилазимо даље на тврдњу да се најтеже форме јављају управо код одојчади (деца до годину дана), када се услед апноичне кризе може јавити и смрт (на које се сузно позивају када вам објашњавају да сте монструм , јер одбијате вакцинацију, али им зато истом повећавају инциденцију обољевања и шансу за смрт). Успут, обратите пажњу на ишчезавање вакциналног имунитета, за који вам, када га поменете, скачу за врат.

Мале богиње

Мале богиње, најчешће решето којим се плаше мечке, и чије је појављивање главни доказ да су невакцинсани криви за “страшне болести које нам се враћају”. Међутим, професори инфектологије нам дају и другачије објашњење: „Молекуларно- епидемиолошим истраживањем установљено је да постоји више серотипова вируса морбила чиме се делимично објашњава поновно обољевање као и јављање мањих епидемија у вакцинисаним популацијама“. Значи “заштићен” си од једног, али има и трећи и пети… Ипак, за пораст оболелих су криви невакцинисани од тог једног. Интересантно је да, како видимо, вакцинисани могу да имају и “поновно обољевање” које се није дешавало када се болест природно пребољевала. Да ли су мале богиње нешто чега се треба плашити као куге? “Некомпликоване мале богиње имају добру прогнозу. Прогноза је лоша код неухрањене деце у првој години живота, код старијих људи и код свих за које се зна да имају недовољан ћелијски имунитет.” Видимо да драматичне бројке о „стотинама хиљада деце која умиру од малих богиња“, јесу управо деца „трећег света“ која немају шта да једу и пију, те самим тим улазе у ову категорију неухрањених и хиповитаминозних, али којима белосветски филантропи радо дарују вакцине, ћутке прелазећи преко чињенице да је „проналаском антибиотика у великој мери смањена смртност деце најмлађег узраста која су често имала бактеријске пнеумоније“. Да управо  вакцина може довести до инфекције можемо видети у следећем цитату: „Посебан облик морбила су атипични морбили, болест која се јављала код особа које су инфициране дивљим вирусом морбила након вакцинације мртвом вакцином, што припада историји, јер је мртва вакцина избачена из употребе“. Штета само што је та „историја“ некоме била и садашњост и будућност.

Рубела или Црвенка

Рубела или црвенка је болест која „чешће протиче асимптоматски, него испољеном клиничком сликом… опоравак је брз и потпун, не јављају се секундарне бактеријске суперинфекције.“, „компликације су ретке, посебно код мале деце … терапија није потребна“. Али превенција је потребна! И то због превенције конгениталне рубеле, како трудница која није прележала болест не би дошла у контакт са вирусом рубеле који може да оштети плод.

Елементарна логика говори да када будућу трудницу не би спречавали вакцинацијом да прележи овај бенигни вирус у детињству, не би ни дошла у ситуацију да у трудноћи буде  заражена, а то јој директно прети уколико има свеже вакцинисано старије дете, што признају и произвођачи вакцине (код већине осетљивих особа, 7 до 28 дана после вакцинације забележено је излучивање малих количина живог атенуисаног вируса рубеле из носа или грла), уз наравно отрцану фразу да „није доказано“ да је тај вирус изазвао инфекцију код других особа, јер да је „доказано“ морали би да повуку вакцину и изгубе грдне паре.

Заушке

Заушке, опака болест код које се „после седам дана повлаче сви знаци болести“, а терaпија су топле облоге и мировање. Од компликација се јавља серозни менингитис код кога се „после седам до десет дана знаци и симптоми менингитиса повлаче, док су компликације од овог менингитиса ретке“, док је ,,енцефалитис ретка, али тешка компликација” код које је „опоравак обично комплетан“. Вакцинација се обично намеће под видом бриге од компликација типа орхитиса који може довести до стерилитета мушкараца. Погледајмо код кога се и у коликој мери ова компликaција дешава: „Орхитис се јавља код болесника после пубертета у 20-40% случајева… као последица ове инфекције може се јавити стерилитет код мушкараца, мада се то ретко дешава чак и код билатералних орхитиса“. Ајмо опет здрава памет – ми спречавамо стерилитет који се ретко дешава и то код мушкараца после пубертета тако што вакцинишемо цело човечaнство и спречавамо и те дотичне мушкарце да природно преболе болест у детињству  која траје седам дана, тиме их излажући ризику да јој буду изложени управо у годинама када постоји  већа могућност компликација и стерилитета.

Тетанус

Тетанус је тешка болест која код генерализованог облика има смртност 50%, а код гениталног и неонаталног 80-90% (овај последњи се иначе појављивао у времену када је пупчана врпца пресецана српом и другим баштенским оруђем). Приморавање на вакцинацију против тетануса (а видимо да су позиви и претње кренули и у Србији) је апсолутно бесмислено обзиром да се ова болест не преноси са човека на човека. Интересантно је да и после природно прележане болести нема трајног имунитета (можете оболети опет), али је вештачки вакцинални имунитет наводно оно што је смањило обољевање (шта зна природа шта је имунитет). ‘Ајд и да поверујемо да не могу да спавају од секирације да ли ћемо ми умрети од тетануса, али како се не секирају за ботулизам чија смртност иде и до 45% и гасну гангрену чија је смртност 40-80%, а споре им се исто налазе у земљишту и активирају се у рани под анаеробним условима баш као и тетанус, а против којих се не вакцинишемо? Колики је морбидитет и морталитет ових болести без вакцинисања?

Хемофилус инфлуенце Б

Хемофилус инфлуенце Б је један од изазивача менингитиса код деце и његова смртност је 5 %. Ипак „савремена терапија (антибиотска), мере реанимације и надзора у јединицама интензивне неге довеле су до значајног пада смртности и секвела менингитиса.“, али ако одбијете вакцину оптужиће вас да ће вам дете због небриге добити менингитис. Оно што вам неће рећи је да су менингококни и пнеумококни менингитис такође међу најчешћим изазивачима, да је смртност од пнеумококног менингитиса 40%, али да нема обавезних вакцина против истих, као ни против менингитиса које изазива ешерихија коли, а који у  две трећине најмлађих изазива сепсу. Видимо да катастрофизирање недостаје за болести које нису у редовном календару имунизације.

Хепатитис Б

Хепатитис Б иначе позната дечја болест која се добија сексуалним контактом и путем заражене игле „превенира“ се чим дете изађе из мајчине утробе (ваљда из страха да се касније не поквари и ухвати лаких жена и дроге). Логика је да треба вакцинисати сву децу на свету,  јер се може вирус пренети са мајке на дете (под условом да га мајка има). Вредне сељанке са пијаце би, да се баве овом проблематиком, се запитале зашто не тестирају мајке на присуство вируса пре порођаја. То питање остаје без икаквог коментара иако се на хепатитис Б тестира сваки добровољни давалац крви. Ако је дете здраво, вакцина му не треба, а ако је инфицирано питање је колико ће му вакцина помоћи, јер у упутству за ову вакцину произвођач каже: “Услед дугог периода инкубације хепатитис Б вируса, постоји могућност, да у време имунизације, буде присутна још непрепозната инфекција. У наведеним случајевима може се десити да примена вакцине не доведе до спречавања хепатитис Б инфекције.“ За чије баба здравље се ово онда даје сваком новорођенчету?

И за крај, понос и дика свих поборника присилне вакцинације – вариола вера!

Старији се сећају масовне вакцинације у некадашњој Југославији када је за десетак дана пелцовано цело становништво, што је између осталог, имало за циљ навикавање на присилу и одвикавање од слободне воље. Обзиром да се болест не преноси за време инкубације и да су болесници инфективни по избијању везикула и прскању истих, довољно је било да се оболели задржи у карантину док промене на кожи не прођу. Да ли је ова болест спонтано избила, а спасиоци спонтано имали одговарајућу вакцину? Манипулације вариолом вером као биолошким оружјем трају вековима. Тако у књизи „Биотероризам“ докторке Елизабете Ристановић са ВМА можемо прочитати да је још у првом веку п.н.е. Jулије Цезар у нападу на Галију намерно изазвао епидемију вариоле, као и о уношењу вариоле на простор Северне Америке са циљем уништења домородаца (док на пример друга докторка која је писала о овој болести у уџбенику медицинског факултета наводи да је „вариола у непрокуженим срединама направила помор, као например међу Индијанцима Новог света“). 1947. године је направљено постројење поред Загарска које је производило вирусно биолошко оружје, између осталог и вариолу. Овамо се производи, а онамо ерадицира, интересантно…

Да ли постоји опасност да нам се ова опака болест врати? Да видимо шта кажу стручњаци, Инфективне болести, страна 228. (моја маленкост-заграде): “ … Није поштован договор да се лабораторијски сојеви вируса вариоле униште. Сумња се да вирус није сачуван само у две лабораторије које је одредила СЗО (добре чике), тј. да се налази у рукама које би га могле искористити као биолошко оружје (лоше чике које су отеле вирус добрим чикама). У циљу превенције катастрофе која би могла настати, ЦДЦ  (добре чике) је направио детаљан план који редовно дорађује (шта мислите да ли је вакцинација део плана)… Са тим циљем одмрзнута је вакцина која је чувана на -20 степени од седамдесетих година и утврђено је да није изгубила ништа од своје имуногености. Американци тврде да имају довољно за своје становништво а да би за припрему нове вакцине требало да прођу година до две.“

Толико о „враћању“ и о „угрожавању“, а и о „страшним болестима“. А кад смо код (не)поштовања људских права, ево предлажемо да се забрани предбрачни , а нарочито хомосексуални секс, јер доприносе епидемији полнопреносивих болести. Предлажемо и забрану абортуса, јер је становништво пред изумирањем. Ко је изустио да каже да је то нацизам и фашизам, нека се распита да ли су у нацистичким логорима чували предбрачну невиност и подстицали рађање или људе подвргавали медицинским третманима против своје воље. Не заборавимо да је и тамо било све по закону.

Др Јована Стојковић

 

Др Јована Стојковић

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Др Срећко Сладољев, имунолог – “Вакцинација иглом је мобинг имуног система” – ВИДЕО

(На хрватском језику, по жељи др Сладољева, његово обраћање преносимо на ћириличном писму)

“Трибина је подршка савјесним и свјесним родитељима који су прозрели ризике цијепљења и због тога му се противе. Покрети родитеља против цијепљења ничу и шире се свијетом, али упоредо јачају и мјере присиле. Од обичног наговарања преко пријетњи и казни до идеје да им се онемогући кориштење банкомата, дакле располагање властитим новцем. Занимљиво је то што „крокодилска“брига за нечије здравље долази из земље гдје се умире пред вратима болнице ако нисте платили здравствено осигурање.

Спадам у људе струке који се противе, то посебно наглашавам, цијепљењу путем игле. Није ми у примисли оспоравати вриједности стјецање имунитета умјетним начином, али тај мора бити сигуран, без ризика по здравље. Данас више чак и не говоримо о ризицима цијепљења, већ о евидентним посљедицама. Хипократова заклетва „не наштетити!“ допушта обављање лијечничког позива тек након присеге по завршеном школовању. Присега је у темељу сваког медицинског поступка. Изречена од лијечника, чак и ријеч утјече на здравствено стање обољелог!

Posted by Vakcine INFO on петак 9. децембар 2016.

Потицање имунитета иглом, по мом увиду и увјерењу, може наштетити. Томе у прилог говоре посљедице највећег клиничког испитивања цјепива икада. Тај „експеримент“ траје од завршетка 2. свјетског рата наовамо када и крећу масовна процјепљивања. Из „пејсажа“ здравствених тегоба Хомо сапиенса убрзо, у почетку срамежљиво па све израженије, израња група бољетица сложене етиологије у чијој се позадини налазе поремећаји рада имунолошког сустава. До почетка шездесетих година прошлог стољећа аутоимуне болести су ријеткост, неке једва познате. А данас говоримо готово „само“ о њима. Неизљечиве су, снижавају каквоћу живота, прате нас до смрти. Савјесни родитељи не желе ризике „приуштити“их својој дјеци. То не желе ни сувремени Парацелсуси који храбро искачу из догматске медицине.

У Београду сам службено, темељем службене исправе, путног налога. Позван сам на премијеру документарног филма„Медаља за гласност“ у којем судјелујем и говорим о корупцији у индустрији масовне производње цјепива. У опису разлога службеног пута стоји да сам ту представити Имунолошки завод из Загреба као „субјект јавног здравства који се успротивио профиту као мјерилу вриједности у фармацеутском послу“. Имунолошки завод је државни институт за производњу цјепива и крвних приправака који је одлуком Владе РХ проглашен установом од стратешке важности за земљу. У Имунолошком заводу сам Предстојник Одјела за развој и истраживања имунобиолошких приправака. Одговорност за оно што говорим није спорна. На супротстављене, боље речено „зараћене“ ставове, у погледу учинковитости и шкодљивости цјепива и њихове насилне примјене у Хрватској, скренути ћу пажњу кроз два примјера, а закључке препустити вама.

Претпрошле године Хрватска је одлучила продати већински власнички удио у Имунолошком заводу. На натјечај се јавило седам приватних понуђача из фармацеутске бранше. Догодило се незамислио. Организирани путем командитног пословног субјекта Висиа Цроатица д.о.о.грађани су одлучили откупити државни удио твртке из које су криминалном претворбом (национализацијом)извлаштени почетком деведесетих! У десетак дана, на рачун командитног друштва извршено је 20,000 уплата грађана, удруга, опћина иподузећа. И град Загреб донио је финанцијску одлуку о уласку у командитно друштво са 100 млн куна капитала што је отприлике 14 млн ЕУР. На натјечају је побиједио народ испунивши правне и финанцијске увјете и развојне планове. Прочитати ћу дио из натјечајне документације који се односио на развој вирусних цјепива: „Као стратешки партнер садашњем власнику (или самостални инвеститор са другим стратешким партнерима), Висиа Цроатица д.о.о. ће покренути развој „неинвазивних цјепива“ због снажних и оправданих приговора неприродном начину уношења имунолошке информације у организам путом ињекције.

Традиционално цијепљење иглом резултира све јачим отпором грађана према цјепивима које се сада у Републици Хрватској остварује законском присилом. Нефизиолошки начин цијепљења и све већи број цјепива у „редовитом календару“, те с тим у вези бројне аберације имуносног одговора имају за посљедицу компромитацију и одустајање од ове генијалне методе превентивне заштите од заразних болести! Однос користи и штете од цијепљења у данашњој ситуацији гдје с једне стране имамо практични „нестанак“ заразних, а с друге стране „пошаст“ аутоимуних болести, окренуо је цјепива на штету здравља људи. Висиа Цроатица д.о.о. има амбицију преко Имунолошког завода постати лидер у развоју „неинвазивних“ цјепива и вратити повјерење становништва у цјепива!“ Неколико дана касније, Влада РХ поништила је натјечај. Учинила је то без образложења. Истовремено, Државно одвјетништво је градоначелника града Загреба на неколико дана „хладило“ у истражном затвору.

Друго на што бих хтио упозорити је мишљење Повјеренства за медицинску етикуХрватског лијечничког зборапо питању присилног цијепљења. Одлуком бр. 17/2012, на тражење проф. др. Жељка Пољака, свеучилишног професора и клиничког имунолога, члана Академије медицинских знаности, некад тајника Удружења клиничких имунолога Југославије, Повјеренство је закључио да „присилно цијепљење није у скаду с лијечничком етиком“, те да га лијечници по савјести, „имају право одбити“.

Ово мишљење је став лијечничке струке.Одаслано је у јавности и није оспорено.Када се Законодавац који уводи законску присилу цијепљења позива на мишљење струке, с правом се питамо на коју се „струку“ Законодавацпозива? На медицину очито не. Медицинска знаност је јединствена, она не познаје границе. Лијечници се образују усвајајући иста знања и обвезују свом позиву истом заклетвом. Обзиром да немају своје, мишљење етичког повјеренства хрватских лијечника обвезује и лијечнике Србије.Уколико је њихов став другачији, нека га објаве јавности. Нека га образложе забринутим родитељима у Србији. Нека се не скривају. Нека буду храбри.”

 

 
Београд, 7.12.2016.

 

Inicijativa NoVa

Inicijativa NoVa – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:


  • 0

Dr Srećko Sladoljev, Imunolog: “Vakcinacija Iglom je Mobing Imunog Sistema” – VIDEO

Category : Članci

Dr Srećko Sladoljev, Imunolog: “Vakcinacija Iglom je Mobing Imunog Sistema” – VIDEO

“Nestanak” zaraznih bolesti cepljenjem, doneo je pošast autoimunih oboljenja i okrenuo vakcine na štetu zdravlja ljudi.

“Tribina je podrška savesnim i svesnim roditeljima koji su prozreli rizike cepljenja i zbog toga mu se protive. Pokreti roditelja protiv cepljenja niču i šire se svetom, ali uporedo jačaju i mere prisile. Od običnog nagovaranja, preko pretnji i kazni do ideje da im se onemogući korištenje bankomata, dakle raspolaganje vlastitim novcem. Zanimljivo je to što “krokodilska” briga za nečije zdravlje dolazi iz zemlje gdje se umire pred vratima bolnice ako niste platili zdravstveno osiguranje.

Spadam u ljude struke koji se protive, to posebno naglašavam, cepljenju putem igle. Nije mi u primisli osporavati vrednosti sticanje imuniteta veštačkim putem, ali taj mora biti siguran, bez rizika po zdravlje. Danas više čak i ne govorimo o rizicima cepljenja, već o evidentnim posledicama. Hipokratova zakletva “ne naštetiti!” dopušta obavljanje lekarskog poziva tek nakon zakletve po završenom školovanju. Prisega je u temelju svakog medicinskog postupka. Izrečena od lekara, čak i reč utiče na zdravstveno stanje obolelog!
 
Podsticanje imuniteta iglom, po mom uvidu i uverenju, može naštetiti. Tome u prilog govore posledice najvećeg kliničkog ispitivanja vakcina ikada. Taj “eksperiment” traje od završetka 2. svetskog rata naovamo kada i kreću masovna procepljivanja. Iz “pejsaža” zdravstvenih tegoba Homo sapiensa ubrzo, u početku sramežljivo pa sve izraženije, izranja grupa boljetica složene etiologije u čijoj se pozadini nalaze poremećaji rada imunološkog sistema. Do početka šezdesetih godina prošlog veka, autoimune bolesti su bile retkost, neke jedva poznate. A danas govorimo gotovo “samo” o njima. Neizlečive su, snižavaju kvalitet života, prate nas do smrti.
 
 
Savesni roditelji ne žele rizike “priuštiti” svojoj deci. To ne žele ni savremeni Paracelsusi koji hrabro iskaču iz dogmatske medicine.”
 
Drugo na što bih hteo upozoriti je mišljenje Povjerenstva za medicinsku etiku Hrvatskog liječničkog zbora po pitanju prisilne vakcinacije. Odlukom br. 17/2012, na zahtev prof. dr Željka Poljaka, univerzitetskog profesora i kliničkog imunologa, člana Akademije medicinskih nauka, nekadašnjeg sekretara Udruženja kliničkih imunologa Jugoslavije, Povjerenstvo je zaključio da „prisilno cepljenje nije u skadu s lekarskom etikom“, te da ga lekari po savesti, „imaju pravo odbiti“.
 
Ovo mišljenje je stav lekarske struke. Poslato je u javnost i nije osporeno. Kada se Zakonodavac koji uvodi zakonsku prisilu cepljenja poziva na mišljenje struke, s pravom se pitamo na koju se „struku“ Zakonodavac poziva? Na medicinu očigledno ne.
 
 
Medicinska nauka je jedinstvena, ona ne poznaje granice. Lekari se obrazuju usvajajući ista znanja i obavezuju svom pozivu istom zakletvom. Obzirom da nemaju svoje, mišljenje etičkog povereništva hrvatskih lekara, obavezuje i lekare Srbije. Ukoliko je njihov stav drugačiji, neka ga objave javnosti. Neka ga obrazlože zabrinutim roditeljima u Srbiji. Neka se ne skrivaju. Neka budu hrabri.
 
 
…U Beogradu sam službeno, temeljem službene isprave, putnog naloga. Pozvan sam na premijeru dokumentarnog filma„Medalja za glasnost“ u kome učestvujem i govorim o korupciji u industriji masovne proizvodnje vakcina. U opisu razloga službenog puta stoji da sam tu predstaviti Imunološki zavod iz Zagreba kao „subjekt javnog zdravstva koji se usprotivio profitu kao merilu vrednosti u farmaceutskom poslu. Imunološki zavod je državni institut za proizvodnju vakcina i krvnih pripravaka koji je odlukom Vlade RH proglašen ustanovom od strateške važnosti za zemlju. U Imunološkom zavodu sam direktor Odeljenja za razvoj i istraživanja imunobioloških pripravaka. Odgovornost za ono što govorim nije sporna.
 
 
Na suprotstavljene, bolje rečeno „zaraćene“ stavove, u pogledu učinkovitosti i škodljivosti cepiva i njihove nasilne primene u Hrvatskoj, skrenuću pažnju kroz dva primera, a zaključke prepustiti vama.
 
Pretprošle godine Hrvatska je odlučila prodati većinski vlasnički udeo u Imunološkom zavodu. Na tender se javilo sedam privatnih ponuđača iz farmaceutske branše. Dogodilo se nezamislio. Organizovani putem komanditnog poslovnog subjekta Visia Croatica d.o.o. građani su odlučili otkupiti državni udeo kompanije iz koje su kriminalnom nacionalizacijom izvlašćeni početkom devedesetih! U desetak dana, na račun komanditnog društva izvršeno je 20,000 uplata građana, udruženja, opština i preduzeća. I grad Zagreb doneo je finansijsku odluku o ulasku u komanditno društvo sa 100 mln kuna kapitala što je otprilike 14 mln EURA. Na tenderu je pobedio narod ispunivši pravne i finansijske uslove i razvojne planove. Pročitaću deo iz tenderske dokumentacije koji se odnosio na razvoj virusnih cepiva:
 
„Kao strateški partner sadašnjem vlasniku (ili samostalni investitor sa drugim strateškim partnerima), Visia Croatica d.o.o. će pokrenuti razvoj „neinvazivnih vakcina“ zbog snažnih i opravdanih prigovora neprirodnom načinu unošenja imunološke informacije u organizam putom injekcije. Tradicionalno cepljenje iglom rezultira sve jačim otporom građana prema vakcinama koje se sada u Republici Hrvatskoj ostvaruje zakonskom prisilom. Nefiziološki način cepljenja i sve veći broj cepiva u „redovnom kalendaru“, te s tim u vezi brojne aberacije imunog odgovora imaju za posledicu kompromitaciju i odustajanje od ove genijalne metode preventivne zaštite od zaraznih bolesti!
Odnos koristi i štete od cepljenja u današnjoj situaciji gde s jedne strane imamo praktično „nestanak“ zaraznih, a s druge strane „pošast“ autoimunih bolesti, okrenuo je vakcine na štetu zdravlja ljudi. Visia Croatica d.o.o. ima ambiciju preko Imunološkog zavoda postati lider u razvoju „neinvazivnih“ cepiva i vratiti poverenje stanovništva u cepiva!“
 
Nekoliko dana kasnije, Vlada RH poništila je prodaju većinskog dela vlasništva Imunološkog zavoda. Učinila je to bez obrazloženja. Istovremeno, Državno pravobranilaštvo je gradonačelnika grada Zagreba na nekoliko dana „hladilo“ u istražnom zatvoru…”
 
(Zvanično obraćanje dr Sladoljeva na tribini “Odgovorno roditeljstvo – informisana odluka o vakcinaciji”, održanoj u Beogradu, 7. decembra 2016.)

 

(Na hrvatskom jeziku, po želji dr Sladoljeva, njegovo obraćanje prenosimo na ćiriličnom pismu) – klikni OVDE
 
 

Inicijativa NoVa

Inicijativa NoVa – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

Dr Jovana Stojković: Lekarska “etika” dezinformisanog pritiska umesto informisanog pristanka

Category : Članci

DEZINFORMISANI PRITISAK | 

lat. | cyr.

Dr Jovana Stojković

„Ako se ,naime, zna da će pet do deset odsto vakcinisanih rizikovati da im vakcina naruši zdravlje (kod nekih vakcina posledice mogu biti i smrtonosne), a toj vrsti preventive je podvrgnuto 10000 ljudi, kako moralno opravdati zlo koje je naneto 500 ili čak 1000 osoba?

Ne samo u ovoj „medicinskoetičkoj aritmetici“, nego i u naizgled mnogo ubedljivijoj, držimo da je danas moralno i etički problematično to prikazivati kao uspeh, jer za tog jednog koji je stradao, kao i za njegove bližnje ne postoji pozitivna razmera, za njega ili nju i one kojima je bio drag postoji samo odnos 1:1.“
Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet u Beogradu, strana 69.

U prepunoj kongresnoj sali hotela Slavija tražilo se mesto više – Beograd, 07.12.2016

Informisani pristanak

Informisani pristanak (ili nepristajanje) jedan je od ključnih aspekata relacije lekar-pacijent. Monstruozni medicinski eksperimenti na zatvorenicima u nacističkim logorima bili su povod za prva ozbiljnija razmišljanja na ovu temu, a desetak godina kasnije ova praksa se uvodi kao okosnica medicinske etike. Na prijemu u bolnicu tražiće vam da potpišete desetine papira, više iz straha od tužbe nego zbog istinskog poštovanja autonomije i dostojanstva ličnosti. Ova tvrdnja biva jasna kao dan u slučajevima kada straha od tužbe nema, a to se u praksi dešava u jednom jedinstvenom slučaju-vakcinaciji! Po neustavnom zakonu koji je protivan svim konvencijama o izlizanim „ljudskim pravima“ i svim kodeksima medicinske etike od Hipokrata naovamo, tuženi možete biti vi.

Zaista, dugo me je mučilo pitanje šta je to što brižne i dobronamerne lekare, poštovaoce Zakona o pravima pacijenata pretvara u zapenele ucenjivače koji prete oduzimanjem dece? Možda identifikacija sa agresorom koji im preti oduzimanjem licence i logika bolje ja tebi dete nego oni meni licencu (da ne govorimo o gubitku profesionalnog dostojanstva i autonomije i narušavanju delikatnog i lekovitog poverenja pacijenta u svog lekara)?
Većina roditelja koja su prošla trnovit put odbijanja invazivne medicinske procedure za svoje dete dele vrlo slična iskustva. „Argumenti“ koje je davala „suprostavljena“ strana bili su gotovo identični, a reakcije dresirane sa kvalitetom pravog psihološkog rata. U arsenalu oružja najčešće su se potezale sledeće ubojite tvrdnje:

Hrabra i harizmatična Dr Jovana Stojković

 

1. Stav je struke da je vakcinacija obavezna i morate vakcinisati dete.

Ova tvrdnja, kada joj oduzmemo imperativnu notu mogla, bi se smatrati tačnom. Zaista stav Svetske zdravstvene organizacije je da svaki čovek na planeti treba biti vakcinisan! .Međutim, istorija medicine nas uči da su stavovi struke promenljivi u vremenu.Stav struke je bio da treba davati talidomid u trudnoći protiv povraćanja što je rezultiralo desetinama hiljada oštećene dece. Nakon drugog svetskog rata u Srbiji je nad decom koja su imala gljivično oboljenje glave PRISILNO sprovođena zračna terapija pod pokroviteljstvom Batuta i UN, jer to je bio stav struke za koji bi danas završili u ludnici ili zatvoru. Smernice iz devedesetih za hormonsku supstitucionu terapiju kod žena u menopauzi kao glavnu indikaciju imale su kardiovaskularne bolesti koje su 2002.postale upravo kontraindikacija za ordiniranje ove terapije! Dakle, sve se može korigovati i menjati osim najveće medicinske dogme.

Egzaktno – neželjena dejstva vakcina

 

2. Vi ne znate šta je dobro za vaše dete, a ja znam, jer sam doktor.

Većina roditelja nema formalno medicinsko obrazovanje koje inače donosi minimalno, propagandno, dogmatsko „znanje“ o vakcinaciji. Ono što svaki današnji roditelj ima neuporedivo više nego što je imao njegov roditelj kada ga je vakcinisao je višedecenijsko iskustvo vakcinisanja ljudi i njegove posledice, kao i pristup istom preko savremenih tehnologija (to je ono kad vam kažu da ste internet-roditelj). Pad poverenja u praksu vakcinisanja nije iznenadna glupost i neukost koja se poput epidemije širi, već veća informisanost i nažalost brojna loša iskustva koja su mnogi osetili na svojoj koži.

Brojni učesnici iz zemlje i inostranstva ispratili su ovaj događaj

 

3. Pritisak zastrašivanjem – Ako ne vakcinišete dete, umreće od tetanusa kada padne, dobiće poliomijelitis i ostaće invalid, dobiće encefalitis od boginja…

Kada normalan čovek vizualizuje ove „tvrdnje“ preplavi ga jak osećaj krivice koji se jedino da izlečiti vakcinom.Ko god da je režirao ovakav pristup roditeljima (a ja sam ga lično doživela) , u najmanju ruku obučavan je u Tavistoku. Da se za cilj ima informisanje roditelja i poštovanje njihove zdrave pameti i volje, bilo bi rečeno da 95% zaraženih poliovirusom nema nikakve simptome, da oni koji imaju simptome samo u 3 % imaju simptome vezane za centralni nervni sistem, da 0,1-0,5% ispolji paralize i da se od tog broja polovina potpuno oporavi, da je za infekciju npr. tetanusom , osim pada, potrebno da rana bude uprljana zemljom , da ta zemlja sadrži spore, da rana bude takve vrste da se njoj mogu razviti anaerobni uslovi koji bi pogodovali infekciji… Na kraju krajeva, kako je iko od ranjenika pretekao u Prvom i Drugom svetskom ratu pre nego što je farmaceutska industrija i SZO spasla čovečanstvo?

 

4. Vi zanemarujete dete i mi dobronamernici ćemo vam ga oduzeti!

Bože mili, koliko trebaš biti glup i zao da ovako nešto izgovoriš! Naročito je fascinantan pojam tog selektivnog zanemarivanja dece: hraniš ga, pojiš, oblačiš,kupaš, učiš, maziš, paziš, pratiš, ispraćaš, grcaš da mu platiš ekskurziju i odvedeš na more, lečiš kad je bolesno, a onda volšebno odlučiš da ga samo od zaraznih bolesti ne „zaštitiš“. Međutim , ako ste zamenik zamenika u Ministarstvu zdravlja ili famozni zaštitnik nesrećnih građana ,može vam se da ovakve nebuloze izjavljujete bez posledica (osim po sopstveno mentalno zdravlje).

 

5. Etiketiranje i davanje psihijatrijskih dijagnoza

Teoretičar zavere, omiljena poštapalica koju vam neznalice poture kada nemaju odgovor na vaša pitanja, ulazi u širu upotrebu nakon memoranduma CIA-e

„Suprotstavljanje kritici izveštaja Vorenove komisije“, a bila je upućena svim istraživačima pozadine Kenedijevog ubistva koji nisu verovali u zvaničnu verziju. Danas su se indikacije proširile, pa svako ko izrazi sumnju u to da kolonijalna uprava radi u korist gazdi, a ne naroda, dobije ovaj „genijalan“ argument po nosu. Ako i ovo ne upali, onda vam slavodobitno rebnu dijagnozu paranoje, o kojoj ne znaju ništa isto kao i o vakcinama (ne mogu da se ne setim doktorke koja je ubeđivala javnost na RTS-u da je neophodno da vakcinišemo decu, a na pitanje da li zna šta je u vakcinama, odgovorila „ne, to nije moj posao“).

 

Elem, da li su ljudi koji odbijaju vakcinaciju paranoičari?

1. Nadripsihijatri cene da jesu zato što njihova ideja o neefikasnosti i štetnosti vakcina nije tačna. Ako čak i uzmemo da njihova ideja nije tačna i da su vakcine neophodne kao vazduh, to i dalje ne govori o njihovoj sumanutosti. Naime, nije istinitost ili neistinitost ideje koju pacijent iznosi kriterijum za utvrđivanje njegovog ludila ( jer kako može lekar znati da li nekog stvarno jure zelenaši, ili da li nekom zaova zaista pretura po stvarima).Kvalitet odnosa koji pacijent ima prema ideji je ključan za određivanje njegove sumanutosti tj.paranoje.

2. Obično su ideje mentalno bolesnih ljudi nerazumljive za širi kulturni kontekst. U prevodu, ukoliko muž, žena i šira familija nisu zvali hitnu pomoć da vas prebaci u „Lazu Lazarević“ zbog vašeg stava o vakcinaciji velika je verovatnoća da ste normalni.

3. Bolesan čovek svoju sumanutu ideju čuva za sebe, nema potrebu za njenim širenjem, on je u svom autističnom svetu indiferentan prema stavu drugih ljudi prema njegovoj ideji ( nikad, ali nikad se nije desilo da je sumanut čovek gostovao na televiziji ili držao tribinu o tome da ga npr. žena truje).

4. I najzad, istorija psiijatrije ne poznaje spontana udruživanja paranoika u građanska udruženja.

Na Tribini su predočeni brojni neoborivi dokazi

Posebnu pažnju bih obratila na navodnu racionalnost lekara i neracionalnost roditelja koji odbijaju vakcinaciju. Vajna racionalnost ogledala bi se u logičkim odgovorima i misaonim operacijama koje povezuju uzrok i posledicu, što bi prosečno pametnom roditelju koji nije aktuelno psihotičan i intoksiciran psihoaktivnim supstancama bilo dovoljno da proces vakcinacije razume i da je prihvati. Iskustvo mnogih od nas govori da je nedopustivo mnogo logičkih grešaka u ovim situacijama prisutno. Na primer:

1. Skretanje sa teme- roditelj izjavljuje da u uputstvu za vakcine postoje neželjana dejstva koja ga plaše, a lekar kaže da ih ima svaki lek i da će mu dete kada padne , a nije vakcinisano, dobiti tetanus (pozivanje na strah), ili da će ugroziti popilaciju hroničnih bolesnika koji ne mogu da prime vakcinu (pozivanje na sažaljenje).Usput, interesantno je da vakcine „poboljšavaju imunitet“ i da ih zato dajemo zdravoj deci, ali zato hronični bolesnici koji vape za poboljšanjem imuniteta ne smeju da ih prime…

2. Izvrtanje argumenata- kada neko kaže da ne želi da vakciniše SVOJE dete (na šta ima pravo) prozovu ga antivakcinalnim lobistom koji ugrožava „javno zdravlje“ (na šta nema pravo).

3. Pozivanje na ismevanje – kada iznesete stav da ne želite vakcinaciju svog deteta, prozovu vas pijačem urina i varikine, a ukoliko ste lekar, dežurni botovi (često među njima i doktori) vas časte sa titulom nadri ,a ako vam se ime rimuje sa nekim organom iz genito-urinarne oblasti , popasete i novi nadimak.

4. Pogrešan uzrok (non causa pro causa)
Vi morate verovati da su zarazne bolesti nestale zvog vakcinacije (iako grafikoni koji se brižno kriju govore u padu učestalosti zaraznih bolesti i pre vakcina zbog boljih sanitarnih uslova života –verujte , nije isto da li pijete vodu uz česme ili iz vece šolje, ko ne veruje neka proba- ali zato ste ludi ako i pomislite da je vakcina uzrok toga što je vaše dete prestalo da govori i uvenulo 24 sata nakon iste. Pitajte blistave racije kako to da nas nije šarlah sve pomlatio kada mu je smrtnost na početku dvadesetog veka bila 20% , a nikad nije bilo vakcine.Hajde da potražimo odgovor u udžbeniku iz infektologije:“Tokom dvadesetog veka streptokok je počeo da gubi patogenost , a smrtnost je opala na ispod 5%, da bi sa antibiotskom erom postao lako dečje oboljenje“ .Evo dokaza da je moguće da se spontanim procesom virulentnost i patogenost nekog izazivača redukuje.

5. Upotreba komplikovanih i nepoznatih reči (argumentum verbosiom)
Kada čovek pita :“Je li, bre, šta se ti sekiraš što sam ja nevakcinisan, kad ti jesi valjda baš iz razloga da se ne bi sekirao?“, obično racionalni sagovornik prevrne očima i krene da telali priču o kolektivnom imunitetu i kako 95% populacije treba da bude imuno da bi se izbegla epidemija. Postoji samo mali problem sa ovom naukom: imun nije isto što i vakcinisan, 95% vakcinisane dece nije isto što i 95% populacije, vakcinalni „imunitet“ traje par meseci do par godina, što znači da niko od nas matorih nije prošao pored imuniteta za bolesti za koje smo vakcinisani u detinjstvu, te se nikad u našim životima nije desilo da je 95% populacije u jednom trenutku „imuno“ kao posledica vakcinacije.

6. Ponavljanje jedne iste tvrdnje (do besvesti) – vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina, vakcinacija je spasla čovečanstvo, to je najveća civilizacijska tekovina….e ,čik sad, junače ,reci da nije tako , a da ne ispadneš necivilizovani uništitelj čovečanstva!

6. Argument iz neznanja (argumentum ad ignorantiam)- nema dokaza da vakcine izazivaju autizam, znači vakcine ne izazivaju autizam, iliti nešto je netačno samo zato što nije dokazano da je tačno , a da li će biti dokazano i prikazano odlučiće farmaceutska industrija koja u slobodno vreme zabranjuje filmove i oduzime licence ( o životima ne bih ovom prilikom).

7.Argument pretnjom- argumentum ad baculum- ako ne vakcinišeš dete, oduzeću ti ga zbog zanemarivanja.

8. Pozivanje na verovatnoću ili nešto će se desiti samo zato što bi moglo da se desi- Mogućnost encefalitisa kod crvenke je 1 na 6-8000, ali će neposlušnom roditelju racionalista reći da će mu zbog nemara „dete ostati invalid“ ,a neće imati odgovor koliko se često encefalitis javlja kao posledica vakcine.

9. Argumentum ad hominem- vi ste internet roditelj, paranoik, lažni doktor, šarlatan, mafijaš alternativne medicine (koja je, uzgredbudirečeno, regularna sekcija Srpskog lekarskog društva-Zakonom o zdravstvenoj zaštiti („Sl. glasnik RS“ br. 107/2025,72/2009-dr. zakon, 88/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014), po prvi put u Srbiji uvodi se termin tradicionalna medicina, čime su obuhvaćene sve metode i postupci tradicionalne, komplementarne i alternativne medicine.)

10. Argumentum ad auctoritate- to je stav Svetske zdravstvene organizacije ! Za neupućene, to su one fine čike što brinu o našem zdravlju, ali ponekad im se omakne i ovako nešto: 2014.godine Unicef i SZO organizuje kampanju vakcinisanja Kenijki protiv tetanusa. Udruženje katoličkih lekara i Biskupska konferencija analizirali su šest uzoraka vakcina u kojima je nađen beta HCG hormon , što je govorilo o nameri da se izazovu pobačaji i sterilitet Keniji. Vlada Kenije obustavlja vakcinaciju.

Da li je ovo sloboda, dobronamernost i racionalnost?
Zaključak prepuštam čitaocima.

Dr Jovana Stojković, psihijatar

 

 

Inicijativa NoVa

Inicijativa NoVa – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:

 


  • 0

Др Јована Стојковић: Лекарска “етика” дезинформисаног притиска уместо информисаног пристанка

ДЕЗИНФОРМИСАНИ ПРИТИСАК  | lat. | cyr.

Др Јована Стојковић

„Ако се ,наиме, зна да ће пет до десет одсто вакцинисаних ризиковати да им вакцина наруши здравље (код неких вакцина последице могу бити и смртоносне), а тој врсти превентиве је подвргнуто 10000 људи, како морално оправдати зло које је нането 500 или чак 1000 особа?

Не само у овој „медицинскоетичкој аритметици“, него и у наизглед много убедљивијој, држимо да је данас морално и етички проблематично то приказивати као успех, јер за тог једног који је страдао, као и за његове ближње не постоји позитивна размера, за њега или њу и оне којима је био драг постоји само однос 1:1.“
Увод у медицинску етику, Медицински факултет у Београду, страна 69.

У препуној конгресној сали хотела Славија тражило се место више – Београд, 07.12.2016

Информисани пристанак

Информисани пристанак (или непристајање) један је од кључних аспеката релације лекар-пацијент. Монструозни медицински експерименти на затвореницима у нацистичким логорима били су повод за прва озбиљнија размишљања на ову тему, а десетак година касније ова пракса се уводи као окосница медицинске етике. На пријему у болницу тражиће вам да потпишете десетине папира, више из страха од тужбе него због истинског поштовања аутономије и достојанства личности. Ова тврдња бива јасна као дан у случајевима када страха од тужбе нема, а то се у пракси дешава у једном јединственом случају-вакцинацији! По неуставном закону који је противан свим конвенцијама о излизаним „људским правима“ и свим кодексима медицинске етике од Хипократа наовамо, тужени можете бити ви.

Заиста, дуго ме је мучило питање шта је то што брижне и добронамерне лекаре, поштоваоце Закона о правима пацијената претвара у запенеле уцењиваче који прете одузимањем деце? Можда идентификација са агресором који им прети одузимањем лиценце и логика боље ја теби дете него они мени лиценцу (да не говоримо о губитку професионалног достојанства и аутономије и нарушавању деликатног и лековитог поверења пацијента у свог лекара)?
Већина родитеља која су прошла трновит пут одбијања инвазивне медицинске процедуре за своје дете деле врло слична искуства. „Аргументи“ које је давала „супростављена“ страна били су готово идентични, а реакције дресиране са квалитетом правог психолошког рата. У арсеналу оружја најчешће су се потезале следеће убојите тврдње:

Храбра и харизматична Др Јована Стојковић

 

1. Став је струке да је вакцинација обавезна и морате вакцинисати дете.

Ова тврдња, када јој одузмемо императивну ноту могла, би се сматрати тачном. Заиста став Светске здравствене организације је да сваки човек на планети треба бити вакцинисан! .Међутим, историја медицине нас учи да су ставови струке променљиви у времену.Став струке је био да треба давати талидомид у трудноћи против повраћања што је резултирало десетинама хиљада оштећене деце. Након другог светског рата у Србији је над децом која су имала гљивично обољење главе ПРИСИЛНО спровођена зрачна терапија под покровитељством Батута и УН, јер то је био став струке за који би данас завршили у лудници или затвору. Смернице из деведесетих за хормонску супституциону терапију код жена у менопаузи као главну индикацију имале су кардиоваскуларне болести које су 2002.постале управо контраиндикација за ординирање ове терапије! Дакле, све се може кориговати и мењати осим највеће медицинске догме.

Егзактно – нежељена дејства вакцина

 

2. Ви не знате шта је добро за ваше дете, а ја знам, јер сам доктор.

Већина родитеља нема формално медицинско образовање које иначе доноси минимално, пропагандно, догматско „знање“ о вакцинацији. Оно што сваки данашњи родитељ има неупоредиво више него што је имао његов родитељ када га је вакцинисао је вишедеценијско искуство вакцинисања људи и његове последице, као и приступ истом преко савремених технологија (то је оно кад вам кажу да сте интернет-родитељ). Пад поверења у праксу вакцинисања није изненадна глупост и неукост која се попут епидемије шири, већ већа информисаност и нажалост бројна лоша искуства која су многи осетили на својој кожи.

Бројни учесници из земље и иностранства испратили су овај догађај

 

3. Притисак застрашивањем – Ако не вакцинишете дете, умреће од тетануса када падне, добиће полиомијелитис и остаће инвалид, добиће енцефалитис од богиња…

Када нормалан човек визуализује ове „тврдње“ преплави га јак осећај кривице који се једино да излечити вакцином.Ко год да је режирао овакав приступ родитељима (а ја сам га лично доживела) , у најмању руку обучаван је у Тавистоку. Да се за циљ има информисање родитеља и поштовање њихове здраве памети и воље, било би речено да 95% заражених полиовирусом нема никакве симптоме, да они који имају симптоме само у 3 % имају симптоме везане за централни нервни систем, да 0,1-0,5% испољи парализе и да се од тог броја половина потпуно опорави, да је за инфекцију нпр. тетанусом , осим пада, потребно да рана буде упрљана земљом , да та земља садржи споре, да рана буде такве врсте да се њој могу развити анаеробни услови који би погодовали инфекцији… На крају крајева, како је ико од рањеника претекао у Првом и Другом светском рату пре него што је фармацеутска индустрија и СЗО спасла човечанство?

 

4. Ви занемарујете дете и ми добронамерници ћемо вам га одузети!

Боже мили, колико требаш бити глуп и зао да овако нешто изговориш! Нарочито је фасцинантан појам тог селективног занемаривања деце: храниш га, појиш, облачиш,купаш, учиш, мазиш, пазиш, пратиш, испраћаш, грцаш да му платиш екскурзију и одведеш на море, лечиш кад је болесно, а онда волшебно одлучиш да га само од заразних болести не „заштитиш“. Међутим , ако сте заменик заменика у Министарству здравља или фамозни заштитник несрећних грађана ,може вам се да овакве небулозе изјављујете без последица (осим по сопствено ментално здравље).

 

5. Етикетирање и давање психијатријских дијагноза

Теоретичар завере, омиљена поштапалица коју вам незналице потуре када немају одговор на ваша питања, улази у ширу употребу након меморандума ЦИА-е

„Супротстављање критици извештаја Воренове комисије“, а била је упућена свим истраживачима позадине Кенедијевог убиства који нису веровали у званичну верзију. Данас су се индикације прошириле, па свако ко изрази сумњу у то да колонијална управа ради у корист газди, а не народа, добије овај „генијалан“ аргумент по носу. Ако и ово не упали, онда вам славодобитно ребну дијагнозу параноје, о којој не знају ништа исто као и о вакцинама (не могу да се не сетим докторке која је убеђивала јавност на РТС-у да је неопходно да вакцинишемо децу, а на питање да ли зна шта је у вакцинама, одговорила „не, то није мој посао“).

Елем, да ли су људи који одбијају вакцинацију параноичари?

1. Надрипсихијатри цене да јесу зато што њихова идеја о неефикасности и штетности вакцина није тачна. Ако чак и узмемо да њихова идеја није тачна и да су вакцине неопходне као ваздух, то и даље не говори о њиховој суманутости. Наиме, није истинитост или неистинитост идеје коју пацијент износи критеријум за утврђивање његовог лудила ( јер како може лекар знати да ли неког стварно јуре зеленаши, или да ли неком заова заиста претура по стварима).Квалитет односа који пацијент има према идеји је кључан за одређивање његове суманутости тј.параноје.

2. Обично су идеје ментално болесних људи неразумљиве за шири културни контекст. У преводу, уколико муж, жена и шира фамилија нису звали хитну помоћ да вас пребаци у „Лазу Лазаревић“ због вашег става о вакцинацији велика је вероватноћа да сте нормални.

3. Болесан човек своју сумануту идеју чува за себе, нема потребу за њеним ширењем, он је у свом аутистичном свету индиферентан према ставу других људи према његовој идеји ( никад, али никад се није десило да је суманут човек гостовао на телевизији или држао трибину о томе да га нпр. жена трује).

4. И најзад, историја псиијатрије не познаје спонтана удруживања параноика у грађанска удружења.

На Трибини су предочени бројни необориви докази

 

Посебну пажњу бих обратила на наводну рационалност лекара и нерационалност родитеља који одбијају вакцинацију. Вајна рационалност огледала би се у логичким одговорима и мисаоним операцијама које повезују узрок и последицу, што би просечно паметном родитељу који није актуелно психотичан и интоксициран психоактивним супстанцама било довољно да процес вакцинације разуме и да је прихвати. Искуство многих од нас говори да је недопустиво много логичких грешака у овим ситуацијама присутно. На пример:

1. Скретање са теме- родитељ изјављује да у упутству за вакцине постоје нежељана дејства која га плаше, а лекар каже да их има сваки лек и да ће му дете када падне , а није вакцинисано, добити тетанус (позивање на страх), или да ће угрозити попилацију хроничних болесника који не могу да приме вакцину (позивање на сажаљење).Успут, интересантно је да вакцине „побољшавају имунитет“ и да их зато дајемо здравој деци, али зато хронични болесници који вапе за побољшањем имунитета не смеју да их приме…

2. Извртање аргумената- када неко каже да не жели да вакцинише СВОЈЕ дете (на шта има право) прозову га антивакциналним лобистом који угрожава „јавно здравље“ ( на шта нема право).

3. Позивање на исмевање – када изнесете став да не желите вакцинацију свог детета, прозову вас пијачем урина и варикине, а уколико сте лекар, дежурни ботови (често међу њима и доктори) вас часте са титулом надри ,a ako вам се име римује са неким органом из генито-уринарне области , попасете и нови надимак.

4. Погрешан узрок (non causa pro causa)
Ви морате веровати да су заразне болести нестале звог вакцинације (иако графикони који се брижно крију говоре у паду учесталости заразних болести и пре вакцина због бољих санитарних услова живота –верујте , није исто да ли пијете воду уз чесме или из веце шоље, ко не верује нека проба- али зато сте луди ако и помислите да је вакцина узрок тога што је ваше дете престало да говори и увенуло 24 сата након исте. Питајте блиставе рације како то да нас није шарлах све помлатио када му је смртност на почетку двадесетог века била 20% , а никад није било вакцине.Хајде да потражимо одговор у уџбенику из инфектологије:“Током двадесетог века стрептокок је почео да губи патогеност , а смртност је опала на испод 5%, да би са антибиотском ером постао лако дечје обољење“ .Ево доказа да је могуће да се спонтаним процесом вирулентност и патогеност неког изазивача редукује.

5. Употреба компликованих и непознатих речи (argumentum verbosiom)
Када човек пита :“Је ли, бре, шта се ти секираш што сам ја невакцинисан, кад ти јеси ваљда баш из разлога да се не би секирао?“, обично рационални саговорник преврне очима и крене да телали причу о колективном имунитету и како 95% популације треба да буде имуно да би се избегла епидемија. Постоји само мали проблем са овом науком: имун није исто што и вакцинисан, 95% вакцинисане деце није исто што и 95% популације, вакцинални „имунитет“ траје пар месеци до пар година, што значи да нико од нас маторих није прошао поред имунитета за болести за које смо вакцинисани у детињству, те се никад у нашим животима није десило да је 95% популације у једном тренутку „имуно“ као последица вакцинације.

6. Понављање једне исте тврдње (до бесвести) – вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина, вакцинација је спасла човечанство, то је највећа цивилизацијска тековина….е ,чик сад, јуначе ,реци да није тако , а да не испаднеш нецивилизовани уништитељ човечанства!

7. Аргумент из незнања (argumentum ad ignorantiam)- нема доказа да вакцине изазивају аутизам, значи вакцине не изазивају аутизам, илити нешто је нетачно само зато што није доказано да је тачно , а да ли ће бити доказано и приказано одлучиће фармацеутска индустрија која у слободно време забрањује филмове и одузиме лиценце ( о животима не бих овом приликом).

8. Аргумент претњом- argumentum ad baculum- ако не вакцинишеш дете, одузећу ти га због занемаривања.

9. Позивање на вероватноћу или нешто ће се десити само зато што би могло да се деси- Могућност енцефалитиса код црвенке је 1 на 6-8000, али ће непослушном родитељу рационалиста рећи да ће му због немара „дете остати инвалид“ ,а неће имати одговор колико се често енцефалитис јавља као последица вакцине.

10. Argumentum ad hominem- ви сте интернет родитељ, параноик, лажни доктор, шарлатан, мафијаш алтернативне медицине (која је, узгредбудиречено, регуларна секција Српског лекарског друштва-Законом о здравственој заштити („Сл. гласник РС“ бр. 107/2025,72/2009-др. закон, 88/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014), по први пут у Србији уводи се термин традиционална медицина, чиме су обухваћене све методе и поступци традиционалне, комплементарне и алтернативне медицине.)

11. Argumentum ad auctoritate- то је став Светске здравствене организације ! За неупућене, то су оне фине чике што брину о нашем здрављу, али понекад им се омакне и овако нешто: 2014.године Уницеф и СЗО организује кампању вакцинисања Кенијки против тетануса. Удружење католичких лекара и Бискупска конференција анализирали су шест узорака вакцина у којима је нађен бета ХЦГ хормон , што је говорило о намери да се изазову побачаји и стерилитет Кенији. Влада Кеније обуставља вакцинацију.

Да ли је ово слобода, добронамерност и рационалност?
Закључак препуштам читаоцима.

Др Јована Стојковић, психијатар

 

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Подели овај чланак са другима:

 


  • 1

PETICIJA – Milion Potpisa Za Pravo Evropljana Na Slobodu Izbora Pri Vakcinisanju

AKCIJA U TRI KORAKA:

1. POTPIŠI peticiju
2. NAUČI doslovce sadržaj iste! Ovde su argumenti kojima ćeš možda već sutra braniti svoju odluku o nevakcinisanju sebe ili svog deteta pred sudijom, sanitarnim inspektorom, ministrom ili pedijatrom.
3. PROMOVIŠI peticiju! Treba nam MILION potpisa da bi se o ovoj tački raspravljalo u EU Parlamentu, uključite se!!!

Potpišite PETICIJU OVDE 

Ćirilična Verzija OVDE

 

Obrazloženje:

U Povelji o osnovnim ljudskim pravima Evropske unije (1) jasno piše: “U području medicine i biologije mora se poštovati slobodan i informisani pristanak.”

Približno 40% građana Evropske unije (2) nema to osnovno pravo kad se suoče sa vakcinisanjem. To je kršenje naših univerzalnih ljudskih prava. Američki Vrhovni sud je 2011. godine u presudi napisao da su vakcine “neizbežno rizične” (3), stoga obavezno vakcinisanje, nametnuto građanima, nije ni medicinski ni etički prihvatljivo, pogotovo ako nisu dozvoljena izuzeća na osnovu medicinskih, verskih ili ličnih razloga.

Evropski forum za vigilanciju vakcina koji predstavlja 20 evropskih zemalja (EFVV) od kojih su većina članice Evropske unije, zahteva sledeće:

  • 1. Ukidanje obaveznog vakcinisanja delom Evrope budući da se time krše naša univerzalna ljudska prava,
  • 2. Primenu načela predostrožnosti pri vakcinisanju u celoj Evropi,
  • 3. Omogućavanje građanima Evrope uživanje prava na slobodan izbor i informisani pristanak pri vakcinisanju,
  • 4. Uvođenje učinkovitog i nezavisnog Evropskog sistema prijave nuspojava (ESPN tj. VAER) da bi se nadzirala sigurnost vakcina.

Milion potpisa iz najmanje sedam zemalja Evropske unije osiguralo bi nam da se pokrene rasprava u Briselu. Bez obzira kakva je politka vakcinisanja u Vašoj zemlji, molimo Vas da potpišete peticiju i delite je dalje. 

PETICIJU MOŽETE POTPISATI OVDE

Procenjuje se da u 2015.godini oko 400 miliona građana u zemljama Evropske unije ima slobodu izbora u vezi vakcinisanja, dok oko 258 miliona građana još nema tu slobodu (4). Vakcinisanje je obavezno u Belgiji, Bugarskoj, Češkoj, Francuskoj, Grčkoj, Hrvatskoj, Italiji, Litvaniji, Makedoniji, Mađarskoj, Malti, Poljskoj, Portugalu, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji (5) i u drugim zemljama koje će se, verovatno, uskoro priključiti Uniji.

Zato, pozivamo sve Evropljane da se ujedine i ustanu sa zahtevom da se kreira jedinstvena politika vakcinisanja temeljena na slobodnom i informisanom izboru i pristanku. Uz to zahtevamo stvaranje nezavisnog i efikasnog tela za nadzor vakcina koje bi bilo transparentno, a njegovi podaci dostupni javnosti.

Smatramo da se obavezno vakcinisanje mora ukinuti i da se mora formirati efikasan sistem prijavljivanja neželjenih posledica vakcina, zato što se svakim neželjenim ili prisilnim medicinskim postupkom, krši sledeće:

  • Univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija,
  • Povelja o osnovnim pravima Evropske unije,
  • Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija,
  • Konvencija Evropskog veća o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskih bića u vezi primene biologije i medicine:
  • Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini,
  • Evropska povelja o pravima pacijenata,
  • Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima pa čak i
  • Nirnberški kodeks (skup etičkih načela istraživanja u vezi s medicinskim eksperimentima na ljudima, nastalim kao rezultat Nirnberškog procesa na kraju Drugog svetskog rata).

U Povelji o osnovnim pravima Evropske unije jasno je navedeno: “Svako ima pravo na poštovanje svog telesnog i duhovnog integriteta” (6). Takođe se navodi: “U području medicine i biologije posebno se mora poštovati sledeće: slobodni pristanak osobe o kojoj je reč, na osnovu njene obaveštenosti i u skladu s postupcima utvrđenim zakonom; ” (7) i na kraju: “mora se poštovati zabrana eugeničkih postupaka i upotrebe ljudskog tela ili njegovih delova kao izvora finansijske koristi” (8).

Konvencija o zaštiti ljudskih prava i dostojanstva ljudskih bića u pogledu primene biologije i medicine: Konvencija o ljudskim pravima i biomedicine Evropskog veća jasno navodi: “Interesi i dobrobit ljudskog bića su važniji od samog interesa društva i nauke” (9).

Takođe se navodi da se “zahvat koji se odnosi na zdravlje može izvršiti samo nakon što je osoba, koje se zahvat tiče, dala slobodan pristanak i pristanak na temelju poznavanja činjenica za njega. Toj se osobi prethodno daju odgovarajuće informacije o svrsi i prirodi zahvata, kao i o njegovim posledicama i rizicima. Osoba može slobodno i u bilo koje vreme povući svoj pristanak” (10)

Evropska povelja o pravima pacijenata jasno kaže: “Svako polaže pravo na sve informacije koje mogu omogućiti aktivno učešće u odlukama o vlastitom zdravlju; ove informacije su preduslov za svaki postupak i zahvat u svrhu lečenja, uključujući i učestvovanje u naučnim istraživanjima (4 – Pravo na pristanak)(11). Takođe: “Svako polaže, na osnovu odgovarajućih informacija, pravo na Slobodan izbor između različitih postupaka i zahvata, te pružaoca/osiguravača zdravstvenih usluga (5 – Pravo na Slobodan izbor) (12)”; “Svako polaže pravo na sigurnost odštete prouzrokovane slabom organizacijom zdravstvenih usluga, stručnim nemarom i greškom, kao i pravo na dostupnost zdravstvenih usluga i zahvata visokih sigurnosnih standarda (9 – Pravo na sigurnost)” (13).

Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija sadrži ove odredbe: “Roditelji ili zakonski staratelji snose najveću odgovornost za odgoj i razvoj deteta. Dobrobit deteta mora biti njihova osnovna briga” (14).

Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima jasno kaže: “Svako ima pravo na slobodu misli, savesti i vere; to pravo uključuje slobodu da iskazuje svoju veru/ uverenje molitvom, obredima, praktičnim vršenjem i poučavanjem” (15).

U Nirnberškom kodeksu piše: “Pristanak ljudskog subjekta je apsolutno neophodan” (16). Neželjene posledice lekova u koje spadaju i nuspojave vakcina među prvih su pet uzroka smrti u Evropskoj uniji (17). Moguće je da bi bile i na višem mestu, budući da se, kako potvrđuje i David Kessler, presedavajući u Američkoj saveznoj agenciji za hranu i lekove tokom 90-ih godina (18), prijavljuje jako mali broj stvarnih posledica i nuspojava, a nepriznavanje uzročne povezanosti s vakcinama, dodatni je problem.

Američki Vrhovni sud u jednoj svojoj presudi tvrdi da su “vakcine neizbežno rizične” (19). Vakcinacija je invazivni medicinski zahvat koji može izazvati oštećenje, pa kao takav, prema nemačkom Krivičnom zakonu (20), zahteva informisani pristanak. I službeno se priznaje da još uvek postoje velike “rupe” u naučnim saznanjima o vakcinama, pa je davanje potpunih i razumljivih informacija jednostavno nemoguće.

Uputstva o vakcinama (21) navode moguće neželjene posledice koje ponekad uključuju i smrt. Sve dok postoji rizik u nekom medicinskom postupku, ukoliko se ne može garantovati sigurnost i ukoliko se ne mogu dati potpune i razumljive informacije pre postupka, mora se primeniti načelo predostrožnosti.

Pokazalo se da se u područjima sa slobodom izbora postižu visoke stope vakcinisanja, koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, i bez obaveze vakcinisanja (22). Svaka evropska zemlja drugačije reguliše zakonsku odgovornost za oštećenje od vakcina, ali uglavnom ni zdravstvene ni političke vlasti, kao ni proizvođači vakcina, ne snose odgovornost, a žrtve vakcina ostaju bez odšteta ili podrške.

Dosad nije učinjeno značajno istraživanje kojim bi se uporedila vakcinisana i nevakcinisana deca, ali sve je veći broj istraživanja koji ukazuje na to da su nevakcinisana deca boljeg zdravlja od vakcinisane (23). U ovom području potrebna su dalja istraživanja.

Iz svega gore navedenog, proizilaze naši zahtevi, a to je sledeće:
1. Ukidanje obaveznog vakcinisanja delom Evrope,
2. Primena načela predostrožnosti pri vakcinisanju u celoj Evropi,
3. Omogućavanje građanima Evrope uživanje prava na slobodan izbor i informisani pristanak pri vakcinisanju,
4. Uvođenje efikasnog i nezavisnog Evropskog sistema prijave nuspojava (ESPN tj. VAER) da bi se nadzirala sigurnost vakcina

Ova peticija će biti predata: Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i Savetu Evropske unije.

 

I ako već niste to učinili Peticiju potpišite OVDE

 

Izvori:

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podelite ovaj članak sa drugima:


  • 0

VIDEO SNIMCI sa Prve Regionalne Konferencije “Neopravdanost prisilne vakcinacije” – Beograd, 27. maj 2016

VIDEO SNIMCI sa Prve Regionalne Konferencije “Neopravdanost prisilne vakcinacije” – Beograd, 27. maj 2016

Video snimci učesnika majske konferencije “(Ne)Opravdanost prisilne vakcinacije, medicinsko-etički, pravno-politički aspekti”,
Beograd, hotel Slavija 27. maj 2016.

 

01. Dr Đula Rušinović Sunara (Hrvatska)

 

02. Dr Lidija Gajski (Hrvatska)

 

03. Jagoda Savić, sociolog (BiH)

 

04. Dr Jovana Stojković (Srbija)

 

05. Dr Spomenka Mujović (Srbija)

 

06. Prof.dr Mirjana Sovilj (Srbija), Institut za fonetiku i patologiju govora “Đorđe Kostić”, Beograd

 

07. Advokat Ivo Strujić (Srbija)

 

08. Dr Hajrija Mujović Zornić, “Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije”

 

09. Primož Verbić (Slovenija), UG “Sloboda odlučivanja za dobrovoljno cjepljenje”

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

Podeli ovaj članak sa drugima:


  • 0

TRIBINA: “ODGOVORNO RODITELJSTVO – INFORMISANA ODLUKA O VAKCINACIJI”

Tags :

Category : Dešavanja

TRIBINA: “ODGOVORNO RODITELJSTVO – INFORMISANA ODLUKA O VAKCINACIJI”

Pozivamo vas na TRIBINU “Odgovorno roditeljstvo – Informisana odluka o vakcinaciji”

Tribina Odgovorno roditeljstvo – Informisana odluka o vakcinaciji održaće se u sredu, 07. decembra 2016. godine u Beogradu, Hotel “Slavija” sa početkom u 18:30 časova.

Na Tribini će govoriti:

  • dr Srećko Sladovljev, imunolog
  • dr Jovana Stojković, psihijatar
  • Momčilo Perić, advokat
  • Ivo Strujić, advokat

Ulaz Slobodan!

 

 

Slika za deljenje (klikni na sliku i podeli):

Pozivamo vas na TRIBINU “Odgovorno roditeljstvo – Informisana odluka o vakcinaciji”
Govore:
Dr Srećko Sladoljev,…

Posted by Vakcine INFO on Thursday, December 1, 2016

 

 

Za uvećanje klikni OVDE

Preuzmi ovde:  Tribina Beograd - 07.12.2016 (54 downloads)

 

Organizator: UG Građanska Inicijativa za Neobaveznu Vakcinaciju

www.vakcinainfo.org

 

imunolog-dr-srecko-sladoljev

dr Srećko Sladoljev

dr Srećko Sladoljev – pročitajte članak OVDE

 

dr Jovana Stojković

dr Jovana Stojković – pročitajte članak OVDE

 

Inicijativa NoVa

Иницијатива НоВа – Inicijativa NoVa

 

Podeli ovaj članak sa drugima:


Odaberite vaš jezik

EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

Ukucajte ovde šta želite da pronađete

Pratite nas i na:

Donate

Vaša skromna donacija znači mnogo da zaštitimo sadašnje i buduće generacije. Hvala!

Pratite nas i na sledećim našim resursima:

Visit Us On FacebookVisit Us On YoutubeVisit Us On GooglePlusVisit Us On TwitterVisit Us On PinterestVisit Us On LinkedinCheck Our Feed

Donate – Doniraj